Претрага

Надлежности Министарства у условима ванредног стања нису се разликовале од оних пре увођења. Имајући у виду важност, социјалне заштите, бриге о смештају деце и младих, одраслих и старијих, одраслих и старијих са интелектуалним и менталним тешкоћама, телесним и сензорним инвалидитетом, деце и младих са сметњама у развоју, породично-правној заштити, бриге о породиљама, исплати новчане социјалне помоћи и другим правима по Закону о социјалној заштити и Закону о финансијској подршци породици са децом, бриге о Ромима, малолетним мигратима, радном праву, запошљавању, пензионерима, борцима и ветеранима, родној равноправности, дискриминацији, безбедности и здрављу на раду али и обележавању важних датума, организовању социјално-економског савета, рада ПИО Фонда и НСЗ, Агенције за мирно решавање радних спорова, Фонда солидарности, одржавања меморијала, имали смо обавезу да организујемо пун капацитет рада и општу мобилност свих запослених у Mинистарству.

Социјална заштита

Проглашењем ванредног стања, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставило је активности са којима је отпочело одмах по регистровању првог оболелог од вируса COVID-19 у Републици Србији. Приоритет су били корисници услуге смештаја, осетљиве друштвене групе и становници нестандардних насеља.

У циљу праћења стања и предузимања мера подршке и заштите установа социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима, сматрајући нужним да се у условима у којима постоји претња по здравље и животе људи, Mинистарство је десет дана пре ванредног стања израдило План мера заштите и превенције, донело преко 30 инструкција, налога и препорука и организовало Вајбер групе са свим установама, а све у сврху брже комуникације са руководиоцима установа и организација и бржег реаговања у случају потребе. 

Корисници и запослени у домовима за смештај

Република Србија и АП Војводина су оснивачи 74 установе социјалне заштите са капацитетом од 14.512 корисника: 

• -57 установа за одрасле и старије: 9 домских одељења при центрима за социјални рад, 23 геронтолошких центара, 8 домова за смештај одраслих и старих, 3 установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама;
• -17 домова за децу и младе: 10 домова за децу и младе без родитељског старања, 3 завода за васпитање деце и омладине и 4 установе за децу и младе са сметњама у развоју).

Број запослених у установама социјалне заштите за смештај корисника чији је оснивач Република Србија и АП Војводина и организацијама социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих је 8.875.

Укупан број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих на територији Републике Србије је 229 са капацитетом од 8.617 корисника и око 3.000 запослених.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од почетка марта 2020. године, односно од појаве вируса у Републици Србији, води евиденцију о инфицираним и потенцијално инфицираним корисницима и запосленима у систему социјалне заштите, о чему објављује саопштења за јавност на својој званичној интернет презентацији и доставља информације Министарству здравља, ради обавештавања јавности.

Појава вируса је забележена у свега око 14% установа/домова за смештај корисника што је, имајући у виду далеко мањи проценат оболелих од земаља у окружењу и других међународних искустава тј. обим пандемије и последице у појединим земљама, по мишљењу стручне јавности одличан резултат. Наиме, вирус је регистрован у 43 установе/дома за смештај, највећи укупан број оболелих корисника је био 574, или 2,48% од укупног броја корисника, и тај број је забележен 30.04.2020 године. Највећи укупан број оболелих запослених је 149 или 1,25% од укупног броја запослених, тај број је забележен на дан 26.04.2020. године.   

Најизраженија појава вируса забележена је у следећим установама/домовима за смештај:

• -ГЦ Ниш: заражено 165 корисника и 30 запослених. Укупно заражених закључно са датумом  10.05.2020. године - 23 корисника и 8 запослених; 
• -Дом за смештај одраслих лица Кулина: заражено 110 корисника и 26 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 57 корисника и 9 запослених;
• -Дом за старе Смедерево: заражено 67 корисника и 15 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  - 5 корисника и 1 запослени;
• -ГЦ Крушевац: заражено 49 корисника и 18 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  25 корисника и 2 запослена;
• -Дом за смештај лица ометених у развоју Блаце-Трбуње: заражено 33 корисника и 10 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 1 корисник, нема запослених;
• -Ескулап центар Ниш: заражено 27 корисника и 9 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  нема заражених корисника ни запослених. 
• -Дом за смештај одраслих и старијих Нада, Београд – Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 46 корисника и 5 запослених.

Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године вирусом COVID -19 је 246 корисника  и 68 запослених у 25 установа социјалне заштите/домова за смештај, што значи да је око 50% мање заражених корисника и запослених у односу на највеће појаве обољевања. До сада је излечено 416 корисника и 128  запослена.

Установе социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања редовно обавештава о здравственом стању свих корисника на смештају и запослених, као и о преминулим корисницима (и о преминулим од основних болести, као и о преминулим корисницима код којих је било потврђено присуство вируса) које затим исту прослеђује Министарству здравља и Институту за јавно здравље. Званичну евиденцију о корисницима који су преминули од последица вируса COVID - 19 води Министарство здравља, о чему свакодневно извештава надлежне органе и ширу јавност.

Мере заштите у установама за домски смештај

Од почетка успостављања ванредног стања, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обилазили су све установе за смештај/домове, а у више наврата оне у којима је забележена појава вируса. На тај начин организовани су састанци са запосленима и руководством како би било сагледано актуелно стање и потребе у тим установа.

У складу са Уредбом о организовању рада у установама социјалне заштите за смештај корисника и организација социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима („Службени гласник РС“ Број 54/2020 године) двонедељни сменски рад у изолацији у оквиру установе/дома до 10.05.2020. године организовало је укупно 35 установе/домова за смештај ( више од 10% од укупног броја) и то 23 установе чији је оснивач Република Србија или Аутономна покрајина Војводина – тзв. државни домови и 12 приватних домова за старе).

Поред ових установа по препоруци Министарства у превентивну добровољну двонедељну изолацију унутар установе/дома, до 10.05.2020. године, ушла је 81 установа/дом од 303 (21 тзв. државна установа и 60 приватних домова за старе) или 27% пружалаца услуге смештаја у којима није регистовано присуство вируса. 

У складу са инструкцијама Министарства, дужност запослених у установама/домовима за смештај је да редовно прате и процес хоспитализације оболелих корисника (место хоспитализације, здравствено стање), о чему поред евиденције, извештавају  Министарство и да обавешавају сроднике корисника који су на хоспитализацији.

Министарство је обезбедило да се установе социјалне заштите на територији  Републике Србије додатно ојачају кроз радно ангажовање медицинског и немедицинског кадра у циљу спречавања и ублажавања последица изазвних вирусом у установама социјалне заштите.

Министарство је од почетка увођења ванредног стања редовно снабдевало све установе социјалне заштите за смештај корисника неопходним заштитним средствима у циљу заштите корисника и запослених у установи/дому за смештај, као и запослених у Министарству, РФПИО и НСЗ. 

• Министарство је до последњег дана ванредног стања обезбедило 834.550 маски, 1.045.000 рукавица, 10.000 мантила, 42.000 капа, 72.000 каљача, 3.000 наочара, 100 бесконтактни топломера, 8.997 литара алкохола и 7.500 литара натријум-хипохлорида. 
• Поред тога, Аутономна покрајина Војводина определила је установама социјалне заштите за смештај на њеној територији 10.000 маски, 960 литара асепсола, 2.980 литара течног сапуна и 1.360 литара натријум-хопохлорида.
• Такође, и Град Београд обезбедио је је средстава установама социјалне заштите за смештај на својој територији и то: 90 комбинезона, 16.400 маски, 13.400 рукавица, 700 мантила, 800 каљача и 100 визира.

Поред овога, средства за заштиту донирале су и друштвено одговорне фирме и предузећа која су Министарству испоручила: 5.900 комбинезона, 121.900 маски, 2.200 мантила, 2.200 капа, 4.400 каљача,1.000 литара течности за дезинфекцију руку, 1.430 комада гела за суво прање руку, 1.200 литара течности за дезинфекцију подова и 74 прскалице, као и 250 кревета и 20.000 килограма јабука.

Успостављена је сарадња са свим јединицама локалних самоуправа, у циљу спречавања ширења епидемије, на начин да су пружале континуирану подршку пружаоцима услуге домског смештаја у својим локалним заједницама, у виду дезинфекције простора унутар и око објеката/домова за смештај корисника, као и успостављањем сарадње између истих са локалним домовима здравља.

Сарадња са другим службама и експертским тимовима

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се од појаве вируса у установама/домовима за смештај (Дом за смештај одраслих и старијих „Доживети стоту“ Земун) у више наврата обраћало Министарству здравља, Институту за јавно здравље Републике Србије „Милан Јовановић Батут“ и Кризном штабу града Београда (31.03.2020.године) у циљу успостављања сарадње у вези са заштитом корисника домског смештаја, посебно старијих. У односу на ову иницијативу могло би се рећи да у првих 6 недеља борбе против епидемије у установама/домовима за смештај корисника, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања углавном  се ослањало на сопствене капацитете.

Сарадња са епидемиолошким службама је у потпуности успостављена половином априла 2020. године, личним посредовањем председнице Владе Републике Србије, и од тада се праћење епидемиолошког стања у установама/домовима за смештај у већој мери синхронизовало са епидемиолошким службама.

Успостављена је сарадња са експертима из Народне Републике Кине који бораве у Републици Србији. Експертска делегација са представником Министарства посетила је неколико установа за смештај корисника и то: ГЦ Београд, ГЦ Вршац, Дом за стара лица у Смедереву, ГЦ Обреновац, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска и Дом Вождовац у оквиру ГЦ Београд. Закључак експерата из Народне Републике Кине је да је Министарство предузело све потребне мере, да се мере спроводе, али да је у контролу и надзор над спровођењем мера, осим Министарства, било потребно укључити и здравствени систем. Са експертима и амабасадорком Народне Републике Кине, организован је посебан састанак са министром надлежаним за социјалну заштиту. Том приликом, представници НР Кине поновили су своје виђење и још једном похвалили мере које Министарство предузело  у заштити корисника од епидемије. 

Такође, остварена је сарадња и са експертима из Руске Федерације који бораве у Републици Србији у вези са применом мера заштите од вируса и дезинфекције унутрашњих просторија и спољних површина у установама/домовима где је регистровано присуство вируса. Експерти из РФ су у току свог боравка дезинфиковали више објеката за смештај корисника.

Након састанка са директором канцеларије Светске здравствене организације у Србији договорено је да СЗО у сарадњи са нашим експертима и стручњацима из СЗО изврше анализу рада система социјалне заштите у условима пандемије COVID-19 у Републици Србији, а све у сврху унапређења и квалиетније услуге социјалне заштите.

Инспекцијски надзор у социјалној заштити

Инспекција социјалне заштите је била један од кључних фактора, укључених од самог почетка појаве пандемије. Њихова улога није била само контрола већ у највећој мери саветодавна и руководећа.

Предузете су радње за покретање кривичних поступака против 5 пружаоца услуга социјалне заштите, издате су две забране рада због утврђених пропуста у спровођењу мера, откривена су 4 нерегистрована субјекта – илегални пружаоци услуга домског смештаја одраслих и старијих (2 у АП Војводина и 2 у централној Србији). 

Инспектори социјалне заштите обављали су и задатак ''тајни клијент'' којим је било обухваћено 113 Центра за социјални рад, 116 Служби за дечију заштиту при општинским и градским управама и приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих. У обављању задатка ''тајни клијент'', контактирање наведених служби вршено је анонимним телефонским позивима, а инспектори социјалне заштите су у те сврхе користили службене мобилне телефоне користећи опцију ''скривени број''. Предмет контроле у центрима за социјални рад и службама за дечију заштиту био је: јављање запослених на телефонски позив, давање тражених информација, тачност информација, професионалност и љубазност лица која се јављају на телефонски позив.  

Најчешће постављана питања центрима за социјални рад била су у вези остваривања права на једнократну и новчану социјалну помоћ, смештај старог лица у дом, коришћење услуге помоћи у кући, контактирање детета са одвојеним родитељем у условима ванредног стања и забране кретања итд. 

У давању одговора и тражених информација, директори и запослени су у комуникацији били професионални, љубазни и коректни. Није успостављен контакт само са једним Центром за социјални рад (ЦСР Дољевац).

Најчешћа питања која су постављана запосленима у службама односила су се на остваривање права на дечији и родитељски додатак, права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета итд.

У већина ових служби запослени су професионално, љубазно и коректно одговарали на постављена питања. У 16 општинских служби (Босилеград, Куршумлија, Трстеник, Уб, Сврљиг, Штрпце, Жагубица, Лајковац, Косовска Митровица, Варварин, Пожаревац, Житиште, Коцељева, Пландиште, Осечина и Куршумлија), запослени се нису јављали на телефонске позиве, а од општинских централа добијане су информације да службе дечије заштите раде само одређеним данима или да не раде. (У једној општини захтевано је да се позивалац представи и остави личне податаке да би добио тражене информације). Због свих уочених неправилности, након окончања ванредног стања Министарство је упутило затев од општина да утврде одговорност за лица из њихове надлежности.

Предмет контроле приватних пружаоца услуге социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих, била је провера да ли поступају по Инструкцији надлежног Министарства број: 500-01-02/2020-09 од 12.03.2020. године, у вези:

• -Пријемом нових корисника ;
• -да ли пријем нових корисника врше искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. 
• -Контактирани су сви регистровани приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих, укупно њих 229.

Констатовано је да се највећи број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих у потпуности придржавао Инструкције Министарства у вези пријема нових корисника тј. да су пријем вршили искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. Код мањег броја домова уочене су одређене неправилности:

• - није успостављен контакт са три дома (нису се јављали на телефонски позив);
• - један дом није желео да пружи информације, јер је позив упућен са ''скривеног броја'' ;
• - четири дома су навела да је за пријем нових корисника пожељно да се поседује потврда да лице није заражено корона вирусом;
• - један дом је за пријем корисника захтевао само извештај лекара да лице није са повишеном температуром и да поседује рендгенски снимак плућа;
• - у једном дому је наведено да ће корисник по пријему обавезно бити стављен у изолацију у трајању од 14 дана када ће се пратити његово стање и по потреби извршити тестирање на корона вирус.

  ---

   

Активности изван социјалне заштите

Поред пружања помоћи у области бриге о породици и социјалне заштите, по овлашћењу председнице Владе, Министарству су јединице локалне самоуправе доставиле и 3306 захтева за издавање дозвола грађанима за кретање у време полицијског часа, од којих је 2116 било исправних и на које је МУП дао сагласност за кретање. По добијању сагласности МУП-а, општинама је достављан образац потврде за кретање и одговор да их могу издати лицима. У вези издавања дозвола грађанима, примљено је 5422, а послато 5035 мејлова. 

Непрекидно су били у функцији саветодавни телефонски сервиси за подршку деци, женама и родитељима, као националне услуге за саветодавну подршку. У највећем броју случаја, разговори су се односили на питања која узнемиравају децу и одрасле појавом пандемије COVID-19. 

Са тиме у вези, примљено је 350 позива на Националном СОС телефону за жене са искуством насиља од којих је 124 категорисано као саветодавни разговори са тематиком насиља, реализовано је 635 саветодавних разговора на Националној дечијој линији и примљено 105 позива на Родитељском телефону.  

Посебна пажња посвећена је очувању потребне безбедности корисника у вези са ризичним понашањем жртава трговине људима, укључујући и кориснике припаднике ромске заједнице, којима је пружено 1521 различитих услуга.    

У вези другостепених поступака, донето је 293 решења по жалбама грађана на решења првостепених органа о правима прописаним Законом о социјалној заштити, Законом о финансијској подршци породици са децом и Породичним законом. 

Укупан број извршених инспекцијских надзора у овом периоду је 6, а издато је и 4 лиценце пружаоцима услуга социјалне заштите.

Истовремено, завршено је 1829 предмета, одговора грађанима, установама и органима. У питању су одговори на притужбе грађана, надзори над стручним радом и законитошћу рада органа старатељства, међународне правне помоћи, давање мишљења и објашњење прописа, одговори на питања грађана која су упућена преко сајта Владе (аудио и мејл питања), одговори мејловима на питања грађана.   

Такође, закључен је Споразум о сарадњи између Црвеног крста Србије и Министарства у 2020. години у вези реализације програма рада 80 народних кухиња, програма „Пакет за новорођену бебу“, помоћи у виду набавке по 50.500 породичних пакета хране и хигијене и опоравка деце у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Бачкој Паланци, Вршцу и у Баошићима, Црна Гора. 

Нормативно-правна активност у области рада и запошљавања у току ванредног стања приоритетно се односила на:

Нормативне послове:

•  -Донета Уредба о организовању рада послодавца за време ванредног стања.  Резултат- промовисање института рада од куће, поједностављена процедура регулисања рада од куће (доношење решења, уместо уговора о раду), омогућен безбедан и здрав рад
• -Донета Уредба о организовању рада установа социјалне заштоите за смештај корисника за време ванредног стања. Резултат: смањен број оболелих у установама
• -Објављено саопштење о детаљним правима запослених за време ванредног стања. Резултат- број представки  везани за остваривање права запослених за време ванредног стања, смањен за 50%
• -Донет Закључак о могућности уређивања накнаде плате у висини 100% плате због заражавања на радном месту.  Резултат: потписане измене 5 Посебих колективних уговора. Конкректно, потенцијално право обезбеђено за запослене у социјалној заштити, здравству, МУП, државној управи и локалној самоуправи (око 250.000 запослених у наведеним органима).
• -Исплата пензија и новчаних накнада по основу права из ПИО, корисницима који су имали забрану кретања за време ванредног стања. Резултат, исплаћена пензија и једнократна помоћ од 4.000 динара за 1.707.963 корисника (исплата једном месечно)  и обезбеђена исплата на кућну адресу корисника. 

Влада је усвојила Закључак којим се одобрава да се решења за давање сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде, у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду издају без претходног достављања захтева послодаваца на мишљење репрезентативном синдикату гране или делатности основаном на нивоу Републике; да Министарство решења доставља послодавцима електронским путем, на основу образложеног захтева послодавца и потребне документације достављене електронским путем, са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања;

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима да измене свој општи акт, односно Уговор о раду или други појединачни акт, у делу којим се уређује накнада зараде, тако да запосленима који привремено одсуствују са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања њихових послова и радних задатака, односно службених дужности и контакта са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације, обезбеде право на накнаду зараде у висини од 100% основа за накнаду зараде;

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима на територији Републике Србије, да запосленима који имају обавезу редовног обављања радних задатака у условима ванредног стања, омогуће коришћење дела годишњег одмора за 2019. годину, закључно са 31. децембром 2020. године;

Влада је усвојила Закључак да се корисницима права на новчану социјалну помоћ, права на додатак на помоћ и негу другог лица, права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, права на дечији додатак, права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и права на остале накнаде по основу посебне неге детета, по прописима из области социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом, којима право истиче 15.03.2020. године и касније, продужава даља исплата права, на основу раније донетих решења, најдуже три месеца, односно док траје ванредно стање;

Израда првог трогодишњег Акционог плана за период 2021-2023. године за примену Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године – договор у ком смеру треба да се иде, као и да Акциони план обухвати садашње стање, односно да буде прилагођени новонасталој ситуацији услед пандемије изазване вирусом COVID-19, а у циљу ублажавања негативних ефеката које је овај вирус произвео;

• -Одлука о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања, 05 Број: 102-2848/2020 од 26.03.2020. године („Службени гласник РС”, број 43/20);
• -У сарадњи са НСЗ урађено упутство за подизање уплаћене новчане накнаде за случај незапослености – за лица која немају картицу;
• -Урађено Упутство НСЗ-у о поступању по Одлуци о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Урађено Упутство у сарадњи са НСЗ о поступку  издавања и продужетка дозвола за рад накoн укидања ванредног стања, односно након престанка важења Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања.

Управне послове:

Обрађено је 20 предмета у поступку по жалби на првостепена решења донета у поступку процене радне способности и могућности запослења или одржавања запослења и донето 1 решење по пресуди Управног суда у поступку процене радне способности;

Издата су 2 решења којима се издаје дозвола за рад агенција за привремено запошљавање;

Вештачено је 5863 предмета у првостепеном поступку остваривања права по захтеву по Закону о ПИО, Закона о социјалној заштити и Закона о финансијској подршци породица са децом, као и по међународним уговорима.

• -Урађено је 15 решења за плаћено одсуство дуже од 45 радних дана у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду и Закљуком Владе;
• -Регистровано је пет колективних уговора:
• -Посебан колективни уговор о допунама посебног колективног уговора за државне органе;
• -Посебан колективни уговор о допунама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе;
• -Анекс посебног колективног уговора за полицијске службенике
• -Посебан колективни уговор о допуни посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији;
• -Анекс Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе;
• -Издато је 15 потврда из регистара који се воде у складу са Законом о раду;
• -Извршено је 93 контролe и оверe зарада за 33 јавнa предузећа.

Мишљења на предлоге и нацрте аката других државних органа:

Израђено је 20 мишљења на различите акте достављене Сектору (који се упућују Влади на усвајање – нацрти закона, програми пословања, финансијски планови, програми о распореду и коришћењу средстава субвенција и пословне стратегије јавних предузећа; нацрти стратегија и акционих планова, предлози уговора о додели средстава подстицаја).

Одговори на представке грађана:

• -Припремљено и послато 31 мишљење на писане захтеве грађана и правних лица у вези са применом прописа у области рада и радних односа;
• -Одговорено је на око 394 представки - захтева странака и питања постављених путем електронске поште (физичких лица и привредних субјекта);
• -Одговорено је на питања новинара која су стигла са 20 различитих портала;

Министар је лично одговорио преко социјалних мрежа на више од 1000 представки и питања грађана.

Остало:

• -Омогућено је електронско подношење захтева за породиље које први пут подносе захтев за вештачење здравственог стања детета;
• -Породиље електронским путем могу да предају документацију за остваривање  накнаде зараде;
• -Вођење евиденције и регистра пријава о потенцијално зараженим корисницима и запосленима у установама социјалне заштите на дневном нивоу;
• -Активности везане за обезбеђивање потребног броја извршилаца - медицинског и немедицинског кадра у установама социјалне заштите и обезбеђивање потребних средстава за њихово финансирање;
• -Одговорено је на преко 11 000 мејлова на питања грађана, установа социјалне заштите, јединица локалних самоуправа, и других органа и установа;
• -Припремљен је Предлог извештаја о реализацији Националног акционог плана запошљавања за 2019. годину и упућен референтним институцијама ради давања мишљења (дана 16. априла 2020. године). До сада су приспела мишљења Републичког секретаријата за законодавство, Министарства привреде и Министарства за државну управу и локалну самоуправу (позитивна, односно без примедби);
• -Припремљен је прилог за израду Кварталног извештаја о раду МРЗБСП за потребе извештавања надлежног одбора Народне скупштине;
• -Припремљени су прилози (Економски критеријуми и Поглавље 19) по захтеву делегације Европске уније за потребе израде Извештаја о напретку Републике Србије;
• -Припремљен је прилог за потребе одржавања састанка Пододбора (ЕК и РС) за истраживање и иновације, информационо друштво и социјалну политику;
• -Припремљен је прилог за Due Diligence - упитник за потребе припреме емисије дугорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту, по захтеву Министарства финасија;
• -Припремљен је прилог за Извештај о имплементацији Стратегије за Дунавски регион за период јун 2018-децембар 2019. године;
• -Припремљен је прилог за израду Извештаја Регионалног савета за сарадњу у вези кључних резултата фазе 1 ESAP пројекта;
• -Дати су коментари и предлози за корекцију на ревидирани Нацрт препорука Европске комисије за Републику Србију у вези Програма економских реформи (ЕРП) 2020-2022, у складу са новонасталом ситуацијом изазваном COVID-19;
• -Припремљени су коментари на материјале у делу оквира и реализације активне политике запошљавања у Републици Србији, достављене од стране Регионалног савета за сарадњу;
• -Разматрано је и одговорено на око 15 захтева/предлога међународних организација, организација послодаваца, невладиних организација, синдиката основаних на републичком нивоу и компаније које послују на територији Републике Србије, за решавање проблема и предузимање мера у циљу смањења негативних ефеката COVID 19 на привреду Републике Србије;
• -Дати су коментари на предлог мера подршке МОР у борби против COVID-19;
• -Дати су коментари на захтев консултантске куће PLANET за продужење трајања Уговора  пројекта техничке подршке "Техничка помоћ за јачање капацитета у политици запошљавања" до 6.06.2020. године, из ИПА 13 програмског циклуса; 
• -Уз подршку Пројекта „Знањем до посла“, припремљен је ToR за ангажовање екстерне експертске подршке за потребе припреме Стратегије запошљавања за период 2021-2026. године;
• -Дат је предлог/пројекција средстава по годинама из ИПА 2020 програмског циклуса, техничка помоћ и директни грант, за потребе израде ПФЕ образаца;
• -Попуњен је Упитник Светске банке о запошљавању радника у Републици Србији;
• -Попуњен је Упитник TMG Insights који реализује Пројекат „Перцепција и ставови младих према јавном сектору“, у сарадњи са МДУЛС;
• -На захтев ЕУ, а у вези Стратегије за Дунавски регион, Приоритетна група 9 – Људи и вештине, припремљен је одговор у вези мера које је Република Србија предузела након избијања пандемије, ради одржања запослености и очувања економске активности; 
• -Припремљен је предлог одговора на молбу НСЗ за давање мишљења у вези са поступањем током реализације програма и мера активне политике запошљавања, имајући у виду усвојене уредбе Владе Републике Србије;
• -Израђено је Решење о исплати средстава из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за април 2020. године, ради трансфера средстава НСЗ;
• -По захтеву Сектора за економско-финансијске послове и контролинг, дат је предлог за умањење расхода по програмским активностима из надлежности Сектора;
• -Након усвајања ребаланса буџета за 2020. годину, попуњени су обрасци, са образложењем, за програмску активност са умањеним износом средстава (Транзициони фонд);
• -Припремљено је Решење о исплати средстава НСЗ – трансфер из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за мај месец;
• -Израђен је предлог приоритетних активности након укидања ванредног стања;
• -Попуњен је Упитник по захтеву Интерне ревизије о планирању и извршењу средстава „Транзиционог фонда“ за 2018. годину;
• -Израђен је прилог за припрему плана квота;
• -Припремљен је план извршења буџета (квоте јун-децембар 2020. године) за Транзициони фонд и Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом;

Обрађено је 109 поднетих захтева за учешће у финансирању програма или мера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима запошљавања (ЛАПЗ) у 2020. години. Припремљен је Предлог одлуке са табеларним прегледом подржаних захтева и пратећом информацијом. Тренутно је Предлогом одлуке обухваћено 106 поднетих захтева (НСЗ је дана 4. маја доставила допуну документације, односно Одлуку о усвајању ЛАПЗ Општине Ивањица). До краја недеље сачекаћемо евентуално усвајање ЛАПЗ од стране Града Краљево како би исти био садржан у Предлогу одлуке. Доношење Одлуке од стране министра очекује се током наредне недеље;

• -Прилог за годишњи извештај ЕУ о Србији, Поглавље 2 – Слобода кретања радника;
• -Прилог за Нацрт извештаја 2020–пакет за проширење – економски критеријуми;
• -Прилог за RCC – регионални виртуелни састанак о запошљавању;
• -Кориговано је саопштење НСЗ-а о важењу дозволе за рад издате странцу, а у вези са применом Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Дат је предлог изгледа корица Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године;

У вези са проблемом рада и боравка упућених запослених на привремени рад у СР Немачку, на основу Међудржавног споразума о деташману, припремљен је предлог немачким властима који је прослеђен преко Министарства спољних послова Амбасади Републике Србије у Берлину. Предлог Министарства је да се од надлежних органа у СР Немачкој за спровођење овог споразума затражи да уваже новонасталу ситуацију насталу због пандемије COVID-19 и да упућеним запосленима из Републике Србије који су остали на привременом раду у СР Немачкој дуже од 9 месеци, након повратка у Републику Србију пауза износи максимално 3 месеца. 

У циљу мирног решавања радних спорова покренуто је 57 предлога и пружена 208 правнa саветa преко „СОС Мобинг“ телефонске линије. 

Такође, спроведене су све државне церемоније у складу са државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Поред активности на спречавању ширења пандемије COVID-19, предузимане су мере и активности у области радних односа и безбедности и здравља на раду са примарним циљем да се обезбеди примена одредби Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду, као и Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

Инспекторат за рад

Приоритетно деловање Инспектората за рад било је усмерено на надзор над применом спровођења одредбе члана 4. Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

Инспектори рада извршили су 1.572  инспекцијска  надзора, од чега 644 надзора по поднетим захтевима запослених или 41% од укупног броја извршених надзора. 

Инспектори рада су највише поступали по службеној дужности и по поднетим захтевима запослених и то:

• -417 поступања због недостатка заштитне опреме (рукавице, маске и сл.), и  необезбеђивања осталих превентивних мера из области  безбедности и здравља на раду,
• -79 надзора по пријави због рада ''на црно'',
• -126 надзора због отказа уговора о раду,  
• -26 надзорa по поднетим захтевима трудница и породиља,
• -317 надзора по поднетим захтевима запослених због осталих повреда права из области радних односа (неисплата зарада, накнада зарада, необезбеђен превоз запосленима до места рада). 
• -71 инспекцијски надзор поводом повреда на раду и то 1 надзор поводом смртне повреде на раду, 3 надзора поводом колективних повреда на раду, 55 надзора поводом тешких повреда на раду и 12 надзора поводом лаких повреда на раду.  

Током вршења инспекцијског надзора, инспектори рада су: 

затекли 91 лице на раду ''на црно'', а након вршења надзора послодавци су са 44 затечених лица засновали радни однос,

• -поднели укупно 80 захтева за покретање прекршајног поступка,
• -поднели 1 кривичну пријаву због утврђених пропуста у примени мера у области безбедности и здравља на раду,
• -донели 177 решења којима је наложено отклањање утврђених недостатака из области безбедности и здравља на раду и радних односа,
• -донели  укупно 15 решења о забрани рада на месту рада због непримењених мера из области безбедности и здравља на раду и  нерегистрованог рада, 
• -наложили 97 мера на записник ради отклањања утврђених неправилности из области  радних односа,
• -донели 128 аката указивања послодавцу на неопходност обезбеђивања заштитне опреме и дезинфекционих средстава, 
• -донели 165  аката указивања  и упозорења  послодавцу, а због утврђених   повреда  одредби Закона о безбедности и здравља на раду и  Закона о раду,

Такође,  обрађено је 7 предмета поводом обраћања од стране Заштитника грађана Републике Србије, као и 5 захтева Републичког повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Обрађено је и 7 предмета у којима су се информацијама у вези са узбуњивањем обраћали запослени и друга лица која су покренула поступак унутрашњег или спољашњег узбуњивања.

Инспектората за рад примио је 194 представки (мејл) који су се, пре свега, односили на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, да раде на удаљености мањој од 2 метра, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске, те им је угрожено здравље, а поједини запослени су тражили савете и одговоре на питања везана за радно-правни статус и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

Поводом ових представки, између осталог, донето је 24 указивања послодавцу, од чега се 18 односи на достављање и употребу заштитних маски и рукавица. Донета су 3 решења о отклањању недостатака и  1 решење о забрани рада на месту рада, а поднета су и 3 захтева за покретање прекршајног поступка против правног лица и одговорног лица у правном лицу.

Такође, путем Контакт центра републичких инспекција Владе Републике Србије, који представља јединствену контакт тачку за подношење представки републичким инспекцијама, достављено је 297 представки запослених и грађана које су се  односиле на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду (у највећем броју уговор о раду на одређено време), неисплату зарада, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, а и раде на удаљености мањој од 1 и 2 метра, да се у радном простору налази више запослених од дозвољеног броја, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске.

Примљено је и 388 аудио пријава које се углавном односе на ситуацију која се везује за ванредно стање због корона вируса, а у којима запослени и грађани указују на то да послодавци не поступају у складу са препорученим мерама заштите запослених, односно да се ради без маски и заштитних рукавица, као и да се не поштује Уредба о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, да запослени добијају отказе и то пре свега у угоститељским објектима и туристичким агенцијама, да су угрожена  права запослених на накнаду зараде у ситуацији када запослени одлуком послодавца због ванредног стања не раде, и друго.

Обраде и исплате примања

Извршена је обрада и исплата примања за 591.673 корисника права из области социјалне, дечје и борачко-инвалидске заштите у трећој декади марта, као и 587.006 корисника у трећој декади априла. На тај начин реализован је став Владе Републике Србије да се примања корисника који представљају најугроженију категорију становништва исплаћују благовремено.

Због специфичности корисника и немогућности да у време полицијског часа подигну своја примања, изменом и прилагођавањем регулативе за исплату у ванредном стању, обезбеђено је да та лица могу располагати својим примањима у сваком тренутку.

Такође, када је у питању платни промет, свакодневно је вршена контрола и унос налога за исплату, као и управљање финансијама за 211 индиректних корисника буџета, како би се приоритетне обавезе у доба ванредног стања исплатиле на време. Сагласно успостављеним приоритетима за плаћање и преузимање обавеза од стране Владе Републике Србије, у потпуности je успостављена контрола над плаћањима, како обавеза Министарства, тако и обавеза свих индиректних буџетских корисника овог Министарства.

Исплата пензија и новчаних наканда по основу права из ПИО извршена је за 1.707.963 корисника из свих категорија за март и почетак исплате за април 2020. године, једном месечно, у целокупном месечном износу почев од марта 2020. године. Такође, извршена је исплата (тромесечни трансфер) пензија и новчаних накнада корисницима права у иностранству – бивше Републике СФРЈ, као и исплата пензија за скоро све кориснике од укупно 240.118 корисника иностраних пензија који имају пребивалиште у Републици Србији. 

Субвенције зарада за особе са инвалидитетом из средстава буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом су благовремено преношене, као и примања свих других запослених.

На дан 06.05.2020. године буџет Министарства (након умањења од 2,5 милијарди динара) износио је 124,6 милијарди динара, од чега је реализовао 38,2 милијарде динара (30,69%), што се може сматрати успешним (равномерна динамика износила би 33,33%), имајући у виду привремен прекид преузимања и плаћања одређених обавеза у току трајања ванредног стања.

Припремљени су Предлог ПОФ 2021-2023. година, Годишњи извештај о систему ФУК за 2019. годиниу,  Годишњи извештај о обављеним ревизијама и активностима интерне ревизије за 2019. годину, Преглед набавки и преузетих обавеза, Проспект ЕУРОБОНД (за потребе Управе за јавни дуг ажурирани су подаци из проспекта из надлежности МРЗБСП који се односе на тржиште рада и социјалну политику, запошљавање, систем социјалног осигурања, незапосленост и пензије и инвалидност), Предлог умањења одређених апропријација за потребе ребаланса и Преглед примања из области социјалне, дечије и борачко-инвалидске заштите.

Иако је ово Министарство предузело све активности на реализацији конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, исплата средстава опредељених савезима удружења особа са инвалидитетом на Програмском конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2020. години није извршена због корекције укупних средстава опредељених у буџету за заштиту положаја особа са инвалидитетом, као и инструкције коју је дало Министарство финансија о трошењу средстава. Министарство је у обавези да донесе нову одлуку о финансирању, узимајући у обзир све новонастале околности, у складу са инструкцијом Министарства финансија.

У циљу сагледавања законитости у материјалном и финансијском пословању и наменског коришћења средстава у току ванредног стања, у склопу финансијског управљања и контроле, дати су ванредни задаци службама интерне ревизије и унутрашње контроле инспекције, које ће дати независну оцену функционисања Министарства и установа социјалне заштите у току ванредног стања. 

Активности Националне службе за запошљавање

На евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање (НСЗ) непосредно пред проглашење ванредног стања било је пријављено 515.145 лица, док је током трајања ванредног стања дошло до смањења броја пријављених тако да се, на дан 06. маја 2020. године, на евиденцији незапослених налази 512.691 лице. 

Електронским путем на евиденцију незапослених лица НСЗ пријавило се 12.856 лица, захтеве за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености поднело је 7.483 лица и издато је 4.877 уверења из евиденције о незапосленим лицима. 

Посредовање у запошљавању обављало се континуирано за актуелна слободна радна места, као и за послодавце који су у овом периоду пријавили потребе за попуњавањем 2.123 слободних радних места. У периоду ванредног стања, 14.349 лица на евиденцију незапослених је радно ангажовано кроз различите облике рада (заснивање радног односа, покретање самосталне делатности, привремено повремени послови).

Највећи број лица која су остала без посла успео је да поднесе захтев самостално, или уз помоћ послодаваца, књиговодствених агенција или трећих лица. Поднето је 7.483 захтева за остваривање права из осигурања за случај незапослености (новчана накнада). Са тиме у вези, редовно је вршена исплата свих новчаних накнада незапосленим лицима (посебна, редовна и привремена новчана накнада).

Информисање јавности

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања свакодневно је информисало јавност о свим актуелним темама и важним инфомацијама. Било је у непосредном контакту са грађанима и представницима медија, као и са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности. 

Унапређен је веб сајт апликација путем које грађани могу да  добију све важне информације на једном месту у вези са вирусом COVID-19, која је доступна и за андроид уређаје путем „Google Play“ продавнице.

Покренута је и Viber заједница (https://vb.me/MINRZS), преко којег грађани, који су приступили групи, у овом тренутку њих преко 30.000, редовно добијају све важне информације. Такође, покренут је и Viber заједница канал у циљу благовременог информисања особа са инвалидитетом.

На сајту Министарства објављено је 140 саопштења за јавност, а иста су објављена и на друштвеним мрежама. 

Обрађено је 16.719 питања грађана у аудио формату и 6.505 питања пристиглих на мејл pitanjavlade@minrzs.gov.rs. Углавном је тражена помоћ у решавању проблема социјално угрожених лица и породица, жалба на отказ уговора о раду и појашњење радно-правног статуса и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

О активностима министарства објављено је 4.034 медијска прилога. Било је дупло више реакција на интернету него у истом периоду прошле године, тачније Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је споменуто у 4.711 објава на интернету, док је забележено 11 милиона реакција корисника интернета на објаве у којима се спомиње Министарство. Поређења ради, у истом периоду 2019. године, Министарство је споменуто у 2.654 објаве на интернету, док је број забележених реакција износио 5 милиона. 

Сви ови горе изнети подаци говоре у прилог томе да је током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања радило у пуном капацитету, професионално и ажурно како би истините информације стигле до сваког грађанина.

Поводом недоумица грађана Србије, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом COVID–19, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у даљем тексту, објашњава све детаље и могуће ситуације у току ванредног стања (рад од куће, висина накнада, права родитеља који имају децу млађу од 12 година, права радника у самоизлоацији, плаћеном и неплаћеном одусуству, боловању...).

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ОД КУЋЕ

Апелујемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла које обављају дозвољава, запосленима организују рад од куће. Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, раде од куће имају право зараду, као и запослени који раде на свом радном месту. Једина разлика је што запослени који раде од куће, немају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени који долазе у пословне просторије послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин. 

Рад од куће није „плаћено одсуствоˮ већ организација рада у којој запослени своје радне обавезе извршава од куће и за то остварује зараду.

У случају када послодавац не може да организује рад од куће, дужан је да обезбеди све мере заштите безбедности и здравља на раду. 

Запослени родитељ са децом млађом од 12 година

На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенције ширења заразе COVID–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама (Препорука).

Препорука се, имајући у виду надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега односи на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе. 

Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца.

Према Препоруци, „послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или је другом родитељу установљена радна обавеза. За наведене запослене неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом који је послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленогˮ.

Међутим, у случајевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији. 

Послодавац треба да омогући  једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а уколико је процес рада послодаца такав да је немогуће организивати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.  

ОСВРТ НА ПОЈЕДИНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА И ПО ОСНОВУ РАДА

Запослени је у самоизолацији/карантину

Запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, имаја право на накнаду зараде.

Накнада зараде припада запосленом према Закону о здравственом осигурању, у случају када је запослени привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње.

Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа. 

Потврду о привременој спречености за рад, као и  дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих исту није могао да достави. 

Право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању, нема осигураник, ако је намерно спречавао оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример прекршај самоизолације/карантина). 

Накнада зараде, у случају самоизолације због здравственог надзора над заразном болешћу COVID-19 изазване вирусoм SARS-CoV-2 и мера ограничења кретања, односно мера кућне изолације, биће регулисана посебним актом Владе. Запослени је дужан да достави послодавцу решење надлежног органа о самоизолацији. 

Право на накнаду зараде имају запослени и лица која обављају самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у овом уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављју послови за који је закључен уговор).

Право запосленог који користи користи годишњи одмор

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Запослени за време коришћења годишњег одмора, односно колективног годишњег одмора код послодавца, има право на накнаду зараде, у висини просечне зараде остварене у претходних 12 месеци. 

Прекид рада, односно смањење обима рада до којег је дошло без кривице запосленог (члан 116. Закона о раду) 

Уколико послодавац има смањен обим посла  или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на тзв „принудни годишњи одморˮ у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом.

У наведеном случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде.

Колективним уговором или равилником о раду и уговором о раду може се утврдити и већи износ накнаде зараде од ове која је утврђена законом.

Прекида рада због наредбе надлежног државног органа/органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља 

Чланом 117. Закона о раду прописано је да  висина накнаде зараде за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, Законом о раду није утврђена. Иста се утврђује  и исплаћује у висини утврђеној колективним уговором/правилнком о раду и уговором о раду.

Запослени одсуствује са рада због болести или је на плаћеном одсуству 

(чл. 114. и 115. Закона  о раду)

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад и то најмање у висини 65% просечне зараде, односно у висини од 100% зараде запосленог у случају повреде на раду или професионалне болести. 

Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за случај  плаћеног одсуства: склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, добровољног давања крви и др.

Право на неплаћено одсуство (члан 78. Закона о раду) 

Послодавац у складу са Законом о раду, може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). 

Само на захтев запосленог, послодавац може да одобри право на неплаћено одсуство.

 Вишак запослених

Послодавац који отказује радни однос запосленом јер је технолошки вишак мора да води рачуна о томе да ли је у обавези да донесе програм решавања вишка запослених (члан 153. Закона о раду) као и да запосленима, које је утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду. Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду, запосленом исплати отпремнину (члан 158. став 1. Закона).

Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код којих послодавац није испоштовао одредбе закона.

Висина отпремнине утврђује се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, и  не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Право запосленог на новчану накнаду за случај незапослености 

Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице које по основу уговора  обављало привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању. 

Новчана накнада припада од првог дана од дана престанка обавезног осигурања, ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. Незапосленом који поднесе захтев, по истеку рока од 30 дана, новчана накнада припада од дана подношења захтева.

Обезбеђивањем електронске пријаве на НСЗ, сва лица од 23. марта 2020. године, имају могућност да се пријаве електронски ради коришћења права на новчану накнаду у складу са законом.

http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl… 

Без обзира на ванредно стање, запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, које ће у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима предузети одговарајуће мере.

Контакт 

-   мејлови: inspekcija@minrzs.gov.rs  или kontrola@minrzs.gov.rs

-   телефонски број 0800 300 307 (бесплатан позив).

Министарство оцењује да трагични инциндент у коме је један корисник Дома изгубио живот није требало да се догоди да су предузете све мере и активности које се односе на организацију рада и успостављање јасне хоризонталне и вертикалне одговорности свих запослених. Министарство је, у оквиру своје надлежности, предузело све мере на утврђивању одговорности запослених за тај инцидент.

Министарство за рад је, у оквиру својих надлежности, ради подизања стандарда живота корисника Дому „Ветерник“ у 2014. и 2015. години определило укупно 18.980.392 динара (9.480.392 динара у 2014. и 9.500.000 динара у 2015).

Поред тога, на састанку са представницима Дома, 2. 11. 2014. године, иницирана је израда Плана трансформације ове установе ради смањења броја корисника и побољшања квалитета њихове заштите. Дефинисане су припремне радње: усвајање Плана (план треба да усвоји оснивач − Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију); дефинисање актера у трансформацији (Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Републички завод за социјалну заштиту, Покрајински завод за социјалну заштиту, Дом „Ветерник“, представници локалне самоуправе и представници надлежних центара за социјални рад (упутни центри корисника на смештају)); формирање радног тела за реализацију Плана; формирање мобилних тимова који би извршили ревизију постојећих планова заштите корисника и сагледали потенцијал корисника и ресурсе локалне заједнице ради њиховог повратка у природно окружење кроз израду нових планова услуга. Према изјави директора Дома, Зорана Арбутине, оснивач, Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију, до данашњег дана се није званично изјаснио о Плану трансформације.

У периоду од 2013. до 2016. године инспектори социјалне заштите Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију извршили су седам ванредних инспекцијских надзора у Дому „Ветерник“, у којима су контролисали број корисника на смештају ради заштите њихових права, смањења броја корисника у Дому и побољшања услова у погледу простора и опреме у неким павиљонима. Један од најважнијих налога по извршеним надзорима је било обезбеђивање права корисника у ситуацијама примене рестриктивних мера према њима, односно налагано је да се прекине са праксом неконтролисане примене рестриктивних мера и смештањем корисника у собу за изолацију, која није у складу са прописаном процедуром.

Ти напори нису прошли незапажено јер је Министарство 8. 2. 2016. године примило допис заменика Заштитника грађана Милоша Јанковића у коме је наведено да: „Заштитник грађана поздравља напоре Министарства како би се побољшали услови боравка за кориснике у установама социјалне заштите. Нарочито, Заштитник грађана подржава изражену вољу Министарства ка деинституционализацији система социјалне заштите, стварања услова за њихово збрињавање и сваковрсну подршку у заједници у складу са њиховим најбољим интересом. Сматрамо да изражена воља за предузимањем мера за отклањање уочених недостатака у складу са упућеним препорукама представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеним обавезом сарадње државних органа са Заштиником грађана, односно Националним механизмом за превенцију тортуре у циљу унапређења положаја лица са интелектуалним и менталним потешкоћама.“

Министарство изражава жаљење што сада заменик Заштитника грађана не види проблем у трагичном исходу пожара у Дому „Ветерник“, нити у коришћењу тзв. тајм аут собе у сврху кажњавања корисника – у којој је настрадали корисник био закључан у време избијања пожара. Заменик Заштитника грађана проблем види у недовољном броју здравствених радника у Дому, што није тачно (ангажовано је 50 здравствених радника: лекар специјалиста психијатрије, лекар специјалиста физијатрије, три лекара опште праксе, стоматолог, четири физиотерапеута и 40 медицинских техничара), посебно сагледавајући важећи норматив за број и структуру запослених у здравственим установама. Заменик Заштитника грађана замера и недостатак свакодневног стручног рада са корисницима и њихово укључивање у заједницу, што такође не стоји јер је Дом „Ветерник“ установа која спроводи велики број активности са корисницима ради њиховог укључивања у заједницу.

Министарство за рад изражава спремности да настави са свим активностима у оквиру својих овлашћења на унапређењу положаја корисника, трансформацији установа за смештај и процесу деинстиутционализације, а истовремено ће контролисати и санкционисати недозвољено поступање у односу на сваког корисника на смештају.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводио је државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на стратишту у Јајинцима код Београдана, месту страдања у Другом светском рату.

 
Државној церемонији присуствовали су министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

"Пре 78 година, 18. априла 1941. године завршен је краткотрајни Априлски рат у ком је Kраљевина Југославија поражена, распарчана и подељена на окупационе зоне између земаља Тројног пакта. Том поделом, Србија је стављена под директном војном управом немачке окупационе војске. Уследила је зликовачка колаборација између представника Трећег рајха стационараних у старом Београду и усташких власти из Земуна и координирана сарадња логора Старо сајмиште и Бањица. Ова сарадња је почивала на веома пажљиво планираном и прецизно изведеном геноциду над српским, ромским и јеврејским становништвом на тлу некадашње Југославије", рекао је Ђорђевић.

Kако је рекао, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима свакодневно су, почев од 1942. године, озлоглашени есесовски официри, возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.

"До тада, престоница Србије је, као и данас, била један од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани и грађанке различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему. Морам додати да из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости.

То није у нашој политичкој традицији", истакао је Ђорђевић и додао да тај крвави посао који су обавили на тлу окупиране Србије, нацистички немачки окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог „коначног решења јеврејског питања“ на тлу Европе.

"Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како они кажу „слободна од Јевреја“, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности", рекао је министар.

У свом говору он је навео да су многи храбри грађани и грађанке Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног белог града да стави љагу за вечна времена, као место са кога је један народ систематски уништаван и, коначно, у потпуности истребљен.

"Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици, и убијаних у Јајинцима, говори не само о обиму холокауста који су Немци спровели на нашим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби, по цену сопственог живота, пружали нацистичкој окупацији. Нацистички окупатори, они који су себе на сваком кораку лажно представљали као „вишу расу“ прогласили су за мање вредно, беспотребно, бескорисно и штетно све што је у Србији било витално, здраво, добро, културно, просперитетно, јуначко и витешко. Тако данас са сигурношћу можемо рећи да је у Другом светском рату у Бањичком логогу сабрана, мучена и убијана тадашња елита српског народа, заједно са свим осталим београђанима који се нису уклапали у расну слику коју је, према плану својих надређених из Берлина, пројектовала Војна управа Вермахта у Србији", рекао је Зоран Ђорђевић.

Министар је навео и да је злочин који се одвијао у Београду и на другим местима некадашње Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу у усташкој НДХ, подстакао најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета, Равногорском покрету и Народно-ослободилачком покрету.

"Овај други, партизански покрет, сачињен такође углавном од Срба и Српкиња од преко 80 процената, нарастао је крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град ослобођен. Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући до капитулације Немачке 9. маја 1945. у војску која је окупила све патриотске снаге у земљи са својих 800.000 бораца. Данас, овде у Јајинцима, пред обележјем које нас подсећа на жртве нацистичког терора, присећамо се великог дела које су извели наши неустрашиви преци, који нису очајавали у тешком времену када се чинило да нема наде и излаза за наш народ.

Храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи монструозног нацистичког поробљивача", рекао је он.

Министар је додао да је потребно да како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се то чинило тешко, мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу, да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност и просперитет за много година, баш као што су то наши јуначки преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима.

"Борба која је пред нама јесте као што наш преседник Александар Вучић каже пре свега борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, борба за нова радна места, привредни раст и бољи живот и материјални положај свих грађана и грађанки. Наш стратешки циљ је пуноправно чланство у европској заједници народа и уверен сам да грађани Србије и те како поседују капацитет да остваре овај циљ.Али, исто тако, неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација тако и због нас самих, јер с времена на време заборављамо да је Европска унија настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом у мају 1945. године.

Жртве нацистичке идеологије толико су велике да је њихов број неупоредив и надмашује број жртава било ког другог система веровања у историји човечанства. О томе сведоче и београдске жртве нацистичке и усташке идеологије чијим се сенима данас клањамо", закључио је Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић одржао је састанак са руководиоцима сектора Министарства у области социјалне заштите, како би разговарали о начинима за унапређење рада, анализи досадашњих резултата, будућим плановима и наставку пројеката који су у току.

Министар Ђорђевић истакао је да ресорно министарство, с обзиром да је у његовој надлежности брига о свим грађанима наше земље, од деце, младих, запослених, незапослених, инвалида, бораца и најстаријих грађана, a поготово брига о грађанима који припадају осетљивој категорији друштва, мора константно да ради на унапређењу рада како би грађани добијали само најбољу услугу, јер успех државе мери се задовољством њених грађана.

„Поред редовних активности у области социјалне заштите у овој години акценат рада биће на реорганизацији социјалне заштите, али и на реконструкцији установа социјалне заштите на територији целе Србије, који ће бити у потпуности прилагођени потребама корисника и запослених у овим установама. Грађани Србије заслужују најбоље услове живота и обавеза државе је да им то и обезбеди“, рекао је Ђорђевић и додао да ће додатна пажња бити усмерена и на праћење рада центара за социјални рад и постигнутих резултата.

Састанку су присуствовали државни секретар Ненад Нерић, в.д. помоћника министра Слађана Чабрић, посебни саветник Драган Вулевић, начелник одељења за управне и надзорне послове Вукота Влаховић, начелник одељења за инспекцијски надзор Биљана Зекавица, начелница Одсека за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици Милена Антић, виши саветник Јована Вазура.

Инспекторат за рад, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања врши надзор над применом закона и других прописа у области рада, првенствено у области радних односа и области безбедности и здравља на раду. План рада Инспектората за рад у 2018. години усмерен је ка остварењу стратешких циљева инспекције рада, као што су:

• Сузбијање рада ''на црно'' и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;
• Смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом;
• Сузбијање сиве економије превођењем нерегистрованих субјеката у легалне токове пословања;
• Решавање проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечији рад, рад особа са инвалидитетом, рад волонтера, рад страних држављана итд;
• Промоција културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности) са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне делатности (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.).

Планом рада Инспектората за рад за 2018. годину активности инспекције рада се усмеравају првенствено ка производним делатностима, као и делатностима са повећаним ризиком по живот и здравље запослених, односно оним у којима је констатован већи број повреда на раду и професионалних обољења у претходној години и оних у којима се не поштују радно-правни институти и у којима је заступљен рад „на црно“. Наведени план се сачињава као основа за планове рада одељења и одсека инспекције рада у управним окрузима и граду Београду.

Свака унутрашња организациона јединица планира извршавање инспекцијских надзора код послодаваца у свим делатностима, водећи рачуна о већој заступљености појединих делатности у одређеним периодима године, а нарочито код послодаваца и у делатностима код којих у претходном периоду није вршен надзор, као и код којих су у претходном периоду утврђене повреде прописа у области рада или су се дешавале тешке повреде на раду са смртним исходом, смртне, колективне и тешке повреде на раду и то тако да се оствари сврха надзора, односно да се побољша стање у датој области.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за недељник Нови магазин говори о темама из делокруга надлежности ресорног министарства.

Социјално-економски савет недавно је, мимо већ устаљене вишегодишње праксе,  усагласио нову минималну цену рада. Осим тога, социјални партнери су били једногласни и у ставу да је Нацрт закона о родној равноправности непримењив. Прво питање за министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зорана Ђорђевића јесте како је, после више година неспоразума, постигнут консензус о минималној цени рада?

“Околности су мало другачије него што су биле раније, инфлација је на минималном нивоу, имамо стабилан курс и договорено повећање минималне зараде је реално. Друга ствар, можда и битнија, јесте да сада између нас постоји поверење, упознали смо представнике синдиката и Уније послодаваца о томе шта Влада хоће и у ком правцу жели да иде, како на који начин жели да расподели тај суфицит који има. Резултат свега тога је договор који смо постигли”, каже министар Зоран Ђорђевић за Нови магазин и додаје: “Генерално, хтели смо да се базирамо на реалности; жеље су једно, могућности друго и оно што Влада сада нуди је могућност да и следеће године имамо повећање плата, што је у интересу свих”.

Послодавци су тражили да се повећа неопорезиви део зарада, да се повећање минималне цене рада не превали на њихов терет. Хоће ли то бити остварено?

Нисмо донели закључак колико ће тај проценат да буде пошто држава мора да уради завршни рачун; али и министар финансија је дао обећање да ће повећање минималне цене бити неутрално по буџет. Што се тиче послодаваца, нарочито оних који исплаћују зараде више од минималних, верујем да ће део пореског ослобођења оставити својим запосленима, у зависности од тога да ли су зараду уговорили у бруто или нето износу.  

То значи да ће из суфицита бити покривен тај трошак?

Минимална цена рада се односи на део радника, а неопорезиви део зараде на све запослене и држава мора да води рачуна да тај неопорезиви део и трошак који повећање неопорезивог дела имплицира на буџет не проузрокује да следеће године немамо суфицит и да морамо да се задужујемо да би исплатили плате, што ствара инфлаторни притисак који није никоме у интересу. 

Чињеница је да безмало трећина запослених прима “минималац”. Колико је то реално стање?

Минимална цена рада треба да има потпуно другачију димензију – да се даје само у оним случајевима кад је компанија у проблему и треба да се исплаћује док компанија не изађе из проблема. Јасно је Законом о раду прописано да послодавац мора утврдити разлоге за доношење одлуке о увођењу минималне зараде. Међутим, послодавци је злоупотребљавају па исплаћују део зарада у “кешу” и ми желимо свеобухватном контролом и инспекцијом да то спречимо. Фокус ће бити на сузбијању рада на црно, али и оваквих ствари, јер кад се тај део финансијских средстава не уплати раднику губи држава, али још више тај радник; сада му се можда не уплаћује здравствено осигурање, и смањује се обим и величина здравствене заштите, али кад оствари право на пензију, она ће бити много мања него да је тај допринос уплаћиван. Од таквог поступања појединих послодаваца и радника који прихватају такав начин исплате зараде,  штету имају само запослени и кад-тад ће то осетити. 

Треба ли минималац да покрије минималну потрошачку корпу?

То су различите категорије, нису у дирекетној реалцији и не треба да буду, минимална цена рада  је привремена мера и не би смела дуго да траје. У томе су са нама сагласни и послодавци и синдикати. Као што вам је познато многи фактори утичу на утврђивање висине минималне цене рада, као што су егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице изражене кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, кретања продуктивности и кретања просечне зараде у Републици, што значи да много фактора утиче на њену висину, а не само минимална потрошачка корпа.
 

Хоће ли држава као највећи послодавац са 350.000 запослених на минималној ценом рада најављеним повећањем зарада изаћи из те зоне?

Да прецизирамо, држава као послодавац има између 21-25.000 запослених на минималној цени рада, а укупно у целој држави имамо око 350.000 запослених на минималној цени рада.  Нећемо моћи тако брзо да изађемо. Изласку из те зоне највећи допринос могу дати позитивна привредна кретања нарочито у производном сектору, повећање обима производње, раст продуктивности, повећање конкурентности и сл. Административни потези попут повећања минималне цене рада и повећања неопорезивог дела зараде могу само дати допринос и убрзати тај процес. Ми сада не знамо колико ће то повећање бити. И председница Владе је рекла да ће се знати у наредних неколико недеља, али као и код неопорезованог дела зараде битно је да знамо на чему смо, да имамо јасан резултат и предикцију тога шта је крајњи резултат државе кад су у питању финансије. Да не нарушимо успостављене средњорочне макроекономске пројекције.

Репрезентативност синдиката и послодаваца није дуго утврђивана иако је то законска обавеза вашег ресора и поступак се тачно,  зна ко има право да преговара. Нема ни Општег колективног уговора.

Рекао сам да ћемо све утврдити по закону. 

Социјално-економски савет се сагласио и да многе одредбе Нацрта закона о родној равноправности нису примењиве у привреди, а посебан проблем су квоте од 40 одсто мање заступљеног пола.

Савет је тражио од Министарства да образложи примедбе и сагласио са њима, а имају и додатних примедби које ћемо ми узети у обзир кад будемо радили измене и допуне Нацрта закона. Такав Нацрт треба да иде на интерресорно усаглашавање, односно другим министарствима, па на јавну расправу. Мислимо да ће законски предлог који буде прошао јавну расправу лакше проћи и у парламенту, с једне стране, а са друге касније кад прође скупштину бити и примењив, што је интерес свих наших грађана и грађанки.

Шта је непримењиво?

Ја могу да причам само са аспекта нашег министарства. Свака компанија у Србији требало би да има особу за родну равносправност, што повећава финансијске трошкове компанија, а онда касније та особа све те извештаје шаље Министарству рада које их сублимира и врши даље контролу. Велики и обиман посао који падан на Инспекторат у чијој надлежности је и низ других надлежности. Има и низ других ствари, које не бих сада образлагао, али уверен сам да ћемо уз измене и допуне доћи до правог и квалитетног предлога,што треба да буде наш коначни циљ. 

Квота од 30 одсто до сада је важила у изборном поступку, с тим што се поштује само на националном нивоу. Да ли јавни сектор може да поштује предвиђену квоту од 40 одсто мање заступљеног пола у свим руководећим телима?

Нисам присталица квота и то нема везе са овим законом, више сам присталица приступа да гледамо према човеку, не мушкарцу или жени, већ да сви имају једнак третман кад је у питању критеријум и да најбољи људи раде оно за шта су се школовали и усавршавали. И Политички савет за родну раваноправаност на чијем сам челу и Национални акциони план до 2020. за крајњи циљ имају такво друштво. Уколико изградимо такве друштво нећемо морати да намећемо квоту, него ћемо имати једначину која ће довести до тога да најбољи људи раде најбоље ствари. Политика квота у овој области може довести до негативне селекције.

У нацрту нема обавезе запошљавања 40 одсто мање заступљеног пола…

Има обавезе приватних компанија да у управљачким одборима поштују ту квоту. Ја мислим да је то ограничавање инвеститора и страних и домаћих, обавезивање унапред људи који улажу свој новац и имају право да са њим располажу на начин који сматрају најбољим.   

У неким европским земљама постоји препорука у том смислу приватним компанија, хоћете ли предложити такво решење.

Видећемо, важно је да Закон има најбоља решења. Претпостављам да ће послодавци дати такве сугестије.

Да ли ваше министарство ради нови закон? Цивилни сектор се не слаже.

Не, сада не радимо нови закон. Ја не могу да прејудицирам шта ће јавност да каже, желим да Нацрт уђе у јавну расправу. Није битно, у крајњој линији ни шта мисли Министарство, ни шта мисли цивилни сектор, него грађани и да је то свеобухватно најкорисније и најбоље за Србију.

Идемо на ресор рада: штрајкови у Гоши и Фијату су обележили почетак мандата. У чему је разлика између те две фирме и шта је исто? 

Заједничка ствар је што су у приватном власништву, различит је приступ државе која је тамо 2000-их приватизовала једну и другу компанију и имала у тој приватизацији различит приступ и различита средства обезбеђења. Гоша је у 2012. ушла са нагомиланим проблемима и као таква је довела у питање своје функционисање.

Међутим, држава није оставила раднике Гоше са стране и данас брине о њима; док је био председник Владе Александар Вучић Влада је обезбедила једнократну помоћ радницима, Влада Ане Брнабић понудила је радницима запослење у новоотвореним предузећима у Тополи и Великој Плани. Од 120 понуђених нових радних места, само се један радник јавио. Мени је то било нелогично, јер се обавеза досадашњег послодавца према њима не брише; врло је могуће да они верују да њихова компанија може да настави да ради, да остану ту где јесу и да то што раде има неку будућност. 

Држава годинама ћути иако је купац Гоше имао обавезе, пореска полиција није реаговала, уговор није раскинут и нечињењем су радници доведени у безизлазан положај?

Можемо говорити о рецидивима прошлости, о ономе што је било до 2012, али ја то не желим. Могу само да кажем да после 2012. ти људи нису радили, нису примали плату. Најједноставније је било пустити Гошу у стечај, прогутати ту жабу, али од тога не би нико имао користи. Али, пре свега, то је приватна компанија и држава нема право да се меша. У осталом сведоци смо да је пре неки дан уз посредство Агенције за мирно решавање радници и послодавац постигли договор што показује да је разговор најбоље решење.  

*Ко је радницима Гоше недавно уплатио по 30.000 динара и из којих извора?

То је њихов договор са власником.

Није из буџета?

Није.

Да ли ће се Министарство бавити пореклом четврт милиона евра који је члановима једног синдиката у Фијату исплаћени као накнада за дане штрајка? 

Уколико је нешто урађено како не треба то је посао за финансијску контролу и полицију. Верујем да је све урађено у складу са законом.

А вама делује нормално да се појави толико новца одједном?

Постоје различити начини како неко може да дође до новца, легално и другачије. Зна се како држава помаже, ко и како тражи помоћ и како добија; кад је реч о приватаним финансија ствар је воље оног ко даје зашто то ради и какву обилагацију има. Нама је битно да се знају токови новца, да није прање пара у питању и да је све у складу са законом. 

Прелазимо на социјалну заштиту: шта је предузето после два тешка убиства у центрима за социјални рад сем смењивања директорке Градског центра у Београду? Како ће се проблеми решити да се трагедије попут тих на Новом Београду и у Раковици сведу на минимум?

Одмах по трагедијама које су се десиле и које су, нажалост, однеле људске животе који не могу да се врате, анализирали смо да видимо шта је узрок и шта би ми као Министарство требало да предзмемо. Центри за социјални рад су у ингеренцији општина и градова, али то не умањује део посла који ми радимо, а то је стручни надзор. Одмах смо сазвали састанак са директорима центара, разговарали са њима о томе у каквим се проблемима налазе и шта би нама препоручили да урадимо да би њихов рад био лакши и ефинакснији, а грађани задовољнији. После тога имали смо састанак са председницима општина и градоначелницима. Договорили смо се да примере добрих пракси из неких општина пробамо да имплементирамо и у другим општинама, да општине и градови посвете већу пажњу центрима за социјални рад, да унапредимо њихове услове рада. 

Такође да изменама и допунама неких закона вратимо неке надлежности и протоколе који су укинути, као службеност и да тиме буде поштована реч социјалних радника када су у питању одлуке које судови доносе.

Мислите на водиче случајева?

Изменама закона  2009. одређено је да у центрима сви раде све, што се показало као лоше; неки су задржали праксу да се посвете одређеним областима и то даје добре резултате. Пробаћемо то да вратимо.

У трагичним случајевима које помињемо јавност се фокусирала на центре за социјални рад, али ја морам да кажем нешто и у корист центара и људи који тамо раде; њихов посао није нимало лак, увек су између чекића и наковња, ретко могу да донесу одлуку којом су обе заинтересоване стране задовољне. Пре свега њихов посао је да одлуче у најбољем интересу деце, а ми треба да их подржимо у томе, да не помисле да су препуштени сами себи. 

У овим случајевима су биле драматично различите процене социјалних радника и судске одлуке. Како то може да се усагласи?

Не може никако, питање је професије како ко процењује ствари. И није добро да се сви слажу, али важно је да се проблем сагледа са свих страна и да у том проступку учествују сви, не само социјални радници и правосуђе, већ и МУП, министарства здравља и провесете, сви који су у том интересорном ланцу. Не постоји размимоилажење у ком правцу држава треба да иде кад је борба против насиља у питању.

Остао је помало горак  утисак што је само директорка Градског центра смењена.

То је одлука локалне самоуправе, у овом случају града. Град је сменио директорку, ми смо послали извештај тужилаштву и граду, а Град је процењивао. Верујем да ће свако у свом ресору утврдити евентуалне пропусте и одговорне, а ми као Министарство ћемо јачати надзор и до краја године донети ажурирати све подзаконске акте.   

Инспекцијом, која има само наколико запослених?

Контрола неће бити много боља ако само повећамо број инспектора, колика је држава може их бити стотине. Ми желимо да нормативно-правно све буде јасно,  да одговорност за пропусте буде јасно утврђена и санкционисана, без обзира да ли је реч о власницима илегалних домова за старије и децу, директорима домова, центара за социјални рад. Преко грешака не може да се пређе. Дугорочно решење је промена свести, а до тога се долази другачијим образовањем младих и културом, другачијим приступом животу. То не даје резултате на кратак рок, али морамо тако да радимо јер наш крајњи циљ је модерна савремена Србија по мери свих грађана.

Јесу ли вам медији савезници у томе?

Јесу; важно је људима променити виђење исте ствари; неко ко види насиље треба да га препозна и пријави, то исто важи и за рад на црно, ПДВ. То није туђи посао, тиче се свих нас.… Ја медије гледам у мери у којој су потребни за посао који радим. 

За крај, често смо помињали буџет. Хоћете ли тражити повећање за 2018?

Најлакше је тражити повећање. Међутим, морамо бити одговорна Влада, поштовати приоритете, створити услове реалном сектору да се повећа БДП и пружити грађанима - пореским обвезницима да су добили одговарајућу услугу за свој новац. Што би ми економисти рекли "вредност за новац". Прво желим да уредим Министарство тако да се зна како се сваки динар троши и да ли је потрошен наменски, да утврдим да ли постоје унутрашње резерве, па тек онда ћемо разматрати приоритете и потребе за евентуално додатним средствима. Када су у питању социјална давања, она се требају усмерити само ономе коме су стварно потребна. 

Проћи ће године, да не кажемо мандат.

Неће, знаће се већ следеће године. За сваки динар који ово министарство буде добило 1. јануара 2018. већ 31. децембра 2018. знаће се како је и где потрошен. Нећу се мешати у политику локалних самоуправа, али хоћу тачно да знам за шта траже новац и да ли су га у те сврхе и потрошили. 

Да ли сте, преузимајући нова задужења са друге министарске позиције знали или макар претпостављали колико је овај ресор велик и захтеван?

Не бих се сложио да је једино овај ресор обиман и захтеван, сваки је сам по себи специфичан. Раније се нисам бавио конкретно овим ресором, јер је на претходном задужењу било доста посла, али нисам бежао од тога да кад дођем направим анализу, пресек стања, утврдим циљеве и задатке које треба да урадим.

А где је лакше, у одбрани или у овом ресору?

Није то прва формулација, јер и тамо и овде има изазова. Ово је конкретније приближавање грађанима и брига ка грађанима, а тамо је укупна одговорност према грађанима можда била већа. На срећу, није било разлога да се реагује, али у одбрани је грешку тешко исправити. Овде може бити појединачног незадовољства, али (ако смем да кажем тако) све се може лакше исправити.

Недавно сте примили раднике и пословодство ЕПС-а на разговор о условима рада. Зашто ЕПС и могу ли сви да дођу?

Ја желим сваког да примим и саслушам, читам све е-маилове и одговарам свима. Ако ја нисам у прилици да некога примим, онда то чине државни секретари и помоћници, али свакако тежимо да сви буду испоштовани. 

Инспекторат за рад, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања врши надзор над применом закона и других прописа у области рада, првенствено у области радних односа и области безбедности и здравља на раду. План рада Инспектората за рад у 2018. години усмерен је ка остварењу стратешких циљева инспекције рада, као што су:

• сузбијање рада ''на црно'' и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;
• смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом;
• сузбијање сиве економије превођењем нерегистрованих субјеката у легалне токове пословања;
• решавање проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечији рад, рад особа са инвалидитетом, рад волонтера, рад страних држављана итд;
• промоција културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности) са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне делатности (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.).

Планом рада Инспектората за рад за 2018. годину активности инспекције рада се усмеравају првенствено ка производним делатностима, као и делатностима са повећаним ризиком по живот и здравље запослених, односно оним у којима је констатован већи број повреда на раду и професионалних обољења у претходној години и оних у којима се не поштују радно-правни институти и у којима је заступљен рад „на црно“. Наведени план се сачињава као основа за планове рада одељења и одсека инспекције рада у управним окрузима и граду Београду.

Свака унутрашња организациона јединица планира извршавање инспекцијских надзора код послодаваца у свим делатностима, водећи рачуна о већој заступљености појединих делатности у одређеним периодима године, а нарочито код послодаваца и у делатностима код којих у претходном периоду није вршен надзор, као и код којих су у претходном периоду утврђене повреде прописа у области рада или су се дешавале тешке повреде на раду са смртним исходом, смртне, колективне и тешке повреде на раду и то тако да се оствари сврха надзора, односно да се побољша стање у датој области.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић предводиће 7. октобра 2018. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском  рату.

Државној церемонији присуствоваће представници Народне скупштине Републике Србије, министри у Влади Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од двадесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, Савеза Јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници  бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења „Јасеновац“, господин Милинко Чекић и председница Владе Србије, госпођа Ана Брнабић.

После церемоније планиран је уметнички програм под називом  „Човек – број“ у чијем извођењу учествују глумци Нела Михајловић, Иван Јевтовић, Александар Срећковић.

Акредитације: Молимо представнике медија да се акредитују на адресу press@minrzs.gov.rs  најкасније до суботе, до 18 часова.

По свом значају, државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима представљаће највеће окупљање такве врсте у Србији у 2018. години.

Радио телевизија Србије директно ће преносити државну комеморативну церемонију.

Државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима није само догађај који за циљ има очување достојанственог сећања на све невино пострадале током Другог светског рата, већ и истинска прилика да се са највећег места страдања у држави пошаље јединствена порука привржености антифашизму, ненасиљу, разумевању, толеранцији и сарадњи.

Полазећи од тога, Влада Републике Србије упућује позив грађанима да се у достојанственом миру прикључе комемеморативном окупљању у Јајинцима.