Претрага

Резултати претраге

1005 резултата пронађено

Саопштења

Најава активности

Дан „Отворених врата“ у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности биће одржан у четвртак, 7. новембра 2018. године од 10 до 12 часова, у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Велика сала, VI спрат, улица Немањина бр. 22-26, Београд), у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.

Потребно је посету претходно најавити и заказати на број телефона: 011/3110589 или путем

e-mail адресе antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs

Пријава на разговор треба да садржи:

-име и презиме,

-број личне карте,

-контакт телефон,

-тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

Најава активности

Министарство з арад, запошљавање, борачка и осцијална питања спроводи акцију „Отворена врата“ у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.

„Отворена врата“ биће одржана у четвртак, 21.јуна 2018. године од 10 до 12 часова, у Малој сали на VI спрату, улица Немањина бр. 22-26, у Београду.

Потребно је посету претходно најавити и заказати на број телефона: 011/3110574 или путем

e-mail адресе antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs

Пријава на разговор треба да садржи:

-име и презиме,

-број личне карте,

-контакт телефон,

Најава активности

Министарство за рад, запошљавање, борачка и осцијална питања спроводи акцију „Отворена врата“ у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.

„Отворена врата“ биће одржана у четвртак, 31.маја 2018. године од 10 до 12 часова, у Великој сали на VI спрату, улица Немањина бр. 22-26, у Београду.

Потребно је посету претходно најавити и заказати на број телефона: 011/2686 795 или путем

e-mail адресе antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs

Пријава на разговор треба да садржи:

-име и презиме,

-број личне карте,

-контакт телефон,

Најава активности

Министарство за рад, запошљавање, борачка и осцијална питања спроводи акцију „Отворена врата“ у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.

„Отворена врата“ биће одржана у четвртак, 26. априла 2018. године од 10 до 12 часова, у Малој сали на VI спрату, улица Немањина бр. 22-26, у Београду.

Потребно је посету претходно најавити и заказати на број телефона: 011/2686 795 или путем

e-mail адресе

antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs

Пријава на разговор треба да садржи:

-име и презиме,

-број личне карте,

-контакт телефон,

-тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Сектора за антидискриминациону политику и унапрешење родне равноправности.

18.7.2017. Програм ,, Јаке породице“

Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разговарали су са директором Канцеларије УН у Србији за питање дроге и криминала и регионалним пројектним менаџером Милошем Стојановићем о превентивном програму ,,Јаке породице“.

Стојановић је објаснио да програм ,,Јаке породице“ има за циљ превенцију насиља и јачање менталног здравља. Навео је да је у плану да се са пилот фазом програма крене од октобра месеца у Врању и да ће кроз тај програм бити обухваћено 150 породица из Авганистана. Са породицама, према речима Милоша Стојановића, ћетри недеље радитиобучени тренери и након тога сагледаће се анализа резултата да би тај програм могао да постане оперативан и у неком будућем периоду.

Представници ресорног министарства подвукли су да ће та институција пружити Канцеларији УН у Србији за питање дроге и криминала неопходну подршку приликом спровођења програма и обуке тренера.

Програм ,,Јаке породице“ вредан је 35.000 долара.

18.8.2017. Састанак са представником Међународне организације за миграције ( ИОМ )

В.д. помоћница министра за антидискриминациону политику и родну равноправност Нина Митић састала се са представником Међународне организације за миграције (ИОМ) Марком Перовићем.

Митић је са својим саговорником разговарала о сарадњи са Међународном организацијом за миграције по питању реадмисије и едукације и обуке запослених у Центрима за социјални рад који се баве питањима трговине људима.

Представник ИОМ-а пренео је да је та организација 2014. године урадила одређене индикаторе за препознавање жртава трговине људима и да су ове године организоване обуке и радионице на тему препознавања жртава у мигрантској кризи, и да се Међународна организација за миграције на пољу реадмисије бави искључиво добровољним повратком лица.

На састанку је договорено да се у наредном периоду размене информације о будућим корацима могућих планираних активности.

15.8.2017. Србија добар пример имплементације политика за Роме и Ромкиње

В.д. помоћница министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић састала се са представницима Савета за регионалну сарадњу који спроводи пројекат ,, Интеграција Рома 2020“.

Менаџер пројекта Орхан Усеин, објаснио је да пројекат ,, Интеграција Рома 2020“ подразумева мониторинг, извештавање и буџетирање у вези са Стратегијом и Акционим планом за социјално укључивање Рома и Ромкиња на Западном Балкану и Турској и да је Савет за регионалну сарадњу помогао владама да израде извештај о спровођењу имплементације тих докумената на регионалном нивоу. Усеин је навео да Савет намерава да изради оквир који би користио цео регион и који би према његовим речима могао постати званични анекс за инклузију Рома и Ромкиња. Менаџер пројекта похвалио је Србију не само по доброј примени Стратегије већ и за добро развијен систем буџетирања.

Митић је истакла да је наша земља по питању инклузије Рома и Ромкиња значајно напредовала и да ће се настојати да тај напредак буде још већи у будућем периоду. В.д. помоћница министра је указала да је од велике важности добити прецизније податке о броју Рома у Србији имајући у виду сталне миграције и потешкоће у утврђивању колико њих заправо живи и ради у нашој земљи.

На састанку је осим пројекта ,, Интеграција Рома 2020“ било речи и о семинару о социјалном укључивању Рома и Ромкиња као и о донаторској конференцији у Тирани која ће се одржати 14. и 15. октобра.

14.8.2017. Састанак са представницом Удружења ,, Жена +“

Представници сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, разговарали су са председницом удружења ,, Жена +“ Дубравком Малохоџић.

Малохоџић је похвалила акцију ,, Отворена врата“ коју организује ресорно министарство као значајну за решавања отворених питања друштвено осетљивих група. Она је представила рад те организације која настоји да кроз културне садржаје својих активности скрене пажњу јавности на репродуктивно здравље. Дубравка Малохоџић је током састанка навела да у српском друштву постоји дискриминација према ХИВ инфестираним особама, али да је та дискриминација ипак , према њеним речима , мања у односу на период од пре неколико година.

Представници ресорног министарства својој саговорници пренели су уверавања да ће за своје едукативне акције добити подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и да ће се сарадња са удружењима за помоћ особама које живе са ХИВ и АИДС-ом још више продубити у наредном периоду.

14.8.2017. Програм ,, Насиље над женама: примена норми, промена свести“

Представници сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, присуствовали су информативном састанку за организације цивилног друштва које су заинтересоване да аплицирају на пројекте у оквиру програма UNWomen ,, Насиље над женама: примена норми, промена свести“.

Током информативне сесије организацијама цивилног друштва представљен је регионални програм ,, Насиље над женама: примена норми, промена свести“ који финансира Европска комисија, а који се имплементира на Западном Балкану и у Турској од фебруара 2017. године до јануара 2020. године. Представници UN Woman навели су да ће кроз тај програм конкурсом бити подржано пет пројекатакоји се односе на пет различитих области:

Услуге за жене са инвалидитетом које су преживеле силовање
Истанбулска конвенција и CEDAW извештај из сенке
Истраживање о фемициду
Прикупљање података и родни стереотипови
Развој капацитета Ромске мреже
На састанку је договорено да се 25. августа одржи још један састанак да би се помогло организацијама уколико имају недоумице приликом писања пројекта.

11.8.2017. Добар одзив грађана на акцију ,,Отворена врата“

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања велику пажњу придаје конструктивним разговорима у циљу заштите од дискриминације. Стога је по други пут организована акција ,,Отворена врата“ која за циљ има да допринесе унапређењу положаја осетљивих и маргинализованих друштвених група. Грађани су се у великом броју одазвали овој иницијативи ресорног министарства, не кријући задовољство што им је пружена могућност да их надлежни саслушају и нађу начин, у оквиру својих надлежности, да им изађу у сусрет и реше њихова отворена питања која су се углавном односила на искуство или осећање доживљене дискриминације по разним основама.

Уколико и у наредном периоду интересовање грађана буде велико, ово министарство ће у складу са својим опредељењем дати свој допринос ефикасној антидискриминационој политици и настојати да акција ,,Отворена врата“ постане редовна.

10.8.2017. Састанак са представницима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва

Помоћница министра за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић, разговарала је са заменицом менаџера Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Драганом Јовановић Аријас и координаторком за родну равноправност Јованом Ђинђић.

Митић је истакла да ресорно министарство има у плану да у сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту града Београда почетком јесени, спроведе пројекат у вези са едукацијом Рома и Ромкиња у ромским насељима, као и да се има у виду увођење више звучних семафора на улицама Града.

Аријас и Ђинђић представиле су досадашње, тренутне и планиране активности Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. У тој институцији, према њиховим речима, у току је израчунавање новог индекса родне равноправности и тај процес би требало да буде готов крајем ове године. С обзиром на то да Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва има у плану представљање новог индекса родне равноправности почетком децембра, оне су позвале надлежно министарство да са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва учествује на том догађају.

На састанку је осим представљања рада обе институције било речи и о насилном исељавању ромских породица. Обе стране су такве акте осудиле, а в.д помоћница министра Нина Митић навела је да је ресорно министарство по том питању упутило допис локалним самоуправама подсетивши их да поступају у складу са антидискриминационом политиком Републике Србије. Допис ће према њеним речима бити и на званичном сајту надлежног министарства.

На крају разговора договорена је размена информација у вези са заједничким темама и унапређивање досадашње сарадње.

10.8.2017. Трибина ,, Ми са дискриминацијом на не“

Представници Сектора за антидискриминациону политику и родну равноправност у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања присуствовали су у Скупштини града Београда, трибини ,, Ми са дискриминацијом на не“ коју је организовало Удружење особа са инвалидитетом Београд.

Главна окосница трибине био је реализован пројекат ,, Ми са дискриминацијом на не“ у који су биле укључене жене са инвалидитетом, припаднице ромске националне мањине , расељена лица старости од 25-40 година са територија београдских општина Звездара и Стари град. Представници надлежних институција предочили су шта је до сада урађено по питању антидискриминационе политике у нашој земљи као и по питању запошљавања група грађана који спадају у теже запошљиве категорије. Учесници психолошких радионица које су се одржале у оквиру споменутог пројекта, изнели су своје личне примере сусретања са дискриминацијом. Они су мишљења да би се дискриминација смањила када би им, како су навели сва места била доступна , и када би имали могућности да се школују за оно што желе и када би, према њиховим речима, били трајно запослени и са редовним примањима. Подаци који су изнети на скупу говоре о томе да је дискриминација у нашој земљи највише присутна у области рада, запошљавања, образовања и здравства.

На трибини је закључено да је потребна већа координација институција, интензивније укључивање невладиног сектора у решавање проблема са којима се сусрећу осетљиве друштвене групе као и примена постојећих закона.

Пројекат ,, Ми са дискриминацијом на не“ спровело је Удружење особа са инвалидитетом Београд у партнерству са Удружењем избеглих, досељених и расељених лица ,, Завичај“ уз подршку Канцеларије за људска и мањинска права. Пројекат је трајао четири месеца, од априла до краја јула и реализовао се у три фазе, кроз психолошке радионице, информатичке обуке и кроз организовање трибина и излета.

9.8.2017. „Отворена врата“ Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности

Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, поновиће акцију „Отворена врата“ у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.

„Отворена врата“ биће одржана по други пут у четвртак, 10. августа 2017. године од 10:00 до 12:00 часова, у Немањиној 22-26, крило А, Мала сала на 6. спрату.

Потребно је посету претходно највити и заказати на број телефона 011/2765-676 или путем е-маил адресе antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs .

Пријава за разговор треба да садржи:

име и презиме,
број личне карте,
контакт телефон,
тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

3.8.2017. САОПШТЕЊЕ

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Нина Митић, разговарала је са координатором за Србију Међународне организације рада(International Labour Organization) Јованом Протић о спровођењу активности пројекта ,,Ангажовање и подршка на националном нивоу смањењу појаве злоупотрeбе дечијег рада (Country level engagement and assistance to reduce child labour - CLEAR).

Meђународна организација рада је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права.

Пројекат ,,Ангажовање и подршка на националном нивоу смањењу појаве злоупотрeбе дечијег рада бави се спречавањем и заштитом деце од злоупотребе дечијег рада, унапређењем законодавног оквирa који регулише области забране дечијег рада, а једна од предстојећих активности јесте реализовање обуке за представнике Инспектората за рад, Центара за социјални рад и полиције.

На састанку је закључено да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно учествовати у реализовању активности и да ће пружити сву неопходну подршку овом пројекту.

2.8.2017. Помоћница Министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, Нина Митић, најавила је акцију „Отворена врата“

31.7.2017. „Отворена врата“ Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности

Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, по први пут, спроводи акцију „Отворена врата“ у циљу унапређења положаја маргинализованих друштвених група.
„Отворена врата“ биће одржана у четвртак 03. августа 2017. године од 10.00 до 12.00 часова, у просторијама Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Београду, ул. Теразије бр.41, на 3.спрату.

Потребно је посету претходно највити и заказати на број телефона 011/2765-676 или путем е-маил адресе antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs .
Пријава за разговор треба да садржи:
-име и презиме,
-број личне карте,
-контакт телефон,
-тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Сектора за
антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

25.7.2017. САОПШТЕЊЕ

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић састала се данас са председником ''Светске организације Рома'' Јованом Дамњановићем у циљу успостављања сарадње и разговора око обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.
Светска организација Рома бави се унапређењем положаја Рома на светском нивоу и чине је представници 24 земаља, а седиште се налази у Београду. Саговорници су се сложили да је размена искуства и обострана сарадња од велике важности и да у будућности треба радити на заједничким активностима које су битне за унапређење борбе против дискриминације, питања националних мањина и спречавања насиља.
На састанку је договорено да се сарадња ове две институције настави и да буде и даље на задовољавајућем нивоу.

25.7.2017. САОПШТЕЊЕ

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић разговарала је данас са специјалисткињом за родну равноправност агенције Уједињених нација за родну равноправност (UN Women) у Србији Миланом Рикановић о спровођењу активности које за циљ имају управо унапређење родне равноправности.
Током састанка представљене су области рада ове агенције, која је специјализована за спровођење политике родне равноправности и договорено је да се реализују обуке у циљу унапређења капацитета државних службеника у области родне равноправности и спровођење програма економског оснаживања жена који ће реализовати Агенција UN Women у оквиру програма ИПА 2016.
Саговорнице су се сложиле да је потребно радити и на медијској промоцији, јер је родна равноправност од приоритетног значаја за ресорно министарство и новоформираног Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

25.7.2017. САОПШТЕЊЕ

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић разговарала је данас са помоћником генералног секретара Сталне конференције градова и општина Николом Тарбуком о спровођењу програма ,,Иницијатива за инклузију – Подршка локалној промоцији запошљавања маргинализованих група“.
Програм спроводи немачка организација Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), уз техничку подршку Сталне конференције градова и општина. Циљ програма је запошљавање социјално угрожених група становништва, као што су припадници ромске националне мањине, повратника по основу Споразума о реадмисији и осталих маргинализованих група.
На састанку је договорена интензивнија сарадња у наредном периоду, која ће се одвијати у пружању стручне подршке у спровођењу програма. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће своје капацитете безусловно дати на располагање, у циљу запошљавања маргинализованих група.

20.7.2017. Ускоро смештај за жртве трговине људима

Помоћница министра за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић, разговарала је са директорком Центра за заштиту жртава трговине људима Сањом Кљајић.
На састанку је представљен рад ове установе као једне од специјализованих за бављење питањима жртава трговине насиљем.
Помоћница министра Нина Митић рекла је да ће ресорно министарство настојати да пружа даљу подршку центру, а један од заједничких будућих активности биће и оспособљавање објекта намењеног за смештај жртава трговине људима , који до сада није постојао.
Директорка Центра за заштиту трговине људима Сања Кљајић, указала је и на потребу израде обавезујућег упутства у којем би били обухваћени већ направљени индикатори као стручни инструменти који могу да послуже за препознавање жртава трговине људима. Кљајић је изнела и податак да је прошле године та институција идентификовала 55 жртава трговине људима, од чега је 21 било малолетних жртава.
Центар за заштиту трговине људима је установа социјалне заштите коју је основала Влада Републике Србије 2012. године са циљем обезбеђивања адекватне помоћи жртава трговине људима.

20.7.2017. Наставља се успешна сарадња Министарства за рад и институције Повереника за заштиту равноправности

Помоћница министра за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић, састала се са заменицом Поверенице за заштиту равноправности Татјаном Јокановић. Јокановић и Митић разговарале су обукама свих инспектора рада као и о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.
Помоћница поверенице за заштиту равноправности Татјана Јокановић, похвалила је досадашњу сарадњу са ресорним министарством и информисала помоћницу министра о већ договореним обукама свих 250 инспектора рада. Дводневне обуке, како је објаснила, спроводиће се у сарадњи са Организацијом за европску безбедност и сарадњу ( ОЕБС ) мисије у Србији у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду са циљем информисања инспектора о антидискриминационом законодавству. Саговорнице су се сагласиле и у вези са одређени корацима који ће се предузети када су у питању измене и допуне Закона о забрани дискриминације.
На састанку је договорено да се сарадња ове две институције настави и да буде и даље на задовољавајућем нивоу.

19.7.2017. Започети разговори о успостављању националне СОС телефонске линије за помоћ жртвама насиља

Помоћници Министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разговарали су са представницама невладиних организација које се баве правима и заштитом жена о успостављању националне СОС телефонске линије.
Имајући у виду да надлежно министарство тежи да унапреди систем за борбу против насиља над женама, током разговора представници ресорног министарства настојали су својим саговорницима да укажу на могућа решења успостављања националне СОС линије која би била у складу са нормативно правним оквиром Републике Србије. Са друге стране, директорка Аутономног женског центра Слободанка Мацановић и координаторка мреже ,, Жене против насиља“ Александра Несторов, помоћницима ресорног министра предочиле су досадашњи начин функционисања њихових организација и предложиле модел успостављања СОС линије.
На састанку је договорено да се у наредном периоду направи пилот пројекат који ће довести до успостављања СОС телефонске линије и који ће бити финансиран из алтернативних извора у складу са правним оквиром наше земље. У складу са тим, организоваће се наредне активности на којима ће се представити заједнички предлог пројекта, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања , Аутономног женског центра и мреже ,, Жене против насиља“.

18.7.2017. Састанак са представницима Популационог фонда УН ( УНФПА ) ради унапређења процедура за превенцију и заштиту избеглица и миграната од родно заснованог насиља

Помоћници Министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разговарали су са представницима Популационог фонда УН ( УНФПА ).
Приоритетне теме састанка биле су Стандардне оперативне процедуре за превенцију и заштиту избеглица и миграната од родно заснованог насиља које је израдио Популациони фонд у сарадњи са надлежним институцијама. Представници ресорног министарства предочили су својим саговорницима да су у Републици Србији процедуре веома јасне и да се примењују европски стандарди када је у питању родно засновано насиље, упознавши их са тренутном ситуацијом на терену и шта је оно што би на том пољу требало унапредити.
Програмска координаторка Популационог фонда ( УНФПА ), Марија Раковић поздравила је досадашње напоре Републике Србије када је мигрантска криза у питању и подвукла да су израђене Стандардне оперативне процедуре битне, без обзира на већ постојеће које се примењују, имајући у виду, како је рекла, да те процедуре садрже нове смернице за интервенцију против родно заснованог насиља.
Током разговора је договорено да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања размотри Стандардне оперативне процедуре и да своје мишљење на тај документ.

Надлежност инспектората

Инспекторат за рад обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области радних односа и безбедности и здравља на раду, који се односе на редовни, ванредни, контролни и допунски инспекцијски надзор, а који обухвата и инспекцијске надзоре поводом смртних, тешких, колективних и лаких повреда на раду.

Активности Инспектората за рад у области радних односа и безбедности и здравља на раду усмерене су ка сузбијању рада „на црно“, смањењу броја повреда на раду и радно-правној заштити запослених и радно ангажованих лица (неисплата зарада, недостављање обрачуна зараде, дискриминација, прековремени рад и др.).

ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обавља послове инспекцијског надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о инспекцијском надзору, Закона о штрајку, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о привредним друштвима, Закона о волонтирању, Закона о равноправности полова, Закона о заштити узбуњивача, Законa о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, Закона о агенцијском запошљавању, других закона, колективних уговора, општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених и послодаваца.

Поред надзора над применом закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима безбедности и здравља на раду, техничким мерама које се односе на безбедност и здравље на раду, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области безбедности и здравља на раду.

Стратешки циљеви Инспектората за рад су превасходно усмерени на:

- Смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом, сузбијање рада „на црно“ и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;

- Промоцију развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности), са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.);

- Утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечји рад, рад особа са инвалидитетом,старији запослени, страни радници итд;

- Успостављање и изградња модерног система инспекције рада прилагођеног ЕУ стандардима и то кроз модернизацију рада инспекције рада.

Овлашћења и дужности инспектора рада

Овлашћења и дужности инспектора рада регулисани су на неколико начина и то : Законом о инспекцијском надзору ("Службени гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. Закон и 95/2018), Законом о државној управи (''Службени гласник РС'' бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 (др. закон), 47/2018), Законом о радним односима у државним органима ("Службени гласник РС", бр. 48/1991, 66/1991, 44/1998 (др. закон), 49/1999 (др. закон), 34/2001 (др. закон), 39/2002, 49/2005 (УС), 79/2005 (др. закон), 23/2013 (УС)), Законом о државним службеницима (''Службени гласник РС'' бр. 79/2005, 81/2005 (исправка), 83/2005 (исправка), 64/2007, 67/2007 (исправка), 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018), Законом о раду ("Службени гласник РС", 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (УС), 113/2017, 95/2018 (Аутентично тумачење)) и Законом о безбедности и здрављу на раду (''Службени гласник РС'' бр. 101/2005, 91/2015, 113/2017 (др. закон)).

Инспектор је овлашћен да ради утврђивања чињеница:

1) изврши увид у јавне исправе и податке из регистара и евиденција које воде надлежни државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе и други имаоци јавних овлашћења ако су неопходни за инспекцијски надзор, а није могао да их прибави по службеној дужности, и да их копира, у складу са законом;

2) изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом која је подобна да се идентификују овлашћена лица у надзираном субјекту, друга запослена или радно ангажована лица, физичка лица која су надзирани субјекти, сведоци, службена лица и заинтересована лица, као и физичка лица затечена на месту надзора;

3) узима писане и усмене изјаве надзираних субјеката – физичких лица и заступника, односно овлашћених лица у надзираном субјекту – правном лицу и других запослених или радно ангажованих лица, сведока, службених лица и заинтересованих лица, и да их позива да дају изјаве о питањима од значаја за инспекцијски надзор;

4) наложи да му се у одређеном року ставе на увид пословне књиге, општи и појединачни акти, евиденције, уговори и друга документација надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор, а у облику у којем их надзирани субјекат поседује и чува;

5) врши увиђај, односно прегледа и проверава локацију, земљиште, објекте, пословни и други нестамбени простор, постројења, уређаје, опрему, прибор, возила и друга наменска превозна средства, друга средства рада, производе, предмете који се стављају у промет, робу у промету и друге предмете којима обавља делатност или врши активност, као и друге предмете од значаја за инспекцијски надзор;

6) узме потребне узорке ради њиховог испитивања и утврђивања чињеничног стања, у складу са посебним законом и прописима донетим на основу закона;

7) фотографише и сними простор у коме се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора;

7а) обезбеди доказе;

8) предузме друге радње ради утврђивања чињеничног стања према Закону о инспекцијском надзору и посебном закону.

Инспектор рада, сходно одредби члана 51. Закона о инспекцијском надзору, има службену легитимацију којом доказује своје службено својство и идентитет.

Службену легитимацију издаје руководилац инспекције, а инспектор има право и дужност да је користи док обавља послове инспекцијског надзора.

Службена легитимација садржи: мали грб Републике Србије; организациони положај и назив надлежне инспекције; име и презиме инспектора; слику инспектора; јединствени број легитимације; области у којима је инспектор надлежан да врши надзор и овлашћења инспектора за предузимање радњи и налагање мера у инспекцијском надзору; потпис и печат надлежног органа.

Врсте инспекцијских надзора

Инспекцијски надзор, према врсти, може бити редован, ванредан, контролни и допунски.

Редован инспекцијски надзор врши се према плану инспекцијског надзора. Инспекција рада објављује Годишњи план инспекцијског надзора на својој интернет страници.

Ванредан инспекцијски надзор врши се: када је неопходно да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, када се после доношења годишњег плана инспекцијског надзора процени да је ризик висок или критичан или промене околности; када такав надзор захтева надзирани субјекат; ради спречавања обављања делатности и вршења активности нерегистрованих субјеката; по захтеву јавног тужиоца; када се поступа по представци правног или физичког лица; када другостепени орган преко инспекције допуњава поступак или понавља цео поступак или његов део, а нису испуњени услови за допунски инспекцијски надзор.

Ванредан инспекцијски надзор по захтеву надзираног субјекта може бити утврђујући, који се врши када је потребно утврдити испуњеност прописаних услова након чијег испуњења надзирани субјекат стиче право за почетак рада или обављања делатности, вршења активности или остваривање одређеног права, у складу са посебним законом, или потврђујући, који се врши када надзирани субјекат поднесе захтев да се потврди законитост и безбедност поступања у вршењу одређеног права или извршењу одређене обавезе, односно у његовом пословању.

Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења.

Контролни инспекцијски надзор врши се ради утврђивања извршења мера које су предложене или наложене надзираном субјекту у оквиру редовног или ванредног инспекцијског надзора.

Допунски инспекцијски надзор врши се по службеној дужности или поводом захтева надзираног субјекта, ради утврђивања чињеница које су од значаја за инспекцијски надзор, а које нису утврђене у редовном, ванредном, мешовитом или контролном инспекцијском надзору, с тим да се може извршити само један допунски инспекцијски надзор, у року који не може бити дужи од 30 дана од окончања редовног, ванредног или контролног инспекцијског надзора.

Инспекцијски надзор, према облику, може бити теренски и канцеларијски.

Теренски инспекцијски надзор врши се изван службених просторија инспекције, на лицу места и састоји се од непосредног увида у земљиште, објекте, постројења, уређаје, просторије, возила и друга наменска превозна средства, предмете, робу и друге предмете, акте и документацију надзираног субјекта.

Канцеларијски инспекцијски надзор врши се у службеним просторијама инспекције, увидом у акте, податке и документацију надзираног субјекта.

Поступак инспекцијског надзора покреће се и води по службеној дужности или захтевом надзираног субјекта за вршење инспекцијског надзора, као и захтевом другог лица коме је посебним законом признато својство странке у поступку.

Надзор поводом захтева странке се покреће на захтев послодавца, на захтев запосленог за интервенцију инспектора, као и поводом захтева послодавца за утврђивање испуњености прописаних услова из области безбедности и здравља на раду, а у складу са Правилником о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду (''Сл. гласник РС'', бр. 60/06).

Код оцене о постојању разлога за покретање поступка по службеној дужности инспектор узима у обзир представке, као и упозорења надлежних органа.

Представке имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносиоци тих иницијатива немају својство странке у поступку који се може покренути на основу те иницијативе.

Ако подносилац представке, након обавештења инспекције о неуредности представке, јер има недостатке који инспекцију спречавају да поступа по њој или је неразумљива или непотпуна, не уреди представку у року од осам дана од обавештавања – сматра се да је подносилац одустао од представке.

Инспекцијски надзор

Инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три дана пре почетка надзора. Обавештавање се врши електронским путем, а може се учинити и у папирном облику.

Обавештење садржи и податке о интернет страници на којој је доступна контролна листа.

Инспекцијски надзор почиње кад инспектор уручи надзираном субјекту, односно присутном лицу налог за инспекцијски надзор.

Ако надзирани субјекат, односно присутно лице одбија уручење налога за инспекцијски надзор, сматра се да инспекцијски надзор почиње показивањем налога и предочавањем његове садржине надзираном субјекту, односно присутном лицу.

Када у складу са законом налог за инспекцијски надзор није издат, инспекцијски надзор почиње предузимањем прве радње инспектора с тим циљем.

Контролне листе

Инспекција је дужна да сачини контролне листе из своје области инспекцијског надзора, објави их на својој интернет страници и примењује у поступку редовног инспекцијског надзора. У поступку ванредног инспекцијског надзора инспекција може да користи контролне листе, када то одговара природи, предмету и обухвату ванредног надзора.

Инспектор, поступајући у границама предмета инспекцијског надзора из налога за инспекцијски надзор, предузима оне провере и друге радње које су садржане у контролној листи. Друге провере и радње на које је овлашћен, инспектор може да предузме ако у току надзора утврди да је неопходно да се оне предузму ради потпуног утврђивања чињеничног стања и законитог и безбедног пословања и поступања, и то када су те провере и радње у блиској вези са питањима из контролне листе, што уноси у записник о инспекцијском надзору. Ако утврди да преко тога постоји незаконитост која захтева да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе, односно процени да постоји ризик ван контролне листе који је висок или критичан – инспектор покреће ванредан инспекцијски надзор.

Надзирани субјекат може доставити инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика, које је спровео сагласно садржини контролне листе и правилима о процени ризика. Уз овај извештај, надзирани субјекат инспекцији прилаже и одговарајућу документацију, односно други материјал (фотографије и др) којим се поткрепљују налази из извештаја.

Инспекција може да достави контролну листу надзираном субјекту и затражи од њега да сачини и инспекцији достави извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика.

У складу са чланом 14. Закона о инспекцијском надзору сачињене су контролне листе инспекције рада, које инспекција рада примењује у поступку редовног инспекцијског надзора:

1. Контролна листа - Инспекцијски надзор у области радних односа,

2. Контролна листа- Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду,

3. Контролна листа - Инспекцијски надзор из области дечјег рада,

4. Контролна листа - Инспекцијски надзор – градилиште,

5. Контролна листа - Интегрисани инспекцијски надзор,

6. Контролна листа - Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду у шумарству,

7. Контролна листа - Упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховa заштитa.

Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду

Циљ укупне политике надзора у области безбедности и здравља на раду, је пре свега спречавање повреда на раду и професионалних обољења, а заснива се на покретању низа активности у више области деловања као што је на пример успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара услова радне средине и слично.

Надзор се врши код домаћих и страних правних и физичких лица који имају запослене, односно имају статус послодавца. Надзор код послодаваца односи се на примену:
Закона о безбедности и здрављу на раду,
подзаконских прописа у области безбедности и здравља на раду,
општих, посебних и појединачних колективних уговора и општих аката, којима се уређују права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду,
општих аката којима се уређују радна места, врста и степен стручне спреме, потребна знања и други потребни услови за заснивање радног односа на тим радним местима,
уговора о раду, у делу у којем се уређују права, обавезе запослених и послодаваца у области безбедности и здравља на раду,
техничких прописа и националних стандарда, у делу који се односи на безбедност и здравље на раду.

Поступак инспекцијског надзора

У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужнот да предузима радње, којима се контролишу безбедност и здравље на раду а нарочито хигијена и услови рада, производња, стављање у промет, коришћење и одржавање средстава за рад, средстава и опреме за личну заштиту на раду, опасних материја и друго, као и да:

прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;

сасуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;

прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, средстава и опрему за личну заштиту, предмете и робу и сл;

узима узорке ради анализе, екпертизе и сл;

наређује мерења која обавља друга стручна организација, кад послодавац самостално или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати извршеног мерења пружају основ за то;

послодавцима, запосленима, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање Закона о безбедности и здрављу на раду на најефикаснији начин;

у складу са поднетим захтевом послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању;

предузима друге радње за које је овлашћен другим прописом;

Инспектор рада дужан је да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде, довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу спречити настанак повреде и умањити или отклонити опасности по безбедност или здравље на раду.

Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито кад утврди:

да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;

да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

да се не користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду;

да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради;

да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања узрока који доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, наложио инспектор рада.

Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравље запосленог, у мери у којој је то могуће.

Казнене мере

Ако код надзираног субјекта открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису, инспектор надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка.

Програм достојанственог рада за РС 2013-2017 - Рад

На 102. заседању Међународне конференције рада, које се одржава у Женеви, у Палати нација, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић, 19. јуна 2013. године, потписао је са директорком Међународне организације рада (МОР) за Европу и Азију, Сузаном Хофман, посебан споразум о сарадњи под називом „Програм достојанственог рада за Републику Србију 2013-2017. године“. Поред Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, потписници споразума су и Савез самосталних синдиката Србије, Уједињени грански синдикати „Независност” и Унија послодаваца Србије.

Програм представља стратешко планирање сарадње МОР са Републиком Србијом за период 2013- 2017. године. Припремљен је у сарадњи МОР, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и свих репрезентативним удружења радника и послодаваца у Србији, који су и потписници споразума.

Програм има за циљ промовисање достојанственог рада у Републици Србији, односно промовисање највиших међународних стандарда у домену рада, запошљавања и социјалне политике и њихово уграђивање у законодавство и праксу у нашој земљи.

Означена су три главна приоритета који ће одредити правац и циљ деловања помоћи МОР у периоду до 2017. године:

Јачање капацитета државних институција и социјалних партнера ради унапређења управљања тржиштем рада
Повећање могућности запошљавања
Јачање система социјалне заштите

Потписујући документ, стране учеснице одобриле су Програм достојанственог рада и истакле су своја заједничка настојања ка остваривању његових циљева.

Програм достојанственог рада за Републику Србију 2013-2017. године

КОМЕМОРАТИВНО ОКУПЉАЊЕ НА СТРATИШТУ У ЈАЈИНЦИМА

Најава догађаја

Београд – Председник Републике Србије Aлександар Вучић предводиће 1. октобра 2017. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском рату.

Државној церемонији присуствоваће председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, министри у Влади Србије, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од двадесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, Савеза Јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима, обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ – систем логора геноцида у НДХ, господин Славко Милановић и председник Републике Србије Александар Вучић.

У уметничком програму који ће уследити после церемоније полагања венаца и обраћања учествују драмски уметници:

Молимо све заинтересоване редакције да своје екипе акредитују на адресу mediji@predsednik.rs , најкасније до суботе 30. септембра 2017. године, до 17.00 часова.

Такође, молимо заинтересоване редакције да упуте своје екипе на место догађаја Спомен-парк „Јајинци“, у недељу 01. октобра 2017. године, најкасније до 10.30 часова, ради неопходних припрема.

**************

По свом значају, државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима представљаће највеће окупљање такве врсте у Србији у 2017. години.

Радио телевизија Србије директно ће преносити државну комеморативну церемонију.

Државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима није само догађај који за циљ има очување достојанственог сећања на све невино пострадале током Другог светског рата, већ и истинска прилика да се са највећег места страдања у држави пошаље јединствена порука привржености антифашизму, ненасиљу, разумевању, толеранцији и сарадњи.

Полазећи од тога, Влада Републике Србије упућује позив грађанима да се у достојанственом миру прикључе комемеморативном окупљању у Јајинцима.

Категорија садржаја

Saopštenja

ММФ похвалио измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са делегацијом Међународног монетарног фонда (ММФ), предвођеном шефом Мисије Џејмсом Руфом о будућим плановима Министарства и досадашњим резултатима, као и о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Министар Ђорђевић истакао је да су приоритети рада ресорног Министарства смањење незапослености, спречавање рада „на црно“, као и брига о пензионерима и обезбеђивање бољег квалитета живота свих грађана Србије.

„Прилике за запошљавање и стручно оспособљавање пружамо свима, како запосленима, тако и незапосленим лицима. Свесни чињенице да ће један део грађана, отварањем граница према ЕУ, желети да оде из своје земље у потрази за бољим послом, желимо да то спречимо, пружајући им све потребне услове за сигурнију будућност. Преквалификацијом и доквалификацијом обезбедићемо грађанима да унапреде своје вештине и баве се оним занимањима која су потребна на тржишту рада и која ће им донети бољу зараду“, рекао је Ђорђевић и додао да ће грађани бити задовољни и успешни у својој земљи уколико раде посао који воле и за који су добро плаћени.

Ђорђевић је нагласио да Влада Србије води посебну бригу о најстаријим грађанима, који су највише били погођени реформама спроведених 2014. године и додао да пензионери морају да осете да је стање у Србији боље.

„Изменама и допунама Закона о ПиО престао је да важи Закон који се односио на привремено смањење пензија и то је оно што је најбитније за наше пензионере. Гледаћемо да се суфицит у буџету и добри економски резултати одразе на материјални положај пензионера и да се повећања пензија врше у складу са могућностима“, рекао је Ђорђевић и истакао да ће и права на бенефицирани радни стаж бити под већом контролом.

Према речима министра, Влада Србије ће у наредној години, као и у претходне две, настојати да се бори против сиве економије и развије свест код свих грађана да рад на црно не штети само држави, већ и свим њеним грађанима, као и послодавцима.

Министар је нагласио да ће сваког петка Министарство на свом сајту објављивати списак нерегистрованих и регистрованих субјеката и послодаваца код којих су затечена лица која раде на црно како би сви грађани увидели да ниједан послодавац нема протекције.

Ђорђевић је истакао да Министарство жели да свим грађанима помогне и обезбеди боље услове за живот, али да не троши више од онога чиме држава располаже.

Министар је рекао и да је жеља Владе Србије да се у наредним годинама минимална цена рада и пензија сведу најмање на ниво потрошачке корпе.

Шеф Мисије Џејмс Руф истакао је да ММФ има одличну сарадњу и отворен однос са Министарством и похвалио измене и допуне Закона о ПиО као и све напоре које Министарство улаже ради стварања бољих услова живота за грађане Србије истичући да Министарство може да очекује пуну подршку ММФ-а.

Категорија садржаја

Vesti

ПЛАН ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА ИНСПЕКТОРАТА ЗА РАД ЗА 2017. годину

Инспекторат за рад, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања врши надзор над применом закона и других прописа у области радних односа и области безбедности и здравља на раду. План рада Инспектората за рад у 2017. години усмерен је ка остварењу стратешких циљева инспекције рада, као што су:

• сузбијање рада ''на црно'' и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;
• смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом;
• сузбијање сиве економије превођењем нерегистрованих субјеката у легалне токове пословања;
• утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечији рад, рад особа са инвалидитетом, рад волонтера, рад страних држављана итд;
• промоција културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности) са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне делатности (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.).

Планом рада Инспектората за рад за 2017.. годину активности инспекције рада се усмеравају првенствено ка производним делатностима, као и делатностима са повећаним ризиком по живот и здравље запослених, односно оним у којима је констатован већи број повреда на раду и професионалних обољења у претходној години и оних у којима се не поштују радно-правни институти и у којима је заступљен рад „на црно“. Наведени план се сачињава на основу планова рада одељења, одсека и групе инспекције рада у управним окрузима и граду Београду.

Свака унутрашња организациона јединица планира извршавање инспекцијских надзора код послодаваца у свим делатностима, а нарочито код послодаваца и у делатностима код којих у претходном периоду није вршен надзор и то тако да се оствари сврха надзора, односно да се побољша стање у датој области.

ПЛАН ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА174 KB

Категорија садржаја

Vesti

Комеморативно окупљање у Јајинцима – Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводиће 6. октобра 2019. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском рату.

Државној церемонији присуствоваће, министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења „Јасеновац“, господин Славко Милановић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Зоран Ђорђевић. После церемоније планиран је уметнички програм. Радио телевизија Србије директно ће преносити комеморативну церемонију.

Категорија садржаја

Saopštenja

Обележен Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату

Панчево, Јабука – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је 16. децембра 2017. године државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

„Данашњи дан Србија је посветила страдалим Ромима, који су за време Другог светског рата на простору Србије континуирано, систематски и плански убијани од стране нацистичке окупационе власти. Страдали су једнако као и Срби, Јевреји, и остали грађани тадашње Југославије, које су фашисти осудили на смрт само због њихове боје коже, вере, језика или нације“ рекао је у свом обраћању на свечаности државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, и при том додао да „Србија поштује све своје жртве и све жртве које су страдале од стране Вермахта и њихових савезника током Другог светског рата и да је наш задатак да као део модерне и цивилизоване Европе никада не дозволимо да се геноцид од стране фашиста, њихови бројни злочини и масакри забораве“.

Станковић је приликом свог обраћања поручио да Србија разним подстицајима жели да поправи економску ситуацију, социјално стање и статус Рома у друштву и да едукацијама утиче на подизање свести о значају образовања код припадника ромске популације, а кроз стипендије омогући њихово несметано школовање, и при том нагласио да је циљ државе Србије да Ромима обезбеди посао и веће плате, а не социјалну помоћ и већа социјална примања, да прошири ниво здравствене заштите и да свеобухватним деловањем утиче на боље и ефикасније укључивање Рома у друштво и друштвене токове.

Присутнима се обратио и градоначелник града Панчева Саша Павлов и заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Јелена Јовановић.

Венце су поред државног секретара положили и одали почаст страдалима градоначелник града Панчева, представници Националног савета Ромске националне мањине Србије, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

У оквиру државне церемоније изведен је уметнички програм у којем су учествовали Београдски камерни хор, са диригентом господином Владимиром Марковићем, тамбурашки оркестар и уметници - глумица Љиљана Драгутиновић и глумац Иван Јевтовић.

Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Категорија садржаја

Saopštenja

Ђорђевић у Кикинди о унапређењу услова у области социјалне заштите

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Град Кикинду, где је разговарао са свим представницима институција које су у надлежности ресорног министарства како би заједнички договорили начине за унапређење њиховог рада у циљу пружања најбоље услуге грађанима Севернобанатског округа.

Министар Ђорђевић посетио је Геронтолошки центар у Кикинди, и у склопу њих организационе јединице Стари и Нови дом, где је истакао да ће, захваљујући заједничкој подршци града и ресорног министарства, ОЈ Нови дом бити у потпуности реконструисана, док ће у ОЈ Стари дом бити изграђена нова зграда.

„Реконструкција и изградња нове зграде у оквиру Геронтолошког центра је лепа вест за све грађане Кикинде, којима је неопходан смештај, с обзиром да ће, поред унапређења постојећих услова, бити повећан и капацитет ове установе. Желимо да унапредимо квалитет услуга социјалне заштите у целој Србији, јер наша обавеза је да грађани буду задовољни и да на најквалитетнији начин добију све оно што им је неопходно“, рекао је министар и додао да ће за ову намену, у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима, бити издвојено 240 милиона динара.

Министар Ђорђевић разговарао је и са представницима Националне службе за запошљавање и подсетио на недавно потписан Споразум о учинку НСЗ-а за 2020. годину и додао да ће у наредном периоду НСЗ имати већу ефикасност на терену као и да ће се тежити томе да се будуће генерације образују у складу са тржиштем рада, чиме ће се смањити потреба за преквалификацијама.

Према речима министра и кроз разговор са представницима ПИО фонда, брига о најстаријим грађанима свакако остаје један од приоритета Владе Србије и у наредном периоду, те ће се у вези са тим, континуирано пружати подршка ка унапређењу њихових услова живота.

Као једну од лепих вести за грађане Кикинде, Ђорђевић је навео и изградњу новог Центра за социјални рад и истакао да ће Кикинда имати нов, модеран центар за социјални рад и у складу са мишљењем стручних људи о томе како треба да изгледа један дом, како по броју запослених, тако и по величини и адекватној опреми.

„Кикинда ће бити један од 5 градова у којем ће бити изграђен нови Центар за социјални рад, у оквиру пројекта „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, које Министарство спроводи у сарадњи са УНОПС-ом. Средства су обезбеђена и остало је само да се потпишу споразуми између града, Министарства и УНОПС-а, те верујем да ће се у јуну кренути са изградњом“, истакао је Ђорђевић.

Градоначелник Кикинде Павле Марков истакао је да су најважнији планови за 2020./2021. годину свакако реконструкција Геронтолошког центра као и изградња Центра за социјални рад.

„За 2020. годину град је определио 135 милиона динара за побољшање услова рада како установа социјалних заштита тако и свих корисника у Кикинди. Оно што можемо да истакнемо јесте да из године у годину, преко три године, опада број корисника социјалне заштите. То је нешто што недвосмислено говори о узлазној путањи привредног живота у Кикинди“, рекао је Марков и захвалио министру Ђорђевићу на ангажовању и Министарству на подршци.

Директор Геронтолошког центра Светислав Вукмирица истакао је да је након данашњег састанка уверен да ће се у наредном периоду реализовати све што је било у плану.

„Имали смо прилику да покажемо шта смо до данас урадили, али и да истакнемо планове и пројекте на којима смо радили у претходном периоду. Спремни дочекујемо ова боља времена која су пред нама и радује ме чињеница што ће Геронтолошки центар имати најбоље услове жиота и рада“, рекао је Вукмирица.

Приликом посете Кикинди, министар је обишао и Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“, као и Прихватилиште за бескућнике и жртве породичног насиља и Сигурну кућу.

Фото галерија

182342

Категорија садржаја

Vesti

Државни секретар Др Стана Божовић на уводној конференцији „ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИНКЛУЗИЈИ РОМА – ОСНАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА“

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Др Стана Божовић говорила је данас на на уводној конференцији поводом представљања програма ИПА 2016 „ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИНКЛУЗИЈИ РОМА – ОСНАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА“. Текст њеног обраћања преносимо у целини.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је предлагач и један од главних носилаца спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Отуда, ми у Министарству снажно подржавамо све програмске и пројектне активности Сталне конференције градова и општина у Србији, Канцеларије за људска и мањинска права, Националног савета ромске националне мањине и Европске уније, усмерене ка локализацији социјалне инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији.

Ромско питање је интернационално и европско питање јер су Роми најбројнији народ у Европи у којој немају своју државу, већ су заступљени у свим државама Европе. Роми у Републици Србији, према последњем попису из 2011. године, чине свега 2,1% популације Србије. Али, Роми представљају младо становништво, чија би енергија и демограска структура могла да унапреди цело друштво.

Побољшање положаја свих грађана, њихова правна сигурност и једнаке могућности за све грађане и грађанке у Републици Србији су наша обавеза и предуслов изградње просперитетног грађанског друштва. Циљ нам је да спровођењем конкретних политика, пројеката и мера код грађана ромске националности створимо поверење у институције, омогућимо им да нађу своје место у друштву и да постану његов интегрални део.

Стратешки оквир за систематско решавање овог важног питања постоји од 2009. године а додатно је ојачан усвајањем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016-2025 са Акционим планом чија је примена у току. Један од основних принципа на којима се Стратегија базира је преношење тежишта реализације мера на ниво јединица локалне самоуправе. С тим у вези, основни предуслов за успешно функционисање механизама за социјалну инклузију Рома и Ромкиња на локалном нивоу јесте постојање локалних акционих планова као и усвојени буџети за њихову примену. Ови акциони планови морају да буду у сагласности са поменутом Стратегијом и подржани другим локалним стратегијама из приоритетних области.

Механизам за спровођење мера предвиђених стратешким документима представљају мобилни тимови за инклузију Рома, као радна тела скупштине или већа града/општине, формиранa у циљу јачања сарадње између службеника у одговарајућим локалним институцијама. Чланови мобилних тимова организују заједничке теренске посете ромским насељима и пружају заједничку и координисану подршку и помоћ појединцима и породицама.

Поред тога, координатори за ромска питања су лица ангажована у јединицама локалних самоуправа ради пружања стручне подршке у оквиру локалних самоуправа у спровођењу Стратегије кроз подршку у дефинисању приоритета, спровођењу, координисању и праћењу стратешких мера за инклузију Рома на локалном нивоу.

Координатори, као и здравствене медијаторке и педагошки асистенти имају незаменљиву посредничку улогу између ромског становништва и локалних институција. Поред наведених лица, саставни део сваког мобилног тима чине представници филијале Националне службе за запошљавање и помесних центра за социјални рад.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно је укључено у различите програме и пројекте који доприносе реализацији мера предвиђених Стратегијом.

Министарство је учествовало на пројекту „Подршка Европске уније инклузивном друштву”, који је финансиран из програма ИПА 2012. Општи циљ пројекта био је подршка мерама социјалне инклузије и развој обима и квалитета социјалних услуга у заједници за маргинализоване и угрожене групе, укључујући Роме. Пројекат је подразумевао три посебна циља, односно јачање институционалних капацитета на националном и локалном нивоу ради управљања мерама политике социјалне инклузије у земљи; развој социјалних услуга у заједници за угрожене групе; и подршка спровођењу иницијативе активне инклузије ромског становништва. Социјалне услуге развијају се у оквиру пет кластер пројеката и 13 иницијатива социјалне заштите у укупном износу од скоро 3 милиона евра.

Поред тога, реализацијом пројекта „Подстицање запошљавања младих” предвиђен је обухват 100 младих, незапослених Рома и Ромкиња путем реализовања кратких обука у пет профила за којима постоји потреба на тржишту рада, са ефектом на запошљавање и самозапошљавање од 60%, у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ. Укупна вредност планираних пројектних активности процењена је на 250 хиљада евра.

Завршен је и пројекат „Економско оснаживање Ромкиња: унапређивање капацитета за запошљавање и самозапошљавање“ чији је циљ био похађање курсева од стране Рома и Ромкиња и стицање нових вештина за разна занимања, као и унапређење капацитета цивилног друштва за рад у области запошљавања и самозапошљавања. Пројекат је трајао 18 месеци, а пројектне активности су се реализовале на територији Града Београда као и на територији Новог Бечеја, Зрењанина и Панчева.

Поред наведеног, морам да истакнем да је у 2017. години, израђена процена запошљивости и закључени су индивидуални планови запошљавања (укључујући и ревизије) за 17.365 Рома и Ромкиња, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 Рома и Ромкиња.

Mрeжa ромских кooрдинaтoрa дaљe ћe сe рaзвиjaти и jaчaти, укључуjући пoвeћaње њихoвoг брoja, са циљем да се са садашњих 47 општина обухват повећа на преко 60,у складу са локалним потребама. Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у наредном периоду ће активније радити са мрежом ромских координатора и унапредити њихов стручни капацитет у извршавању редовних активности.

Пројекат ,,Овде смо заједно – Европска подршка за инклузију Рома 2013-2017“ представљао је прекретницу у систематском приступу решавању проблема ромског становништва на нивоу јединица локалне самоуправе. Уз подршку Европске Уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и уз ангажовање невладиног сектора реализоване су мере предвиђене Стратегијом, пре свега у областима као што су: приступ основним правима кроз добијање личних докумената, социјална заштита, стипендирање ученика, развој урбанистичких планова и уношење података о подстандардним насељима у Географско информациони систем, запошљавање кроз подршку послодавцима који запошљавају Роме и Ромкиње, и јачање капацитета ромских невладиних организација. Нарочито су биле важне мере спровођене у 20 општина у оквиру пилот-програма са циљем формирања и опремања мобилних тимова за социјалну инклузију Рома и Ромкиња. Искуства ових локалних самоуправа биће нам драгоцена при планирању и реализацији даљих мера. При том, треба подједнако размотрити и примере добре праксе, као и оне који нису били позитивни примери, а којих је било и који јасно указују на ризике у процесу имплементације стратешких мера о којима треба водити рачуна.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања види себе као једног од главних партнера на свим пројектима намењеним побољшању положаја Рома и Ромкиња. Министарство је, да поновим, не само предлагач важеће Стратегије у којој су две од пет приоритетних области – запошљавање и социјална заштита, у његовој директној надлежности, већ се и три сектора у Министарству непосредно баве унапређењем положја Рома и Ромкиња, а то су: 1. Сектор за рад и запошљавање, 2. Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту и 3. Сектор за антдискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

Доношењем Стратегије и активном партиципацијом у реализацији активности током Декаде Рома и Оперативних закључака са семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња, учињен је значајан напредак у свеукупном сагледавању положаја ромске националне мањине и идентификацији системских решења, односно мера и активности које је неопходно реализовати у циљу потпуније укључености исте у друштвено-економске токове.

Имајући у виду да је област запошљавања Рома и Ромкиња посебно обрађена у поменутим документима, као и да је унапређење положаја Рома на тржишту рада посебно препознато и у Националној стратегији запошљавања за период 2011-2020. године и Програму реформи политике запошљаавња и социјалне политике (ЕСРП), мере и активности утврђене годишњим оперативним документом из области запошљавања – Националним акционим планом запошљавања имају за циљ подстицање укључивања радно способних Рома на тржиште рада, подизање запошљивости, запошљавање и самозапошљавање, посебно припадника оних који припадају категоријама вишеструко теже запошљивих незапослених лица.

Према подацима Националне службе за запошљавање, на дан 31. децембар 2017. године, на евиденцији незапослених лица налазило се 26.456 припадника ромске националне мањине, од којих је 12.411 жена. Учешће у укупној регистрованој незапослености (618.827 незапослених лица) износило је 4,3%.

Током 2017. године мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5.140 незапослених Рома/Ромкиња (2.252 жене), што представља учешће од 3,54% у укупном броју незапослених укључених у мере АПЗ (145.356 лица).

Велики је помак направљен када је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености и Правилником о ближој садржини података и начину вођења евиденције у области запошљавања, када је омогућено пријављивање лица на евиденцију Националне службе за запошљавање, само на основу Изјаве о незапослености, што је омогућило укључивање у поједине програме и примену мера активне политике запошљавања појединим категоријама теже запошљивих лица, међу којима су и припадници ромске националне мањине.

Поред наведеног, желела бих да истакнем да је у јуну 2017. године, у оквиру Министарства, формиран је Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има ромско становништво. Сектор је успоставио директну комуникацију са лицима задуженим за спровођење мера за инклузију Рома и Ромкиња из 85 јединица локалне самоуправе и добијени су актуелни подаци о реализованим мерама у претходној години и плановима за текућу годину. Анализа ових података омогућује нам да створимо реалну слику о стању у појединим општинама што ће бити од значаја при њиховом одабиру за реализацији мера предвиђених овим пројектом.

На крају, користим прилику да изразим захвалност на подршци нашим европским и домаћим партнерима, као и изразим наду да ће овај пројекат, уз нашу заједничку посвећеност, бити реализован у планираном обиму, као и да ће његови ефекти бити дугорочни и у функцији директног бољитка за наше суграђане Роме и Ромкиње.

Категорија садржаја

Saopštenja