Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

89 резултата пронађено

Почиње Јавна расправа о радној пракси

Регистрован члан

7 година 2 месеци
Почиње Јавна расправа о радној пракси

Јавна расправа о Нацрту закона о радној пракси спроводиће се од 28. новембра до 18. децембра 2025. године за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, привредне коморе, стручну јавност, представнике невладиног сектора и друге заинтересоване учеснике.


Нацрт Закона је припремљен у оквиру Радне групе коју су чинили представници релевантних органа и организација, социјални партнери, удружења послодаваца, као и представници невладиних организација и организација младих.


Доношење Закона о радној пракси планирано је реформском агендом Републике Србије и Планом за испуњавање најважнијих обавеза из процеса преговора о приступању Републике Србије Европској унији до краја 2026. године.


Нацртом закона о радној пракси се по први пут уводе радне праксе у правни систем Републике Србије и усаглашен је са Препоруком о квалитетном оквиру за радне праксе коју је Савет министара ЕУ усвојио 2014. године, са основним елементима који обезбеђују квалитет радних пракси.


Циљ законског регулисања радних пракси је да се, пре свега, младим људима обезбеди адекватан законски оквир којим ће им се гарантовати потребан квалитет радних пракси, док ће стечене практичне вештине и искуства кроз овај вид ангажовања допринети њиховој већој конкурентности на тржишту рада а тиме и бржем запошљавању. 


Позивају се учесници јавне расправе да у току периода трајања јавне расправе достављају предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на имејл адресу: javna.rasprava@minrzs.gov.rs, писаним путем на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина 22-26, 11000 Београд, са назнаком: „За јавну расправу о Нацрту закона о радној пракси“, закључно са 18.12.2025. године, као и путем портала „еКонсултације“.

 

Војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине могућност откупа станова изграђених из средстава Јапанске донације и средстава НИП-а

Регистрован члан

7 година 2 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, државни секретар Ненад Нерић и самостални саветник Саша Дујовић разговарали су са 46 борачко инвалидских удружења, Удружења цивилних инвалида рата и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије о актуелним питањима из области борачко - инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата.

 

Министар Ђорђевић рекао је да ће поновити још једном иницијативу према локалним самоуправама да донесу правне акте, који ће бити објављени на сајту Министарства, а који ће омогућити откуп станова изграђених из средстава Јапанске донације и средстава НИП-а који су војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине додељени у закуп.

 

„Председник Александар Вучић дао је јасне смернице да је брига о борцима, њиховим породицама и традицији нешто чему Министарство којим руководим треба да посвети посебну пажњу и том политиком се водим. Сви заједно морамо да поштујемо оне који су се борили за нашу земљу, сачувамо сећање на оне који су дали животе за наше боље сутра и нашу државу“, рекао је Ђорђевић и додао да ће се следеће недеље одржати састанак представника министарства и пословних банака на коме ће бити разматране могућности да се овим корисницима одобре повољнији кредити  ради откупа наведених станова.

 

Министар је истакао да је припремљена радна верзија Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, у чијој су припреми учествовали и представници удружења, као и да ће се у најкраћем могућем времену спровести поступак јавне расправе у вези овог текста нацрта закона.

 

„Неопходно је да се расправа одржи у што већем броју градова, како би се омогућило свим заинтересованим да се упознају са законом и о њему дају своја мишљења. Након спроведене јавне расправе, у складу са датим примедбама, предлозима и сугестијама припремиће се коначни текст Нацрта закона који ће се пустити у даљу процедуру“, рекао је Ђорђевић и додао да је најбитније да тим новим законом буду сви подједнако задовољни.

 

Такође, када је у питању остваривање права на ортопедска помагала војних инвалида, на предлог представника удружења, министар је дао налог да се одмах приступи формирању Радне групе за припрему измена и допуна Правилника о ортопедским помагалима војних инвалида, у чијем ће саставу, поред осталих, бити и представници војних инвалида.

На састанку је, на иницијативу министра, договорено да се консултативни састанци представника удружења и овог Министарства, на којима би се сагледавали актуелни проблеми, убудуће одржавају сваких три месеца.

Представници удружења захвалили су министру на прилици да представе проблеме са којима се сусрећу као и предлоге којима би се унапредили услови живота бораца, војних инвалида и породица палих бораца истакавши да је ово први пут да један министар на овакав начин разговара са њима.

Фото галерија
181225

Jавни позив за учешће у Јавној расправи о Предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године

Регистрован члан

7 година 2 месеци
Jавни позив за учешће у јавној расправи о предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену стратегије социјалног укључивања рома и ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Предлога акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

 

Јавна расправа о Предлогу одржава се од 1. до 21. августа 2019. године.

 

Програм јавне расправе о Предлогу, са Предлогом и прилозима утврђеним Пословником Владе, објављује се на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и порталу е-Управе.

 

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања путем електронске поште на e-mail адресу: antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs или поштом на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина 22-24, са напоменом: „За јавну расправу о Предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године ”.

 

Саставни део овог јавног позива је текст Предлога, са образложењем и прилозима утврђеним Пословником Владе, који је одредио Одбор за јавне службе.

 

Почела јавна расправа о Нацрту закона о радној пракси

Регистрован члан

7 година 2 месеци
Почела јавна расправа о Нацрту закона о радној пракси

Јавна расправа о Нацрту закона о радној пракси почела је данас и трајаће до 23. децембра 2021. године.

 

У оквиру јавне расправе биће организоване презентације и стручне расправе у Новом Саду 13. децембра, Нишу 14. децембра и у Београду 17. децембра.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и стручну јавност, да се упознају са текстом Нацрта закона о радној пракси и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

 

Заинтересовани за учешће на презентацији Нацрта закона и стручним скуповима потребно је да благовремено доставе своју пријаву са назнаком града где ће присуствовати презентацији и стручној расправи, на адресу javna.rasprava@minrzs.gov.rs

 

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари, достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на адресу javna.rasprava@minrzs.gov.rs и/или писаним путем на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина 22-26, 11000 Београд.

 

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ЈАВНОЈ РАСПРАВИ O ПРЕДЛОГУ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПЕРИОД 2025–2026. ГОДИНЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ДЕИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И РАЗВОЈA УСЛУГА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У ЗАЈЕДНИЦИ ЗА ПЕРИОД 2022–2026. ГОДИНЕ

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања започело је рад на изради Предлога акционог плана за период 2023 -2024. године за спровођење Стратегије деинституционализције и развоја услуга социјалне  заштите у заједници за период 2022-2026.године.

 

Стратегија деинституционализације и развојa услуга социјалне заштите у заједници за период 2022–2026. године усвојена  је од стране Владе Републике Србије 1. фебруара 2022. године ("Службени гласник РС", број 12 од 1. фебруара 2022).

 

Акциони план за период 2023-2024.године за спровођење Стратегије деинституционализације и развојa услуга социјалне заштите у заједници за период 2022–2026. године представља документ јавне политике који се доноси ради операционализације и остваривања општег и посебних циљева предвиђених Стратегијом.

 

Припрема и усвајање Акционог плана ће омогућити ефективно, кохерентно и сврсисходно планирање јавних ресурса (људских, материјалних, финансијских и других) за спровођење мера и активности планираних Акционим планом и тиме допринети постизању дефинисаних посебних и општих циљева у оквиру Стратегије.

 

Акциони план даје усмерење за усклађен и територијални развој услуга на територији Републике Србије, као и спровођење процеса трансформације установа за смештај корисника у систему социјалне заштите. Завршне одредбе предвиђају оснаживање професионалаца у социјалној заштити, као и  корисника за њихово укључивање у заједницу. 

Јавна расправа о предлогу стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом

Регистрован члан

6 година 4 месеци
Јавна расправа о предлогу стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања организује јавну расправу о Предлогу стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом, 29. новембра 2019. године од 12:00 до 14:45 часова у Народној скупштини Републике Србије.

 

Јавну расправу ће отворити председница Народне скупштине Републике Србије и председница Одбора за права детета Народне скупштине Маја Гојковић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

У радном делу расправе, стручни сарадници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представиће текст Предлога. Након тога, предвиђена је дискусија за учеснике, односно народне посланике, представнике државних органа и организација цивилног друштва, академску заједницу и заинтересоване појединце. 

 

Република Србија представља наведени предлог у години у којој се у свету обележава 30 година од доношења Конвенције Уједињених нација о правима детета.

 

У паузи јавне расправе (у 12.30 часова), предвиђене су изјаве за медије у вези са Предлогом стратегије.

 

Почела јавна расправа о Нацрту закона о волонтирању

Регистрован члан

6 година 4 месеци
Почела јавна расправа о Нацрту закона о волонтирању

Јавна расправа о Нацрту закона о волонтирању почела је данас и трајаће до 13. јануара 2022. године.

 

У току јавне расправе биће организоване стручне расправе и презентације у Београду 27. децембра, у Нишу 28. децембра и у Новом Саду 29. децембра 2021. године.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и и стручну јавност, да се упознају са текстом Нацрта закона  о волонтирању и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

 

Заинтересовани за учешће на стручним скуповима потребно је да благовремено доставе своју пријаву са назнаком града где ће присуствовати презентацији и стручној расправи на e-mail адресу: javna.rasprava@minrzs.gov.rs   

 

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари, достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на e-mail адресу: javna.rasprava@minrzs.gov.rs  и/или писаним путем на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ул. Немањина 22-26, 11000 Београд.

 

Ђорђевић у Новом Пазару о начину решавања проблема насиља

Регистрован члан

7 година 2 месеци
Ђорђевић у Новом Пазару о начину решавања проблема насиља

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је у Новом Пазару, јавној расправи о Предлогу Националне стратегије о спречавању и сузбијању насиља над децом за период од 2020- 2025.године са Акционим планом. Како је истакао јавна расправа је прилика да се размене мишљења и пронађу најбољи начини за решавање проблема насиља. 

 

 „Неопходно је да се расправе одржавају у свим градовима у Србији јер је најбитније да се чује мишљење свих грађана јер ће то помоћи да ова Стратегија буде на највишем нивоу, да буде спроводива и да се зна ко је одговоран“, истакао је Ђорђевић. 

 

Насиље која погађа све категорије становништва, од жена, мушкараца, насиља над децом, вршњачког насиља, а ресорно Министарство улаже максималне напоре у остваривању бољих резултата. 

 

„Спречавање насиља над децом је веома важна тема. Сва деца заслужују безбрижно одрастање, а обавеза државе је да је пружи. Сви заједно морамо да се бавимо решавањем овог проблема“, подвукао је министар.

 

Након јавне расправе министар је посетио и Националну службу за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. 

 

„Задовољан  сам радом обе установе, али да увек постоји места за унапређење рада“, нагласио је министар и додао је да би желео лично да се увери у рад институција које су у надлежности Министарства и уколико је потребно пронађе начина за унапређење сарадње.

 

Поред министра Ђорђевића расправи су присуствовали градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац, председник Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Родољуб Чукановић, помоћник министра Слађана Чабрић и  посебни саветник министра Драган Вулевић. 

 

Фото галерија
182171

Флексибилнијим тржиштем рада до нових радних места

Регистрован члан

8 година 6 месеци

БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин рекао је данас да је циљ измена и допуна Закона о раду отварање нових радних места кроз флексибилније тржисте рада и нове одредбе о раду на одређено време.

"Овај закон се односи на оне који раде, али и на оне који не раде. Циљ нам је да отворимо нова радна места, што ћемо постићи флексибилнијим тржиштем рада и новим одредбама које се тичу рада на одређено време", рекао је Вулин у интервјуу за "Новости".

Министар је нагласио да нико не заборавља јавну расправу о Закону о раду, нити постоји било какво кршење демократске процедуре и да се ради о изменама и допунама закона - не новом закону који усваја Скупштина Србије, никако послодавци и синдикати.

"Ово су измене и допуне закона, а не нови закон. Примедбе за непостојање јавне расправе не стоје, јер ми и нисмо у обавези да је организујемо, а притом се под овим појмом може подвести и све објављено у медијима, а наредних дана најављена су и јавна окупљања", навео је министар.

Он је мишљења да је проблем што се кроз усвајање закона прелама више ствари - с једне стране незадовољство појединих синдиката што нису репрезентативни, а са друге послодаваца који не учествују у преговорима око закона из истих разлога.

"Они користе неинституционалне начине расправе и то је уреду, али чињеница је и да су Савез самосталних синдиката Себије и Уједињени грански синдикат "Независност" репрезентативни, као што је једна политичка партија парламентарна, а друга не", објаснио је Вулин.

Министар је навео да пре уласка закона у скупштинску процедуру, мора да се одржи још једна седница Социјално-економског савета (СЕС).

"Неопходно је да се одржи јос једна седница СЕС коју би председавајући Бранислав Чанак требало да закаже ове недеље. Свима треба да буде јасно да преговарају послодавци и синдикати, а не Влада. Мислим да би дан после СЕС-а, документ могао бити пред посланицима, а седница мора да се закаже не само због закона, већ због утврђивања минималне цене рада", навео је Вулин.

На питање када очекује прве резултате нових мере, министар је навео да ће мере које проистичу из закона дати одмах резултате.

"Ове измене радног законодавства могле су бити донете још пре неколико година, али нико није имао храбрости за то. Мере које проистичу из њега даће одмах резултате, који ће се видети најпре у приливу страних инвестиција и повољнијем привредном амбијенту. Сада смо у ситуацији да морамо да "победимо" Румунију, која има 22 милиона становника са просечном зарадом нижом него што је у Србији", приметио је министар Вулин у интервјуу "Новостима".

Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године

Влада доноси Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија) на основу члана 45. став 1. Закона о Влади . Уставни основ за доношење Стратегије садржан је у члановима 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 – 81, 97, 137, 178, 179, 183. и 190. Устава Републике Србије .


У протеклом периоду постигнути су одређени резултати у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња – изменама Закона о ванпарничном поступку омогућен је накнадни упис чињенице рођења лица која нису уписана у матичну књигу рођених и прописан је поступак за остваривање тог права; повећан је обухват ромске деце у основном образовању и установљене су афирмативне мере приликом уписа ученика и студената ромске националности у средње школе и на факултете; побољшан је приступ остваривања појединих права због увођења представника Рома и Ромкиња у процес остваривања јавних политика (педагошки асистенти, здравствене медијаторке, координатори за ромска питања). Упркос томе, главне препреке за социјално-економску интеграцију Рома и Ромкиња нису отклоњене и није створен потпун нормативни основ за спровођење дугорочних мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности, што су били циљеви „Стратегије за унапређивање положаја Рома 2009−2015 “.
Због тога је основни разлог за доношење Стратегије стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Поред тога, разлози због којих се доноси ова стратегија произилазе из потребе да се створе предуслови за остваривање поменутих стратешких циљева, и то да се:
 Успоставе механизми за спровођење, планирање, праћење и унапређење усвојених мера и активности;
 Развију капацитети и одговорност органа државне управе и локалне самоуправе да се ефикасно старају о остваривању и заштити права лица ромске националности;
 Обезбеде средства у буџету Републике Србије, буџетима јединица локалне самоуправе, као и код међународних развојних партнера који делују у Републици Србији за финансирање стратешких мера;
 Делотворно укључе представници ромске заједнице у поступке осмишљавања и спровођења стратешких мера и остваривања гарантованих људских права на рад, становање, образовање, социјалну и здравствену заштиту.


Због поменутих разлога, али и због тога што истиче важност стратешког документа усвојеног 2009. године, Влада Републике Србије је преко Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома покренула активности за доношење Стратегије. У вези са том одлуком су и активности Канцеларије за људска и мањинска права, која је 2014. године припремила „Полазну студију за израду Стратегије за социјално укључивање Рома усаглашену са Стратегијом Европа 2020.” Овим документом је указано на то да су економски, политички и друштвени услови под којима је 2009. године донета „Стратегија за унапређење положаја Рома” битно измењени и да њом нису остварени усвојени стратешки циљеви, те да је због тога потребно припремити нови стратешки документ.


Полазну студију је, након јавне расправе у којој су учествовали бројни представници ромске заједнице, Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва које заговарају права Рома и Ромкиња, усвојио Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома. Тиме је постигнуто начелно опредељење да се будућим стратешким документом мере усмере ка развијању пуног капацитета јавне управе да се стара о остваривању друштвене равноправности Рома и Ромкиња и елиминисању узрока структурног сиромаштва кроз четири међусобно повезане јавне политике – образовање, становање, запошљавање и здравље. Дух и мере таквог приступа заснивају се на стандардима људских права, поштовању достојанства личности и заштити права грађана и грађанки у непосредном окружењу, слободи од ускраћености, родној равноправности и заштити и унапређењу етнокултурног идентитета Рома и Ромкиња. Међутим, како велики број Рома и Ромкиња живи у изузетно неповољним социјално- економским условима и потребне су им различите врсте подршке, нарочито у локалним самоуправама, као стратешка област је уврштена и социјална заштита.


Стратегија је заснована на постојећим стратешким, правним и институционалним ресурсима – стратегијама и прописима којима су уређена поједина питања унапређења положаја Рома и Ромкиња, али и на опредељењу државе да развија програме унапређења положаја Рома и Ромкиња исказаним Оперативним закључцима са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” (за период 2015−2017. године) и Нацрту акционог плана за поглавље 23 . Институционални ресурси за припрему и спровођење Стратегије су Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, Канцеларија за људска и мањинска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, ресорна министарства која су задужена да воде јавне политике од интереса за остваривање стратешких мера и потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре која у име Владе координира рад државних органа, као и органа јединица локалних самоуправа и јавних предузећа у вези са унапређењем положаја Рома и Ромкиња.

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period (hereinafter: the Strategy) pursuant to Article 45, Paragraph 1 of the Government of Serbia Act . The constitutional basis for the adoption of the Strategy is contained in articles 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 - 81, 97, 137, 178, 179, 183 and 190 of the Constitution of the Republic of Serbia .


Results have been achieved in the previous period in the field of sustainable improvement of the status of Roma men and women: e.g. the adopted amendments to the Non-Contentious Procedures Act have provided for the subsequent registration of the fact of birth for persons who had not already been registered in the Register of Births and defined the procedure for exercising that right. Furthermore, the overall number of Roma children in primary education has been increased; affirmative action measures have been introduced in the admission of ethnic Roma students in secondary schools and colleges and universities; access to exercising a number of rights has been improved as a result of the introduction of Roma representatives in the implementation process of public policies (Teaching Assistants, Health Mediators, Coordinators for Roma issues). Still, the main barriers standing in the way of socio-economic integration of Roma have not yet been uprooted, and the adoption of a full legislative basis for the implementation of long-term measures to reduce poverty and achieve true equality of Roma citizens, the objectives of the "Strategy for the Improvement of Roma Status 2009-2015 ", has not been completed.


This is why the main reason to adopt this Strategy is to create conditions for the social inclusion of Roma men and women - to reduce their poverty and combat discrimination against persons of Roma ethnicity, i.e. to create conditions for Roma citizens to have full access to and exercise their human rights. Other reasons why the present Strategy is adopted come from the need to create preconditions to achieve the above mentioned strategic objectives, including:
 to introduce mechanisms for the implementation, planning, monitoring and improvement of the adopted measures and activities;
 to enhance the capacity and accountability of both the state administration and local self-governments to effectively oversee the implementation and protection of the Roma citizens’ rights;
 to secure funds in the Budget of the Republic of Serbia, in the budgets of the units of local self-government, and from international development partners active in Serbia, to finance the said strategic measures;
 to effectively involve representatives of the Roma community in the process of developing and implementing strategic measures and exercise of guaranteed human rights to employment, housing, education, social and health protection.
For all the above reasons, and also to highlight the importance of the strategic document adopted in 2009, the Government of the Republic of Serbia has encouraged its Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion to adopt this Strategy. In line with this decision, activities of the Office for Human and Minority Rights of the Republic of Serbia have been initiated, and the Office prepared a "Baseline Study for the Development of a Strategy for Social Inclusion of Roma Harmonized with the Europe 2020 Strategy" in 2014. This latter document pointed to the fact that the economic, political and social conditions have changed substantially since 2009 when the "Strategy for the Improvement of the Status of Roma" had been adopted, and to the fact that the said strategy did not achieve all the adopted strategic goals, and that it was therefore necessary to develop a new strategic document.


Following a public debate that included numerous representatives of the Roma community, the National Council of the Roma Ethnic Minority, and civil society organizations advocating the Roma rights, the "Baseline Study" was adopted by the Government’s Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion. This way, a general consensus was achieved to direct the measures defined in the future strategic document towards the development of the public administration’s full capacity to ensure the achievement of social equality for Roma and to eliminate the structural causes of their poverty through four interrelated public policies - education, housing, employment and health. The spirit of this approach and its corresponding measures are based on the human rights standards, respect for human dignity, and protection of the rights of citizens in our immediate environment, freedom from deprivation, gender equality, and protection and promotion of ethnic and cultural identity of Roma. In addition, since a large number of Roma men and women live in extremely unfavourable social-economic conditions and need various kinds of support, especially from their local governments, social security has been added as one of the strategic areas.


The Strategy is based on the existing strategic, legal and institutional resources - strategies and legal acts regulating issues of concern for the improvement of the Roma status, and also on the state’s preparedness to develop programs aimed at the improvement of the position of Roma, as expressed in the Operative Conclusions from the "Social Inclusion of Roma in the Republic of Serbia (2015-2017)” Seminar, and in the Draft Action Plan for Chapter 23 . Institutional resources for the preparation and implementation of the Strategy are the following: the Serbian Government’s Council for the Improvement of Roma Status and for Implementation of the Decade of Roma Inclusion, the Office for Human and Minority Rights, Social Inclusion and Poverty Reduction, the line ministries in charge of public policies of interest for the implementation of the defined strategic measures, and the Deputy Prime Minister of the Republic of Serbia and Minister of Construction, Transport and Infrastructure, who coordinates the work of state bodies, local self-government bodies and public enterprises concerned with the improvement of the status of Roma .


In response to certain oversights and shortcomings occurred in the implementation of the previous strategic document, and in line with the Operative Conclusions and Action Plan for Chapter 23, this Strategy foresees for the Roma Social Inclusion Coordination Body to coordinate the activities concerning Roma inclusion, as defined in the Action Plan for the Implementation of the Strategy, assisted by the Office for Human and Minority Rights and the Team for Social Inclusion and Poverty Reduction, and to ensure introduction of sustainable normative and institutional conditions for the implementation of the adopted strategic measures and Strategy management.