Претрага

Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић разговарала је данас у Алибунару са директоркама центара за социјални рад са територије Јужнобанатског округа о унапређењу рада ових институција и услуга социјалне заштите.

Састанку су присуствовале директорке 8 центара за социјални рад из Панчева, Вршца, Ковачице, Ковина, Опова, Алибунара, Пландишта и Беле Цркве.

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је социјална заштита један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства, што је потврђено и трансфером новца који ће бити намењен развоју услуга социјалне заштите у локалним самоуправама, за шта је ове године издвојено 556 милиона динара. 

Тим трансферима је ове године обухваћено 5 општина на територији Јужног Баната, којима је опредељено више од 15 милиона динара.

Кисић Тепавчевић је позвала локалне самоуправе да укажу на потребе у области социјалне заштите, како би Министарство на најефикаснији начин усмерило средства у те сврхе. 

„Које су заиста потребе на нивоу локалних самоуправа можемо најбоље да видимо уколико дођемо на лице места и зато смо данас у Алибунару, да видимо које су потребе и које су најосетљивије категорије становништва на подручју општина Јужнобанатског округа и да све наше активности усмеримо према онима којима је та помоћ најпотребнија“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је навела да је на састанку разговарано о јачању кадровских капацитета установа социјалне заштите, као и о инвестицијама, попут адаптације одређених објеката.  

Министарка Кисић Тепавчевић је разговарала и са председницом општине Алибунар Зораном Братић и начелницом Јужнобанатског управног округа Марином Томан, а обишла је и Општинско удружење пензионера и Општинско удружење инвалида рада у Алибунару, коме Сектор за заштиту особа са инвалидитетом пружа редовну финансијску подршку у циљу реализације инклузивних активности за особе са инвалидитетом.

Кисић Тепавчевић је навела да је подршка организацијама које окупљају особе са инвалидитетом и запошљавању ове групе грађана међу приоритетима Министарства.

На реализованом Програмском конкурсу обезбеђена су средства за финансирање 33 савеза са 513 локалних организација у саставу.

На територији Јужнобанатског округа, додала је, постоји 24 удружења особа са инвалидитетом, за чији рад је Министарство у току ове године издвојило нешто више од 5,5 милиона динара.

Кисић Тепавчевић је рекла и да је за запошљавање особа са инвалидитетом ове године Министарство издвојило 625 милиона динара. 

„На подручју Јужнобанатског округа постоје 4 оваква предузећа, где више од 50 одсто запослених чине особе са инвалидитетом. За субвенције њихове зараде и побољшање услова рада за ову годину издвојено је преко 23 милиона динара“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Полазећи од идеје изградње модерног друштва у коме су особе са инвалидитетом равноправни чланови, један од приоритета у текућој годиин је наставак реализације кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“, која се реализује у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом.

Министарство ће и у 2021. години у партнерству са организацијама особа са инвалидитетом, реализовати пројекте који имају за циљ обезбеђивање приступачног окружења за све грађане Србије, као што су изградња инклузивних игралишта за децу са инвалидитетом и постављање рампи, обезбеђивање адекватних услова за рад удружења особа са инвалидитетом, набавком рачунарске опреме и намештаја и реконструкцијом просторија удружења.

Састанцима су присуствовале и државна секретарка др Стана Божовић и помоћнице министра Биљана Зекавица и Биљана Барошевић.

У циљу промоције безбедности и здравља на раду а поводом обележавања „28. априла” Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима организује такмичење за доделу националних признања из области безбедности и здравља на раду.

Национална признања из области безбедности и здравља на раду могу се доделити правним и физичким лицима, одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у овој области.

Врсте националних признања из области безбедности и здравља на раду су: 

-  Повеља „28. април”;

-  Плакета „28. април”;

-  Похвалница „28. април”.

Детаљније информације можете наћи у обавештењу о условима за доделу националних признања у области безбедности и здравља на раду за 2021. годину.

Обавештавамо Вас да је рок за подношење пријава за доделу националних признања продужен је до 1. априла 2022. године.

Национална признања из области безбедности и здравља на раду за 2021. годину биће додељена на манифестацији која ће бити одржана поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.

За све додатне информације можете се обратити Управи за безбедност и здравље на раду, телефон: 011/33-47-391, е-пошта: upravazabzr@minrzs.gov.rs 

Варварин – Поводом обележавања 21. годишњице страдања на Варваринском мосту државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положио је венац и одао пошту на спомен обележије жртвама НАТО бомбардовања.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.

У циљу промоције безбедности и здравља на раду а поводом обележавања „28. априла” Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима организује такмичење за доделу националних признања из области безбедности и здравља на раду.

Национална признања из области безбедности и здравља на раду могу се доделити правним и физичким лицима, одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у овој области.

Врсте националних признања из области безбедности и здравља на раду су: 

-   Повеља „28. април”;

-   Плакета „28. април”;

-   Похвалница „28. април”.

Детаљније информације можете наћи у обавештењу о условима за доделу националних признања у области безбедности и здравља на раду за 2018. годину.

Рок за подношење пријава за доделу националних признања је 30. март 2020. године.

 Национална признања из области безбедности и здравља на раду за 2019. годину биће додељена на манифестацији која ће бити одржана поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.

За све додатне информације можете се обратити Управи за безбедност и здравље на раду, телефон: 011/33-47-391, е-пошта: upravazabzr@minrzs.gov.rs

Уз подршку Владе Швајцарске у укупној вредности од скоро 275.000 евра, у оквиру програма „ПРО - Локално управљање за људе и природу“ почело је спровођење 20 пројеката локалних организација цивилног друштва који ће одговорити на потребе више од 6.000 грађана и грађанки из рањивих група, са фокусом на децу и младе, особе са инвалидитетом, Роме, старије људе и кориснике социјалне помоћи.

Догађају су присуствовале в.д. помоћника министра за социјалну заштиту Марина Видојевић и  в.д. помоћника министра за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Татјана Миленковић Кајкут, као и више од 40 представника и представница организација цивилног друштва и локалних самоуправа и других институција укључених у спровођење пројеката.

В.д. помоћника министра у Сектору за социјалну заштиту др Марина Видојевић истакла је да је приоритет Министарства брига о најрањивијим категоријама друштва.

„Остваривање права и задовољавање потреба, посебно кад су у питању деца, особе са инвалидитетом и припадници ромске националне мањине, а нарочито кроз међусекторску и међуопштинску сарадњу, јесу приоритет Министарства”, рекла је Видојевић. Она је додала да ће организације цивилног друштва пројекте спроводити у партнерству са локалним самоуправама, центрима за социјални рад, домовима здравља, школама.

Специфичност пројеката је што се обједињују социјална заштита, образовање и здравство, навела је шефица одељења за добро управљање у Швајцарској канцеларији за сарадњу Мелина Папагеоргиоу.  „Међусекторски тимови ће се бавити значајним друштвеним проблемима, од превенције насилних облика понашања међу младима, спречавања злоупотребе дрога, до раних бракова, менталног здравља, потешкоћа у развоју, као и дигиталним описмењавањем рањивих друштвених група ”, навела је Папагеоргиоу.

Директни корисници подршке биће грађани и грађанке Бабушнице, Беле Паланке, Бора, Бујановца, Чајетине, Ћуприје, Димитровграда, Ивањице, Крагујевца, Крушевца, Лесковца, Ниша, Новог Пазара, Пирота, Смедерева, Сурдулице, Ужица, Владичиног Хана, Власотинца, Врања и Зајечара. Програм пружа и техничку подршку организацијама цивилног друштва у јачању њихових капацитета за поступак лиценцирања за будуће пружаоце услуга социјалне заштите.

Програм „ПРО - Локално управљање за људе и природу“ заједнички спроводе агенције Уједињених нација у Србији - УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у сарадњи са Владом Републике Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске.

Корисници услуге помоћи у кући упутили су притужбе Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које се односе на то да их телефоном позивају запослени који пружају ту услугу и обавештавају их да им се услуга помоћ у кући обуставља због актуелног ванредног стања. Поводом ових притужби обавештавамо вас:

Од 17.03.2020 године Јединице локалних самоуправа и Центри за социјални рад су дужни да обезбеде да се услуга помоћи у кући пружа корисницима у континуитету, уз предузимање адекватних мера заштите које се стандардно примењују у актуелној ситуацији ( заштитне маске, дезинфекциона средства и сл.). Потреба за пружањем услуге помоћи у кући је додатно наглашена у ситуацији када је одлуком Владе Републике Србије забрањен излазак старијим лицима у континуитету у току дана.

С обзиром да је у међувремену уведена забрана кретања, обавеза Јединице локалне самоуправе и Центра за социјални рад је да код полицијске управе обезбеде и дозволе за кретање герантодомаћица, личних пратиоца и персоналних асистената. За издавање дозволе и гаранцију разлога за издавање непосредно су одговорни Центри за социјални рад Јединице локалних самоуправа.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је са садржином овог акта упознало председницу Владе Републике Србије.

О горе наведеном обавештено је и Министарство државне управе и локалне самоуправе.

На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Одбор за привреду и финансије донео је закључак о спровођењу Јавне расправе о Предлогу стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године са Акционим планом за њено спровођење. 

Јавна расправа о Предлогу стратегије спроводиће се у периоду од 27. октобра до 15. новембра 2023. године за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, привредне коморе, стручну јавност, представнике невладиног сектора и друге заинтересоване учеснике.

Учесници јавне расправе позивају се да у току периода трајања јавне расправе достављају предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на имејл адресу: upravazabzr@minrzs.gov.rs, односно писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управи за безбедност и здравље на раду, Београд, Немањина 22-26, са назнаком: „за јавну расправу”, као и путем портала: ekonsultacije.gov.rs

Информације у вези са Јавном расправом можете наћи на следећем линку: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/uprava-za-bezb…

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић потписао је уговоре са представницима 146 јединица локалних самоуправа широм Србије, којим је омогућен трансфер наменских средстава за област социјалне заштите, у укупном износу од 600 милиона динара.

„Овај износ, уверен сам да ће побољшати функционисање система социјалне заштите на локалном нивоу, што за нас остаје један од кључних приоритета, јер се на тај начин задовољавају потребе најширег броја наших грађана,“ рекао је министар Селаковић. Он је истакао да је то новац који се наменски трансферише градовима и општинама за потребе одређених услуга социјалне заштите на локалном нивоу, као што су геронто домаћице, услуге личних пратилаца, персоналних асистената.

Напомињући да су то само неке од услуга које локалне самоуправе  пружају корисницима, Селаковић је објаснио да пружање одређене услуге зависи од лиценце коју нека општина има, као и могућности да одређену врсту услуге организује на својој територији.

"Сваком министарствy, а посебно Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, јединице локалних самоуправа су апсолутно приоритетни и кључни партнери,“ истакао је Селаковић.

„Уверен да ћемо у овој години и у наредном периоду побољшати квалитет пружања услуга социјалне заштите, али и учинити ефикаснијим спровођење прописа у области борачко инвалидске заштите, спровођење мера активне политике запошљавања, а све у корист и за бољи животни стандард наших грађана,“ истакао је Селаковић.

Министар је након доделе уговора, нагласио да је са председницима градова и општина разговарао о питањима, која су, како је рекао, проблематична за спровођење великог броја прописа из делокруга надлежности Министарства, и најавио наредни сусрет у мају месецу,  који ће бити организован са Сталном конференцијом градова и општина.

Приликом  потписивања уговора председник општине Мионица Бобан Јанковић, рекао је да ће добијена средства бити усмерена на унапређење социјалне заштите и на повећање социјалне сигурности у тој општини.

Он је поручио у Сремској Митровици, на манифестацији поводом обележавања Европског дана особа са аутизмом, да деца са том болешћу не смеју да буду "невидљива", него морају да буду део друштва.

"Деца са аутизмом не смеју да буду невидљива, она не смеју да живе крај нас, него морају да буду део нашег света”, рекао је Вулин истичући важност удружења родитеља деце са аутизмом.

Министар је истакао да се једно друштво "не мери по томе како се односи према најснажнијим и најбогатијим члановима, већ по томе како се односи према најслабијима и најсиромашнијима".

Он је зразио наду да ће се српско друштво убудуће показати још успешнијим када је реч о односу према особама са аутизмом.

"Деци са аутизмом и њиховим родитељима мора да буде пружена неопходна помоћ, како би им било барем мало лакше, кад већ живот није био праведан према њима", рекао је Вулин новинарима и нагласио да ће ресорно министарство наставити да помаже рад удружења деце са аутизмом, као и њихове родтеље.

Он је у том погледу посебно истакао значај деловања локалних самоуправа, које би, указао је министар, требало да развијају услуге у заједници, дневне боравке, а посебно улугу предаха, која је "свакако најдража родитељима деце са аутизмом".

Приредби коју су деца са аутизмом приредила у простору Библиотеке "Глигорије Возаровић" присуствовао је и градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић, који је новинарима рекао да ће локална самоуправа ангажовати све своје капацитете како би била пружена што већа помоћ тој деци и њиховим родитељима.

Председница Савеза удружења родитеља деце са аутизмом Србије Весна Петровић захвалила је Граду Сремској Митровици на помоћи тој деци и њиховим родитељима да живе лепше и достојанственије.

Циљ тих удружења у Србији јесте да се покаже друштву да деца са аутизмом постоје, да имају квалитете и потенцијале и да им се мора пружити шанса да то покажу, рекла је она и додала да ће та и сличне манифестације и убудуће бити обележаване у локалним организацијама, односно у многим градовима Србије.