Претрага

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

Лозница, Драгинац – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић ће 14. октобра 2017. године у 11 часова у месту Драгинац код Лознице предводити државну церемонију полагања венаца и одавања почасти посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

           Поред државног секретара, код спомен-костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти и градоначелник Лознице, представници Основне школе „14. октобар“ у Драгинцу и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

           После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања градоначелника Лознице Видоја Петровића и државног секретара Негована Станковића. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

--------------------------

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. 

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за дневни лист „Политика“ рекао је да ће Закон о финансијској подршци породици са децом ући у скупштинску процедуру следеће недеље, али да он не предвиђа мере које најављује министарка Зорана Михајловић.

    Ђорђевић је за "Политику" истакао да Влада од 2014. године води одговорну политику у интересу државе и грађана, водећи првенствено рачуна о економским могућностима државе.

    Мере које су предвиђене овим Законом, како је рекао Ђорђевић, нису оне о којима је за "Политику" говорила председница Координационог тела Владе за родну равноправност Зорана Михајловић.

    Зорана Михајловић је у оквиру "Политикине" теме недеље "Велике породице, а мало помоћи", најавила низ новина у финансијској подршци породици са децом, укључујући и новац за треће дете до пунолетства.

    "Најављено је доношење Грађанског законика којим ће се уређивати накнада за рођење трећег детета до пунолетства. То је апсолутно нереално, с обзиром на то да се материја Грађанског законика уопште не бави финансијском подршком породици и демографским питањима", рекао је Ђорђевић.

    "Оваква мера, ако би се донела до 2018. године, срушила би економску стабилност. Уосталом, и многе развијене земље, које имају исти демографски проблем, немају овакве мере нити размишљају о њима", истиче министар Ђорђевић.

    Министар Ђорђевић демантује и да је Влада Републике Србије разматрала стварање демографског фонда, како је навела Зорана Михајловић и додаје да Закон не разматра промену статуса мајке, па ни мењање привилегија, јер исплата је и до сада вршена без обзира на брачни статус.

    "Будућим Законом је предвиђено, да као прва мера, буде повећање додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара. Дакле, није тачно да се родитељски додатак повећава за сву децу, већ само за прво дете, а за осталу децу остаје исти износ. Родитељски додатак се увек исплаћивао директно мајкама, то јест родитељу и убудуће ће бити исто. Разлика је у томе да овај Закон предвиђа да се накнада за породиљско, због досадашње праксе проблема кашњења, уместо послодавцу, исплаћује директно мајкама, то јест родитељу", објашњава Ђорђевић.

    Министар Ђорђевић наглашава и да се Закон о финансијској подршци породици са децом неће примењивати ретроактивно.

    „Динамика исплате и висина ће се одређивати подзаконским актима и биће у складу са финансијским могућностима државе. Смисао лежи баш у томе да Влада у складу са могућностима и потребама подзаконским актима уређује ову област и да на тај начин процедура буде и лакша и бржа и ефикаснија јер је доноси Влада, а не Скупштина“, рекао је министар.

    Ђорђевић напомиње да није тачна ни тврдња Михајловић да је на иницијативу Савета за популациону политику Влада издвојила 130 милиона динара за мере популационе политике. "Истина је да су планирана буџетска средства опредељена на личну иницијативу Александра Вучића још док је био председник Владе. Никакав савет није донео, него је он лично био иницијатор свега тога. Јесте 130 милиона опредељено за 15 општина, али је то била иницијатива Александра Вучића на седници Владе", наводи министар Ђорђевић.

    "Влада води озбиљну политику и свесна је проблема демографије у Републици Србији. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разматра стратегију, радимо анализу и свакако ће у будућем периоду бити поднете и неке нове мере, а све у циљу повећања наталитета и већег броја деце. Министарка Славица Ђукић Дејановић и ја радимо заједнички и остајемо дубоко посвећени овом послу и убеђен сам да ћемо већ за коју годину имати видно боље резултате", истиче Ђорђевић.

    Ђорђевић је рекао и да би Закон о финансијској подршци породици са децом, ако га Скупштина усвоји, требало да ступи на снагу 1. јануара, а примењиваће се од 1. јула 2018. године.

Он је, откривајући спомен-плочу палим српским борцима на брду Каленица на улазу у Штип, чиме је обележена 102. годишњица битке на Брегалници, поручио да ако народи Балкана буду једни уз друге и ако се буду разумели, онда ће на овом простору владати мир.

"Ја верујем у то да је мир најтрајнији, када о њему одлучују они који живе једни поред других, једни са другима. Када Балканци одлучују о себи самима, без много страних утицаја, они ће увек гласати за мир", рекао је Вулин.

Он је нагласио да се истина не може заборавити, али да је брегалничка битка, славна жртвом и величином, била, захваљујући насиљу бугарских фашиста, скоро заборављена.

"Костурница 6.000 мученика дигнута је у ваздух да би се заборавила. Али, истина се не може заборавити. Истина неодољиве чежње за слободом не може да се заборави", рекао је Вулин.

Он је рекао да народи на Балкану морају да уче из своје историје, да буду поносни на њу и да гледају да је не понове у сваком делу.

"Зато Балкан у политичком и сваком другом смислу мора да припада балканским народима, зато балкански народи морају да одлучују како ће живети на Балкану, да покажу да је наша близина наша предност, наша врлина, никако наша мана", поручио је српски министар рада.

Он је истакао да српски народ никада није био на погрешној страни, те да је увек био на страни добра.

"Историја Балкана и историја наших народа јесте историја ратовања, непрекидних сукоба и непрекидне борбе за слободу. Српски и македонски народ дефинише једна реч - слобода", рекао је Вулин, нагласивши да смо премали народи да бисмо живот проводили у ратовању.

Према његовом мишљењу, не може се успешно одговорити на изазове које нуди време у којем живимо, ако се не буде сарађивало.

Вулин је, заједно са градоначелником Штипа Илчом Захаријевим открио спомен-плочу на брду Каленица на улазу у Штип, на месту где се налазила спомен-костурница у којој су били смештени посмртни остаци 6.000 српских ратника, страдалих у бици на Брегалници 1913. а коју су дигли у ваздух бугарски фашисти у Другом светском рату

Он је положио венац и одао пошту сенима палих српских ратника.

Српски министар рада такође је обишао спомен капелу са криптом у селу Доње Караслари код Велеса и заједно са председнком Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији Бором Ристићем положио венац на ту, једну од десетине масовних гробница погинулих српских војника у Македонији, у којој почивају посмртни остаци око 1.800 српских војника.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна до 9. јула 1913. на простору од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија - 127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона, свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране и 4. армија, 4 дивизије и 3 бригаде 95 батаљона, 230 топова, око 130.000 бораца са бугарске стране.

Заузимањем бугарских штипских положаја у сумрак 8. јула 1913. године, српска војска је победоносно завршила одлучујућу битку Другог балканског рата, а уједно и највећу и најкрвавију битку у својој дотадашњој ратној историји, како по ангажованим снагама тако и по времену трајања и простору на коме се одигравала.

Срби су изгубили 16.620 људи, од којих 3.000 погинулих. Бугарски губици нису тачно познати, али, с обзиром на то да је Бугарска у Другом балканском рату изгубила 93.000 људи, сматра се да више од једне трећине отпада на Брегалницу.

Према подацима Српске академије наука и уметности, на подручју Македоније у Балканским и Првом светском рату, страдало је више од 70.000 српских ратника, чије су кости после Великог рата само делимично ексхумиране и сложене у десетак костурница.

Републикa Србија је током пандемије Ковид 19, кроз цео пакет мера, помоћи, подршке, вакцинације и превенције пружила заштиту целом становништву, а посебна пажња усмерена је на бригу о најугроженијем сегменту друштва, међу којима су припадници ромске националне мањине, деца и млади са сметњама у развоју“, истакла је државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић на Регионалној конференцији „Заборављене заједнице: Роми и Ромкиње током пандемије Ковид19“.

„За озбиљну и одговорну политику као одговор на Ковид19 председник Србије Александар Вучић и Влада РС позиционирали су Србију у првих 10 земаља света, што су потврдили и похвалили многи званичници земаља ЕУ, као и УН“, рекла је Божовић.

Државна секретарка навела је да је након избијања епидемије и увођења ванредног стања, Србија аутоматски продужила социјална давања корисницима којима су права истекла током првог таласа кризе. 

Такође, истакла је да је корисницима новчане социјалне помоћи, као и пензионерима помоћ у износу од 100 евра додељена по аутоматизму, што је случај и приликом исплате додатних 30 евра помоћи.

У циљу помоћи материјално угроженим ромским породицама, закључен је Споразум о сарадњи између Црвеног крста Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у 2020. години којим је обезбеђено 50.500 породичних пакета хране и хигијене за ромске породице на територији Републике Србије, а почетком маја 2021. године закључен је нови Споразум са ЦК Србије.

Божовић је истакла да ће примена Закона о социјалној карти, који је Скупштина Србије усвојила у фебруару ове године, имати позитиван утицај на грађане, укључујући и ромску националну мањину, јер ће се обезбедити праведнија расподела, ефикасност у раду и проактивност органа јавне управе.

Када је у питању положај Рома и Ромкиња на тржишту рада, Божовић је истакла да је у периоду јануар - март 2021. године, у мере активног тражења посла укључено 814 Рома (381 Ромкиња), као и да је у истом периоду запослено 1.561 припадник ромске националне мањине (566 жена), са евиденције Националне службе за запошљавање.

Државна секретарка је подсетила на значај усвојене Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, као и пратећег Акционог плана за период од 2021. до 2023. чиме ће се успоставити стабилан и одржив раст запослености заснован на знању и достојанственом раду.

„У вези са делом Стратегије, која се односи на Побољшање положаја незапослених Рома и Ромкиња на тржишту рада, дефинисане су активности које треба да допринесу унапређењу положаја незапослених Рома и Ромкиња на тржишту рада и њиховој партиципацији у мерама активне политике запошљавања“, истакла је Божовић.

С обзиром на то да наведени пројекат има за циљ смањење сиромаштва у локалним самоуправама, Иванишевић га је оценио као квалитетан и подстицајан за радну активацију социјално угрожених група. Државни секретар је похвалио Удружење грађана „Дуга“ из Аде, које је иницијатор пројекта, нагласивши да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања већ дуже сарађује са тим удружењем, те да ће наставити да му пружа подршку и у даљем раду. Иванишевић је окупљене представнике локалних самоуправа позвао да доставе предлоге пројеката. Први, под називом „Развој ефикасних услуга у заједници у области социјалне заштите и образовања“, односи се на унапређење области социјалне инклузије у Србији, а укупна средства на располагању потенцијалним пријављенима за тај пројекат износе 5,5 милиона евра. Други отворени позив на који могу да се пријаве јесте у оквиру Европске уније, за запошљавање и социјалне иновације (ЕаSI).
Председник општине Ада, Золтан Билицки, истакао је да се нада да ће пројекат „Заједницом до боље будућности“ незапосленим особама у тој локалној самоуправи обезбедити радна места и да ће допринети унапређењу система социјалне заштите у општини.
Председница Удружења грађана „Дуга“ из Аде, Весна Циврић, навела је да је пројектом планирано отварање канцеларија за смањење сиромаштва у општинама Житиште, Власотинце, Бојник и Црна Трава, које су партнери у пројекту. Циврић је истакла да ће посебна комисија одлучивати ко ће имати приоритет када је расподела новца у питању.
Пројекат „Заједницом до боље будућности“ је вредан 987.000 динара и намењен је најугроженијим групама становништва. На догађају је било речи и о пројекту „Повећање ефикасности социјалне службе кроз међуопштинску сарадњу и промоцију активације рањивих група на локалном нивоу“, у вредности од 119.000 евра, који финансира Европска унија, а за који је Удружење грађана „Дуга“ из Аде успешно конкурисало.

Он је, током посете Дому пензионера Вождовац, рекао да у Србији живи 1.728.000 пензионера и да је "свако од њих заслужио да буде поштован, чуван и заштићен у времену у коме живи.

"Држава Србија своје пензионере поштује и цени и оно што могу да кажем је да ће се њихов материјални положај и даље поправљати. Без подршке пензионера у Србији не би успела ни једна реформа, ниједан од зацртаних циљева", поручио је Вулин.

У радној акцији "Океј за све генерације" пензионери Геронтолошког центра Београд, корисници дневних центара за старије, волонтери Црвеног крста Србије, деца и млади из установа социјалне заштите сређивали су данас двориште Дома за старе Вождовац, а деца су од старијих могла да науче како се праве торбе, подметачи од старих кеса и новина.

Циљ акције био је сређивање простора, али и дружење и учење једни од других.

"Србија је често била дељена, па су је тако делили и према генерацијама, као да су наши старији суграђани посвађани са нашим младим суграђанима. Само Србија јединствена може да напредује", рекао је министар Вулин.

Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић каже да је ова акција покушај да се кроз међугенерацијску сарадњу и кроз дружење, научимо нешто једни о другима и једни од других".

За акцију сређивања дворишта одлучили су се, како каже, јер је данас Дан заштите планете, те да је акција прави пример добре праксе.

Геронтолошки центар Београд пружа услуге смештаја за око 1.200 корисника у четири дома - Дом Бежанијска коса, Дом Вождовац, Дом Карабурма и Стационар.

У оквиру Дневних центара и клубова обавља се служба помоћи у кући и клупски боравак за више од десет хиљада Београђана.

Надзори су први пут вршени тако што су инспектори, у складу са Законом о инспекцијском надзору који је у пуној примени од 30. априла 2016. године, благовремено упутили послодавцима писана обавештења о предстојећим надзорима.
Наиме, Законом је прописано да инспектор обавештава послодавца најкасније три радна дана пре почетка надзора. Обавештење о инспекцијском надзору је садржало, поред осталог, и податке о интернет страници (http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/5541-kontrolne-liste inspekcijski-nadzor) на којој су доступне контролне листе инспекције рада које инспектори користе приликом надзора.
Инспекција је сачинила шест контролних листa: за редовни надзор у области радних односа, за редовни надзор у области безбедности и здравља на раду, за интегрисани инспекцијски надзор који обухвата и област радних односа и област безбедности и здравља на раду, за надзор на градилишту, за надзор у делатности шумарства и за надзор над упућивањем запослених на привремени рад у иностранство. Контролне листе инспекције рада доступне су свим послодавцима који се обавештавају о предстојећем инспекцијском надзору и послодавци имају могућност да сазнају које су њихове обавезе у области радних односа и безбедности и здравља на раду, односно шта ће инспекција контролисати код њих приликом надзора.
Редовни инспекцијски надзори су извршени у 23 привредна субјекта, који радно ангажују укупно 29.649 лица. Од укупног броја радно ангажованих, послодавци су закључили уговоре о раду са 29.467 лица, док су са 182 лица закључили уговоре о обављању привремених и повремених послова, уговоре о делу, као и уговоре о стручном оспособљавању и усавршавању.
На основу недостатака у области безбедности и здравља на раду инспектори су донели укупно седам решења.
Надзорима нису утврђене неправилности у области радних односа.
На основу утврђеног стања у спровођењу Закона о раду и Закона о безбедности и здравља на раду, код девет контролисаних послодаваца је утврђен низак ризик, код 14 послодаваца је утврђен незнатан ризик, а код једног послодавца утврђен средњи ризик и то у области безбедности и здравља на раду.
На основу утврђеног нивоа ризика инспекција рада ће, сходно Плану инспекцијског надзора, у предстојећем периоду вршити надзоре код послодаваца.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић положила је камен темељац за изградњу станова за припаднике снага безбедности код Лакат кривине у Земуну и истакла да ће се у Београду градити укупно 1.000 станова, а данас су почели радови на првих 250 станова чија је вредност радова 1,1 милијарду динара.

Брнабић је рекла да се поред свих припадника службе безбедности који се жртвују и ризикују своје животе сваки дан исто тако жртвују и њихове породице баш због посла којим се они баве.

„Хвала вама и вашим породицама и вашој жртви и шта сте спремни да урадите за Србију и наше грађане. Ово је само један од начина да вам кажемо хвала у име председника Вучића и Владе Србије“, рекла је премијерка.

Поред председнице Владе, полагању камена темељца присуствовали су и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар одбране Александар Вулин, директор Безбедносно информативне агенције Братислав Гашић и градоначелник Београда др Зоран Радојичић. 

Премијерка и присутни министри нагласили су да су сви потписници били заинтересовани за веће станове чак и они млади што говори да имају планове за проширење породице, веру у Србију и останак у земљи. Такође, министри су најавили и жељу да се у наредном периоду оваква могућност пружи и медицинарима, железничким радницима, просветарима.

Како су истакли ово је начин да се искаже колико поштовање држава и грађани Србије имају према припадницима МУП, Војске Србије, БИА и Министарства правде који више неће бити подстанари него ће имати свој кров над главом, који неће морати да брину шта ће бити с њиховом децом кад пођу на посао на којем ризикују своје животе.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д.помоћнице у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, посетили су Друштво за дечију и церебралну парализу на Новом Београду и разговарали са председником Синишом Букумиром и члановима сродних друштава из Београда и Србије. 

Теме разговора биле су стални изазови и потешкоће са којима се сусрећу оболели од церебралне парализе, међу којима су најчешћи проблеми градског превоза, лечења и смештаја у установама, запошљавање особа са инвалидитетом, али и регулисање процедура  и исплата туђе неге.

„Најбољи начин да нешто променимо и урадимо за добробит свих, јесте да радимо заједно и да имамо обострано разумевање. Један од начина јесу управо овакви састанци где заједно, разговором можемо лакше да мењамо и решавамо проблеме. Министарство на чијем сам челу, мој тим и ја свесни смо да проблеми постоје, али нови систем рада, транспарентно и контролисано трошење средства, која држава издваја за особе са инвалидитетом, само су један од начина да се ваш живот побољша и подигне на виши ниво, како то раде земље попут Шведске”, истакао је Ђорђевић у разговору са особама оболелим од церебралне парализе.

Министар је најавио израду базе података свих особа са инвалидитетом, како би оствариле сва права која им по Закону следују, али и истакао да ће они, који та права буду злоупотребљавали бити кажњени.

“ План нам је да у овој години, на свим већим раскрсницама поставимо звучне семафоре и започнемо пројекат који подразумева рампе у свим државним институцијама, школама, установама, како би се тиме олакшао приступ свим особама са инвалидитетом“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао да је кључно, а можда и најважније да се као друштво изборимо против стереотипа када је реч о особама са инвалидитетом, да спречимо дискриминацију и променимо свест да међу нама нема разлика.

Министар је најавио  да ће у овој години бити и измена и допуна закона, а све у циљу  веће бриге према особама са инвалидитетом, али и ефикаснијег рада.

Министарство активно сарађује са 33 Савеза особа са инвалидитетом, а износ укупне социјалне помоћи, који је држава издвојила у буџету за ову годину, већи је у односу на прошлу и износи око 138 милијарди динара.