Претрага

Министарство је, након спроведеног јавног позива за учешће у раду Радне групе за израду Нацрта Закона о правима родитеља–неговатеља, окончало поступак разматрања пристиглих пријава.

На јавни позив пријавило се укупно 21 удружење. Комисија је, у складу са унапред утврђеним критеријумима, извршила бодовање и дала препоруку да у Радну групу буде укључено шест удружења која су остварила највећи број бодова.

Од укупног броја пријављених удружења, 15 је испунило формалне услове јавног позива. Имајући у виду друштвену осетљивост теме и значај обезбеђивања инклузивног и свеобухватног дијалога, министар је донео одлуку да у рад Радне групе буду укључена сва удружења која су испунила формалне и етичке услове јавног позива, уз уважавање препоруке Комисије.

Овом одлуком Радна група је формирана и чини је укупно 30 чланова – 15 представника удружења, као и 15 представника надлежних министарстава и органа који учествују у систему подршке родитељима – неговатељима.

Удружења која нису испунила формалне услове јавног позива, као и родитељи који нису чланови удружења, имаће могућност да активно учествују у оквиру јавних консултација и јавне расправе о Нацрту закона и доставе предлоге, сугестије и коментаре.

Министарство остаје посвећено транспарентном, одговорном и инклузивном процесу израде закона, са циљем да се донесу квалитетна, одржива и праведна решења у најбољем интересу родитеља–неговатеља и њихових породица.

Јавна расправа о Предлогу националне стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године почела је данас и трајаће до 30. марта 2021. године. 

Предлог стратегије сачинила је Радна група коју је формирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а коју чине представници надлежних министарстава, других државних органа и институција, као и представници невладиних организација.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива све заинтересоване стране да узму активно учешће у јавној расправи и својим коментарима, предлозима и сугестијама допринесу даљем унапређењу превенције и заштите жена од насиља и насиља у породици.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари заинтересоване стране могу да доставе путем електронске поште на адресу: socijalnа.zastita@minrzs.gov.rs или поштом на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина бр. 22-24, са напоменом: „За јавну расправу о Предлогу националне стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године. ”.

Овим стратешким документом се унапређује стратешки оквир у овој области, јачајући капацитете и институција и организација које пружају услуге женама које су преживеле насиље, побољшавајући координацију кључних актера и подижући ниво свести грађана и доносилаца одлука о неприхватљивости насиља.

Детаљније информације о спровођењу јавне расправе доступне су на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на линку:  https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-soci…

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Миланом Мариновићем о досадашњој сарадњи и унапређењу исте.

На састанку је утврђено да су резултати поступања Министарства по налозима тог независног института не само на задовољавајућем нивоу, већ се сарадња одвија на обострано задовољство.

У вези са наведеним, Повереник је констатовао да је Центар за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“ поступио у складу са опоменом и препоруком Повереника.

„Спремност Министарства да све конструктивне предлоге за унапређење људских права угради у своје праксе, доприноси унапређењу сарадње са свим релевантним субјектима у друштву, укључујући и Канцеларију Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности“, истакао је Мариновић.

У вези са наведеним, договорени приоритети сарадње у области унапређења законске и подзаконске регулативе у области рада и запошљавања и социјалне заштите у наредном периоду.

Мариновић се посебно захвалио министру Ђорђевићу и државној секретарки др Стани Божовић, која је такође присуствовала састанку, на предлогу да овај независни институт буде укључен у праћење рада Радне групе за израду Предлога националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима (2020-2025) и Предлога акционог плана за спровођење националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима (2020-2022), посебно у фази израде нацрта тих докумената и вођења јавне расправе о њима, што ће допринети већој транспарентности и друштвеној укључености свих релевантних субјеката у овај процес.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић учествовала је на трибини под називом „Заједно у борби против насиља над женама“  која је организована у оквиру кампање „16 дана активизма борбе против насиља над женама“.

    Државна секретарка Стана Божовић је пренела поруку министра Ђорђевића којом се пружа подршка заједничкој борби против насиља и Зрењанину као примеру добре праксе. Порука државне секретарке је да се не смемо мирити са насиљем, јер податак да је само ове године 26 жена изгубило живот као жртва партнерских односа, говори у прилог томе, посебно имајући у виду да је партнерско насиље генератор и осталих облика насиља.

            „Примена новог Закона показује добре резултате, а друштво у целини не сме да ћути и мора да нађе начина да помогне жени - жртви насиља да добије адекватан статус у друштву“, истакла је Стана Божовић. Она је позвала начелницу Средњoбанатског округа да настави са борбом и подршком у оснаживању жена, пре свега економском, јачајући сарадњу са друштвено одговорним компанијама, јер само је економски независна жена – слободна жена.

            У даљем излагању државна секретарка је говорила о мерама које ће Министарство предузети у циљу оснаживања Центара за социјални рад у циљу пружања подршке жртвама насиља, као и о увођењу СОС телефонске линије која ће заживети почетком наредне године. Закључујући излагање, изнела је да је нови Закон о родној равноправности у завршној фази, и да ће након јавне расправе ући у скупштинску процедуру, као и Закон о спречавању дискриминације,
Послала је и јасну поруку да актуелна власт даје пуну подршку борби против насиља над женама.
    Трибина је завршена са поруком да је живот без насиља основно људско право.

    Скупу су се обатили и начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, начелник Полицијске управе у Зрењанину Бојан Марковић, јавни тужилац Младен Вујун и директорка Центра за социјални рад у Зрењанину Оливера Лисица.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на шестом, а уједно и последњем Округлом столу на којем је представљена јавна расправа о Предлогу стратегије о економским миграцијама за период од 2021. до 2027. године где је истакао да је ова тема веома битна за опстанак целе државе, те да је неопходно да се сви једнако укључимо у решавању овог проблема, са којим се суочавају многе земље, а не само Србија.

Како је навео Ђорђевић, потребно је да као земља имамо јасан циљ и начин како да створимо повољан пословни и привредни амбијент и друштво у којем ће грађани имати перспективу и могућност за напредак.

„Како и сам председник Србије Александар Вучић, у већини свог обраћања истиче, поред демографије веома битна тема којом сви треба да се бавимо јесте и смањење економских миграција. Желимо да младе задржимо у својој земљи, да вратимо оне које су отишли, али и да привучемо и друге држављане да дођу и раде у Србији“, рекао је министар и додао да смо на добром путу, али да нам још увек недостаје храбрости и вере да можемо много тога да урадимо што ће нашој земљи донети просперитет и бољу будућност за наше грађане.

Министар је навео да се применом поменуте Стратегије очекује успоравање одласка грађана Србије у иностранство, успостављање система управљања економским миграцијама, јачања капацитета за задржавање високостручних и високообразованих кадрова, као и јачање капацитета за привлачење странаца.

Текст Предлога стратегије представљен је на Округлом столу у пет градова, Нишу, Новом Саду, Суботици, Новом Пазару и Крагујевцу, а по окончању Јавне расправе ресорно Министарство анализираће све примедбе, предлоге и сугестије, сачинити и објавити извештај о спроведеној расправи о Предлогу стратегије на интернет страници и порталу е-управе.

Округлом столу присуствовао је државни секретар Бојана Станић и професор др Владимир Гречић.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да се социјални дијалог води континуирано, да постоји добра и континуирана социјално-економска конекција државе и радника, радника и послодаваца.

Ђорђевић је додао и да су радници незадовољни својим материјалним положајем и да су њихови захтеви оправдани јер, како каже, увек може боље.

"Захтеви су оправдани, јер увек може боље и плате увек треба да буду веће, али треба да се крећу у складу са могућношћу државе. Ипак радници, са друге стране, виде да се ми не задужујемо. Знају да се плате и пензије могу повећати када направимо пресек и када видимо стање финансија", наводи Ђорђевић и додаје да је добро да грађани виде да се држава не задужује да би нешто исплаћивала.

"Добро је кад постоји једна транспарентност и када и грађани виде у каквом положају је држава била. Виде да се ми не задужујемо да би нешто исплаћивали, већ да све радимо из неких реалних прихода и да то на један транспарентан начин желимо да поделимо, за повећање плата и пензија, а и са друге стране да улажемо у нашу земљу јер дуго година ништа се није улагало. Потребна нам је нова инфраструктура да бисмо довели нове стране инвеститоре", наводи министар.

Ђорђевић је рекао да су се неки проблеми у прошлости решавали штрајковима и протестима, а сада разговором.

У припреми нови закони

Осврћући се на Закона о штрајку, Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом закону бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац.

"Знаће се минимални обим рада који треба да буде утврђен, да не би давали машти на вољу, да послодавци од случаја до случаја регулишу сами колики је минимални обим рада", рекао је министар.

Истиче да је до краја године планирано још доста закона који за сврху имају да побољшају пословање, положај радника и обезбеде "чистију ситуацију" када је у питању однос држава-послодавац и држава-синдикати.

У израду Закона о штрајку били су укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци. Како каже Ђорђевић, одлучио се за јавну расправу и нада се да ће до краја године закон бити усвојен, али да ће на крају јавне расправе поново сести са синдикатима и послодавцима како би разговарали.

По питању Закона о сезонским пословима, Ђорђевић наводи да је главна критика да је у сезонске послове укључена превелика администрација.

"Пошто се овде ради о сезонским радницима, од којих неки раде и само један дан, претерана администрација би довела до тога да би се више бавили администрацијом него сезонским радом. Жеља је била да послодавац не може да иде преко онога што му закон дозвољава, дужан је да обавести сезонског радника о његовим правима која не смеју да буду угрожена више од онога што закон дозвољава. Могу да буду мања, што је усмени договор, а сезонски радник има право да после тога тражи написмено", закључио је министар.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања др. Стана Божовић говорила је на округлом столу „Родна равноправност, климатске промене и заједница“ који је организовала Организација Уједињених нација за жене.

Државна секретарка Стана Божовић је у свом излагању нагласила да је политичка воља коју Влада Републике Србије показује да је, када је унапређивање положаја жена и достизање родне равноправности, несумњива.

„Један од показатеља тога је да се родна равноправност у овом тренутку анализира кроз све секторе па тако данас имамо и прилику да разговарамо и донесемо закључке о родној равноправности и климатским променама. Климатске промене су данас  један од највећих глобалних изазова и погађа многе сегменте живота на планети Земљи“, рекла је Божовић.

Како каже, од утицаја промене климе на:  пољопривреду, земљиште, воде, ваздух, инфраструктуру, здравље људи и животиња на које морамо дати одговор кроз адаптацију до тога да претходно морамо учинити све да ове промене успоримо кроз првенствено промену понашања и ставова морамо водити рачуна о праведном и не дискриминативном вођењу политика и доношењу мера.

Државна секретарка истакла је да свесни чињенице да ресурси нису равномерно распоређени и да одлуке, па и о борби против климатских промена већински доносе мушкарци, морамо пажљиво анализирати ово друштвено питање и заједнички донети предлоге мера за достизање једнакости у овом изазову.

„Јуче смо обележили Међународни дан жена на селу и посетили смо села у Расинском округу, сусревши се храбрим, вредним и паметним женама које се у 2018 години суочавају са недостатком инфраструктуре, саобраћајних веза и традиционалним ставовима да је жени место у кући. Жене на селу се климатским променама неравноправније суочавају од жена у урбаним срединама, и ово је једна од дискриминација са којом се морамо ухватити у коштац. Одговорност за праведно и не дискриминаторно понашање као и за борбу против климатских промена наравно треба да поведе држава, па у вези са тим желим да вас обавестим да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је након јавне расправе о нацрту Закона о родној равноправности предложило и члан закона који ће се бавити родном равноправношћу у заштити животне средине. Ово је нешто што је заиста иновативно и даће нам нов простор да политике родне равноправности  кроз законске норме спроводимо у овој за све нас важној области“, изјавила је државна секретарка др. Стана Божовић.

Одговори на климатске промене који у обзир узимају различите потребе и могућности и мушкараца и жена су од кључног значаја за заштиту животне средине и одрживи развој, закључак је Округлог стола „Родна равноправност, климатске промене и заједница“.

Поред Стане Божовић говорили су и директорка агенције Уједињених нација за жене Милана Рикановић, представница УНДП Стелијана Недер, помоћница Министра заштите животне средине Биљана Филиповић и Саша Габизон из Међународне мреже Жене у акцији за заједничку будућност.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са делегацијом Међународног монетарног фонда, предвођеном шефом Мисије Џејмсом Руфом и представио приоритете и планове рада Министарства као и постигнуте резултате у протеклих годину дана.

„Смањење стопе незапослености кроз прекфалификацију према потребама тржита рада, задржавање младих, пројекат „Реци Не раду на црно“ у циљу сузбијања сиве економије који ће имати и финансијске ефекте на буџет Републике Србије, као и рад на разичитим законима чије се усвајање очекује у наредном периоду, приоритети су рада Министарства“, рекао је министар.

Према његовим речима пројекат „Реци НЕ раду на црно“ до сада је дао изузетне резултате који су од велике корист за државу, али и за њене грађане.

„Циљ Владе Србије јесте да грађани знају какву корист имају од борбе против сиве економије, а да се њихова свест по том питању већ мења показује и све већи број пријава за рад на црно преко бесплатне телефонске линије која је недавно активирана“, истакао је министар.

Ђорђевић је нагласио да је у току израда социјалних карата на основу чега ће бити обезбеђена и праведнија и ефикаснија расподела социјалних давања и истовремено смањена могућност злоупотреба што значи и постизање веће контроле.

Министар Ђорђевић истакао је да је завршена јавна расправа о Нацрту законa о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и да је припремљен и објављен Извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона.

Ђорђевић је такође навео и да је Закон о изменама и допунама закона о финансијској подршци породици са децом тренутно у изради и ускоро се као предлог очекује у Скупштини.

„Након усвајања Закона о изменама и допунама почећемо са применом нових подстицајних мера за друго, треће и четврто дете, које је најавио председник Алексанадр Вучић и важиће ретроактивно, од датума када је на снагу ступио Закон о финансијској подршци породици са децом“, рекао је министар.

Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом Закону о штрајку бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац. Истакао је да су у изради Закона о штрајку били укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци и да се нада да ће до краја године, након јавне расправе, закон бити усвојен.

Шеф Мисије Џејмс Руф похвалио је напоре које улаже Министарство, као и досадашње спроведене реформе, изразио задовољство због постигнутих резултата и истакао да је посебно задовољан изнетим плановима који за циљ имају успостављање функционалног и одрживог система.

Новина предлога закона јесте начин обрачуна породиљске накнаде. Као основ за утврђивање накнаде, уместо досадашње основне зараде увећане за минули рад (без обрачуна прековременог рада, ноћног рада, бонуса ...) у последњих 12 месеци, према Нацрту закона у обрачун улази основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у периоду од 18 месеци пре отварања породиљског боловања. То значи да ће већина запослених породиља остваривати већу накнаду јер ће им у обрачун ући укупна, а не као до сад основна зарада коју су оствариле у датом периоду.
Мањи број породиља ће имати накнаду нижу од своје последње зараде. То се односи само на оне жене које су радни однос засновале у току трудноће или су радиле краће од 18 месеци, као и оне којима је зарада, у односу на зараде осталих запослених у истом предузећу, знатно увећана у месецима пред порођај. Ова мера је уведена како би се спречиле уочене злоупотребе у вези са фиктивним запошљавањем и вишеструким увећање зараде запосленој по сазнању за трудноћу.
Да држава брине о будућим мајкама показује и промена начина исплате породиљске накнаде. Наиме, од 1. јула 2016. године Министарство за рад ће накнаду исплаћивати ДИРЕКТНО породиљама на њихов рачун, а не послодавац као до сада. Тиме ће бити омогућено да жене редовно добијају своја примања, чиме неће више зависити од самовоље или финансијских могућности послодавца.
Битна новина Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом је и да је проширен круг лица која могу остварити право на породиљско одсуство. ПО ПРВИ ПУТ право на накнаду прихода по основу рођења и неге детета моћи ће да остваре жене које су власнице пољопривредних газдинстава, које самостално обављају делатност, као и жене које обављају или су у периоду од 18 месеци пре рођења детета, по основу уговора обављале привремене и повремене послове. Дужина трајања њиховог породиљског одсуства је годину дана без обзира на редослед рађања детета.
Манипулација Аутономног женског центра је изношење тврдње да, иако је најављивано, Нацрт не предвиђа накнаде за незапослене породиље. Подсећамо да незапослене породиље никада и ни по једном закону нису у нашој земљи имале право на надокнаду која, иначе, проистиче из радног односа.
Коришћењем података Централног регистра и Пореске управе, смањиће се и број потребних докумената, па ће породиљама бити олакшан и поступак остваривања права.
Услови за остваривање права на дечији додатак суштински нису мењани. Новина је потврда о редовном похађању школе коју ће свака три месеца у току школске године (не календарске) од образовне институције прибављати служба дечије заштите. Овим ће бити избегнута досадашња пракса једног броја родитеља да остварују право на дечији додатак за дете које не похађа редовно наставу већ, без непосредне бриге родитеља, време проводи обављајући активности непримерене свом узрасти и често противзаконите (нпр: просјачење). Редовно школовање деце обавезно je по Закону о основама система образовања и васпитања а ова мера је стимуланс да се деца задрже на школовању а не да о њиховом образовању нико не води бригу. Право на дечији додатак НЕЋЕ бити ускраћено уколико је нередовно похађање школе последица болести детета.
Нацрт закона предвиђа и да износ дечијег додатка за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, као детета које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, буде увећан за 50 одсто.
Неистините су, тенденциозне и неаргументоване тврдње наведене у објавама Аутономног женског центра и појединих медија у вези са садржајем Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом, односно правима породиља и социјално угрожених породица са децом. Текст Нацрта је доступан на сајту Министарства за рад www.minrzs.gov.rs. Сви заинтересовани су имали прилике да се упознају са текстом Нацрта и своје предлоге, коментаре и сугестије изнесу у току јавне расправе која је завршена 6. јануара.