Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

89 резултата пронађено

Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године

Регистрован члан

8 година 6 месеци

Преузмите: Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године904 KB
Download: The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period251.13 KB

 

Влада доноси Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија) на основу члана 45. став 1. Закона о Влади . Уставни основ за доношење Стратегије садржан је у члановима 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 – 81, 97, 137, 178, 179, 183. и 190. Устава Републике Србије .
У протеклом периоду постигнути су одређени резултати у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња – изменама Закона о ванпарничном поступку омогућен је накнадни упис чињенице рођења лица која нису уписана у матичну књигу рођених и прописан је поступак за остваривање тог права; повећан је обухват ромске деце у основном образовању и установљене су афирмативне мере приликом уписа ученика и студената ромске националности у средње школе и на факултете; побољшан је приступ остваривања појединих права због увођења представника Рома и Ромкиња у процес остваривања јавних политика (педагошки асистенти, здравствене медијаторке, координатори за ромска питања). Упркос томе, главне препреке за социјално-економску интеграцију Рома и Ромкиња нису отклоњене и није створен потпун нормативни основ за спровођење дугорочних мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности, што су били циљеви „Стратегије за унапређивање положаја Рома 2009−2015 “.
Због тога је основни разлог за доношење Стратегије стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Поред тога, разлози због којих се доноси ова стратегија произилазе из потребе да се створе предуслови за остваривање поменутих стратешких циљева, и то да се:
 Успоставе механизми за спровођење, планирање, праћење и унапређење усвојених мера и активности;
 Развију капацитети и одговорност органа државне управе и локалне самоуправе да се ефикасно старају о остваривању и заштити права лица ромске националности;
 Обезбеде средства у буџету Републике Србије, буџетима јединица локалне самоуправе, као и код међународних развојних партнера који делују у Републици Србији за финансирање стратешких мера;
 Делотворно укључе представници ромске заједнице у поступке осмишљавања и спровођења стратешких мера и остваривања гарантованих људских права на рад, становање, образовање, социјалну и здравствену заштиту.
Због поменутих разлога, али и због тога што истиче важност стратешког документа усвојеног 2009. године, Влада Републике Србије је преко Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома покренула активности за доношење Стратегије. У вези са том одлуком су и активности Канцеларије за људска и мањинска права, која је 2014. године припремила „Полазну студију за израду Стратегије за социјално укључивање Рома усаглашену са Стратегијом Европа 2020.” Овим документом је указано на то да су економски, политички и друштвени услови под којима је 2009. године донета „Стратегија за унапређење положаја Рома” битно измењени и да њом нису остварени усвојени стратешки циљеви, те да је због тога потребно припремити нови стратешки документ.
Полазну студију је, након јавне расправе у којој су учествовали бројни представници ромске заједнице, Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва које заговарају права Рома и Ромкиња, усвојио Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома. Тиме је постигнуто начелно опредељење да се будућим стратешким документом мере усмере ка развијању пуног капацитета јавне управе да се стара о остваривању друштвене равноправности Рома и Ромкиња и елиминисању узрока структурног сиромаштва кроз четири међусобно повезане јавне политике – образовање, становање, запошљавање и здравље. Дух и мере таквог приступа заснивају се на стандардима људских права, поштовању достојанства личности и заштити права грађана и грађанки у непосредном окружењу, слободи од ускраћености, родној равноправности и заштити и унапређењу етнокултурног идентитета Рома и Ромкиња. Међутим, како велики број Рома и Ромкиња живи у изузетно неповољним социјално- економским условима и потребне су им различите врсте подршке, нарочито у локалним самоуправама, као стратешка област је уврштена и социјална заштита.
Стратегија је заснована на постојећим стратешким, правним и институционалним ресурсима – стратегијама и прописима којима су уређена поједина питања унапређења положаја Рома и Ромкиња, али и на опредељењу државе да развија програме унапређења положаја Рома и Ромкиња исказаним Оперативним закључцима са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” (за период 2015−2017. године) и Нацрту акционог плана за поглавље 23 . Институционални ресурси за припрему и спровођење Стратегије су Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, Канцеларија за људска и мањинска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, ресорна министарства која су задужена да воде јавне политике од интереса за остваривање стратешких мера и потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре која у име Владе координира рад државних органа, као и органа јединица локалних самоуправа и јавних предузећа у вези са унапређењем положаја Рома и Ромкиња.

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period (hereinafter: the Strategy) pursuant to Article 45, Paragraph 1 of the Government of Serbia Act . The constitutional basis for the adoption of the Strategy is contained in articles 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 - 81, 97, 137, 178, 179, 183 and 190 of the Constitution of the Republic of Serbia .
Results have been achieved in the previous period in the field of sustainable improvement of the status of Roma men and women: e.g. the adopted amendments to the Non-Contentious Procedures Act have provided for the subsequent registration of the fact of birth for persons who had not already been registered in the Register of Births and defined the procedure for exercising that right. Furthermore, the overall number of Roma children in primary education has been increased; affirmative action measures have been introduced in the admission of ethnic Roma students in secondary schools and colleges and universities; access to exercising a number of rights has been improved as a result of the introduction of Roma representatives in the implementation process of public policies (Teaching Assistants, Health Mediators, Coordinators for Roma issues). Still, the main barriers standing in the way of socio-economic integration of Roma have not yet been uprooted, and the adoption of a full legislative basis for the implementation of long-term measures to reduce poverty and achieve true equality of Roma citizens, the objectives of the "Strategy for the Improvement of Roma Status 2009-2015 ", has not been completed.
This is why the main reason to adopt this Strategy is to create conditions for the social inclusion of Roma men and women - to reduce their poverty and combat discrimination against persons of Roma ethnicity, i.e. to create conditions for Roma citizens to have full access to and exercise their human rights. Other reasons why the present Strategy is adopted come from the need to create preconditions to achieve the above mentioned strategic objectives, including:
 to introduce mechanisms for the implementation, planning, monitoring and improvement of the adopted measures and activities;
 to enhance the capacity and accountability of both the state administration and local self-governments to effectively oversee the implementation and protection of the Roma citizens’ rights;
 to secure funds in the Budget of the Republic of Serbia, in the budgets of the units of local self-government, and from international development partners active in Serbia, to finance the said strategic measures;
 to effectively involve representatives of the Roma community in the process of developing and implementing strategic measures and exercise of guaranteed human rights to employment, housing, education, social and health protection.
For all the above reasons, and also to highlight the importance of the strategic document adopted in 2009, the Government of the Republic of Serbia has encouraged its Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion to adopt this Strategy. In line with this decision, activities of the Office for Human and Minority Rights of the Republic of Serbia have been initiated, and the Office prepared a "Baseline Study for the Development of a Strategy for Social Inclusion of Roma Harmonized with the Europe 2020 Strategy" in 2014. This latter document pointed to the fact that the economic, political and social conditions have changed substantially since 2009 when the "Strategy for the Improvement of the Status of Roma" had been adopted, and to the fact that the said strategy did not achieve all the adopted strategic goals, and that it was therefore necessary to develop a new strategic document.
Following a public debate that included numerous representatives of the Roma community, the National Council of the Roma Ethnic Minority, and civil society organizations advocating the Roma rights, the "Baseline Study" was adopted by the Government’s Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion. This way, a general consensus was achieved to direct the measures defined in the future strategic document towards the development of the public administration’s full capacity to ensure the achievement of social equality for Roma and to eliminate the structural causes of their poverty through four interrelated public policies - education, housing, employment and health. The spirit of this approach and its corresponding measures are based on the human rights standards, respect for human dignity, and protection of the rights of citizens in our immediate environment, freedom from deprivation, gender equality, and protection and promotion of ethnic and cultural identity of Roma. In addition, since a large number of Roma men and women live in extremely unfavourable social-economic conditions and need various kinds of support, especially from their local governments, social security has been added as one of the strategic areas.
The Strategy is based on the existing strategic, legal and institutional resources - strategies and legal acts regulating issues of concern for the improvement of the Roma status, and also on the state’s preparedness to develop programs aimed at the improvement of the position of Roma, as expressed in the Operative Conclusions from the "Social Inclusion of Roma in the Republic of Serbia (2015-2017)” Seminar, and in the Draft Action Plan for Chapter 23 . Institutional resources for the preparation and implementation of the Strategy are the following: the Serbian Government’s Council for the Improvement of Roma Status and for Implementation of the Decade of Roma Inclusion, the Office for Human and Minority Rights, Social Inclusion and Poverty Reduction, the line ministries in charge of public policies of interest for the implementation of the defined strategic measures, and the Deputy Prime Minister of the Republic of Serbia and Minister of Construction, Transport and Infrastructure, who coordinates the work of state bodies, local self-government bodies and public enterprises concerned with the improvement of the status of Roma .
In response to certain oversights and shortcomings occurred in the implementation of the previous strategic document, and in line with the Operative Conclusions and Action Plan for Chapter 23, this Strategy foresees for the Roma Social Inclusion Coordination Body to coordinate the activities concerning Roma inclusion, as defined in the Action Plan for the Implementation of the Strategy, assisted by the Office for Human and Minority Rights and the Team for Social Inclusion and Poverty Reduction, and to ensure introduction of sustainable normative and institutional conditions for the implementation of the adopted strategic measures and Strategy management.

За кохезивну Европу: родна равноправност и права жена

Регистрован члан

7 година 2 месеци

Семинар који организује румунско председништво Саветом ЕУ #РО2019УЕ

У сарадњи са Амбасадором Републике Финске и Амбасадом Републике Хрватске као део трио председавања ЕУ

У сарадњи са Саветом Европе и UN Women

Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.


 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

  • прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
  • организацију on line консултација у децембру 2017. године,
  • организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
  • прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
  • и Европске комисије у децембру 2018. године,
  • као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.

Позив за јавну расправу о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији (2015 – 2025)

Регистрован члан

8 година 6 месеци

Влада Србије припремила је Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године. 

Овај документ је настао из потребе да се, на један системски и свеобухватан начин, питања социјалног укључивања Рома и Ромкиња унапреде, како на националном, тако и на локалном нивоу, уз коришћење искустава у спровођењу претходне Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009 - 2015) и полазних основа за израду нове стратегије.
Према Попису становништва из 2011, у Србији живи око 148.000 Рома. Роми су једна од најугроженијих друштвених група у Србији. Циљ Владе Републике Србије је да, кроз удружени напор целог друштва, унапреди положај Рома и Ромкиња, како би се смањиле неједнакости које постоје између Рома и Ромкиња и остатка становништва.
Србија се на путу европске интеграције придружила земљама чланицама када је реч о социјалном укључивању Рома и Ромкиња будући да је као основу за израду овог документа користила ЕУ Оквир за националне стратегије за интеграцију Рома који је Европска комисија заједно са Европским парламентом прописала за своје земље чланице, што осигурава наставак сарадње, као и наставак ЕУ подршке Србији за унапређење положаја Рома и Ромкиња.
Оперативни закључци са трећег по реду Семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2017. године, које је Република Србија припремила заједно са Европском комисијом, постали су саставни део овог документа, а Нацрт стратегије усклађен је са Акционим планом за преговарачко поглавље 23: „Правосуђе и основна права“ у процесу приступних преговора Републике Србије са Европском унијом.
Јавну расправу организујемо у тренутку када је социјално укључивање Рома и Ромкиња подигнуто на највиши могући ниво именовањем потпредседнице Владе Србије да координира и осигура да се процес социјалног укључивања Рома и Ромкиња спроводи.
Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији (2015 - 2025) је стратешки документ који ће за период од десет година да интензивира рад институција на националном и локалном нивоу за питања социјалног укључивања Рома и Ромкиња и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лицима ромске националности. Документ покрива пет приоритетних области: образовање, становање, запошљавање, здравље и социјалну заштиту.
Влада Републике Србије позива све заинтересоване да од 26.11. до 17.12. доставе коментаре на Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године. Молимо вас да ваше коментаре шаљете путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs, или поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. Године.

docxКликните да преузмете Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији (2015 – 2025).340.6 KB

pdfКликните да преузмете Програм јавне расправе.1.14 MB

docКликните да преузмете образац за достављање коментаре на Нацрт стратегије62 KB

Jавни позив за учешће у јавној расправи о предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену стратегије социјалног укључивања рома и ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године

Регистрован члан

7 година 2 месеци

Министар Ђорђевић састао ce са председницом Београдског фонда за политичку изузетност, Соњом Лихт

Регистрован члан

8 година 6 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, државна секретарка Стана Божовић и помоћница министра Нина Митић састали су се са председницом Београдског фонда за политичку изузетност, Соњом Лихт.
Министар Ђорђевић се захвалио представницима Београдског фонда за политичку изузетност на спремности за сарадњу и пружању помоћи у креирању нове Стратегије превенције и заштите од дискриминације и подсетио да је у финалној фази усвајања и Закон  о забрани дискриминације као кровни закон који ће уређивати област заштите од дискриминације.
Током састанка, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, рекла је да ће Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности бити носилац активности праћења спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације и пратећег Акционог плана.
Приликом доношења Закона о забрани дискриминације,  како је истакла помоћница министра Нина Митић, потребна је сарадња државног сектора са цивилним друштвом и невладиним организацијама као и транспарентност у виду јавне расправе.
Соња Лихт је изразила жељу да Београдски фонд за политичку изузетност буде сарадник Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у изради и реализацији нове Стратегије превенције и заштите од дискриминације, као и да својим досадашњим искуством у тој области да допринос обезбеђивању заштите осетљивих друштвених група.
Саговорници су се сагласили око будуће сарадње у областима борбе против дискриминације и подизања нивоа социјалног укључивања.

 

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЈАВНОЈ РАСПРАВИ O ПРЕДЛОГУ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА 2025. ГОДИНУ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И БОРБУ ПРОТИВ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА И НАСИЉА У ПОРОДИЦИ ЗА ПЕРИОД ОД 2021. ДО 2025. ГОДИНЕ

Јавни позив за учешће у јавној расправи о нацрту закона о изменама и допунама закона о пензијском и инвалидском осигурању

Јавна расправа о Предлогу акционог плана за период 2021–2023. године за спровођење стратегије о економским миграцијама Репубике Србије за период од 2021–2027. године

Јавна расправа о Нацрту закона о волонтирању

Трећа стручна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима 20. септембра у Београду

Регистрован члан

6 година 4 месеци
Трећа стручна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима 20. септембра у Београду

Трећа и финална стручна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног овима посла у одређеним делатностима биће одржана у понедељак, 20. септембра у Београду.

 

Стручна расправа биће одржана у Палати Србија (Булевар Михајла Пупина 2), од 10 до 12 часова.

 

Према програму јавне расправе, прва стручна расправа одржана је у Нишу 8. септембра. а друга стручна расправа у Новом Саду 14. септембра. 

 

Jавна расправа о Нацрту закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима спроводи се у периоду од 3. до 22. септембра 2021. године.

 

Заинтересовани за учешће на  презентацији и стручној расправи у Београду потребно је да благовремено доставе своју пријаву на e-mail адресу: javna.rasprava@minrzs.gov.rs

 

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари, достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на e-mail адресу: javna.rasprava@minrzs.gov.rs и/или писаним путем на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина 22-26, 11000 Београд.