Претрага

У периоду од 2. до 5. октобра 2018. године на Београдском сајму, хала 2, одржава се 41. Међународни сајам превенције и реаговања у ванредним ситуацијама и безбедности и здравља на раду 112 ЕКСПО под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управе за безбедност и здравље на раду.

Циљ сајма је указивање на значај безбедности и здравља на раду и примене превцентивних мера кроз систем одговорног пословања  ради заштите живота и здравља радника.

Сви пословни учесници (правна лица и предузетници) међународног сајма који се региструју на web порталу www.112-expo.rs (у менију – Регистрација) добијају бесплатну електронску улазницу са бар кодом коју треба да одштампају и понесу са собом како би је искористили за бесплатан улаз (не односи се на паркинг). Регистрацију је могуће обавити најкасније до 1. октобра 2018. године до 14:00 часова.

За додатне информације можете нас контактирати на тел. 011 3347 392 и 011 3347 393,

е-пошта: upravazabzr@minrzs.gov.rs .

Стратегијом развоја социјалне заштите, донетом 2005. године, утврђено је да је један од главних посебних циљева развијање услуга у заједници, и то на територији целе Србије. С обзиром да је од укупно 145 локалних самоуправа њих чак 125 испод републичког просека развијености, оне нису биле у могућности да развијају и финансирају овакав вид услуга. Нови Закон о социјалној заштити из 2011. године створио је нормативни оквир за наменске трансфере према најсиромашнијим општинама. Овако дефинисани наменски трансфери имају упориште у Закону о финансирању локалне самоуправе из 2007. године.
Уредба о наменским трансферима је урађена и била у процедури уназад две године, али није усвојена јер није било средстава. Министарство је кроз предлагање буџета за 2016. годину (у периоду када се још није знало да ће бити расписани избори) сагледало све аспекте могућих уштеда и рационализације у области социјалне заштите из надлежности Републике. Прерасподелелом средстава Министарство је из већ раније утврђеног буџета издвојило 400 милиона динара за развој постојећих и успостављање нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге итд.) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.
Локалне самоуправе за услуге намењене најосетљивијим групама грађана (стари, особе са инвалидитетом, деца и млади) у просеку издвајају око 2,5% буџета (од 0,02% до око 9%), због чега су те услуге неравномерно развијене, а у неким срединама прети опасност и да се угасе.
Уредба о наменским трансферима омогућава стабилност у финансирању услуга за најугроженије групе. Њоме су обухваћене локалне самоуправе 2, 3. и 4. групе развијености, односно оне испод републичког просека, што ће допринети да се ове услуге равомерно развијају у целој Србији.
Суштина Уредбе и јесте да се пружи помоћ најсиромашнијим општинама у Србији − локалне самоуправе из 4. групе развијености немају никакву обавезу обезбеђивања средстава као услов за добијање наменских трансфера, за оне из 3. групе предвиђено је минимално учешће (најмање 10% у односу на средства из наменских трансфера), док је за јединице из 2. групе развијености предвиђено учешће од најмање 30% од висине средстава обезбеђених кроз наменске трансфере.
Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.
Напомињемо да се ради о првим наменским трансферима за једну област у Републици Србији која је намењена најугроженијим групацијама. Прописима којима се уређује буџетски систем, предвиђено је да се у Закону о буџету РС и Фискалној стратегији за наредну буџетску годину, поред ненаменских, нађу и наменски трансфери за социјалну заштиту по свакој јединици локалне самоуправе.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић говорио је на конференцији пројекта „ЕУ помоћ теже запошљивим групама“ и пројекта „Техничка помоћ за управљање директним грантом у области политике запошљавања“.

            Државни секретар Нерић рекао је да су у протекле две године, постигнути значајни резултати у области запошљавања.

            „Незапосленим лицима омогућена је већа доступност информација о тржишту рада и услугама активног тражења посла и професионалне оријентације, а унапређена је и њихова запошљивост кроз укључивање у обуке за потребе тржишта рада и програм јавних радова. Уведени су „каравани запошљавања“, као нова мера подршке и ојачани су институционални капацитети Националне службе за запошљавање за управљање средствима из предприступних фондова Европске уније“, рекао је Нерић.

            Нерић је нагласио да је уз подршку Пројекта Министарство  организовало регионалне састанке са представницима јединица локалних самоуправа са циљем размене информација, а ојачани су и капацитети запослених у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у контексту европских интеграција и обавезама које проистичу из Преговарачког поглавља 19 – Социјална политика и запошљавање.

            Државни секретар рекао је да ће Министарство и у наредном периоду наставити сарадњу са Делегацијом Европске уније кроз реализацију новог пројекта у оквиру ИПА 2013 програмског циклуса, чије су припремне активности у току и истакао да ће се кроз тај пројекат унапредити систем додатног образовања и обуке и омогућити запошљавање већег броја незапослених.

            „Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања настојаће да и даље буде носилац реализације активности које управо осликавају резултати овог пројекта, а то су позитивна пракса, одржива решења и поуздана партнерства“, закључио је Нерић и захвалио представницима Делегације Европске уније у Републици Србији,     Министарству за европске интеграције, Националној служби за запошљавање, представницима локалних самоуправа и другим институцијама на препознавању важности обезбеђивања додатне подршке запошљавању категорија теже запошљивих лица.

"Прошле године то је било 400 милиона динара, а идуће године биће још више", рекао је Вулин у Брусу, где је уручио кључеве санитетског возила домском одељењу Центра за социјални рад.

Он је назначио да је политика ове владе да све што заради, одмах обезбеди и омогући да грађани осете зашто је добро када држава функционише, када има фискалну стабилност, плаћа своје доприносе, када се развија.

Вулин је подвукао да ће сваке године износ средстава за социјалну заштиту бити већи него што је био прошле године и сваке године ће се на тај начин помогати нашим грађанима и сваком коме је помоћ потребна.

"Када платите фискални рачун, када платите оно што се дугује држави, знајте да се то претвори у овакав дом, у санитетско возило, у услуге у заједници, знајте да сте помогли неком детету ометеном у развоју, да се направи нови дом за старе, знајте да сте помогли сами себи", рекао је Вулин.

Министар је нагласио и да је општини Брус Министарство определило 3,6 милиона динара за услуге у заједници кроз наменске трансфере, који ће бити утрошени на услуге у заједници, односно на оно што је потребно самој локалној самоуправи.

"Да ли ће то бити неки дневни боравак за децу ометену у развоју, геронто домаћице, да ли ће то бити нека друга услуга, одлучиће локална самоуправа, али оно што је важно то је да је министарство обезбедило новац да локална самоуправа не може да остане без услуга у заједници", рекао је Вулин.

Брус је, додао је Вулин, важна општина и то што није на високом степену развијености није никакво оправдање ни за Републику ни за локалну самоуправу, да не помажемо једни другима тамо где је помоћ потребна.

Министарство је донацију, санитетско комби возило Фијат дукато, обезбедило у сарадњи са локалном самоуправом и на предлог Центра за социјални рад и удружење бораца.

Вулин је рекао да ће возило сигуно помоћи нашим корисницима, јер оно свакако потребно најстаријима, али је додао да је важно и због једне другачије концепције за коју се определило ресорно министарство.

"А то је да све што набављамо, набављамо не само за потребе наших корисника, већ и за потребе читаве заједнице. Возило ће уговором бити успутљено Дому здравља, које ће га користити 24 сата, а корисници Центра за социјални рад ће, наравно, имати приоритет у корисћењу", објаснио је Вулин.

На тај начин, како је рекао, истим новцем обезбеђује се подршка и помоћ свима који живе у Брусу, али се обезбеђује могућност корисницима Центра да се сигурно и безбедно превезу тамо где је потребно.

Поводом саопштења Заштитника грађана и објављених информација у медијима о активностима Заштитника грађана у поступку који је водио поводом убиства три особе и једног детета у Лесковцу у мају месецу 2020. године, у којем је наведено да су утврђени бројни пропусти у раду центара за социјални рад у Лесковцу и Бојнику и министарства надлежног за породичну заштиту, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издаје следеће саопштење: 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је поводом наведеног догађаја по службеној дужности извршило надзор на стручним радом Центра за социјални рад Лесковац и Центра за социјални рад Бојник у заштити конкретне породице и деце. На основу извршеног надзора утврђени су одређени пропусти у раду стручних радника тих центара због чега су њиховим руководиоцима издати налози да због утврђених пропуста утврде одговорност стручних радника који су поступали у заштити деце и породице и обезбеде да сви стручни радници који раде на заштити деце прођу додатне едукације како би унапредили своја знања и вештине за рад са децом која су изложена насиљу. 

Осим тога, у складу са законом, о утврђеним пропустима у раду центара за социјални рад обавештени су и Републички завод за социјалну заштиту, управни одбори тих установа, као и органи локалних самоуправа који су оснивачи наведених центара за социјални рад, ради предузимања мера из своје надлежности, укључујући и утврђивање одговрности руководиоца центара за социјални рад.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је примило наведени извештај Заштитника грађана, у коме су констатовани одређени пропусти и дате препоруке центрима за социјални рад Лесковац и Бојник и овом министарству за њихово отклањање. Једна од препорука која је дата Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да обезбеди утврђивање одговорнисти запослених у наведеним центрима за социјални рад, што није у надлежности овог министарства, већ у надлежности руководиоца тих органа, којима је и дат налог да ту одговорност утврђују. Такође, препоручено је да Министарство обезбеди утврђивање одговорности директора центара за социјални рад, што такође није у надлежности Министарства, већ у надлежности управних одбора тих установа и надлежних органа јединица локалних самоуправа, којима је Министарство доставило извештај о извршеном надзору. 

Осим наведене, издата је препорука која се односи на обавезу Министарства да обезбеди да се изложеност детета насиљу над другим чланом породице или детету блиском лицу третира као злостављање или занемаривање, иако исто спада у елементарна знања и стручни стандард који се подразумева у раду стручњака органа старатељства са жртвама насиља и злостављања и који је опште познат у стручном раду у области насиља у породици, па би издавање налога свим стручњацима центара за социјални рад за поступање по наведеном стандарду представљало, на одређи начин, и непоштовање њихових стручних компетенција и начин њиховог омаловажавања као стручњака који обављају сложен и друштвено одговоран рад. 

Трећа препорука Заштитника грађана, која се односи на наводну одговорност запосленог у Министарству, биће пажљиво размотрена и у односу на њу ће се поступити у складу са законом.

Наведено поступање Заштитника грађана подудара се са начином рада тог органа, који у последње време карактеришу врло интензивиране активности у контроли рада установа социјалне заштите у области породичноправне и социјалне заштите, давање врло кратких и нереалних рокова за поступање тим установама упркос добро познатој чињеници Заштитнику грађана о броју и структури запослених у тим установама и објективним околностима у којима раде због врло повећаног броја случајева и епидемиолошке ситуације, давање бројних препорука које нису неопходне у датим околностима или чије испуњење није могуће у задатом року, предимензионирање одговорности Министарства за поједине пропусте у раду за које су искључиво одговорне установе, интензивирано информисање медија о конкретним случајевима и искључиво наглашено истицање констатованих пропуста, и друго.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће, наставити активности у циљу доношењу Закона о правима детета и Заштитника права детета, како због изузетног значаја за заштиту, унапређење и промоцију права детета у Републици Србији, с једне стране, тако и због прихваћених обавеза Републике Србије да се такав закон донесе и датих препорука међународних институција и домаће стручне јавности за доношење овог закона.

Вулин је, након што је у Косовској Митровици отворио нову зграду Центра за социјални рад, рекао да држава Србија води рачуна о свим својим грађанима и да не мисли да бригу умањи или да са њом престане.
“Министарство за рад је и у овомребалансу буџета предвидело потпуно исту количину новца за све социјално угрожене. Држава Србија штеди на свему али не штеди на социјалним давањима, социјална давања се неће смањити и наше улагање у положај оних којима је најтеже ни на који начин неће опасти,” поручио је Вулин.

Он је казао да је отварање нове зграде Центра за социјални рад у Митровици још једна потврда да је Србија овде да остане, ради и води рачуна о онима којима је најтеже и који су у стању социјалне потребе.

Вулин је апеловао на све представнике локалних самоуправа да када раде ребалансе буџета да воде рачуна да онима којима је тешко не буде још теже.
“Ми ћемо наставити да водимо политику у том правцу, социјална давања неће бити смањена, штедећемо на свему осталом али онима којима је најтеже о њима ћемо наставити да бринемо управо на овај начин,” нагласио је Вулин.

Држава је ту да ради, није ту да иде, држава је ту да побољша положај свих својих грађана, закључио је Вулин, ком ће вечерас бити уручена и плакета почасног грађанина Косовске Митровице.

Митровацки Центар за социјални рад води бригу о укупно 540 породица корисника социјалне помоћи од којих је према подацима из Центра 1000 особа радно способно.

Директор Центра за социјални рад у Митровици Дејан Ђиновић истакао је да се њихови планови заснивају на сарадњи са осталим усановама и институцијама у оквиру локалне заједнице са циљем побољшања квалитета услуга корисника и других осетљивих социјалних група.
“Све то у складу са позитивним законским прописима и политиком Републике Србије као једином државом коју ми овде признајемо и захваљујући којој опстајемо на овим просторима,” казао је Ђиновић.

Председник привременог општинског органа у Косовској Митровици Александар Спирић изјавио је да зграда не би могла да буде завршена без подршке ресорног министарства и министра Вулина.

“Локална самоуправа је такође дала свој допринос у оној мери колико су нам финансије дозволиле, ми смо и директно помагали коринике центра за социјални рад , верујемо да ћемо још више у будућности сарађивати и бринути о категорији социјално угрожених лица,” казао је Спирић.

Новоотворена зграда Центра за социјални рад у Косовској Митровици покриваће осим ове и општине и општине Звечан, Пећ, Клина, Истик и Ораховац.

Уредба о радној активацији почела са применом

Вулин је изјавио да је уредба Владе Србије о радној активацији корисника новчане социјалне помоћи почела да се примењује у скоро свим локалним самоуправма у Србији.

Вулин је обишао кориснике социјалне помоћи који су радно ангажовани на уређењу дворишта цркве Св. Димитрија у Косовској Митровици и том приликом истакао да се Уредба о радној активацији корисника новчане социјалне помоћи примењује и овде као што је почела примена у скоро свим локалним самоупоравама на простору централне Србије.

Он је устакао да радна активација није никаква казна већ да је то само начин да човек који је сада у стању социјалне потребе покаже својим радом, образовањем да социјалну помоћ цени и да је спреман да се за њу бори, да за њу ради, да се захвали друштву.
“Ако држава већ води рачуна, ако држава не смањује социјална давања, онда је ово добар начин да се каже држави хвала и да се каже својој заједници хвала. Уосталом, нећете наћи лек за незапосленост осим кроз рад и осим кроз учење,” поручио је министар.

Вулин је казао да је радна активација корисника новчане социјалне помоћи првенствено услуга корисницима новчане социјалне помоћи да искораче из лошег и тешког стања у коме се налазе.
“Уосталом, социјална помоћ не може да буде занимање, не може да буде нешто што ће трајати, што ће одредити и трајати читав живот, социјална помоћ је помоћ за стање невоље а то стање мора да се промени,” казао је он и истакао да се то мења кроз рад и учење.

Активација није никаква казна, активација је прилика, рад је прилика да промените свој положај и рад је прилика да се захвалите својој земљи, истакао је Вулин и нагаласио да то функционише и у Косовској Митровици.

Ја сам пре неколико дана озваничо почетак спровођења ове Уредбе у Суботици, ускоро ћемо у Београду, у свим већим градовима, покренућемо све радно способне кориснике новчане социјалне помоћи да допринесу и да раде, најавио је Вулин.

Он је казао да је, по статистици, 140.000 људи је радно способно и прима новчану социјалну помоћ.
“Тих 140.000 људи својим радом може нешто да промени у својој средини. Ту прилику једноставно не смемо да пропустимо,” нагласио је министар Вулин.

Један од корисника социјалне помоћи који су радно ангажовани у Косовској Митровици Драган Брзаковић казао је да се данас исперед цркве у Косовској Митровици на радној акцији окупио у договору са директором Центра за социјални рад.
“Ми смо се окупили данас на радно ангажовање да средимо овај круг око цркве. Тим поводом ја сам врло захвалан што могу да допринесем нашој општини и захвалан сам уједно држави Србији што нам је омогућила да примамо социјалну помоћ,” казао је Бразаковић.

У Косовској Митровици процена је да је око 1000 особа које примају социјалну помоћ радно способно.

Вулин поделио седам уговора особама са инвалидитетом

Вулин је поделио у Националној служби за запошљавање седам уговора за јавне радове особама са инвалидитетом.

Вулин је казао да на читавој територији Републике Србије постоје слични конкурси за особе са инвалидитетом али да се нажалост веома често дешава да се не пријави довољан број особа са инвалидитетом у односу на број радних места који је у поноди.
“То је по правилу или недостатак знања, или вештине или образовања које послодавац тражи, или необавештеност, некада и незаинтересованост. На нама је као Министарству али и као НСЗ и да едукујемо, па да решимо проблем необразованости или да решимо проблем недостатка вештине али исто тако и да се боримо да сви будемо заинтересовани да добијемо посао и да радимо,” рекао је он.

Особама са инвалидитетом је довољно тешко да пронађу посао и када је све у реду и када је све мирно и када се то налази у Београду а замислите колико је тешко особи са инвалидитетом још српске националности да нађе посао на простору Косова и Метохије, казао је он.

Самим тим, додао је Вулин, ово је за нас још важније и ово је за нас још вредније, у сваком случају сви социјални програми се спроводе на целој територији Републике Србије и тако ће и бити.

Након посете Националној служби за запошљавање, министар Вулин се у згради општине Косовска Митровица састао са председником Привременог органа општине Косовска Митровица, Александром Спирићем и директорима појединих јавних предузећа.

„Сарадња државе и различитих агенција, како Уједињених нација, тако и других попут Сталне конференције градова и држава, има за циљ да се локалним самоуправама пружи снажна подршка у остваривању што већег степена људских права свих и свакога, да се пружи подршка социјалној интеграцији угрожених категорија, а посебно да помогнемо социјално укључивање у друштво оних којима је наша помоћ потребна, чиме осигуравамо управо да је наше друштво инклузивно и једнако отворено за све“, изјавио је министар Никола Селаковић поводом почетка новог пројекта ПРО, који заједнички спроводе агенције Уједињених нација у Србији - УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у сарадњи са Владом Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске.

Том приликом, министар је истакао да је укупна вредност пројекта, чији је донатор Влада Швајцарске, 9 милиона швајцарских франака, који према његовим речима, пружа подршку актуелним реформама у процесу европских интеграција.

„Пројекат „ПРО – Програм локалног управљања за људе и природу“, сконцентрисан пре свега на подршку јединицама локалне самоуправе  у процесу социјалног укључивања и заштите животне средине, засигурно ће допринети унапређивању квалитета живота грађана у нашој држави,“ нагласио је Селаковић и додао да је програм усмерен на регион западне Србије и Шумадије,  преко 99 градова и општина.

Напомињући да пројекат има за циљ поспешивање социјалног укључивања и социјалне заштите најугроженијих, министар је истакао да пројектат даје допринос стварању одговорнијег, свеобухватнијег и иновативнијег система мера и услуга. Према његовим речима, пројекат ће пружити одговор на потребе осетљивијих и изолованијих делова нашег друштва и унапредити њихов животни стандард.

„Сматрам да овај пројекат можемо да искористимо на најбољи могући начин како бисмо у локалним заједницама, кроз институцију социјалног предузетништва помогли најефикасније и најодрживије социјално укључивање   угрожених и рањивих група,“ истакао је Селаковић.

Подсећајући да се од 2017. године, за подршку јединицама локалне самоуправе за успостављање и развој услуга социјалне заштите опредељују значајна средства, Селаковић је рекао да је само у овој години Министарство издвојило 600 милиона динара за финансирање услуга социјалне заштите из надлежности јединица локалне самоуправа.

Министар се захвалио Влади Швајцарске, односно Швајцарскoj канцеларији за сарадњу, на томе што годинама уназад пружају подршку даљем развоју Републике Србије на различите начине, као један од наших највећих донатора, али  и УНОПС-у и партнерским УН агенцијама, које овај пројекат спроводе.

Вулин, који је присуствовао потписивању уговора са 43 локалне самоуправе, према Конкурсу за доделу средстава за финансирање пројеката за развој услуга социјалне заштите, нагласио је да ће се конкурс попут тог, у који је уложено 50 милиона динара, поновити и идуће године, али са, како је навео, далеко већим средствима.

За реализацију тог конкурса, Министарство рада обезбедило је 50 милиона динара, а приоритет је био развој услуга социјалне заштите у мање развијеним локалним самоуправама- односно усуга дневних боравака, помоћи у кући, становања уз подршку, персоналне асистенције, услуга за младе и децу са сметњама у развоју.

"За овакве намене - услуге у заједници, дневне боравке за децу ометену у развоју, за геронтодомаћице, за бригу о старима, о онима којима је помоћ потребна, одредили смо 400 милиона динара за идућу годину", истакао је министар рада.

Додао је да је 95 милијарди динара из буџета предвиђено за социјална давања и за идућу годину, као и да је исти износ, према мишљењу министра, ове године био више него довољан за сва права из области социјалне заштите, али и да то није све планирано,

"Идуће године приводимо крају процес лиценцирања свих наших установа и хоћемо да значајно појачамо рад и улагање у услуге у заједници. Влада брине о социјалној заштити, о онима којима је помоћ потребна, а циљ овог министарства је да не постоји ниједна средина у Србији, у којој неће бити услуге у заједници, неки од сервиса који се брине и о деци ометеној у развоју и о најстаријима и свима којима је помоћ потребна", рекао је Вулин.

Нагласио је да услуге морају да буду стандардне за целу територију, без обзира да ли се живи у малом месту или великом граду, као и да се мора имати иста могућност да се задовоље сва социјална права.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић, који је такође присустовао поптисивању уговора, рекао је да одобрен један од "лепих и добрих" пројеката његовог града - "Кроз отворена врата нашег дома помоћ стиже".

"Из простог разлога што старачко домаћинство доминира у Србији, углавном просечан становник има више од 57 година, велики број има старачких домаћинстава и људи који сами живе, деца су углавном ван куће, тако да је помоћ геронтодомаћица заиста доминантна", рекао је Цветановић.

На тај конкурс пријавило се 60 локалних самоуправа, од којих је Министарство рада подржало 43, док остале нису, јер подносиоци нису испунили формалне услове Конкурса.