Најчешћа питања

Читај ми

Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту

 

1.   На који начин се остварује право на родитељски додатак?

Право на родитељски додатак остварује се на основу захтева који подноси мајка детета, која је држављанин Републике Србије и има пребивалиште у Републици Србији.

Право може остварити и мајка која је страни држављанин и има статус стално настањеног странца за дете рођено на територији Републике Србије.

Право се може остварити за прво четворо деце по редоследу рођења мајке, а изузетно и за дете вишег реда рођења, које је рођено заједно са трећим, четвртим дететом из вишеструке трудноће на основу посебног решења Министарства.

Право остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења.

Услов за остваривање права на родитељски додатак је и  вакцинација све деце мајке у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије, као и редовно похађање, деце доспелог узраста, обавезног припремног предшколског програма у оквиру система предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије, односно редовно похађање наставе у оквиру система основношколског образовања Републике Србије.

Услов за остваривање права је и да родитељи и деца живе на територији Републике Србије.

Мајка која је страни држављанин не може остварити право на родитељски додатак уколико је у земљи чији је држављанин остварила исто или слично право за дете за које је поднет захтев.

Отац детета, под истим условима остварује право, уколико је мајка детета страни држављанин, није жива, напустила је дете, лишена је родитељског права или је из објективних  разлога спречена да непосредно брине о детету.

 

2.   Како се и где подноси захтев?

Захтев се подноси градској-општинској управи (Служби дечије заштите) у месту пребивалишта мајке.

Захтев се може поднети и у породилишту које је укључено у систем Е-беба.

 

3.   Колико дуго се чека на решење и исплату?

О захтеву се одлучује у роковима прописаним Законом о општем управном поступку.

По доношењу решења исплата се врши  у року до 45 дана.

 

4.   Шта је потребно од документације?

Потребно је попунити захтев, а остала документација се прибавља из службених евиденција електронским или непосредним увидом у евиденцију  или на упит.

 

5.   Да ли је могуће електронски послати Захтев за родитељски додатак?

Захтев се не може електронски послати али се може поднети  у породилишту које је укључено система Е-беба.

 

6. Породиљама се по новом Закону плате исплаћују директно на рачун од стране државе, молимо вас да нам доставите јасну процедуру како ће то изгледати?

Жена по отпочињању породиљског одсуства подноси захтев за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, у Служби дечије заштите у месту пребивалишта и уз захтев прилаже решење послодавца о оствареном праву на одсуство у складу са Законом о раду, дознаку о отпочињању породиљског одсуства , као и фотокопију дознаке о првом коришћењу „трудничког боловања“ (уколико га је користила) и фотокопију картице текућег рачуна.

Остали подаци преузимају се из доступних евиденција.

О праву се прво одлучује привременим решењем у трајању од три месеца, а потом се доноси решење за цео период трајања права. Привремено решење се доноси из разлога што у моменту отварања породиљског одсуства дете још није рођено, а и нема свих података о основицама на које су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање по основу зараде.

Подаци о основицама на које су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање преузимају се из ЦРОСО.

На основу преузети основица  за посматрани период (18 месеци пре отпочињања породиљског одсуства, односно првог боловања због компликација у вези са трудноћом) долази се до податка о просечној бруто основици у чијој висини се и утврђује накнада зараде, односно плате.     

Министарство нето износ накнаде зараде уплаћује на рачун корисника, а пореза и доприноса на законом прописан начин.

 

7.   Ко подноси захтев за исплату зараде породиљи, где се подноси и да ли труднице/породиље отварају посебан – наменски рачун за то? Да ли може да се деси кашњење и када породиље могу да очекују прву плату?

О захтеву се одлучује у роковима прописаним Законом о општем управном поступку.

По уношењу решења у Информациони систем исплата се врши до краја текућег месеца за претходни месец.

Не очекује се кашњење у исплати накнаде зараде.

 

8.   5.000 динара који добијају родитељи уместо повраћаја ПДВ-а – на који начин се уплаћује мамама и када?

Паушал за набавку опреме за дете у износу од 5.000 динара исплаћује се заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно првом испалтом родитељског додатка за друго, треће и четврто дете.

 


Сектор за запошљавање

 

Питање:

Ко има обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и на који начин послодавац може извршити обавезу запошљавања особа са инвалидитетом?

Одговор:

Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 32/13) утврђена је обавеза запошљавања особа са инвалидитетом од стране свих послодаваца у Републици Србији. Правилником o начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Службени гласник РС”, број 101/16) прописан је начин праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начин доказивања извршења те обавезе.

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом важи за све послодавце у Републици Србији, односно за свако домаће или страно правно или физичко лице, укључујући и Републику Србију за запослене у државним органима, аутономну покрајину за запослене у покрајинским органима и јединице локалне самоуправе за запослене у тим органима.

Обавеза запошљавања утврђена је тако да послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да заснује радни однос са једном особом са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да заснује радни однос са најмање две особе са инвалидитетом и на сваких наредних започетих 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом.

Послодавац може да изврши обавезу запошљавања на следеће начине:

  • запошљавањем, односно заснивањем радног односа са одређеним бројем особа са инвалидитетом;
  • уплатом средстава у износу од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику, на уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22;
  • извршењем финансијске обавезе из уговора о пословно-техничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у вредности од 20 просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према податку важећем у моменту закључења уговора. Ово извршење обавезе подразумева издвајање средстава у двадесетоструком износу просечне зараде по запосленом у Републици Србији, за наредних 12 месеци, по запосленој особи са инвалидитетом.
  • подношењем захтева за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења од стране запосленог. Уколико лице стекне статус особе са инвалидитетом сматра се да је послодавац извршио обавезу од момента подношења захтева, а уколико лице не стекне статус особе са инвалидитетом, послодавац мора обавезу извршити ретроактивно, на било који од предвиђених начина;

 

Питање:

Колико особа са инвалидитетом има у Републици Србији, шта у случају да на евиденцији незапослених лица нема довољан број или нема особа са инвалидитетом које располажу одговарајућим квалификацијама ради запошљавања?

Одговор:

У Републици Србији ни једна институција не располаже целовитим базама података о особама са инвалидитетом. На основу извршених истраживања (Студија изводљивости за унапређење запошљавања особа са инвалидитетом у Републици Србији, Европска агенција за реконструкцију-2006. година) сматра се да у Републици Србији живи око 700.000 особа са инвалидитетом што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ – између 8-12% од укупног броја становника. Од наведеног броја особа са инвалидитетом процењује се да је  око 300.000 радног узраста (15-65 година). Укупан број особа са инвалидитетом на евиденцији Националне службе за запошљавање, које активно траже посао, односно спремне су и способне да се одмах укључе у мере активне политике запошљавања или поступак посредовања, на дан 31. децембар 2017. године, је 15.416 лица (6.037 жене). Што се тиче квалификационе структуре ових лица, на евиденцији Националне службе има лица свих квалификација, а мерама и активностима професионалне рехабилитације, чији циљ и јесте подизање нивоа запошљивости, особе са инвалидитетом се укључују у различите програме додатног образовања и обуке, у складу са потребама тржишта рада и  послодаваца.

Уколико на тржишту рада нема особа са инвалидитетом одређених знања и квалификација ради запошљавања, послодавци обавезу запошљавања особа са инвалидитетом могу извршити:

  • учествовањем у финансирању зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу и организацији у износу који не може бити мањи од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији. Обавеза се извршава уплатом средстава на уплатни рачун буџета Републике Србије на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом и та средства припадају Буџетском фонду за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом;
  • извршењем финансијске обавезе из уговора о пословно техничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга у поступцима јавне или друге набавке са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у вредности од 20 просечних зарада по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике у моменту закључења уговора. У овом случају послодавац извршава обавезу запошљавања једне особе са инвалидитетом, за наредних 12 месеци од дана извршења финансијске обавезе;

 

Питање:

Ко се сматра особом са инвалидитетом?

Одговор:

Статус особе са инвалидитетом има:

  1. ратни војни инвалид;
  2. мирнодопски војни инвалид;
  3. цивилни инвалид рата;
  4. лице коме је извршена категоризација и друго лице коме је утврђена инвалидност, у складу са законом;
  5. лице коме је, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђена категорија инвалидности,односно преостала радна способност
  6. лице коме се у складу са законом процени радна способност сагласно којој има могућност запослења или одржања запослења, односно радног ангажовања.

Ради извршења обавезе запошљавања, особом са инвалидитетом сматра се и лице које поднесе захтев за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 32/13), до доношења решења. Ако лице које је поднело захтев за процену радне способности стекне статус особе са инвалидитетом сматра се да је послодавац извршио обавезу запошљавања особа са инвалидитетом од момента подношења захтева за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења. Међутим, ако лице не стекне статус особе са инвалидитетом, послодавац је у обавези да изврши обавезу запошљавања особа са инвалидитетом у месецу доношења решења и то за цео период за који се сматрало да је обавезу извршио, односно за период од подношења захтева до завршетка поступка процене радне способности и могућности запослења или одржања запослења.

 

Питање:

Шта се сматра запосленом особом са инвалидитетом?

Одговор:

Под запосленом особом са инвалидитетом сматра се радни однос, односно запошљавање особе са инвалидитетом, на основу уговора о раду закљученог на неодређено или одређено време, у складу са прописима о раду. У том смислу, под запосленом особом са инвалидитетом не сматра се лице са којим послодавац има закључен уговор о привременим и повременим пословима, или другу врсту уговора која се у складу са прописима о раду не сматра уговором о раду. Такође, могућ је и радни однос са непуним радним временом, пробни рад, и сл.

 

Питање:

Ко има обавезу запошљавања особа са инвалидитетом?

Одговор:

Обавезу запошљавања има сваки послодавац који има најмање 20 лица у радном односу. Послодавцем се сматра свако домаће или страно правно или физичко лице које запошљава једно или више лица, односно Република Србија за запослене у државним органима, аутономна покрајина за запослене у покрајинским органима и јединица локалне самоуправе за запослене у органима јединице локалне самоуправе. Обавезе запошљавања особа са инвалидитетом ослобођен је новоосновани послодавац у року од 24 месеца од дана оснивања.

 

Питање:

Чиме је регулисан начин извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и на који рачун се врши уплата?

Одговор:

Ближи начин извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом утврђен је Правилником о начину праћења извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Службени гласник РС”, број 101/16).

 

Овим правилником прописан је и:

  • уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22 за извршење обавезе уплатом средстава на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу или организацији;
  • образац „ИОСИ” који се редовно месечно (до 5. у месецу за претходни месец) доставља надлежној јединици Пореске управе према седишту послодавца, ради доказивања извршења обавезе.

 

Питање:

Ко и како врши контролу извршења обавезе?

Одговор:

Контролу извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом врши Пореска управа у складу са прописима о пореском поступку и пореској администрацији. Ради доказивања извршења обавезе послодавац је у обавези да у пословно финансијској документацији, поред уговора о раду и пријава на обавезно социјално осигурање, обезбеђује и чува доказе о:

  • статусу запослених особа са инвалидитетом код послодавца;
  • поднетом захтеву за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења;
  • извршеној уплати средстава у Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, односно копију рачуна о уплати јавних прихода буџета Републике Србије на име финансирања зараде запослених особа са инвалидитетом и броју запослених особа са инвалидитетом чије зараде финансира;
  • извршењу финансијских обавеза из уговора и уговор о пословној сарадњи односно куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, социјалним предузећем или организацијом;
  • другу документацију којом доказује извршење обавезе запошљавања особа са инвалидитетом.

Ову документацију послодавац доставља Пореској управи на њен захтев.

 

* Напомена: Законом о изменама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС”, број 32/13), који је ступио на снагу 16. априла 2013. године, укинута је, са циљем финансијског растерећења привреде, обавеза плаћања пенала у висини троструког износа минималне зараде, која је, као облик законског притиска на послодавца да обавезу изврши запошљавањем особа са инвалидитетом, замењена обавезом уплате износа 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији, у корист Буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, на уплатни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22. Контрола извршавања ове финансијске обавезе, наплата наведеног износа, као и подношење прекршајне пријаве за неиспуњавање обавезе запошљавања особа са инвалидитетом из члана 50. Закона, у распону од 200.000,00 до 1,000.000, 00 динара,  је у надлежности Пореске управе.

 

Питање:

Ко издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање и на који временски период?

Одговор:

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као министарство надлежно за послове запошљавања, издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање на основу писаног захтева ако агенција испуњава услове у погледу просторне и техничке опремљености и стручне оспособљености запослених. Дозвола за рад се издаје на период од пет година и може се продужити.

 

Питање:

Ко може основати агенцију за запошљавање?

Одговор:

Агенцију за запошљавање, у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 , 88/10, 38/15, 113/17 – др. закон, 113/17), оснивају правна и физичка лица ради обављања послова запошљавања, и то:

  1. обавештавања о могућностима и условима за запошљавање;
  2. посредовања у запошљавању у земљи и иностранству;
  3. професионалне оријентације и саветовања о планирању каријере;
  4. спровођења појединих мера активне политике запошљавања, на основу уговора са Националном службом за запошљавање.

Дозвола за рад се може издати агенцији која има запослено најмање једно лице са високом стручном спремом и положеним испитом за рад у запошљавању. Након добијене дозволе за рад, агенција се уписује у регистар Агенције за привредне регистре, након чега може обављати послове запошљавања.

 

Питање:

Који је поступак полагања испита за рад у запошљавању и ко има обавезу полагања испита?

Одговор:

Испит за рад у запошљавању се организује и одржава у Сектору за рад и запошљавање, у зависности од броја кандидата, једном месечно. Састоји се из општег и посебног дела и полаже се пред Комисијом за полагање испита за рад у запошљавању.

Обавезу полагања испита за рад у запошљавању имају сва лица која обављају послове запошљавања у агенцији за запошљавање, као и запослени у Националној служби за запошљавање.

Висина трошкова полагања испита за рад у запошљавању износи 8.000,00 динара. Ако кандидат поново полаже и општи и посебан део испита, висина трошкова поновног полагања испита за рад у запошљавању износи такође 8.000,00 динара. Уколико кандидат поново полаже само посебни део испита за рад у запошљавању, тада висина трошкова поновног полагања износи 70% од пуног износа, односно 5.600,00динара.

Накнада за полагање испита за рад у запошљавању уплаћује се на рачун: 840-31051845-95, сврха уплате: накнада за полагање испита за рад у запошљавању, прималац: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Програм и начин полагања испита прописан је Правилником о просторним и техничким условима за рад агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у запошљавању („Службени гласник РС”, бр. 98/09, 100/12, 65/14 и 11/18).

 

Питање:

Која су докумената неопходна за издавање/продужење дозволе за рад агенцијама за запошљавање?

Одговор:

За издавање или продужење дозволе за рад агенција за запошљавање неопходно је приложити следећа документа:

  1. Захтев за утврђивање испуњености услова за обављање послова запошљавања;
  2. Правни основ за коришћење просторија (уговор о закупу простора, власнички лист и сл.);
  3. Плански приказ радних просторија, површина радних просторија са наведеном спратношћу;
  4. Списак неопходне канцеларијске опреме којом располаже;
  5. Доказ о броју запослених лица, њиховом нивоу образовања, занимању и назнака које послове обављају (списак запослених- М-А образац);
  6. Оверена копија дипломе – доказ о степену стручне спреме свих запослених који врше послове запошљавања;
  7. Уверење да лице није осуђивано, нити да је против њега покренута истрага нити да се води кривични поступак - за осниваче и сва лица која врше послове запошљавања (уверење из МУП-а, односно суда);
  8. уверење о положеном испиту за сва лица која врше послове запошљавања (навести број и датум када је издато наведено уверење) или доставити копију уверења.

 

Питање:

Ко води регистар издатих дозвола за рад?

Одговор:

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања води регистар издатих дозвола за рад. Списак основаних агенција за запошљавање са детаљним контакт подацима, налазе се на веб страници министарства.

 

Питање:

Ко врши надзор над радом агенција за запошљавање?

Одговор:

Надзор над радом агенција за запошљавање врши Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - Сектор за рад и запошљавање. У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 – др. закон и 113/17) и Правилником о просторним и техничким условима за рад агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у запошљавању („Сл. гласник РС”, бр. 98/09, 100/12, 65/14 и 11/18) сагледава се испуњеност услова и издају дозволе за рад агенцијама, продужавају се и одузимају дозволе за рад, врши се обилазак и дају налози и инструкције за рад.

 

Питање:

Ко издаје дозволу за рад странцу и којим прописима је уређено издавање дозволе за рад странцу?

Одговор:

Законом о запошљавању странаца („Службени гласник РС”, бр. 12/14, 113/17 и 50/18) и Правилником о дозволама за рад („Службени гласник РС”, бр. 94/15 и 9/18) уређени су услови и поступак за запошљавање странаца. У складу са Законом, дозволу за рад издаје надлежна филијала Националне службе за запошљавање, према месту привременог боравка или сталног настањења странца, односно према седишту послодавца или месту где се рад обавља, у зависности од врсте дозволе за рад.

 

Питање:

До када могу да поднесем захтев за продужење дозволе за рад?

Одговор:

У складу са Законом о запошљавању странаца („Службени гласник РС”, бр. 12/14, 113/17 и 50/18) захтев за продужење дозволе за рад подноси се најраније 30, а најкасније пре истека рока важења претходне дозволе.

 

Питање:

Који је поступак за прибављање сагласности за продужење радне дозволе за упућена лица, односно радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва?

Одговор:

У складу са одредбама чл. 19. став 4. и чл. 21. став 4. Закона о запошљавању странаца („Службени гласник РС”, бр. 12/14, 113/17 и 50/18) радна дозвола за упућена лица, односно радна дозвола за кретање у оквиру привредног друштва може се продужити најдуже до две године, уз сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за област којом се уређује делатност послодавца за послове или услуге од интереса за Републику Србију.

Уз захтев за прибављање сагласности, којим подносилац образлаже потребу продужења одговарајуће дозволе за рад, прилаже се претходно мишљење министарства надлежног за област којом се уређује делатност послодавца за послове или услуге од интереса за Републику Србију, копију претходне радне дозволе за коју се тражи продужење и копија пасоша странца.

Уколико се утврди да послодавац није благовремено, у складу са чланом 28. Закона о запошљавању странаца, поднео надлежној филијали Националне службе за запошљавање захтев за продужење дозволе за рад, сагласност се не може дати, али послодавац може у том случају поднети захтев за издавање радне дозволе за запошљавање.