Претрага

На дан 02.02.2022. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 1331 корисника и 695 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 8375, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 4567.

Присуство вируса COVID- 19 потврђено је код:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Карабурма;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Стационар;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Панчеву;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, Дом и Прихватилиште у Футогу;
• Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Лиман;
• Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Ново насеље;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Суботици;
• Геронтолошком центру у Алексинцу;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој бањи;
• Геронтолошком центру у Обреновцу;
• Геронтолошком центру у Нишу;
• Геронтолошком центру у Младеновцу;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;
• Геронтолошком центру у Врбасу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру у Кањижи;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Сомбору;
• Геронтолошком центру у Крушевцу;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера ''Пожега'';
• Дому за смештај старих лица у Смедереву;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за старе и пензионере, Мол;
• Дому за старе и пензионере у Кули;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Дому за смештај старих лица, Димитровград;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старијих, Забучје, Ужице;
• Домском одељењу при ЦСР Нови Кнежевац;
• Дому за смештај и негу старих лица, Прокупље;
• Установи за одрасле и старе при ЦСР Љубовија;
• Установи за одрасле и старије при ЦСР Кучево;
• Дому за смештај старих лица, Сурдулица;
• Домском одељењу при ЦСР у Деспотовцу;
• Домском одељењу при ЦСР Брус;
• Домском одељењу за пензионере и стара лица при ЦСР Блаце;
• Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Прихватилишту за одрасла и стара лица, Београд;
• Прихватилишту за децу Београда;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Ниш;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Књажевац;
• Установи за децу и младе ''Шабац'', Шабац;
• СОС Дечијем селу, Краљево;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;
• Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'' Бања Ковиљача;
• Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;
• Дому за смештај одраслих лица Кулина;
• Дому за душевно оболела лица у Чуругу;
• Дому за душевно оболела лица ''1.Октобар'', Стари Лец;
• Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;
• Дому за одрасле и старије ''Свети Василије Острошки чудотворац'', Нови Бечеј;
• Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Панчево;
• Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд;
• Дому ''Ветерник'', у Ветернику;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Дому за децу и омладину ''Споменак'', Панчево;
• Установи за децу и младе ''Христина Маркишић'', Алексинац;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Душко Радовић'', Ниш;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Дому за децу и омладину ''Станко Пауновић'', Неготин;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за лица ментално ометена у развоју Тутин;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд, РЈ Предах смештај;
• Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при ЦСР Панчево;
• Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите града Зрењанина;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Стара Бежанија'', Београд;
• Дому за стара лица ''Конак'' Сремска Каменица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вис'' Умка, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Family Garden'' Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'' Младеновац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Винијум'' Качулице, Чачак;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сунчана падина'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dionis&Demetra'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево; 
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Holiday house lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Луна дом'', Београд;
• Дому за смептај одраслих и старијих ''Viva Altina'' Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'' Барајево, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Викторија'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Terza Eta'', Прибој;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Бетанија'', Петроварадин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Vračar lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Топаловић'' Кладово;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium BB'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Meliorvita'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Lena lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Савинац'', Горњи Милановац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лена'', Београд;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Национални дом'' Владимировац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Akvaten'' Алибунар;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Кућа добра Деспотовић'' Ваљево;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Заплање-мој дом'', Гаџин Хан;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Бели двор-Ђорђевић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''T&S Kapriš'', Зрењанин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Максимовић'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Жарковачки врт'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Kladomox plus'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Имела'', Београд;
• Центру за породични смештај и усвојење Београд;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Градском центру за социјални рад у Београду;
• Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Крагујевцу;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Зајечару;
• Центру за социјални рад у Бачкој Паланци;
• Центру за социјални рад у Руми;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Сечњу;
• Центру за социјални рад у Алексинцу;
• Центру за породични смештај и усвојење Kрагујевац;
• Центру за породични смештај и усвојењеу  Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Суботици;
• Центру за породични смештај и усвојење Ниш;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом, Београд;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Геронтолошком центру Београд – РЈ Дневни центри и клубови.

Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка, решењем о суспензији лиценце Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 27.5.2020. године, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 8.5.2020. године и Дом за смештај одраслих и старијих ''Holiday house'' Београд, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 07.07.2021. године, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дана 18.3.2021. године, донето је решење Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', Борча, Београд. 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиoци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 15.912 корисника. Од тогаје: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 262, са капацитетом од 10.002 корисника.

Разумевање потреба осетљивих друштвених група и креирање услуга социјалне заштите у складу са тим потребама, један је од важних корака ка јачању позиције не само осетљивих група, већ и друштва у целини, oцењено је данас на свечаном потписивању Протокола о сарадњи са 15 локалних самоуправа.

Скуп су организовали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пројекат Немачко-српске развојне сарадње “Услуге социјалне заштите за осетљиве групе”, који спроводи ГИЗ.

Овом приликом министар за рад, запошљавање, борачка и социјала питања Зоран Ђорђевић истакао је да ресорно Министарство води одговорну социјалну политику која се рефлектује на наше грађане, као и да посебну пажњу пружа друштвено осетљивим групама како би се унапредили услови у којима живе.

„Измене и допуне Закона о социјалној заштити и израда Закона о социјалним картама даће један додатни искорак унапред, када је у питању брига о осетљивим групама, али док се то не догоди, подршка Немачке развојне сарадње, коју спроводи ГИЗ, а која постоји у многим пројектима, а не само у овом, од велике је важности за све грађане“, рекао је министар истичући да је досадашња сарадња са овом организацијом увек била позитивна.

Вођа пројекта Услуге социјалне заштите за осетљиве групе Александра Хилбиг указала је на важност сарадње међу општинама и градовима, размене искустава и примера добра праксе и нагласила да ће се подршка свакој општини оријентисати на конкретне потребе уз нагласак на оснаживању осетљивих група.

Заменица амбасадора Савезне Републике Немачке, Доротеа Гизелман изјавила је да Немачка остаје посвећена подршци Србије на њеном путу ка Европској унији и додала да развој добре управе - ефикасних и транспарентних јавних услуга - представљају важне реформе на европском путу Србије.

Пројекат има за циљ унапређење услуга социјалне заштите које одговарају на потребе осетљивих група (особа са инвалидитетом, деце, старих, жена, жртава насиља, Рома, миграната и других). По потписивању Протокола о сарадњи, општине ће добити подршку кроз мере које су прилагођене њиховим потребама, а које ће бити израђене у блиској сарадњи са општинским тимовима. Протокол о сарадњи потписали су представници из Лознице, Пландишта, Ужица, Руме, Сремске Митровице, Пећинаца, Крупња, Сјенице, Косјерића, Ариља, Мионице, Шида, Пријепоља, Лајковца и Прибоја. Потписивању су присуствовали и представници Ваљева, Панчева, Шабаца и Вршца као примери добре праксе у области социјалне заштите.

Поводом Међународног дана људских права, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз подршку Нордијског савета министара организовало је регионалну конференцију институционалних механизама за родну равноправност „Развој родне равноправности кроз регионалну сарадњу – искуства Нордијских земаља“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је сходно члану 16. Закона о министарствима искључиво надлежно када је у питању антидискриминациона политика и родна равноправност, регионалном конференцијом обележило је и последњи дан међународне кампање "16 дана активизма против родно заснованог насиља“.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић истакла је да Република Србија и Народна скупштина дају велики значај темама родне равноправности и унапређењу положаја.

„Жене у Србији су се избориле да се нађу на многим важним местима, на челу Владе Републике Србије, Скупштине, Народне банке Србије, Уставног суда Србије, на челу Републичког јавног тужилаштва, тужилаштва за ратне злочине, а обављају и многе друге одговорне послове“, навела је Гојковић.

Председница Народне скупштине је рекла да је сагледавајући најбоље праксе и искуства европских држава Србија испред себе поставила задатак да донесе најквалитетнија могућа решења која ће женама омогућити суштински бољи положај у друштву, што је кључни циљ доношења новог закона о родној равноправности који ће се ускоро појавити и на агенди у Народној скупштини Републике Србије.

Држава секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  Бојана Станић нагласила је да се Влада Републике Србије активно залаже за заштиту људских права.

„Међународно преузете правне и политичке обавезе Србије да кроз своје законодавство, али и кроз активности државних органа и других субјеката у друштву, у складу са законодавством ЕУ и Миленијумским циљевима УН- спречава дискриминацију и остварује и унапређује родну равноправност - спадају у делокруг рада Министарства за рад. Ове обавезе Републике Србије су нарочито истакнуте у оквиру преговарачког поглавља 23 за придруживање Европској унији, и кроз актуелну израду Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности“, рекла је Станић и додала да је израда поменутих закона један од приоритетних задатака садржаних у Акционом плану Владе и у Плану рада овог Министарства.

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић истакла је да је стратешки циљ Владе Републике Србије и ресорног министарства унапређење људских права, родне равноправности и борба проти насиља у било ком облику.

„Овај циљ се налази у свим нашим агендама, а кључна порука данашње регионалне конференције јесте координација, јер координацијом можемо учинити да процес и прогрес буду још бољи и већи. Како је рекао и председник Републике Србије Александар Вучић, на овом путу прогреса и унапређења људских права и унапређења положаја жена у Србији желимо да учимо од најбољих, а то је несумњиво Нордијски савет и Краљевина Шведска која је лидер по питању родне равноправности“, рекла је Божовић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, коме је уручено признање за подршку програму јавних радова, волонтерским активностима и за подршку обнављању радних акција, захвалио је акцијашима што су се окупили и што уче Србију вредностима које треба поштовати и томе да се не треба смејати добровољном раду.

Вулин је рекао да "милијарде сати добровољног рада" акцијаша и оно што је створила њихова генерација нико није могао да плати и додао да су ти људи веровали својој земљи и били спремни да уложе оно што су имали.

"Замислите да је у цену изградње Новог Београда или пруге или аутопута ушло радно време које сте ви поклонили, коштало би немерљво више и птиање је да ли бисмо имали новца да то платимо", рекао је Вулин.

Вулин је рекао да је Србија "јурнула у капитализам" заборављајући да је земља радника, а да су они који су нас увели у пљачкашке приватизације морали да укину сећање на радну акцију и добровољан рад, да се не би видело колико уствари "презиру рад".

"Док имамо вас, можемо да се поредимо са вама... Кад немамо сећање на оно што је ваша генерација створила, онда можемо да кажемо да смо почели од нуле и да и капитализам и пљачкашка приватизација нормални, а да се смејемо ономе ко хоће добровољно да ради", рекао је Вулин.

Стеван Стојановић испред организатора скупа - Удружења учесника омладинских радних акција и волонтера Србије рекао је да је циљ окупљања подсећање на прве радне акције започетих пре 75 година.

Председник УО Удружења учесника омладинских радних акција и волонтера Србије Зоран Матовић казао је да ако је нешто у бившој Југославили било за памћење онда су то омладинске радне акције, а да су докази за то велики објекти који су тада грађени, а који и данас постоје.

Као основни разлог данашњег окупљања истакао је подсећање на урађено за време омладинских акција, да се то отргне од заборава и да то млађим генерацијама остане као спомен.

"Желимо да и данашњим генерацијама држава створи шансу да имају своју пругу и да могу, као и ми, да имају паролу ''Ми градимо пругу, пруга гради нас''", рекао је Матовић, најављујући за почетак маја велику радну акцију.

Скуп је почео интонирањем химне "Боже правде", после које су акцијаши спонатно наставили да певају некадашњу химну бивше СФРЈ "Хеј Словени".

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

Лозница, Драгинац – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић ће 14. октобра 2017. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице предводити државну церемонију полагања венаца и одавања почасти посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

           Поред државног секретара, код спомен-костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти и градоначелник Лознице, представници Основне школе „14. октобар“ у Драгинцу и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

           После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања градоначелника Лознице Видоја Петровића и државног секретара Негована Станковића. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

--------------------------

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. 

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за дневни лист „Политика“ рекао је да ће Закон о финансијској подршци породици са децом ући у скупштинску процедуру следеће недеље, али да он не предвиђа мере које најављује министарка Зорана Михајловић.

    Ђорђевић је за "Политику" истакао да Влада од 2014. године води одговорну политику у интересу државе и грађана, водећи првенствено рачуна о економским могућностима државе.

    Мере које су предвиђене овим Законом, како је рекао Ђорђевић, нису оне о којима је за "Политику" говорила председница Координационог тела Владе за родну равноправност Зорана Михајловић.

    Зорана Михајловић је у оквиру "Политикине" теме недеље "Велике породице, а мало помоћи", најавила низ новина у финансијској подршци породици са децом, укључујући и новац за треће дете до пунолетства.

    "Најављено је доношење Грађанског законика којим ће се уређивати накнада за рођење трећег детета до пунолетства. То је апсолутно нереално, с обзиром на то да се материја Грађанског законика уопште не бави финансијском подршком породици и демографским питањима", рекао је Ђорђевић.

    "Оваква мера, ако би се донела до 2018. године, срушила би економску стабилност. Уосталом, и многе развијене земље, које имају исти демографски проблем, немају овакве мере нити размишљају о њима", истиче министар Ђорђевић.

    Министар Ђорђевић демантује и да је Влада Републике Србије разматрала стварање демографског фонда, како је навела Зорана Михајловић и додаје да Закон не разматра промену статуса мајке, па ни мењање привилегија, јер исплата је и до сада вршена без обзира на брачни статус.

    "Будућим Законом је предвиђено, да као прва мера, буде повећање додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара. Дакле, није тачно да се родитељски додатак повећава за сву децу, већ само за прво дете, а за осталу децу остаје исти износ. Родитељски додатак се увек исплаћивао директно мајкама, то јест родитељу и убудуће ће бити исто. Разлика је у томе да овај Закон предвиђа да се накнада за породиљско, због досадашње праксе проблема кашњења, уместо послодавцу, исплаћује директно мајкама, то јест родитељу", објашњава Ђорђевић.

    Министар Ђорђевић наглашава и да се Закон о финансијској подршци породици са децом неће примењивати ретроактивно.

    „Динамика исплате и висина ће се одређивати подзаконским актима и биће у складу са финансијским могућностима државе. Смисао лежи баш у томе да Влада у складу са могућностима и потребама подзаконским актима уређује ову област и да на тај начин процедура буде и лакша и бржа и ефикаснија јер је доноси Влада, а не Скупштина“, рекао је министар.

    Ђорђевић напомиње да није тачна ни тврдња Михајловић да је на иницијативу Савета за популациону политику Влада издвојила 130 милиона динара за мере популационе политике. "Истина је да су планирана буџетска средства опредељена на личну иницијативу Александра Вучића још док је био председник Владе. Никакав савет није донео, него је он лично био иницијатор свега тога. Јесте 130 милиона опредељено за 15 општина, али је то била иницијатива Александра Вучића на седници Владе", наводи министар Ђорђевић.

    "Влада води озбиљну политику и свесна је проблема демографије у Републици Србији. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разматра стратегију, радимо анализу и свакако ће у будућем периоду бити поднете и неке нове мере, а све у циљу повећања наталитета и већег броја деце. Министарка Славица Ђукић Дејановић и ја радимо заједнички и остајемо дубоко посвећени овом послу и убеђен сам да ћемо већ за коју годину имати видно боље резултате", истиче Ђорђевић.

    Ђорђевић је рекао и да би Закон о финансијској подршци породици са децом, ако га Скупштина усвоји, требало да ступи на снагу 1. јануара, а примењиваће се од 1. јула 2018. године.

Он је, откривајући спомен-плочу палим српским борцима на брду Каленица на улазу у Штип, чиме је обележена 102. годишњица битке на Брегалници, поручио да ако народи Балкана буду једни уз друге и ако се буду разумели, онда ће на овом простору владати мир.

"Ја верујем у то да је мир најтрајнији, када о њему одлучују они који живе једни поред других, једни са другима. Када Балканци одлучују о себи самима, без много страних утицаја, они ће увек гласати за мир", рекао је Вулин.

Он је нагласио да се истина не може заборавити, али да је брегалничка битка, славна жртвом и величином, била, захваљујући насиљу бугарских фашиста, скоро заборављена.

"Костурница 6.000 мученика дигнута је у ваздух да би се заборавила. Али, истина се не може заборавити. Истина неодољиве чежње за слободом не може да се заборави", рекао је Вулин.

Он је рекао да народи на Балкану морају да уче из своје историје, да буду поносни на њу и да гледају да је не понове у сваком делу.

"Зато Балкан у политичком и сваком другом смислу мора да припада балканским народима, зато балкански народи морају да одлучују како ће живети на Балкану, да покажу да је наша близина наша предност, наша врлина, никако наша мана", поручио је српски министар рада.

Он је истакао да српски народ никада није био на погрешној страни, те да је увек био на страни добра.

"Историја Балкана и историја наших народа јесте историја ратовања, непрекидних сукоба и непрекидне борбе за слободу. Српски и македонски народ дефинише једна реч - слобода", рекао је Вулин, нагласивши да смо премали народи да бисмо живот проводили у ратовању.

Према његовом мишљењу, не може се успешно одговорити на изазове које нуди време у којем живимо, ако се не буде сарађивало.

Вулин је, заједно са градоначелником Штипа Илчом Захаријевим открио спомен-плочу на брду Каленица на улазу у Штип, на месту где се налазила спомен-костурница у којој су били смештени посмртни остаци 6.000 српских ратника, страдалих у бици на Брегалници 1913. а коју су дигли у ваздух бугарски фашисти у Другом светском рату

Он је положио венац и одао пошту сенима палих српских ратника.

Српски министар рада такође је обишао спомен капелу са криптом у селу Доње Караслари код Велеса и заједно са председнком Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији Бором Ристићем положио венац на ту, једну од десетине масовних гробница погинулих српских војника у Македонији, у којој почивају посмртни остаци око 1.800 српских војника.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна до 9. јула 1913. на простору од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија - 127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона, свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране и 4. армија, 4 дивизије и 3 бригаде 95 батаљона, 230 топова, око 130.000 бораца са бугарске стране.

Заузимањем бугарских штипских положаја у сумрак 8. јула 1913. године, српска војска је победоносно завршила одлучујућу битку Другог балканског рата, а уједно и највећу и најкрвавију битку у својој дотадашњој ратној историји, како по ангажованим снагама тако и по времену трајања и простору на коме се одигравала.

Срби су изгубили 16.620 људи, од којих 3.000 погинулих. Бугарски губици нису тачно познати, али, с обзиром на то да је Бугарска у Другом балканском рату изгубила 93.000 људи, сматра се да више од једне трећине отпада на Брегалницу.

Према подацима Српске академије наука и уметности, на подручју Македоније у Балканским и Првом светском рату, страдало је више од 70.000 српских ратника, чије су кости после Великог рата само делимично ексхумиране и сложене у десетак костурница.

Републикa Србија је током пандемије Ковид 19, кроз цео пакет мера, помоћи, подршке, вакцинације и превенције пружила заштиту целом становништву, а посебна пажња усмерена је на бригу о најугроженијем сегменту друштва, међу којима су припадници ромске националне мањине, деца и млади са сметњама у развоју“, истакла је државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић на Регионалној конференцији „Заборављене заједнице: Роми и Ромкиње током пандемије Ковид19“.

„За озбиљну и одговорну политику као одговор на Ковид19 председник Србије Александар Вучић и Влада РС позиционирали су Србију у првих 10 земаља света, што су потврдили и похвалили многи званичници земаља ЕУ, као и УН“, рекла је Божовић.

Државна секретарка навела је да је након избијања епидемије и увођења ванредног стања, Србија аутоматски продужила социјална давања корисницима којима су права истекла током првог таласа кризе. 

Такође, истакла је да је корисницима новчане социјалне помоћи, као и пензионерима помоћ у износу од 100 евра додељена по аутоматизму, што је случај и приликом исплате додатних 30 евра помоћи.

У циљу помоћи материјално угроженим ромским породицама, закључен је Споразум о сарадњи између Црвеног крста Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у 2020. години којим је обезбеђено 50.500 породичних пакета хране и хигијене за ромске породице на територији Републике Србије, а почетком маја 2021. године закључен је нови Споразум са ЦК Србије.

Божовић је истакла да ће примена Закона о социјалној карти, који је Скупштина Србије усвојила у фебруару ове године, имати позитиван утицај на грађане, укључујући и ромску националну мањину, јер ће се обезбедити праведнија расподела, ефикасност у раду и проактивност органа јавне управе.

Када је у питању положај Рома и Ромкиња на тржишту рада, Божовић је истакла да је у периоду јануар - март 2021. године, у мере активног тражења посла укључено 814 Рома (381 Ромкиња), као и да је у истом периоду запослено 1.561 припадник ромске националне мањине (566 жена), са евиденције Националне службе за запошљавање.

Државна секретарка је подсетила на значај усвојене Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, као и пратећег Акционог плана за период од 2021. до 2023. чиме ће се успоставити стабилан и одржив раст запослености заснован на знању и достојанственом раду.

„У вези са делом Стратегије, која се односи на Побољшање положаја незапослених Рома и Ромкиња на тржишту рада, дефинисане су активности које треба да допринесу унапређењу положаја незапослених Рома и Ромкиња на тржишту рада и њиховој партиципацији у мерама активне политике запошљавања“, истакла је Божовић.