Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији „Телемастер“ на телевизији „Хепи“ говорио је о Нацрту законa о правима бораца,  војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова породица, o Закону о финансијској подршци породицама са децом, као и о другим важним променама које су у надлежности Министарства.

Ђорђевић је истакао да је председник Републике Србије Александр Вучић дао јасне смернице Влади Србије које подразумевају да се до краја 2019. године изради нови Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова породица.

„Председник Вучић је дао јасну директиву када је у питању закон о борцима, он је завршен у року, крајем прошле године.  Закон је ушао у законодавство, са тим су упознати председник Републике и председница Владе. Следи јавна расправа која ће бити организована у 13 градова Србије“ рекао је министар, истакавши да је нови Закон сублимација свих закона.

Ђорђевић је додао ће након што Влада буде дала сагласност за јавну расправу, Министарство  објавити на свом сајту све предлоге.

Након завршетка јавне расправе, предлог Министарства је да са Министарством финансија и председником Вучићем утврде захтеви, финансијске могућности државе, како бисмо могли да  у свим аспектима, где год је то могуће, изађемо нашим грађанима у сусрет.

Министар Ђорђевић осврнуо се и на прошлонедељни састанак са премијерком Србије Аном Брнабић и са представницима Удружења ратних војних инвалида.

„Велика већина подржава ово што ми радимо. До 2012. године држава се лоше опходила према борцима. Та ружна прошлост и ружан однос према њима је сад ствар прошлости. Ви сте видели да ми чак и у обележавању датума, важнијих датума наше историје инсистирамо на поштовању, уважавању. Нашем народу су се дешавале разне ружне ствари које сада називамо правим именом. Не треба да их заборавимо, али свакако треба да опростимо” рекао је министар и додао да ратни војни инвалиди желе да се чује њихов глас, као и да је то управо суштинска разлика од начина како су били третирани раније, односно пре 2000. године.

Ђорђевић је рекао да је рад у катастру успостављен.

„Сваки радник има право на штрајк и то се поштује. Сви захтеви Републичког геодетског завода, због којих су запослени ступили у штрајк сада су испуњени. Један синдикат је иступио из свега тога” рекао је министар и додао да верује да ће реорганизација бити завршена у току ове године.

Министар Ђорђевић овом приликом се осврнуо и на Закон о финансијској подршци породици са децом, рекавши да је Радна група доставила анализу ефеката примене Закона.

„Нисам био задовољан предлогом који је доставила Радна група, те је Министарство и поред добијеног предлога, припремило још четири нова, и презентовало их председници Владе Ани Брнабић” рекао је Ђорђевић и истакао да Влада размишља о мајкама у Србији, жели да им помогне у складу са могућностима наше земље.

Министар Ђорђевић, такође је истакао, да Министарство активно ради и на предлогу измене и допуне Закона о запошљавању странаца. Он је навео да је технички проблем око издавања виза и радних дозвола регулисан, и да ће Министарство заједно са Министарством унутрашњих послова убудуће иностраним грађанима издавати боравишне визе и радне дозволе у Србији.

„То је и битно и добро за нашу земљу,  јер желимо да привучемо и нове инвеститоре” рекао је министар и додао да истовремено и експертски тим, којим он руководи, ради и на задржавању младих у Србији.

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О НАЦРТУ ЗАКОНА О СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈИМА

У складу са чланом 16. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 44/14) и утврђеним делокругом рада, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања припремило је Нацрт закона о спомен обележјима (у даљем тексту: Нацрт закона). Одбор за јавне службе Владе Републике Србије донео је дана 30. децембра 2014. године Закључак 05 број: 011–16830/2014, којим је одредио спровођење јавне расправе и усвојио Програм јавне расправе о Нацрту закона.
Јавна расправа о Нацрту закона спроведена је у периоду од 31. децембра до 20. јануара 2015. године и иста је почела објављивањем текста Нацрта закона на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и на Порталу е-управе.
У јавну расправу о Нацрта закона укључила су се удружења која се баве неговањем традиција ослобoдилачких ратова Србија, удружења из области борачко-инвалидске заштите као и појединци. Учесници у јавној расправи доставили су примедбе на текст Нацрта закона, поштом и електронским путем..
Примедбе, предлози и сугестије који су пристигле у периоду трајања јавне расправе, систематизоване су и обрађене по члановима Нацрта закона. У току је разматрање наведених примедаба, предлога и сугестија од стране стручне службе овог министарства, након чега ће обрађени материјал бити презентован Радној групи за припрему Нацрта закона. Радна група ће размотрити све примедбе, предлоге и сугестије и о њима заузети дефинитиван став, након чега ће бити утврђен коначни текст Нацрта закона.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на шестом, а уједно и последњем Округлом столу на којем је представљена јавна расправа о Предлогу стратегије о економским миграцијама за период од 2021. до 2027. године где је истакао да је ова тема веома битна за опстанак целе државе, те да је неопходно да се сви једнако укључимо у решавању овог проблема, са којим се суочавају многе земље, а не само Србија.

Како је навео Ђорђевић, потребно је да као земља имамо јасан циљ и начин како да створимо повољан пословни и привредни амбијент и друштво у којем ће грађани имати перспективу и могућност за напредак.

„Како и сам председник Србије Александар Вучић, у већини свог обраћања истиче, поред демографије веома битна тема којом сви треба да се бавимо јесте и смањење економских миграција. Желимо да младе задржимо у својој земљи, да вратимо оне које су отишли, али и да привучемо и друге држављане да дођу и раде у Србији“, рекао је министар и додао да смо на добром путу, али да нам још увек недостаје храбрости и вере да можемо много тога да урадимо што ће нашој земљи донети просперитет и бољу будућност за наше грађане.

Министар је навео да се применом поменуте Стратегије очекује успоравање одласка грађана Србије у иностранство, успостављање система управљања економским миграцијама, јачања капацитета за задржавање високостручних и високообразованих кадрова, као и јачање капацитета за привлачење странаца.

Текст Предлога стратегије представљен је на Округлом столу у пет градова, Нишу, Новом Саду, Суботици, Новом Пазару и Крагујевцу, а по окончању Јавне расправе ресорно Министарство анализираће све примедбе, предлоге и сугестије, сачинити и објавити извештај о спроведеној расправи о Предлогу стратегије на интернет страници и порталу е-управе.

Округлом столу присуствовао је државни секретар Бојана Станић и професор др Владимир Гречић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Јавна расправа о Нацрту закона о заштити права детета и заштитнику права детета одржаће се од 5. јуна до 26. јуна 2019. године.

Програм јавне расправе о Нацрту закона, са Нацртом закона и прилозима утврђеним Пословником Владе, објављује се на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Порталу е-управе.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања путем електронске поште на e-mail адресу: socijalnа.zastita@minrzs.gov.rs или поштом на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина бр. 22-24, са напоменом: „За јавну расправу о Нацрту закона о  правима детета и заштитнику права детета ”.

Саставни део овог јавног позива је Програм јавне расправе и текст Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета, са образложењем и прилозима утврђеним Пословником Владе, који је одредио Одбор за јавне службе.

Све потребне информације можете пронаћи на линку у наставку:

https://www.minrzs.gov.rs/sr/konkursi/nacrt-zakona-o-pravima-deteta-i-z…

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић учествовао је на панел дискусији „Самит младих 2019“ где је говорио на тему „Како побољшати положај младих на тржишту рада“ и том приликом истакао да је активно запошљавање младих, односно креирање бољих услова и прилика за њихово запошљавање, међу главним приоритетима ресорног министарства.

Министар Ђорђевић нагласио је да се кроз активности које реализује Министарство младима даје посебан значај, јер је њихова улога за друштво у целини изузетна и пресудна. Како је навео, млади представљају будућност сваке земље и да бисмо као држава напредовали у сваком погледу, неопходно је да се створе бољи услови за њихов живот и рад.  

„Влада Србије предузела је одређене мере активне политике запошљавања, како би тржиште рада препознало потребе младих људи и то ће наставити и у будућности. Следеће недеље почиње и јавна расправа за Акциони план запошљавања за 2020. годину, где је акценат управо на теже запошљивим лицима, на појединце који дуго траже запослење и младе који не могу да се запосле у струци“, рекао је Ђорђевић и додао да Министарство последњих година издваја значајна финансијска средства и за обуке ради стицања знања и вештина потребних на тржишту рада, укључујући и специјалистичке информатичке обуке, будући да ИТ сектор има висок потенцијал за раст и креирање нових радних места.

Како је министар истакао, један од великих изазова са којима се као држава суочавамо јесу  и економске миграције младих и управо зато основан је Координациони тим за праћење токова миграција, како би се млади задржали у својој земљи, вратили они који су већ отишли, али и привукли страни држављани. 

„Влада Републике Србије жели да направи бољу процену за којим радним местима постоји највећа потражња у различитим деловима наше земље. Посебна пажња усмерена је на мање градове и слабије развијене средине, како би се што већем броју младих пружила шанса да дођу до посла“, навео је министар. 

Према његовим речима, велику улогу у запошљавању грађана има Национална служба за запошљавање која у наредном периоду мора да унапреди свој систем рада.

„Један од важних циљева је да улажемо у радну снагу и да свима, а посебно младим људима омогућимо да стекну више образовања од онога које имају. Међутим, неинформисаност младих о могућностима које им се нуде је велики проблем и стога је један од важних циљева за наредну годину приближавање рада НСЗ-а како би што брже и једноставније дошли до посла. Запослени у НСЗ-у морају да буду у непосредном контакту са послодавцима како би били упућени у потребе тржишта рада, односно који кадар је потребно ангажовати ради израде бољих и ефикаснијих планова за запошљавање“, рекао је министар и додао да у наредних годину дана очекује далеко позитивније резултате, када је у питању запошљавање младих.

Социјално-економски савет дао је на данашњој седници позитивно мишљење на Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду, који је сачинило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, изјавила је државна секретарка Стана Божовић на конференцији за новинаре после седнице тог савета.

Божовић је истакла да је на седници оцењено да је Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду корак напред у погледу безбедности и здравља радника. 

Државна секретарка је додала да ће, доношењем новог закона, бити повећане компетенције лица која се баве безбедношћу и здрављем на раду, што је једна од кључних одредби. 

„Безбедност и здравље наших радника је питање свих питања. Хоћемо да сви наши радници буду заштићени у процесу рада, када је у питању опрема, технологија и све што је неопходно да би могли да раде у безбедном и здравом окружењу“, нагласила је Божовић.

Наглашавајући да је Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду усаглашен са свим директивама ЕУ, Божовић је подсетила да је јавна расправа о том акту била одржана од 9. до 29. септембра, да је после тога уследило усаглашавање пристиглих сугестија и примедби, а да је тренутно у току изјашњавање министарстава и других надлежних органа, као и Европске комисије.

Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2024. до 2027. године са Акционим планом за њено спровођење, усвојена је на седници Владе Републике Србије.

Стратегија безбедности и здравља на раду у Р. Србији за период од 2024. до 2027. године са Акционим планом за њено спровођење представља наставак реализације претходне Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године и заснована је на активностима, циљевима и правцима за даље унапређење ове области. Поред тога, Стратегија је део испуњавања обавеза планираних Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније и Планом рада Владе за 2023. годину.

Предлог стратегије сачинила је Радна група у коју су именовани  представници: Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства здравља, Министарства привреде, Министарства просвете, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичког фонда за здравствено осигурање, Привредне коморе Србије, Факултета заштите на раду у Нишу, Факултета техничких наука у Новом Саду, Машинског факултета у Београду, Националне алијансе за локални економски развој-НАЛЕД, Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије, Уједињених гранских синдиката „Независност”, Социјално-економског савета Републике Србије и „Удружења за безбедност и здравље на раду Србије”.

Јавна расправа о Предлогу стратегије спроведена је у периоду од 27. октобра до 15. новембра 2023. године.

Општи циљ Стратегије је унапређење безбедности на раду и очување здравља радно активног становништва. Стратегија тежи да се у периоду њеног спровођења број повреда на раду у Републици Србији смањи за 5%, у односу на укупан број повреда на раду за претходни петогодишњи период спровођења Стратегије, према евиденцији коју води Инспекторат за рад.

Стратегијом се предвиђа и остваривање четири посебна циља, и то : унапређење регулаторног оквира у области безбедности и здравља на раду, промоција значаја (културе) превенције у области безбедности и здравља на раду (подизање свести и информисање јавности), унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом, унапређење евиденција о повредама на раду и лиценцама.

Предлогом нове Стратегије боље и прецизније су дефинисане мере и активности које су биле утврђене претходном стратегијом са издвајањем посебног циља: Промоција значаја (културе) превенције у области безбедности и здравља на раду (подизање свести и информисање јавности. Новину представља испуњавање мера које се односе на праћење процеса климатских промена (Израђен извештај о утицају климатских промена на БЗР) и процес дигитализације (Увођење јединственог Регистра о издатим, обновљеним и одузетим лиценцама).

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић  разговарао је са амбасадорима Норвешке, EУ, Сједињених Америчких Држава и Турске на скупу посвећеном оснаживању и запошљавању грађана, посебно рањивих група у Рашкој области, којем су присуствовали и представници Бошњачког националног већа.  

Ђорђевић je својим саговорницима пренео снажну одлучност Владе Републике Србије да унапреди положај мањина у српском друштву, посебан фокус биће на оснаживању жена, нарочито у локалним заједницама.

„Србија је пример државе која брине о положају мањина, што доказују и бројне похвале упућене Влади Републике Србије. Ако бих морао да се фокусирам на приоритете, подсетио бих на оно на чему председник Александар Вучић инсистира, а то је инвестирање у инфраструктуру  и даље развијање аутопутева, како би и најудаљенији делови Србије били повезани, и били интересантни за инвеститоре. Као министар, тврдим, да Влада Републике Србије у том смислу не раздваја Војводину, Рашку, Шумадију, источну Србију или Косово и Метохију. Све је то Србија и сви њени делови треба да буду равномерно развијени“, рекао је министар.

Ђорђевић је овом приликом истакао и да је у току јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације, који ће допринети да и мушкарци и жене имају једнака права, не само на тржишту рада него и у свим сферама српског друштва.

,,Нови Пазар, Сјеница, Рашка и Тутин су посебно специфични градови због своје мултикултуралности. Република Србија је поносна нa културну и верску разноликост својих грађана, и омогући ће да сви њени грађани остваре сва своја права у складу са Уставом и законом“, истакао је Зоран Ђорђевић.

Скуп je организовала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду, која је уједно и стратешки партнер Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са делегацијом Међународног монетарног фонда, предвођеном шефом Мисије Џејмсом Руфом и представио приоритете и планове рада Министарства као и постигнуте резултате у протеклих годину дана.

„Смањење стопе незапослености кроз прекфалификацију према потребама тржита рада, задржавање младих, пројекат „Реци Не раду на црно“ у циљу сузбијања сиве економије који ће имати и финансијске ефекте на буџет Републике Србије, као и рад на разичитим законима чије се усвајање очекује у наредном периоду, приоритети су рада Министарства“, рекао је министар.

Према његовим речима пројекат „Реци НЕ раду на црно“ до сада је дао изузетне резултате који су од велике корист за државу, али и за њене грађане.

„Циљ Владе Србије јесте да грађани знају какву корист имају од борбе против сиве економије, а да се њихова свест по том питању већ мења показује и све већи број пријава за рад на црно преко бесплатне телефонске линије која је недавно активирана“, истакао је министар.

Ђорђевић је нагласио да је у току израда социјалних карата на основу чега ће бити обезбеђена и праведнија и ефикаснија расподела социјалних давања и истовремено смањена могућност злоупотреба што значи и постизање веће контроле.

Министар Ђорђевић истакао је да је завршена јавна расправа о Нацрту законa о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и да је припремљен и објављен Извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона.

Ђорђевић је такође навео и да је Закон о изменама и допунама закона о финансијској подршци породици са децом тренутно у изради и ускоро се као предлог очекује у Скупштини.

„Након усвајања Закона о изменама и допунама почећемо са применом нових подстицајних мера за друго, треће и четврто дете, које је најавио председник Алексанадр Вучић и важиће ретроактивно, од датума када је на снагу ступио Закон о финансијској подршци породици са децом“, рекао је министар.

Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом Закону о штрајку бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац. Истакао је да су у изради Закона о штрајку били укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци и да се нада да ће до краја године, након јавне расправе, закон бити усвојен.

Шеф Мисије Џејмс Руф похвалио је напоре које улаже Министарство, као и досадашње спроведене реформе, изразио задовољство због постигнутих резултата и истакао да је посебно задовољан изнетим плановима који за циљ имају успостављање функционалног и одрживог система.