Претрага

Поводом Светског дана дијабетеса који се 14. новембра обележава широм света, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећа да у Републици Србији од дијабетеса болује скоро 770.000 особа или 12% одраслог становништва. 

 

Министарство и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом спроводи низ активности у партнерству са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, које су фокусиране на унапређење квалитета живота особа са инвалидитетом и стварање могућности за њихово учешће у свим областима друштвеног живота. 

 

Ресорно министарство у сарадњи са републичким и покрајинским савезом окупља велики број удружења која делују на локалном нивоу, а у циљу унапређења квалитета живота  особа оболелих од дијабетеса, као и живота њихових породица. 

 

Активности су усмерене на подизање здравствене културе, лечење, боље познавање саме болести, као и живота са њом.

 

Поводом  Светског дана дијабетеса, Савез друштва Србије и Савез друштава Војводине за борбу против шећерне болести организују активности  са циљем подизања свести о важности превенције и благовременог откривања болести. У циљу подршке раду републичког и покрајинског савеза за борбу против шећерне болести и организација у њиховом саставу, Министарство је у 2023. години пружило подршку у укупном износу од преко 9.2 милиона динара.

 

Светски дан дијабетеса је највећа глобална кампања посвећена подизању свести о дијабетесу код више од милијарду људи у преко 160 земаља. Уједно је прилика да се подстакне јавна расправа о важности превенције и лечења дијабетеса као једног од највећих изазова здравља у модерном друштву.

 

Овај дан се обележава  сваке године у оквиру иницијативе Светске здравствене организације и Међународне федерације за дијабетес. Тема којој је посвећен Светски дан борбе против дијабетеса за период 2021-2023. године је „Доступност терапије за дијабетес”.

 

Право на безбедне и здраве услове за рад је основно и најважније право које проистиче из рада, право које никоме не треба и не сме да буде ускраћено, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији поводом обележавања Европске недеље безбедности и здравља на раду.

„Радимо у времену у коме се безбедности и здрављу запослених на раду придаје изузетан значај, посебно имајући у виду присутну пандемију заразне болести Ковид 19, која је на жалост повећала и ризике у самом процесу рада“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић нагласила је да су активности Министарства у претходном периоду у области безбедности и здравља на раду биле усмерене првенствено на усклађивање законодавног оквира са правним тековинама Европске уније и модернизацију рада Инспектората за рад, чији су инспектори од јануара до септембра ове године извршили 44.069 инспекцијских надзора и 9.213 заједничких и координисаних инспекцијских надзора у циљу сузбијања ширења корона вируса. „Иако је доста урађено у претходном временском периоду, наше инспекције су биле јако вредне и стално су на терену, простора за унапређење активности има, што је у складу са настојањем да се смањи број повреда на раду“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је навела да у наредном периоду предстоје врло значајни задаци - унапређење законодавства у овој области, подизање свести о значају безбедности на раду и културе рада, а ради смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Кисић Тепавчевић је додала да Министарство ради на изради Нацрта закона о безбедности и здрављу на раду и да је јавна расправа о том нацрту завршена.

 

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да ће Министарство, у циљу обезбеђивања примене свих прописа и унапређења правног оквира, радити на развијању социјалног дијалога са свим партнерима, јер се само заједничким радом може постићи циљ, а то је смањење броја повреда на раду. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је поводом Европске недеље безбедности и здравља на раду најбољим инспекторима за рад доделила захвалнице за 2020. годину.

 

Говорећи о новом закону, вршилац дужности директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил истакла је да ће се његови позитивни ефекти, поред осталог, огледати у повећању нивоа заштите и унапређењу безбедности и здравља запослених на раду, подизању нивоа компетенције стручњака за безбедност и здравље на раду, као и лиценцирање свих физичких лица који обављају послове безбедности и здравља на раду.

 

Цицмил је истакла да је Управа у овој години, у циљу побољшања стручног, квалитетног и законитог рада правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, појачала контролу над њиховим радом, да је број надзора за првих осам месеци ове године удвостручен у односу на период од 2018. до 2020. године и да ће се са таквом праксом наставити и у наредној години. 

 

Вршилац дужности директора Инспектората за рад Милан Цветков истакао је да су инспектори рада од јануара до септембра ове године, од 44.069 извршених инспекцијских надзора, извршили 22.369 надзора у области радних односа, 21.518 у области безбедности и здравља на раду и 182 надзора над нерегистрованим субјектима, да су затекли 4.042 лица на раду ''на црно'', као и да су након предузетих мера инспектора рада послодавци засновали радни однос са 2.420 лица.

 

Инспектори су, како је Цветков додао, донели 3.777 решења за отклањање утврђених неправилности  са укупно 8.258 мера и 4.364 указивања, упозорењa и налога на записнике, донели 349 решења о забрани рада на месту рада, 2.610 захтевa за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника и одговорних лица у правним лицима, поднели 45 кривичних пријава, извршили 753 инспекцијских  надзора  поводом пријављених повреда на раду, утврдили 182 нерегистрована  субјекта.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се, обележавањем Европске недеље безбедности и здравља на раду, придружило кампањи Европске агенције за безбедност и здравље на раду „Здрава радна места, смањимо оптерећење”, чији је циљ да се укаже на значај превенције поремећаја мишићно-скелетног система. О томе су на конференцији говорили Тим Трегенза и Мајкл Динели из те агенције. 

На конференцији су као примери добре праксе у области безбедности и здравља на раду свој рад презентовале компаније Грундфос Србија доо и Норма група доо.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је отворио Округли сто на тему „Емиграција радне снаге“ и том приликом нагласио да Влада Република Србија, уз свестрану подршку председника Александра Вучића, улаже значајне напоре у решавању питања економских миграција. 

 

Ђорђевић је подсетио да је одлуком Владе, а на предлог ресора којим руководи, у јануару основано Координационо тело за праћење токова економских миграција чији је циљ превенција даљег одласка грађана Републике Србије у иностранство, подстицање повратка стручњака из дијаспоре, као и стварање пословног и привредног амбијента за долазак страних стручњака. 

 

„Друштвено одговорним мерама као што су дигитализација, стварање околности у којима грађани могу лакше да остваре своја права, израдом социјалних карата, држава подиже квалитет живота свих грађана и тиме директно утиче на смањење економских миграција. Један од примера је и увођење флексибилног радног времена, како би омогућили запосленима да избалансирају своје пословне и приватне обавезе и да могу да проводе више времена са својим породицама“, навео је министар и додао да се креирањем нових радних места и уређењем тржишта рада побољшава материјални положај грађана што је један од услова превенције економских миграција.

 

У току је израда ex-ante анализе ефеката, као и Националне Стратегије о економским миграцијама за период од 2021. до 2027. године, рекао је министар и додао да ће до краја децембра бити одржана и јавна расправа о нацрту Стратегије у сарадњи са Привредном комором Србије.

 

Округли сто „Емиграција радне снаге“ је први тематски Округли сто ове врсте, који Република Србија организује као актуелни председавајући Јадранско – јонском иницијативом и Стратегијом Европске комисије за Јадранско – јонски регион (ЕУСАИР) од 1. јуна 2019. године.

 

Генерани секретар Јадранско-јонске иницијативе Њ. Е. Фабио Пиљапоко захвалио се министру Ђорђевићу на учешћу на Округлом столу и истакао да је ово први пут да је на оваквом догађају присутан министар за рад, што је за њега и остале представнике ницијативе изузетна част.

Овај документ је настао из потребе да се, на један системски и свеобухватан начин, питања социјалног укључивања Рома и Ромкиња унапреде, како на националном, тако и на локалном нивоу, уз коришћење искустава у спровођењу претходне Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009 - 2015) и полазних основа за израду нове стратегије.
Према Попису становништва из 2011, у Србији живи око 148.000 Рома. Роми су једна од најугроженијих друштвених група у Србији. Циљ Владе Републике Србије је да, кроз удружени напор целог друштва, унапреди положај Рома и Ромкиња, како би се смањиле неједнакости које постоје између Рома и Ромкиња и остатка становништва.
Србија се на путу европске интеграције придружила земљама чланицама када је реч о социјалном укључивању Рома и Ромкиња будући да је као основу за израду овог документа користила ЕУ Оквир за националне стратегије за интеграцију Рома који је Европска комисија заједно са Европским парламентом прописала за своје земље чланице, што осигурава наставак сарадње, као и наставак ЕУ подршке Србији за унапређење положаја Рома и Ромкиња.
Оперативни закључци са трећег по реду Семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2017. године, које је Република Србија припремила заједно са Европском комисијом, постали су саставни део овог документа, а Нацрт стратегије усклађен је са Акционим планом за преговарачко поглавље 23: „Правосуђе и основна права“ у процесу приступних преговора Републике Србије са Европском унијом.
Јавну расправу организујемо у тренутку када је социјално укључивање Рома и Ромкиња подигнуто на највиши могући ниво именовањем потпредседнице Владе Србије да координира и осигура да се процес социјалног укључивања Рома и Ромкиња спроводи.
Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији (2015 - 2025) је стратешки документ који ће за период од десет година да интензивира рад институција на националном и локалном нивоу за питања социјалног укључивања Рома и Ромкиња и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лицима ромске националности. Документ покрива пет приоритетних области: образовање, становање, запошљавање, здравље и социјалну заштиту.
Влада Републике Србије позива све заинтересоване да од 26.11. до 17.12. доставе коментаре на Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године. Молимо вас да ваше коментаре шаљете путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs, или поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. Године.

Кликните да преузмете Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији (2015 – 2025).340.6 KB

Кликните да преузмете Програм јавне расправе.1.14 MB

Кликните да преузмете образац за достављање коментаре на Нацрт стратегије62 KB

Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.

 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

• прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
• организацију on line консултација у децембру 2017. године,
• организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
• прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
• и Европске комисије у децембру 2018. године,
• као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поносно је на чињеницу да је за првих 100 дана рада Влада Србије усвојила Предлог закона о социјалној карти, чији је циљ унапређење контроле социјалних давања. 

 

На доношење овог закона, који је један од приоритета Владе Србије и Министарства и који треба да резултира бољом и поштенијом расподелом новца опредељеног за социјална давања, чекало се више деценија.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из тих разлога позива народне посланике да у скупштинској расправи подрже предложени закон.

 

Епидемија Ковид 19 је у претходних готово годину дана утицала на читав свет, па тако и на Србију, а одавно је превазишла здравствену сферу и укључила и социјалну и економску компоненту. 

 

Приоритетни циљ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зато је била одбрана установа социјалне заштите и домова за смештај старих и одраслих од уласка вируса корона и његовог ширења међу корисницима.

 

Све установе су биле снабдевене брзим антигенским тестовима, помоћу којих су откривани и асимптоматски случајеви, што је у највећој мери допринело спречавању ширења вируса, а на иницијативу министарке проф. др Дарије Кисић Тепавчевић запослени у тим установама добили су по 10.000 динара једнократне помоћи.

 

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за 20 геронтолошких центара обезбеђена је техничка опрема у виду смарт телевизора и таблет уређаја, како би се корисницима олакшала комуникација са својим породицама, која је била ограничена због епидемије Ковид 19.

 

Како је у међувремену дошло до смањења броја заражених у Србији, дата је и препорука геронтолошким центрима да се корисницима омогуће посете, уз поштовање свих епидемиолошких и превентивних мера.

 

Закључком Владе Србије у децембру је свим корисницима пензија исплаћено по 5.000 динара.

 

Министарство је, заједно са Владом Србије, у првих 100 дана рада било фокусирано и на спровођење мера за опоравак привреде. 

 

У првих 100 дана рада, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања формирало је Радну групу за измене и допуне Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, са циљем да се обухват реформе сезонског запошљавања прошири и на сектор грађевине, туризма, угоститељства и помоћи у кући.

 

Очекује се да ускоро буде усвојена и Стратегија запошљавања за период 2021 – 2026. године, чији је главни циљ омогућавање континуираног раста запослености.

 

Велики помаци су направљени када је у питању запошљавање младих лица, а за то је пре свега заслужан програм „Моја прва плата“, који је спровела Национална служба за запошљавање. Захваљујући том програму више од 8.500 лица је запослено по први пут на одређеним пословима.

 

Како би се олакшало  послодавцима и радницима у ситуацији изазваној пандемијом Ковид 19, Управа за безбедност и здрављe на раду објавила је Водич за безбедан и здрав рад од куће.

 

Министарство је радило и на доношењу неколико стратешких докумената – започета је јавна расправа о Акционом плану за спровођење Стратегије о економским миграцијама 2021-2027, а завршена о Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2021-2022. 

 

Један од најважнијих задатака у наредном периоду биће доношење Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породичним и партнерским односима 2020-2025, а крајем децембра је формирана Радна група која ће на томе радити. 

 

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић говорила је на последњој седници Савета за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године и поручила да је Република Србија треба да буде земља толеранције у коју су сви добродошли и сви се осећају спокојно и достојанствено.

 

„Увреде на рачун жена, напади на спортисте јер су друге нације, претње вешалима, насиље над децом…нису слика Србије, коју желимо. Последњи је тренутак за оне, који би да се понашају нетолерантно и да их мржња води кроз живот да промене своје понашање, да схвате да нема оправдања за било какву дискриминацију и да се окрену вредностима поштовања и уважавања свих грађана и грађанки без обзира на њихово верско и политичко опредељење, године старости, припадност једној или другој раси и нацији; ми немамо недоумица, наша је жеља и чврста намера да успоставимо нулту толеранцију за говор мржње, узнемиравање и претње и омогућимо да Република Србија буде истински део европске породице у којој се поштују све људске вредности“, истакла је Божовић.     

 

Како каже, Савет је свој рад остваривао у оквиру одржаних седница, али се суштина његовог ангажовања огледала у раду министарстава, других државних органа од националног до локалног нивоа, чији су представници чланови и чланице Савета, а који су свакодневно радили на испуњавању циљева Стратегије и активности из пратећег Акционог плана.

 

„Рад овог Савета постигао је и многе битне резултате, као што су израда нацрта и преднацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, Закона о родној равноправности, Закона о правима детета и заштитнику права детета, посебног акционог плана за примену Стратегије социјалног укључивања Рома и Ромкиња, успостављање СОС телефонске линије за жене са искуством насиља и све то усклађено са решењима из релевантних директива Европске уније и уз прихватање међународних стандарда у спречавању дискриминације“, навела је Божовић.

 

Према њенима речима, овом Стратегијом обухваћени су припадници националних мањина, укључујући ромско становништво, жене, ЛГБТ лица, лица са инвалидитетом, старији, деца, избеглице, интерно расељени и други припадници мигрантских група, као и припадници различитих вероисповести и лица с обзиром на њихово здравствено стање, укључујући лица са HIV-ом.

 

„Један део послова је остао да се уради, а ти задаци треба да буду преузети новим стратешким документом Владе на пољу превенције и заштите од дискриминације, а на чему се већ ради. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања образовало је још прошле године Радну групу за израду Стратегије и Акционог плана. Чланови и чланице радне групе су, поред представника надлежних ресора и удружења грађана, односно организације цивилног друштва, а циљ је да се, што пре, у 2019. години донесе нови документ Владе, а у том поступку, имамо подршку међународних организација, а пре свега задужене агенције Уједињених нација“, рекла је државна секретарка.

 

Она је додала да ће државна јавност благовремено бити обавештавана о свим битним питањима, која су на дневном реду током израде Предлога стратегије, а биће организована и јавна расправа у коју се може свако укључити како би допринео укупном квалитету ових материјала.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у емисији „Прав угао“ на Радио-телевизији Војводине говори о контроли боловања, минималним зарадама као и о Закону о родној равноправности.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у жижи је јавности пре свега због најављене контроле боловања, у неким фирмама, на која одлазе наводно неумерени запослени, углавном запослени код страних инвеститора. Како ће та контрола изгледати и да ли се држава већ ставила на страну послодаваца,занемарујући ставове радника и синдиката да је прича о лажним боловањима преувеличана? Ову тезу смо управо чули од представника два репрезентативна синдиката, да је прича о лажним боловањима преувеличана и да сте се некако Ви, као и министар здравља, као и премијерка ставили на страну, или то бар тако изгледа, на страну страних инвеститора. Како Ви одговарате на те наводе?

 

Држава жели првенствено да спроводи све законе потпуно равномерно и равноправно према свим грађанима. Држава жели да заштити оне раднике који раде марљиво и поштено и њих је 99,99 одсто. Међутим, постоје радници који злоупотребљавају боловање и који одлазе на боловање када нису болесни и тако угрожавају и производњу и те послодавце и оне инвеститоре који су овде у Србији. Ми смо имали приговоре не само од страних, као што сте Ви рекли већ и од домаћих, ми смо причали и са послодавцима који су нам указали да постоји проблем, поготово када су сезонски послови у току. Посао државе јесте да спроведе закон. И он треба да буде једнак за све и држава ће то да спроведе. Свако из своје надлежности.

 

Али ако 99,9 одсто како Ви кажете запослених у Србији не злоупотребљава боловања, зашто се то питање диже на тај ниво да се Вама са молбом да интервенишете обраћа кинески амбасадор који долази у друштву директора Железаре Смедерево, а пре тога, како кажете обратили су вам се турски инвеститори, откуд слобода амбасадора да долази код министра?

 

Прво, посао државе је да обезбеди 100% и држава не треба да буде таоц ни једног појединца, а камоли ако причамо о овом хипотетички 0,1% радника који то злоупотребљавају. Ми желимо то да искоренимо. Ми смо врло одговорно друштво, одговорна држава која жели да спроведе закон. Није ту био у питању кинески амбасадор нити се он обраћао нама, ми смо првенствено имали састанак са турским инвеститорима на југу Србије. Тема је била потпуно невезана за то, жеља нам је била да видимо како и у којим условима они послују, да ли су задовољни, да ли оно све што је Србија обећала функционише, какво је стање са радном снагом, да ли имају нешто што држава може њима да помогне, јер ми желимо да привучемо још инвеститора и желимо да се добар глас о Србији прочује и да оде ван Србије, да све оно што ради и наш председник и наша председница Владе на довођењу страних инвеститора, на креирању нових радних места, што смањује незапосленост, иде позитивно из ове земље.

 

У реду, али је после питање боловања покренуо кинески амбасадор?

 

Није кинески амбасадор, него су покренули турски инвеститори који су тада мени рекли, а управо је тада била и завршена сезона, да су имали проблем са сезонским радницима. Постојало је и раније мишљење, провлачило се мишљење у јавности да кад год су сезонски радови да послодавци, тамо где се обављају сезонски радови, у том тренутку имају проблем. Причали смо и са кинеским инвеститором и он је исто имао ту примедбу да у доба сезонских радова радници одлазе и ми смо наравно да не би то било усамљено, причали и са домаћим инвеститорима, причали и са Унијом послодаваца и видели да то није баш нешто што је реткост и да се појављује повремено.

 

Али ми и даље није јасно зашто страни званичници долазе код Вас и зашто уопште директор смара да треба са Вама да разговара о томе када постоји више закона и Ви на то указујете, који регулишу то питање. Дакле у Србији се не може тако лако отићи на неограничено некакво боловање и пријавити да си болестан ако ниси болестан?

 

За те појединце очигледно није. Ја сам ресорни министар који се бави, Ви нисте прочитали широк спектар области које покрива ово Министарство, једно од њих јесте и рад, једно од њих јесте Инспекторат рада, моје јесте да заштитим и раднике са једне стране и послодавце са друге стране. Овиме што ми хоћемо да радимо као држава, ми штитимо и раднике и послодавце, јер када се злоупотребљава боловање, терет рада пада на раднике који раде марљиво и вредно и који поштено одрађују свој посао.

 

Дакле, али шта можемо да закључимо, да постојеће законодавство, пословна пракса, није таква да питања лажних боловања може да се реши позивајући се на Закон о раду и на друге прописе, него инвеститор мора код министра да реагује да би решио то питање?

 

Није инвеститор дошао због тога. Мој посао је да причам са свим инвеститорима, мој посао је да доводимо инвеститоре овде, мој посао је да помажем и председници Владе и ресорним министрима привреде.

 

Од када је Ваш посао да доводите инвеститоре?

 

Мој посао је да стварам боље услове како бих промовисао да људи долазе, заједно са ресорним министрима на довођењу инвеститора.

 

За кога боље услове министре Ђорђевићу, за инвеститоре или за раднике?

 

И за једне и за друге.

 

Да ли када турски инвеститори, кинески послодавац, говоре о својим проблемима, да ли Ви питате хајде да мало видимо и какво је стање?

 

Само да Вам кажем, причао сам и са синдикатима у тим фабрикама и они су били на истој таласној дужини као и инвеститори. Значи, са синдикатима, али и када смо били на социо-економском Савету, мало смо прокоментарисали целу ту ситуацију. Синдикати подржавају, пошто синдикати заступају раднике и пошто смо се сложили око тога да је велика већина њих, скоро 100% вредних и марљивих људи јесу чланови синдиката, они желе да заштите управо њих, не желе да буду таоци тог малог броја људи који то злоупотребљавају.

 

Синдикати са којима сам разговарала у овој емисији кажу супротно, да је читава Влада веома наклоњена Савету страних инвеститора, страним инвеститорима генерално, зато долазе поруке да сваки раднички бунт јесте начин да се отерају страни инвеститори и зато долазе упозорења попут оног Вашег летошњег, оне поруке радницима Фијата да би могли да покажу мало љубави према Србији?

 

Прво да Вам кажем да када су у питању радници, када су у питању боловања и тај коментар с те стране, ми желимо првенствено да помогнемо радницима који раде свој посао. Значи, да заштитимо њих и њихова права.

 

Да их одвојите од оних који иду на лажна боловања?

 

Тако је. Значи, нема бојазни уопште за њих, ја не видим уопште разлог да се било ко боји, држава ће стати иза оних људи и оних радника који раде марљиво свој посао. Желимо њих да заштитимо, а уколико нема злоупотреба то је супер, али у овом случају ми желимо да спроведемо контролу боловања и то је одлука државе и тачка. Тако ће бити.

 

Добро, хајде да одговорите и на овај осећај запослених да су грађани другог реда у односу на страног инвеститора. Шта сте мислили, јесте после размишљали о тој својој изјави када сте радницима Фијата поручули будите патриоте, покажите мало више љубави према Србији, немојте да штрајкујете?

 

Не, ту је било нешто друго, ја сам причао и са синдикатом, био сам тада присутан и на састанцима с њима и пренео и њима исту ту поруку, у смислу да држава жели да помогне радницима и то је управо контра од овог Вашег. Ми желимо да помогнемо и њима и да видимо где све то држава може њима да помогне и како може да им помогне, да би услови рада били бољи, да би њихова права била заштићена, али они треба да разумеју државу. Не могу увек да иду априори против и ја сам врло задовољан тиме како,  на који начин је синдикат Фијата приступио томе и са каквом одговорношћу су касније реализовали то све, јер је тада дошло, да кажем до разумевања онога да и држава жели да буде ту између и да се ситуација реши на најбољи могући начин.

 

Да ли сте ви разумели бојазан Фијатових запослених да ће остати без посла, да ће Фијат преселити производњу у суседне земље?

 

Разумем и бојазан Фијатових запослених, али држава је ту да брине о свим радницима. Као што Ви сада кажете да бринемо о послодавцима, наш посао је да бринемо и о радницима, јер нема радника и нема радних места док нема послодаваца. У овом случају,радници Фијата нису сами за себе, имамо зависна предузећа, не треба гледати само себе, држава жели да помогне Фијату, а помажући Фијату помаже и зависним предузећима.

 

Али када радник одлучује о штрајку, ако сматра да су му права угрожена, право на рад, право на достојанствен рад, право да прими плату за оно што је одрадио, а Ви му кажете, покажи више љубави према Србији и брините о кооперантима, кога Ви онда заправо штитите?

 

Штитимо раднике и штитимо Србију, јер ми другу државу немамо. Ми морамо да бринемо о нашим радницма, о нашој држави, нама треба држава да буде изнад свега. Сви ми радимо за државу. Било директно, било индиректно. И нама јесте циљ да овој држави буде боље, а када буде било боље држави биће боље и њеним грађанима.

 

Шта је пилот пројекат, шта је суштина пилот пројекта контроле наводних лажних боловања. Како ће то изгледати?

 

То је реч која је можда извучена, можда сам и ја рекао више у брзини, али идеја пилот пројекта јесте да морамо од негде да кренемо. Члан 179 Закона о раду, став 4, каже да послодавац има могућност да то исконтролише, ако има основану сумњу он ће о свом трошку да уради контролу, на основу тога видећемо да ли то постоји. Министарство здравља има већ евиденцију колико боловања постоји у бројкама и видећемо како, на који начин ће они из своје надлежности да раде даље, а како ћемо ми као Министарство рада.

 

Повереник Родољуб Шабић у томе види потенцијални проблем и каже да је покренут поступак поводом вести објављене у медијима и на сајту Министарства, да су се министри Владе договорили с амбасадором Кине у Србији и директором Смедеревске железаре око контроле боловања. Повереник стоји на становишту да је уређење правила о боловању законска материја и да се не може мењати никаквим пилот пројектима ни некаквим ванредним, вршити контроле које излазе из тог законског оквира?

 

Ја разумем разлог и можда жељу господина Шабића да себе анимира у јавности, али ја ћу рећи, трећи пут, оно што сам рекао и на претходна питања, ја сам одговоран за оно што ја Вама кажем, а не за оно што разуме господин Шабић.

 

Добро, а Ви нећете контролисати када кажете пилот пројекат, поставља се питање заштите података о личности?

 

Нас не занимају персонални подаци, нити улазимо у то шта је ко, од чегга болестан или било шта. Врло јасно се зна како, на који начин, се контролише боловање и то зна врло добро и господин Шабић. Ми радимо контролу Инспектората рада да и послодавац то не злоупотребљава. Значи Инспекторат рада има ту законску обавезу да проверава да послодавац члан 179 Закона, став 4, не злоупотребљава. Исто тако треба и у случају злоупотребе и евентуалне пријаве радника, а с друге стране имамо и случајеве где неки послодавци не дозвољавају радницима да иду на боловање и њих желимо да охрабримо да се јаве Инспекторату, да ће Инспекторат да изађе на лице места и да реагује.

 

Да ли са једнаком приљежношћу ћете, рецимо, да приступите и испитивању нечега што је апсолутно у Вашој надлежности, радници су Гоше поново били на састанку у Влади, они су летос штрајковали и у разговору са једним од њих коме се на име плата дугује милион динара, али му чак каже ни то тренутно није најважније, најважније му је то што нема оверену здравствену књижицу и што нема повезани стаж. Да ли је то посао такође за инспекције и за Министарство за рад?

 

Јесте, уколико се поднесе пријава против тако неког, али знате које су последице и једне и друге стране. Имате ресорно Министарство привреде које води рачуна о томе и које жели да заштити те раднике.

 

Како да их заштити Министарство привреде?

 

Па водећи рачуна о томе у најбољем интересу, али имате с једне стране и послодавца који може да злоупотреби свој долазак у Србију, али држава води рачуна о свим радницима, тако да води рачуна и о радницима Гоше. Оног тренутка када су се дешавали штрајкови, радници Гоше знају да је Агенција за мирно решавање спорова долазила тамо и покушавала да мирно реши тај спор изналазећи начине како могу да изађу из свега тога, али исто тако знате и да је тим радницима нуђено запослење у околним местима, да су се отварале две фабрике и да нико се није пријавио. При томе, исто тако знате да уколико би отишли на тај посао и прихватили нову радну обавезу дуг старог не би остао поништен.

 

Али да би неко отишао на друго радно место треба неко поштено да му каже да од Гоше неће бити ништа, а говори се супротно.

 

На њима је то, да Вам кажем, послодавци имају право да кажу и да нуде нешто. Значи, они су говорили да немају посла тамо, отварале су се две нове фабрике које су управо тражиле ту категорију радника у својим фабрикама, нуђен је посао њима, а на крају да кажем права истина је да се један јавио.

 

Ко је радницима Гоше исплатио три пута по 30.000 динара, да ли је то из неког фонда вашег за социјална давања или је то плаћено из буџета Србије или је то плаћено од средстава онога ко је приватизовао Гошу?

 

Ово сада што је, то држава није исплатила, колико ја знам не, бар бих ја знао да је донешена одлука, а то није могло без одлуке Владе.

 

Да, дакле прочитала сам, кажете да су ваши интереси заштита и послодаваца и запослених, шта ће радити мобилни инспектори и у чијем интересу ће они радити, шта би требало да буде њихов рад?

 

Крајњи циљ јесте формирање социјалних карата и коришћење на максимални могући начин онога што ће пружати та социјална карта. У овом случају мобилни инспектор је пројекат који радимо заједно са Норвешком и идеја јесте прво с једне стране медијска кампања и упознавање људи шта то ради инспекција рада да радимо у интересу свих запослених и грађана Србије, а с друге стране да ће инспектори моћи на лицу места да проверавају када дођу да ли су ти радници пријављени, да ли раде на црно, да ли им је уплаћен радни стаж итд.

 

Ако у случају, ако мобилни инспектор, ако га пошаљете у Гошу и он тамо установи да се не плаћа, не повезује радни стаж, да људи који треба да оду у пензију схватају да им фале године и године иако су радили, ако радници не могу здравствене књижице да овере, да ли се штити инвеститор, нека остане ту и нека ради макар како или се предузимају мере против тог власника?

 

Сви који крше закон биће санкционисани и то је став ове Владе, а рецидив прошлости који имамо из периода до 2012. пробаћемо да у међувремену пребродимо. Ова Влада ради много на томе, не само да доводи инвеститоре, већ и да оно што је у ранијем периоду упропашћено, да у овом тренутку буде на најбољи могући начин преброђено, тако да радници не осете. И на тај начин ми покушавамо да решавамо проблеме. Тамо где постоји проблем, где је једноставно немогуће нешто поправити, а верујте ми постоје ствари које су толико упропашћене до 2012. године да је немогуће поправити, ми желимо да креирамо нова радна места, да пружимо ново запослење и да на тај начин помогнемо тим људима, да  пређу с једног посла на други.

 

Шта о Србији, господине Ђорђевићу, говори чињеница да расте број сиромашних у оној популацији која је запослена и прима редовно плату. Шта говори о онима који дају посао људима у Србији, та чињеница да и они који су запослени спадају у категорију апсолутно сиромашних или су у ризику од сиромаштва?

Па мислим да сте мало у Вашој дефиницији само једну ствар погрешно рекли. Значи, у Србији у домену запослених не расте број сиромашних. Србија жели да сиромаштво које је наметнутно неодговорном политиком до 2012. године и свему оном што је тада урађено, чије последице ми данас осећамо, лоших приватизација, пљачком и свему осталом желимо да надоместимо. Да ли мислите да можемо да надоместимо тиме да се водимо истом политиком као што су радили до 2012. године? Да се задужимо,па да привремено пребродимо све ово и да решимо проблем тиме што ћемо из кредита финансирати све.

 

Да ли Ви као министар за рад подржавате овакво рекламирање Србије, дођите овде, овде је све јефтиније него на другим местима укључијући и радна снага? Да ли таква политика доводи до тога да 365.000 запослених у Србији прима минималну зараду? Са минималном зарадом ви сте у ризику од сиромаштва или сте већ у категорији сиромашних, јер живите испод граница подмиривања основних потреба.

 

Ми смо наследили Србију која је имала милион незапослених, који нису имали никакав посао. Да ли мислите да је боље да доведемо инвеститоре, а ми не можемо да доведемо инвеститоре који ће одједном да дају 3, 4, 5 хиљада евра плату. Ми морамо да створимо конкуренцију. Ми морамо да креирамо нова радна места, морамо из тих нових радних места,из пореза и доприноса да почнемо да приходујемо, да људи имају потрошњу, да почнемо да градимо ову земљу, да градимо инфраструктуру, а и овде не долазе само инвеститори који плаћају само минималац. Овде долазе инвеститори, као што знате и који су у неким другим сферама, које су доста атрактивније и са бољим платама, али ми морамо да доводимо инвеститоре сходно ономе какав кадар имамо да пружимо њима и ми желимо с једне стране да улажемо у образовање да једног дана имамо квалитетан кадар и да временом дођемо до тога да имамо добре плате, али знате како, једна држава не може да живи само од тога да има високу технологију. Она мора да има и друге сфере које покрива.

 

Добро, да закључимо, мене само занима када инвеститор који нам је толико потребан дође у Србију да ли му Ви као министар, Ваше Министарство, инспекцијске службе које су у Вашој надлежности, гледате кроз прсте на кршење Закона о раду и права запослених зато што нам је потребан?

 

Не, Закон је према свима исти. Неком се допада, некоме се не допада, али је према свима исти.

 

Један други Закон такође Вас је ставио у центар пажње јавности, зашто сте, преузимајући функцију министра за рад зауставили на неки начин да предлог Закона о родној равноправности оде на надлежна тела у Скупштини и дође пред посланике и буде усвојен?

 

Прво нисам га ја зауставио као министар Зоран Ђорђевић. Институција, државни орган које се зове Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања је Министарство које даје мишљење на Закон и своје надлежности и онога шта је. Док сам био министар одбране и Министарство одбране, а и сада Министарство одбране  на челу са министром Вулином дали су негативно мишљење на тај Закон.

 

Шта је по Вама највећи проблем ту?

 

Проблем је у томе што је Закон непримењив.

 

Шта је неприменљиво?

Потребно је да избијемо тезу да у овој држави не постоји Закон о родној равноправности, он постоји и тренутно је у оптицају.

 

А чим се пише нови значи да нам нешто фали?

 

Не фали нам ништа, као што знате, ми купимо похвале и ево сада сте могли да је у новинама изашло да смо ми похваљени баш када је у питању родна равноправност, положај жена на положају и да је Србија једна од најбољих у Европи. Похвалио нас је председник политичког Савета за спровођење Резолуције 1325 жене, мир, безбедност, до 29. јуна, а и израдили смо нови Национални акциони план. Прошли Национални акциони план који је био од 2010. до 2015. његово спровођење је било похваљено од стране ЕУ, чак је Шведска долазила у Србију да види како то Србија ради.

 

Споразум се тиче неких конкретних области, а овај Закон је већем броју жена занимљив због тога што по предлогу, по нацрту, спречава послодавца да вас пита да ли намеравате да се удајете, да ли намеравате да рађате децу, приложите фотографију за апликацију за посао, спречава послодавца да вас отпусти ако сте трудница или сте се вратили са трудничког боловања, дакле зато је јавност заинтересована?

 

Могу да Вам кажем да то није предмет овог Закона. Закон о спречавању дискриминације који доноси Министарство и који се сада шаље у Европску комисију има све те одредбе. И то не треба да буде предлог.

 

А зашто га је Зорана Михајловић ставила у нацрт?

 

Стварно не знам. То је добро питање за Зорану Михајловић. Имамо Закон о спречавању дискриминације који је Министарство још у претходном сазиву израдило, а сада га и ја шаљем на Европску комисију као Министарство рада и када будемо добили позитивно мишљење идемо интерресорно на јавну расправу.

 

А шта ће бити судбина нацрта Закона о родној равноправности, Ви кажете нећете писати нови, то је компромис са колегиницом Михајловић?

 

Није то компромис, ми не правимо компромис.Ја прво из домена знам шта Министарство рада, оно што је тамо написано једноставно не може да спроведе. Друго, послали смо га и другим Министарствима, послали смо га САНУ, послали смо га Канцеларији за људска и мањинска права, заштитници за родну равноправност, заштитнику грађана, да нам кажу мишљење. Нова Влада, ново мишљење, а ово је измена, другачијег закона од онога што је био прошли пут на Влади. Е сада, када будемо то имали, а већ смо добили мишљења неких и чекамо да стигну остала, видећемо колико тога има да видимо да ли ми то можемо да све уобиличимо у један предлог измене овог постојећег и да дамо потпредседници Владе да видимо да ли је то изводљиво да се ради.

 

Да ли вама смета, да ли сматрате да је неспроводиво у Србији у 2017. години да 40% функција у државној и јавној управи заузму жене и да се послодавци принуде да тај паритет одржавају. Јел то сматрате спроводивим?

 

Да Вам кажем није само државна управа, овде се тражи и да приватни сектор који долази мора да има 45%, а Закон не треба да буде писан само за Београд, Нови Сад и Крагујевац, већ мора да буде писан и за Врање и за Димитровград и за мала места.

 

Дакле то сматрате неспроводивим?

 

Наравно да сматрам да ћемо сами себи да направимо проблем, а већ постигнута права нећемо после моћи да спуштамо. Друго, свака компанија која има преко 50 запослених мора да има једног запосленог који води рачуна о родној равноправности. Тај један шаље све Министарству рада који све то обједињује и води рачуна у свакој компанији, да у сваком државном органу постоји родна равноправност.

 

То је исто неспроводиво сматрате?

 

Па да ли мислите да Инспекторат рада који ради и спречавање рада на црно, који ради и спречавање рада дискриминације, треба да ради и то и да ће постићи све и да ће реаговати на сваки део. Свако ће гледати његов проблем као највећи, а онда ће да окривљује Министарство рада да није способно нешто да спроводе. А када дође до ЕУ онда ће казати да смо га сами спровели.

 

Када можемо да очекујемо да са нацрта пређемо на предлог Скупштине за усвајање Закона?

 

Чекамо да стигну сва мишљења, када буду сва мишљења стигла ми ћемо послати то потпредседници Владе, предложићемо да то обједини једна јавна расправа и да оде у Скупштину. Мислим да све то може врло брзо да буде и уколико консензусом на нивоу државе донесемо један такав закон, наравно који иза кога ћемо сви као друштво да станемо, онда ћемо бити сви сагласни тим да га спроведемо. А ја сам убеђен у то да сви грађани Србије желе родну равноправност и да желе да будемо најбољи у Европи.