Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче да је скандалoзно то што се припадници платформе „Солидарност“ служе људским трагедијама зарад стицања јефтиних политичких поена.

 

Јер, док они својим речима и потезима показују сопствено незнање познавања надлежности државних институција у властитој земљи, те не знају да су за кривичне поступке и судске одлуке искључиво надлежни правосудни органи, намерно занемерају следећу чињеницу. А то је да су у 2022. години, инспектори рада извршили 982   инспекцијска надзора поводом смртних, тешких са смртним, тешких, колективних и лаких повреда на раду, што је за 10% мање него у 2021. години, када је извршено 1.096 надзора поводом пријављених повреда на раду. То значи да је механизам контроле од стране инспектора рада допринео унапређењу система безбедности и заштите здравља на раду код послодаваца. Извршени инспекцијски надзори су у 2022. години резултирали подношењем 295 захтевa за покретање прекршајног поступка, поднето је 39 кривичних пријава и донето је 351 решења о отклањању недостатака у области безбедности и здравља на раду, као и 77 решење о забрани рада на месту рада због непосредне угрожености безбедности и здравља запослених.

 

Указујемо да у случајевима наведених прекршајних и кривичних пријава одлучује тужилаштво, односно суд, чија је самосталност и независност у раду прописана Уставом.  

 

Такође, у 2022. години Управа за безбедност и здравље на раду, као орган у саставу Министарства, повећала је број надзора над радом правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду за 65% у односу на 2021. годину. У извештајном периоду за две године, односно од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2022. године, Управа је донела 17 решења о престанку важења лиценци из области безбедности и здравља на раду и 7 решења којима се одузимају лиценце за обављање послова безбедности и здравља на раду.

 

Узимајући у обзир горе наведено, указујемо да инспектори рада савесно и одговорно врше послове инспекцијског надзора.

 

Када говоримо о тржишту рада у Р. Србији, подсећамо представнике „Солидарности“ да се до пре само 10 година Србија борила са двоцифреном незапосленошћу, да би данас проценат незапослених био испод 8,9%. Данас држава Србија спроводи разне мере запошљавања, како би се стекли услови за рад оних најосетљивијих група у друштву – попут особа са инвалидитетом, старијих од 55 година, жртава породичног насиља итд, док се програмима за младе, попут „Моја прва плата“ стварају могућности за запошљавање одмах након школовања. 

 

Таква Србија, која отвара нова радна места, брине о свим својим грађанима и која постаје пожељна дестинација не само за стране инвеститоре, већ и раднике широм света, смета онима који упиру прсте на оне, који се не служе демагогијом, већ резултатима.

 

Народна кухиња у Бујановцу једина је коју не финансира локална самоуправа.

Влада Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су за ову годину за 1200 корисника обезбедили 11 милиона динара у храни и новцу.

"У 75 општина и градова имамо Народне кухиње и у 74 немамо проблем. Имамо проблем само овде. Влада Србије неће тражити кривца, нећемо да покушавамо да од овог правимо политички или било који други случај. Ми смо дошли, обезбедили смо храну, обезбедили смо новац и грађани Бујановца могу да буду мирни.

Нико неће остати гладан, нико неће остати без свог парчета хлеба, без свог топлог оброка. Ниједно дете неће остати без оброка и ужине, јер је ту Влада Србије. Сматрамо да у наредном периоду од следеће године то треба да функционише као и у остале 74 општине и сигуран сам да ће тако и бити“, рекао је Вулин.

Он је казао да у Народној кухињи нико не дели кориснике по вери и нацији и обећао да ће храна за све Народне кухиње бити обезбеђена док је он министар.

"Када је дете гладно оно не плаче ни на српском ни на албанском ни на ромском. Оно плаче, јер је гладно, а на нама је да обезбедимо да оно не плаче и да оно и његови родитељи буду сигурни да неће бити гладни“, нагласио је Вулин.

Секретар Црвеног крста у Бујановцу Братислав Лазаревић навео је да пет дана у недељи 1200 корисника добијају куване оброке, а за викенд суву храну. Храна се социјално угроженима дели на четири пункта а оброке пођеданко добијају сви без обзира на националну и верску припадност.

"Ми никада нисмо делили људе овде за ових 15 година. Ми смо имали много подела почев од Копнене зоне безбедности, Косова и Метохије, Бујановца где је мешовити састав грађана, али ми никада нисмо добили ниједан „шамар“ везан за поделу по националној основи. Ми се трудимо да не повредимо национална осећања и да помоћ добију сви којима је потребна“, рекао је Лазаревић.

Председник координационог тела Зоран Станковић рекао је да је општина Бујановац на почетку године обезбедила 800.000 динара што је било довољно да Народна кухиња функционише месец дана, а да је након тога држава преузела да финансира рад.

"Великим ангажовањем Владе Србије обезбеђено је да до краја ове године Народна кухиња у Бујановцу ради. Очекујем да наредне године из локалног будзета буду издвојена средства и да уз помоћ државе кухиња настави са радом“, казао је Станковић.

Заменик председника општине Бујановац Стојанча Арсић оценио је да локана самоуправа није издвојила довољно новца за рад кухиње јер нису имали захтев из Црвеног крста у време кад су пројектовали буџет за ову годину. Он је ипак изразио уверење да ће у локалном буџету бити новца за рад Народне кухиње у 2016. години.

Током посете Народној кухињи у Бујановцу министар Вулин је пробао храну која се припрема за кориснике.

Након Бујановца министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је посетио и базу у Копненој зони безбедности где је стационирана појачана јединица Жандармерије.

Караван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Кабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, данас је посетио своју тринаесту станицу – Врање, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

 

Догађају је присуствовао Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања који је том приликом изјавио: „Врање је 13. град који је посетио овај караван и драго ми је што ће и моји суграђани имати прилику да се ближе упознају са свим предностима које са собом носи дигитални свет. Један од приоритета Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања јесу наши најстарији грађани, њихов квалитет живота и бољи стандард, а дигитална писменост је важан сегмент тог процеса. Водећи се тиме, Министарство је подржало иницијативу Кабинета председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић о покретању каравана „Дигитална писменост“. Циљ кампање је упознавање грађана са кључним дигиталним вештинама, као и смањење генерацијског јаза у контексту дигиталне писмености, која је постала још значајнија током пандемије Ковид 19 и драго ми је што су у сваком граду наши најстарији грађани били бројни и долазили са најразличитијим питањима“.

 

Канцеларија за информационе технологије и еУправу, као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“ улаже у развијање инфраструктуре са циљем да се постигне континуирано пружање електронских услуга грађанима. У прилог томе говоре и подаци да је само ове године, преко портала еУправа, поднето преко 76.000 пријава за упис деце у вртић, издато преко милион регистрационих налепница за регистрацију возила, размењено преко 42.000.000 докумената по службеној дужности за које грађани нису морали да носе папире.

 

еГрађанину је на порталу еУправа на располагању преко 50 електонских услуга док је тај број за привреду преко 100 услуга као што су: могућност електронског плаћања републичких такси, преузимања докумената у електронском облику путем еСандучета и многе друге. Такође, са једним корисничким налогом, еГрађанин може да приступи порталу локалне пореске администрације, порталу еЗдравље, есДневник и програму Моја прва плата.

 

На Каравану присуствовао је и др Дејан Тричковић, председник Скупштине града Врање: “Захваљујући дигиталним технологијама ђаци и студенти имали су континуитет у настави током пандемије коронавируса. Многе радне организације и фирме наставиле су пословање и рад управо захваљујући дигиталној комуникацији и коришћењу интернета. Трговина, промет услуга и роба се, такође, одвијају захваљујући дигиталним технологијама и да би све што радимо на тај начин било апсолутно безбедно потребно је и да будемо дигитално писмени - зато је значај овог каравана вишеструк“.

 

Присуствујући каравану у Врању, Данијела Стефановић (50 година) на питање да ли је еГрађанка и да ли користи услуге еУправе, одговорила је да не користи, али да њена ћерка има налог преко еУправе и да је на тај начин делимично упућена у услуге које може да оствари овим путем. Како је изјавила, до сада није електронски заказивала термине како би обновила неки лични документ, не користи услуге електронског банкарства, радије одлази лично у пошту или банку. Активна је на једној друштвеној мрежи и сматра је да лични подаци нису сасвим и адекватно заштићени. Мишљења је да грађани треба више да знају о дигиталним вештинама, електронској трговини и како да се заштите у виртуелном простору.

 

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој USAID и Propulsion.

 

Током наредних месец дана караван ће посетити још три града Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство. 

 

Kараван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Kабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, данас је посетио своју четрнаесту станицу – Пирот, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

 

Догађају је присуствовала Јелена Лалатовић, в.д.помоћника министра у Сектору за развојне послове и послове планирања у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је том приликом изјавила да је Влада Србије на пољу дигитализације урадила много последњих година и да грађани Србије треба да знају како да то користе на најбољи начин и постану дигитално писмени. „Иако је пре пар година било потпуно незамисливо да само једним кликом платите рачун, пријавите се израду новог пасоша или другог личног документа, Србија је у томе успела и на пољу дигитализације постигла веома значајне резултате. Сада грађани имају прилику да одређене обавезе, које су пре захтевале много више времена и чекања у редовима, обаве у неколико кликова. Србија у области дигитализације иде у корак са савременим светом“, додала је Јелена Лалатовић.

 

Kанцеларија за информационе технологије и еУправу, као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“ улаже у развијање инфраструктуре са циљем да се постигне континуирано пружање електронских услуга грађанима. У прилог томе говоре и подаци да је само ове године, преко портала еУправа, поднето преко 76.000 пријава за упис деце у вртић, издато преко милион регистрационих налепница за регистрацију возила, размењено преко 42.000.000 докумената по службеној дужности за које грађани нису морали да носе папире.

 

еГрађанину је на порталу еУправа на располагању преко 50 електонских услуга док је тај број за привреду преко 100 услуга као што су: могућност електронског плаћања републичких такси, преузимања докумената у електронском облику путем еСандучета и многе друге. Такође, са једним корисничким налогом, еГрађанин може да приступи порталу локалне пореске администрације, порталу еЗдравље, есДневник и програму Моја прва плата.

 

На Kаравану присуствовао је и Милош Цолић, заменик градоначелника Пирота који је том приликом истакао задовољство што је град Пирот један од 16 градова Србије у којем гостује „Дигитална експедиција“: “Могућности које интернет пружа на пољу образовања, развоја креативности, комуникација и пласирања и развоја идеја су неизмерне. Драго ми је што ће данас и сутра, кроз организована предавања, акценат бити стављен на безбедност и подизање свести о томе како се понашати на интернету и што су пензионери једна од циљних група којима ће бити представљене погодности и начини коришћења интернета“.

 

Присуствујући каравану, Надица Цветковић, запослена у јавној управи у Пироту, на питање зашто је дошла на караван и шта очекује одговорила је да сматра да ће научити нове и корисне ствари, пре свега у вези са послом који обавља. „Оваква едукација је драгоцена, с обзиром да нове технологије брзо напредују и да морамо да се уклопимо и сазнамо више о дигиталним вештинама и како да се заштитимо у виртуелном простору. Држим се старе изреке, да, докле год човек учи, није стар“, изјавила је Надица из Пирота.

 

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион.

 

Током наредне две недеље караван ће посетити још два града Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство.

 

Више информација можете потражити на digitalnaekspedicija.gov.rs

 

Циљ програма је социјална укљученост особа са менталним проблемима, а у оквиру њих изграђени су објекти за самостално становање, покренути програми збрињавања у хранитељским породицама, а отворени су и центри и дневни боравци који су им на услузи.

До новембра ове године више од 150 особа са менталним проблемима изашло је из установа социјалне заштите након вишегодишњег боравка, више од 200 њих је припремљено за излазак, док је више од 900 особа користило услуге покренуте ван институција, резултати су програма у оквиру пројекта "Отворени загрљај".

За реализацију 19 програма које су реализовале установе социјалне и здравствене заштите, организације цивилног друштва и локалне самоуправе ЕУ је издвојила око 2,3 милиона евра.

У Миксер хаусу, данас су се окупили представници институција и поједини корисници програма, а министри за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и здравља Александар Вулин и Златибор Лончар поручили су да "Отворени загрљај" не сме да остане само пилот пројекат, већ да мора постати део система и да ће за то бити одвојена средства из буџета.

Вулин је захвалио ЕК на донацији, као и ресорним министарствима, локалним самоуправама и организацијама цивилног друштва, али највише запосленима у социјалним и здравственим установама који су, како је рекао, зивот посветили људима којима је помоћ најпотребнија.

"Корисници услуга су људи који су већи до живота провели у установама и ово је начин да њихов живот постане бољи и праведнији и да покажемо да они без обзира на хендикеп могу да буду корисни чланови друштва и да имају право на радост и наду", поручио је Вулин.

Наводећи да је више од 150 особа од 2012. године изашло је из установа, а више од 200 њих припремљено за излазак, министар је рекао да је то само статистика, те да је важнија порука да је живот могуће променити.

"Послате је порука да свако људско биће заслужује пођеднаку пажњу и право на наду, право да се бори и трага за срећом и то је важније од броја и новца", истакао је Вулин.

Он је додао да се пројекат мора увести у систем и проширити на целу Србију.

Исту поруку имао је и министар здравља, који је прецизирао да ће се у плану од Нове године наћи средства у буџету да поједине услуге уђу у систем.

"Пројекат је успео и сви ови људи захваљујући њему нису у болницама, већ су отишли кућама. Желимо свакоме да помогнемо и моземо то да урадимо", рекао је Лончар.

Ово је само почетак, рекао је Лончар, а на надлежнима је да пронађу начин да програм постане део система и да се прошири на целу Србију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да су данас представљени резултати пројекта, али да то никако није крај, већ тек почетак ка социјалној инклузији особа са менталним проблемима.

"Није лако речима описати колико смо поносни што је више од 150 особа изашло из установа", рекао је Девенпорт и поручио запосленима да су они њиховим преданим радом и напорима допринели да се ти људи врате у заједницу.

Приказан је филм, у којем су корисници описали колико им је програм деинституционализације помогао да започну нови, другачији живот, а Девенпорт је рекао да слика говори више од речи, колико је пројекат значајан.

Како је рекао, сада је потребно наћи начин да се пројекат уведе у систем, унапредне услуге и обезбеде стабилни извори финансирања.

"Пројекат представља доказ да заједничким радом локалних самоуправа, министарстава, организација цивилног друштва и здравствених и социјалних установа може много да се уради", рекао је Девенпорт.

У оквиру пројекта "Отворени загрљај", отворени су објекти "становања уз подршку" у Великом Поповцу, Чуругу, Новом Бечеју, Старој Моравици, Старом Лецу, Јабуци и Власотинцу.

У Кулини и Алексинцу је покренут програм збрињавања одраслих лица у хранитељским породицама, отворени су дневни боравци у Шапцу и Ваљеву и подржан наставак њиховог рада у Београду.

Покренута је услуга "Помоћ у кући" у Јагодини, Ћићевцу, Жабарима, а отворена су и два центра за ментално здравље у Кикинди и Вршцу.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Др Стана Божовић говорила је данас на на уводној конференцији поводом представљања програма ИПА 2016 „ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИНКЛУЗИЈИ РОМА – ОСНАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА“. Текст њеног обраћања преносимо у целини.

 

 Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је предлагач и један од главних носилаца спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Отуда, ми у Министарству снажно подржавамо све програмске и пројектне активности Сталне конференције градова и општина у Србији, Канцеларије за људска и мањинска права, Националног савета ромске националне мањине и Европске уније, усмерене ка локализацији социјалне инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији.

 

Ромско питање је интернационално и европско питање јер су Роми најбројнији народ у Европи у којој немају своју државу, већ су заступљени у свим државама Европе. Роми у Републици Србији, према последњем попису из 2011. године, чине свега 2,1% популације Србије. Али, Роми представљају младо становништво, чија би енергија и демограска структура могла да унапреди цело друштво.

 

Побољшање положаја свих грађана, њихова правна сигурност и једнаке могућности за све грађане и грађанке у Републици Србији су наша обавеза и предуслов изградње просперитетног грађанског друштва. Циљ нам је да спровођењем конкретних политика, пројеката и мера код грађана ромске националности створимо поверење у институције, омогућимо им да нађу своје место у друштву и да постану његов интегрални део. 

 

Стратешки оквир за систематско решавање овог важног питања постоји од 2009. године а додатно је ојачан усвајањем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016-2025 са Акционим планом чија је примена у току. Један од основних принципа на којима се Стратегија базира је преношење тежишта реализације мера на ниво јединица локалне самоуправе. С тим у вези, основни предуслов за успешно функционисање механизама за социјалну инклузију Рома и Ромкиња на локалном нивоу јесте постојање локалних акционих планова као и усвојени буџети за њихову примену. Ови акциони планови морају да буду у сагласности са поменутом Стратегијом и подржани другим локалним стратегијама из приоритетних области. 

 

Механизам за спровођење мера предвиђених стратешким документима представљају мобилни тимови за инклузију Рома, као радна тела скупштине или већа града/општине, формиранa у циљу јачања сарадње између службеника у одговарајућим локалним институцијама. Чланови мобилних тимова организују заједничке теренске посете ромским насељима и пружају заједничку и координисану подршку и помоћ појединцима и породицама.

 

Поред тога, координатори за ромска питања су лица ангажована у јединицама локалних самоуправа ради пружања стручне подршке у оквиру локалних самоуправа у спровођењу Стратегије кроз подршку у дефинисању приоритета, спровођењу, координисању и праћењу стратешких мера за инклузију Рома на локалном нивоу.

 

Координатори, као и здравствене медијаторке и педагошки асистенти имају незаменљиву посредничку улогу између ромског становништва и локалних институција. Поред наведених лица, саставни део сваког мобилног тима чине представници филијале Националне службе за запошљавање и помесних центра за социјални рад. 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно је укључено у различите програме и пројекте који доприносе реализацији мера предвиђених Стратегијом.

 

Министарство је учествовало на пројекту „Подршка Европске уније инклузивном друштву”, који је финансиран из програма ИПА 2012. Општи циљ пројекта био је подршка мерама социјалне инклузије и развој обима и квалитета социјалних услуга у заједници за маргинализоване и угрожене групе, укључујући Роме. Пројекат је подразумевао три посебна циља, односно јачање институционалних капацитета на националном и локалном нивоу ради управљања мерама политике социјалне инклузије у земљи; развој социјалних услуга у заједници за угрожене групе; и подршка спровођењу иницијативе активне инклузије ромског становништва. Социјалне услуге развијају се у оквиру пет кластер пројеката и 13 иницијатива социјалне заштите у укупном износу од скоро 3 милиона евра.

 

Поред тога, реализацијом пројекта „Подстицање запошљавања младих” предвиђен је обухват 100 младих, незапослених Рома и Ромкиња путем реализовања кратких обука у пет профила за којима постоји потреба на тржишту рада, са ефектом на запошљавање и самозапошљавање од 60%, у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ. Укупна вредност планираних пројектних активности процењена је на 250 хиљада евра.

 

Завршен је и пројекат „Економско оснаживање Ромкиња: унапређивање капацитета за запошљавање и самозапошљавање“ чији је циљ био похађање курсева од стране Рома и Ромкиња и стицање нових вештина за разна занимања, као и унапређење капацитета цивилног друштва за рад у области запошљавања и самозапошљавања. Пројекат је трајао 18 месеци, а пројектне активности су се реализовале на територији Града Београда као и на територији Новог Бечеја, Зрењанина и Панчева.

 

Поред наведеног, морам да истакнем да је у 2017. години, израђена процена запошљивости и закључени су индивидуални планови запошљавања (укључујући и ревизије) за 17.365 Рома и Ромкиња, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 Рома и Ромкиња.

 

Mрeжa ромских кooрдинaтoрa дaљe ћe сe рaзвиjaти и jaчaти, укључуjући пoвeћaње њихoвoг брoja, са циљем да се са садашњих 47 општина обухват повећа на преко 60,у складу са локалним потребама. Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у наредном периоду ће активније радити са мрежом ромских координатора и унапредити њихов стручни капацитет у извршавању редовних активности.

 

Пројекат ,,Овде смо заједно – Европска подршка за инклузију Рома 2013-2017“ представљао је прекретницу у систематском приступу решавању проблема ромског становништва на нивоу јединица локалне самоуправе. Уз подршку Европске Уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и уз ангажовање невладиног сектора реализоване су мере предвиђене Стратегијом, пре свега у областима као што су: приступ основним правима кроз добијање личних докумената, социјална заштита, стипендирање ученика, развој урбанистичких планова и уношење података о подстандардним насељима у Географско информациони систем, запошљавање кроз подршку послодавцима који запошљавају Роме и Ромкиње, и јачање капацитета ромских невладиних организација. Нарочито су биле важне мере спровођене у 20 општина у оквиру пилот-програма са циљем формирања и опремања мобилних тимова за социјалну инклузију Рома и Ромкиња. Искуства ових локалних самоуправа биће нам драгоцена при планирању и реализацији даљих мера. При том, треба подједнако размотрити и примере добре праксе, као и оне који нису били позитивни примери, а којих је било и који јасно указују на ризике у процесу имплементације стратешких мера о којима треба водити рачуна.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања види себе као једног од главних партнера на свим пројектима намењеним побољшању положаја Рома и Ромкиња. Министарство је, да поновим, не само предлагач важеће Стратегије у којој су две од пет приоритетних области – запошљавање и социјална заштита, у његовој директној надлежности, већ се и три сектора у Министарству непосредно баве унапређењем положја Рома и Ромкиња, а то су: 1. Сектор за рад и запошљавање, 2. Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту и 3. Сектор за антдискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

 

Доношењем Стратегије и активном партиципацијом у реализацији активности током Декаде Рома и Оперативних закључака са семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња, учињен је значајан напредак у свеукупном сагледавању положаја ромске националне мањине и идентификацији системских решења, односно мера и активности које је неопходно реализовати у циљу потпуније укључености исте у друштвено-економске токове.

 

Имајући у виду да је област запошљавања Рома и Ромкиња посебно обрађена у поменутим документима, као и да је унапређење положаја Рома на тржишту рада посебно препознато и у Националној стратегији  запошљавања за период 2011-2020. године и Програму реформи политике запошљаавња и социјалне политике (ЕСРП), мере и активности утврђене годишњим оперативним документом из области запошљавања – Националним акционим планом запошљавања имају за циљ подстицање укључивања радно способних Рома на тржиште рада, подизање запошљивости, запошљавање и самозапошљавање, посебно припадника оних који припадају категоријама вишеструко теже запошљивих незапослених лица.

 

Према подацима Националне службе за запошљавање, на дан 31. децембар 2017. године, на евиденцији незапослених лица налазило се 26.456 припадника ромске националне мањине, од којих је 12.411 жена. Учешће у укупној регистрованој незапослености (618.827 незапослених лица) износило је 4,3%.

 

Током 2017. године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5.140 незапослених Рома/Ромкиња (2.252 жене), што представља учешће од 3,54% у укупном броју незапослених укључених у мере АПЗ (145.356 лица).

          Велики је помак направљен када је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености и Правилником о ближој садржини података и начину вођења евиденције у области запошљавања, када је омогућено пријављивање лица на евиденцију Националне службе за запошљавање, само на основу Изјаве о незапослености, што је омогућило укључивање у поједине програме и примену мера активне политике запошљавања појединим категоријама теже запошљивих лица, међу којима су и припадници ромске националне мањине.

 

Поред наведеног, желела бих да истакнем да је у јуну 2017. године, у оквиру Министарства, формиран је Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има ромско становништво. Сектор је успоставио директну комуникацију са лицима задуженим за спровођење мера за инклузију Рома и Ромкиња из 85 јединица локалне самоуправе и добијени су актуелни подаци о реализованим мерама у претходној години и плановима за текућу годину. Анализа ових података омогућује нам да створимо реалну слику о стању у појединим општинама што ће бити од значаја при њиховом одабиру за реализацији мера предвиђених овим пројектом.

 

На крају, користим прилику да изразим захвалност на подршци нашим европским и домаћим партнерима, као и изразим наду да ће овај пројекат, уз нашу заједничку посвећеност, бити реализован у планираном обиму, као и да ће његови ефекти бити дугорочни и у функцији директног бољитка за наше суграђане Роме и Ромкиње. 

 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић уручила је данас у Нишу 70 уговора за самозапошљавање незапослених лица и том приликом истакла да је Град Ниш пример добре праксе када су у питању политика запошљавања и побољшање услова живота и рада грађана. 

 

„Заједно идемо даље, заједничким снагама желимо да следеће године кажемо да смо постигли још боље резултате и још већи успех. Надамо се да ће млади предузетници који данас имају прилику да уплове у свет предузетништва бити успешни и да заједно градимо још бољу и напреднију Србију“, поручила је Кисић Тепавчевић.   

 

Кисић Тепавчевић је указала да су на тржишту рада остварени добри резултати - стопа незапослености у Србији је у другом кварталу ове године смањена за 1,7 одсто у односу на први квартал, док је стопа запослености у другом кварталу порасла за 1,9 одсто у односу на први квартал.

 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела су Ниш и Национална служба за запошљавање ове године издвојили 55,8 милиона динара за спровођење пет мера активне политике запошљавања у том граду. Како је додала, у Нишавском округу бележе се добри резултати, па је у том делу наше земље од почетка године запослено 14.534 особе које су биле евидентиране у Националној служби за запошљавање, што је за 14,5 одсто више у односу на исти период прошле године.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је новим предузетницима пожелела успех у раду и да врло брзо буду у прилици да запосле своје суграђане. 

 

Уговоре о самозапошљавању уручила је и градоначелница Ниша Драгана Сотировски, која је захвалила Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националној служби за запошљавање на подршци Нишу и осталим локалним самоуправама да запосле своје грађане.

 

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да ове године постоји велико интересовање незапослених широм Србије да започну сопствени бизнис, да је до сада додељено више од 3.000 субвенција за самозапошљавање и да верује да ће до краја године бити додељено око 4.000 тих субвенција.

 

Мартиновић је рекао и да Република Србија, у сарадњи са локалним самоуправама, годишње уложи око милијарду динара у програм самозапошљавања, а да је ове године из Буџета Републике Србије издвојено 5,7 милијарди динара за различите програме запошљавања, међу којима су програми стручне праксе, програми за приправнике, програм „Моја прва плата“ и други. 

 

У оквиру посете Нишу, министарка Кисић Тепавчевић и директор Мартиновић ће посетити компанију “Техно и опрема инжењеринг Ниш”, која се бави производњом опреме, пројектовањем и консалтингом у угоститељству, а са којом НСЗ последњих неколико година остварује добру сарадњу по питању запошљавања незапослених лица.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са једанаест општина у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина и Делегацијoм Европске Уније кроз програм „Подршка инклузији Рома“ потписало је уговоре за израду урбанистичких планова за ромска насеља и то: Кучево, Беочин, Бач, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Сомбор, Пећинци, Лебане и Сурдулица.

 

Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара.

 

Инклузија ромског становништва у Републици Србији веома је динамичан и изазован процес. За нас – представнике државних органа – ово је, пре свега, обавеза, како према нашим грађанима, тако и према нашим партнерима из Европске уније, који нам већ годинама пружају неопходну подршку на задатку укључивања Рома и Ромкиња у све сегменте нашег друштва.

 

Стратешки оквир обезбедили смо доношењем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016.–2025. године, чији је предлагач било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Две од пет приоритетних области препознатих у стратегији у директној су надлежности Министарства, а то су: запошљавање и социјална заштита. У јуну прошле године, Влада је усвојила и Акциони план за спровођење Стратегије за 2017. и 2018. годину. У том смислу, користим прилику да вас обавестим да је Министарство управо формирало Радну групу за израду наредног Акционог плана за 2019. и 2020. годину, која ће прву радну седницу имати већ наредне недеље. Свакако да ће побољшање услова становања и у овом Акционом плану бити једна од приоритетних области.

 

Наведена стратегија предвиђа преношење тежишта реализације кључних мера и активности на ниво локалних самоуправа. Овакав приступ одабран је из више разлога. Управо ви, представници јединица локалних самоуправа, у прилици сте да прецизно и економично мапирате потребе становништва и да их ускладите са сопственим материјалним и организационим могућностима. Ви поседујете и одређене материјалне и људске ресурсе, који републички ниво нема у довољној мери да би сам преузео обавезу решавања питања као што је становање. Коначно, за благовремену и ефикасну реализацију активности на терену одговорни могу бити само људи, који ту и живе, односно људи из градова и општина. Одговорност, разуме се, подразумева и заслуге и обавезе, а прецизна подела одговорности је предуслов добро обављеног посла.

 

Већина ромског становништва у Републици Србији, њих око 70%, живи у такозваним подстандардним неформалним насељима, којих укупно има 583 према истраживању из 2015. године. Преко једне трећине домаћинстава у овим насељима нема адекватан приступ води за пиће, што је вишеструко лошији проценат од републичког просека. Истовремено, око две трећине домаћинстава у ромским насељима није повезано на канализациону мрежу. Тежину услова у којима Роми и Ромкиње живе најбоље илуструју подаци о приступу електричној енергији. Чак свако десето ромско домаћинство је без прикључка на електричну мрежу.

 

Ови подаци јасно указују на то да без побољшања услова становања Рома и Ромкиња нема ни основа за подизање њиховог животног стандарда и њихове потпуније укључености у друштво. Држава је доношењем Стратегије показала спремност да се упусти у дуготрајан и темељан процес смањивања броја оваквих насеља, што се у већини случајева може учинити њиховом модернизацијом. Три основне мере у том смислу које овај програм финансијски и организационо помаже су: израда урбанистичко планске документације; израда техничке документације за изградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и легализација објеката.  

 

Право на адекватно становање је универзално људско право. Циљеви одрживог развоја 6. – Чиста вода и санитарни услови, и 9. – Иновације и добра инфраструктура обавезују нас да радимо на побољшању услова живота сваког грађанина и грађанке без обзира на њихово лично својство.

 

Према подацима из 2017. године, на евиденцији Националне службе за запошљавање налазило се 26 456 припадника ромске националне мањине. Приметан је пораст броја запослених лица међу овом популацијом, са 1 994 у 2015. години на 4.150 у 2017. години. Само током прошле године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5 140 незапослених Рома и Ромкиња. Средствима из ИПА 2012 програмског циклуса у мере активне политике запошљавања укључено је још 339 незапослених Рома и Ромкиња. Процена запошљивости и индивидуални планови запошљавања израђени су за 17 365 лица ромске националности, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 лица.

 

Министар Вулин је истакао да је, захваљујући већој запослености и бољој и успешнијој наплати доприноса, као и бољем раду Инспекције рада и Пореске инспекције, закључно са 22. мајем у Фонд ПИО кроз доприносе уплаћено 4,8 милијарди динара више него што је планирано. „То је повећање за 3,37 одсто у односу на план, а више од осам одсто у односу на исти период прошле године. Захваљујући томе, ове године, до 22. маја, из државне касе, из буџета, повучено је 8,7 милијарди динара мање него што је било планирано. Дотације за пензије из буџета сада износе 35 одсто а 2012. године су биле чак 48 одсто. Циљ нам је да ове године дотација пензија буде на 33 одсто“ рекао је Вулин.
Додао је да захваљујући таквој политици можемо да радимо и на повећању пензионерског стандарда. Ове године ће 12.500 пензионера о трошку ПИО фонда отићи у бању, што је за око 1.000 пензионера више него прошле године. „Сваке године ћемо чинити све да дође до побољшања стандарда пензионера. Ово је генерација којој сви треба да будемо захвални, која је изнела терет најтежих мера и без које Србија не би била овако успешна и на тако добром путу.“
Министар Вулин је најавио и да ће бити смањен период чекања на смештај у домове за старије. „Али нама је битније да људи не иду у домове, већ да их што дуже задржимо у њиховој природној средини. Да би то било могуће потребно је да пензионерска удружења боље раде, да буду боље финансирана, да локална самоуправа за услуге одваја више новца. Зато што смо препознали да се такве услуге често гасе у сиромашнијим срединама Министарство је за њихово финансирање ове године издвојило 700 милиона динара. То ће омогућити одрживост постојећих услуга - дневни боравци, геронтодомаћице, а почећемо и да уз те услуге уводимо и лекаре који ће кориснике прегледати у кући и геронто домаћине, који ће обављати поправке у старачким домаћинствима. Зато одвајамо велики новац, да би помогли старима да остану у свом дому а да буду збринути и сигурни. Заједно са ПИО фондом покрећемо и акцију информисања свих пензионера шта му све држава и локална самоуправа нуде – где постоје клубови за пензионере, које курсеве може бесплатно да похађа, на које све услуге у заједници може да рачуна. Ми по правилу не знамо шта све друштво нуди. По нашем истраживању свега 42 одсто младих пензионера или оних који то треба ускоро да постану има план шта ће радити у пензији“, рекао је Вулин.