Претрага

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да се социјални дијалог води континуирано, да постоји добра и континуирана социјално-економска конекција државе и радника, радника и послодаваца.

Ђорђевић је додао и да су радници незадовољни својим материјалним положајем и да су њихови захтеви оправдани јер, како каже, увек може боље.

"Захтеви су оправдани, јер увек може боље и плате увек треба да буду веће, али треба да се крећу у складу са могућношћу државе. Ипак радници, са друге стране, виде да се ми не задужујемо. Знају да се плате и пензије могу повећати када направимо пресек и када видимо стање финансија", наводи Ђорђевић и додаје да је добро да грађани виде да се држава не задужује да би нешто исплаћивала.

"Добро је кад постоји једна транспарентност и када и грађани виде у каквом положају је држава била. Виде да се ми не задужујемо да би нешто исплаћивали, већ да све радимо из неких реалних прихода и да то на један транспарентан начин желимо да поделимо, за повећање плата и пензија, а и са друге стране да улажемо у нашу земљу јер дуго година ништа се није улагало. Потребна нам је нова инфраструктура да бисмо довели нове стране инвеститоре", наводи министар.

Ђорђевић је рекао да су се неки проблеми у прошлости решавали штрајковима и протестима, а сада разговором.

У припреми нови закони

Осврћући се на Закона о штрајку, Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом закону бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац.

"Знаће се минимални обим рада који треба да буде утврђен, да не би давали машти на вољу, да послодавци од случаја до случаја регулишу сами колики је минимални обим рада", рекао је министар.

Истиче да је до краја године планирано још доста закона који за сврху имају да побољшају пословање, положај радника и обезбеде "чистију ситуацију" када је у питању однос држава-послодавац и држава-синдикати.

У израду Закона о штрајку били су укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци. Како каже Ђорђевић, одлучио се за јавну расправу и нада се да ће до краја године закон бити усвојен, али да ће на крају јавне расправе поново сести са синдикатима и послодавцима како би разговарали.

По питању Закона о сезонским пословима, Ђорђевић наводи да је главна критика да је у сезонске послове укључена превелика администрација.

"Пошто се овде ради о сезонским радницима, од којих неки раде и само један дан, претерана администрација би довела до тога да би се више бавили администрацијом него сезонским радом. Жеља је била да послодавац не може да иде преко онога што му закон дозвољава, дужан је да обавести сезонског радника о његовим правима која не смеју да буду угрожена више од онога што закон дозвољава. Могу да буду мања, што је усмени договор, а сезонски радник има право да после тога тражи написмено", закључио је министар.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања др. Стана Божовић говорила је на округлом столу „Родна равноправност, климатске промене и заједница“ који је организовала Организација Уједињених нација за жене.

Државна секретарка Стана Божовић је у свом излагању нагласила да је политичка воља коју Влада Републике Србије показује да је, када је унапређивање положаја жена и достизање родне равноправности, несумњива.

„Један од показатеља тога је да се родна равноправност у овом тренутку анализира кроз све секторе па тако данас имамо и прилику да разговарамо и донесемо закључке о родној равноправности и климатским променама. Климатске промене су данас  један од највећих глобалних изазова и погађа многе сегменте живота на планети Земљи“, рекла је Божовић.

Како каже, од утицаја промене климе на:  пољопривреду, земљиште, воде, ваздух, инфраструктуру, здравље људи и животиња на које морамо дати одговор кроз адаптацију до тога да претходно морамо учинити све да ове промене успоримо кроз првенствено промену понашања и ставова морамо водити рачуна о праведном и не дискриминативном вођењу политика и доношењу мера.

Државна секретарка истакла је да свесни чињенице да ресурси нису равномерно распоређени и да одлуке, па и о борби против климатских промена већински доносе мушкарци, морамо пажљиво анализирати ово друштвено питање и заједнички донети предлоге мера за достизање једнакости у овом изазову.

„Јуче смо обележили Међународни дан жена на селу и посетили смо села у Расинском округу, сусревши се храбрим, вредним и паметним женама које се у 2018 години суочавају са недостатком инфраструктуре, саобраћајних веза и традиционалним ставовима да је жени место у кући. Жене на селу се климатским променама неравноправније суочавају од жена у урбаним срединама, и ово је једна од дискриминација са којом се морамо ухватити у коштац. Одговорност за праведно и не дискриминаторно понашање као и за борбу против климатских промена наравно треба да поведе држава, па у вези са тим желим да вас обавестим да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је након јавне расправе о нацрту Закона о родној равноправности предложило и члан закона који ће се бавити родном равноправношћу у заштити животне средине. Ово је нешто што је заиста иновативно и даће нам нов простор да политике родне равноправности  кроз законске норме спроводимо у овој за све нас важној области“, изјавила је државна секретарка др. Стана Божовић.

Одговори на климатске промене који у обзир узимају различите потребе и могућности и мушкараца и жена су од кључног значаја за заштиту животне средине и одрживи развој, закључак је Округлог стола „Родна равноправност, климатске промене и заједница“.

Поред Стане Божовић говорили су и директорка агенције Уједињених нација за жене Милана Рикановић, представница УНДП Стелијана Недер, помоћница Министра заштите животне средине Биљана Филиповић и Саша Габизон из Међународне мреже Жене у акцији за заједничку будућност.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са делегацијом Међународног монетарног фонда, предвођеном шефом Мисије Џејмсом Руфом и представио приоритете и планове рада Министарства као и постигнуте резултате у протеклих годину дана.

„Смањење стопе незапослености кроз прекфалификацију према потребама тржита рада, задржавање младих, пројекат „Реци Не раду на црно“ у циљу сузбијања сиве економије који ће имати и финансијске ефекте на буџет Републике Србије, као и рад на разичитим законима чије се усвајање очекује у наредном периоду, приоритети су рада Министарства“, рекао је министар.

Према његовим речима пројекат „Реци НЕ раду на црно“ до сада је дао изузетне резултате који су од велике корист за државу, али и за њене грађане.

„Циљ Владе Србије јесте да грађани знају какву корист имају од борбе против сиве економије, а да се њихова свест по том питању већ мења показује и све већи број пријава за рад на црно преко бесплатне телефонске линије која је недавно активирана“, истакао је министар.

Ђорђевић је нагласио да је у току израда социјалних карата на основу чега ће бити обезбеђена и праведнија и ефикаснија расподела социјалних давања и истовремено смањена могућност злоупотреба што значи и постизање веће контроле.

Министар Ђорђевић истакао је да је завршена јавна расправа о Нацрту законa о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и да је припремљен и објављен Извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона.

Ђорђевић је такође навео и да је Закон о изменама и допунама закона о финансијској подршци породици са децом тренутно у изради и ускоро се као предлог очекује у Скупштини.

„Након усвајања Закона о изменама и допунама почећемо са применом нових подстицајних мера за друго, треће и четврто дете, које је најавио председник Алексанадр Вучић и важиће ретроактивно, од датума када је на снагу ступио Закон о финансијској подршци породици са децом“, рекао је министар.

Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом Закону о штрајку бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац. Истакао је да су у изради Закона о штрајку били укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци и да се нада да ће до краја године, након јавне расправе, закон бити усвојен.

Шеф Мисије Џејмс Руф похвалио је напоре које улаже Министарство, као и досадашње спроведене реформе, изразио задовољство због постигнутих резултата и истакао да је посебно задовољан изнетим плановима који за циљ имају успостављање функционалног и одрживог система.

Новина предлога закона јесте начин обрачуна породиљске накнаде. Као основ за утврђивање накнаде, уместо досадашње основне зараде увећане за минули рад (без обрачуна прековременог рада, ноћног рада, бонуса ...) у последњих 12 месеци, према Нацрту закона у обрачун улази основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у периоду од 18 месеци пре отварања породиљског боловања. То значи да ће већина запослених породиља остваривати већу накнаду јер ће им у обрачун ући укупна, а не као до сад основна зарада коју су оствариле у датом периоду.
Мањи број породиља ће имати накнаду нижу од своје последње зараде. То се односи само на оне жене које су радни однос засновале у току трудноће или су радиле краће од 18 месеци, као и оне којима је зарада, у односу на зараде осталих запослених у истом предузећу, знатно увећана у месецима пред порођај. Ова мера је уведена како би се спречиле уочене злоупотребе у вези са фиктивним запошљавањем и вишеструким увећање зараде запосленој по сазнању за трудноћу.
Да држава брине о будућим мајкама показује и промена начина исплате породиљске накнаде. Наиме, од 1. јула 2016. године Министарство за рад ће накнаду исплаћивати ДИРЕКТНО породиљама на њихов рачун, а не послодавац као до сада. Тиме ће бити омогућено да жене редовно добијају своја примања, чиме неће више зависити од самовоље или финансијских могућности послодавца.
Битна новина Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом је и да је проширен круг лица која могу остварити право на породиљско одсуство. ПО ПРВИ ПУТ право на накнаду прихода по основу рођења и неге детета моћи ће да остваре жене које су власнице пољопривредних газдинстава, које самостално обављају делатност, као и жене које обављају или су у периоду од 18 месеци пре рођења детета, по основу уговора обављале привремене и повремене послове. Дужина трајања њиховог породиљског одсуства је годину дана без обзира на редослед рађања детета.
Манипулација Аутономног женског центра је изношење тврдње да, иако је најављивано, Нацрт не предвиђа накнаде за незапослене породиље. Подсећамо да незапослене породиље никада и ни по једном закону нису у нашој земљи имале право на надокнаду која, иначе, проистиче из радног односа.
Коришћењем података Централног регистра и Пореске управе, смањиће се и број потребних докумената, па ће породиљама бити олакшан и поступак остваривања права.
Услови за остваривање права на дечији додатак суштински нису мењани. Новина је потврда о редовном похађању школе коју ће свака три месеца у току школске године (не календарске) од образовне институције прибављати служба дечије заштите. Овим ће бити избегнута досадашња пракса једног броја родитеља да остварују право на дечији додатак за дете које не похађа редовно наставу већ, без непосредне бриге родитеља, време проводи обављајући активности непримерене свом узрасти и често противзаконите (нпр: просјачење). Редовно школовање деце обавезно je по Закону о основама система образовања и васпитања а ова мера је стимуланс да се деца задрже на школовању а не да о њиховом образовању нико не води бригу. Право на дечији додатак НЕЋЕ бити ускраћено уколико је нередовно похађање школе последица болести детета.
Нацрт закона предвиђа и да износ дечијег додатка за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, као детета које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, буде увећан за 50 одсто.
Неистините су, тенденциозне и неаргументоване тврдње наведене у објавама Аутономног женског центра и појединих медија у вези са садржајем Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом, односно правима породиља и социјално угрожених породица са децом. Текст Нацрта је доступан на сајту Министарства за рад www.minrzs.gov.rs. Сви заинтересовани су имали прилике да се упознају са текстом Нацрта и своје предлоге, коментаре и сугестије изнесу у току јавне расправе која је завршена 6. јануара.