Претрага

С обзиром на то да наведени пројекат има за циљ смањење сиромаштва у локалним самоуправама, Иванишевић га је оценио као квалитетан и подстицајан за радну активацију социјално угрожених група. Државни секретар је похвалио Удружење грађана „Дуга“ из Аде, које је иницијатор пројекта, нагласивши да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања већ дуже сарађује са тим удружењем, те да ће наставити да му пружа подршку и у даљем раду. Иванишевић је окупљене представнике локалних самоуправа позвао да доставе предлоге пројеката. Први, под називом „Развој ефикасних услуга у заједници у области социјалне заштите и образовања“, односи се на унапређење области социјалне инклузије у Србији, а укупна средства на располагању потенцијалним пријављенима за тај пројекат износе 5,5 милиона евра. Други отворени позив на који могу да се пријаве јесте у оквиру Европске уније, за запошљавање и социјалне иновације (ЕаSI).
Председник општине Ада, Золтан Билицки, истакао је да се нада да ће пројекат „Заједницом до боље будућности“ незапосленим особама у тој локалној самоуправи обезбедити радна места и да ће допринети унапређењу система социјалне заштите у општини.
Председница Удружења грађана „Дуга“ из Аде, Весна Циврић, навела је да је пројектом планирано отварање канцеларија за смањење сиромаштва у општинама Житиште, Власотинце, Бојник и Црна Трава, које су партнери у пројекту. Циврић је истакла да ће посебна комисија одлучивати ко ће имати приоритет када је расподела новца у питању.
Пројекат „Заједницом до боље будућности“ је вредан 987.000 динара и намењен је најугроженијим групама становништва. На догађају је било речи и о пројекту „Повећање ефикасности социјалне службе кроз међуопштинску сарадњу и промоцију активације рањивих група на локалном нивоу“, у вредности од 119.000 евра, који финансира Европска унија, а за који је Удружење грађана „Дуга“ из Аде успешно конкурисало.

Он је, током посете Дому пензионера Вождовац, рекао да у Србији живи 1.728.000 пензионера и да је "свако од њих заслужио да буде поштован, чуван и заштићен у времену у коме живи.

"Држава Србија своје пензионере поштује и цени и оно што могу да кажем је да ће се њихов материјални положај и даље поправљати. Без подршке пензионера у Србији не би успела ни једна реформа, ниједан од зацртаних циљева", поручио је Вулин.

У радној акцији "Океј за све генерације" пензионери Геронтолошког центра Београд, корисници дневних центара за старије, волонтери Црвеног крста Србије, деца и млади из установа социјалне заштите сређивали су данас двориште Дома за старе Вождовац, а деца су од старијих могла да науче како се праве торбе, подметачи од старих кеса и новина.

Циљ акције био је сређивање простора, али и дружење и учење једни од других.

"Србија је често била дељена, па су је тако делили и према генерацијама, као да су наши старији суграђани посвађани са нашим младим суграђанима. Само Србија јединствена може да напредује", рекао је министар Вулин.

Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић каже да је ова акција покушај да се кроз међугенерацијску сарадњу и кроз дружење, научимо нешто једни о другима и једни од других".

За акцију сређивања дворишта одлучили су се, како каже, јер је данас Дан заштите планете, те да је акција прави пример добре праксе.

Геронтолошки центар Београд пружа услуге смештаја за око 1.200 корисника у четири дома - Дом Бежанијска коса, Дом Вождовац, Дом Карабурма и Стационар.

У оквиру Дневних центара и клубова обавља се служба помоћи у кући и клупски боравак за више од десет хиљада Београђана.

Надзори су први пут вршени тако што су инспектори, у складу са Законом о инспекцијском надзору који је у пуној примени од 30. априла 2016. године, благовремено упутили послодавцима писана обавештења о предстојећим надзорима.
Наиме, Законом је прописано да инспектор обавештава послодавца најкасније три радна дана пре почетка надзора. Обавештење о инспекцијском надзору је садржало, поред осталог, и податке о интернет страници (http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/5541-kontrolne-liste inspekcijski-nadzor) на којој су доступне контролне листе инспекције рада које инспектори користе приликом надзора.
Инспекција је сачинила шест контролних листa: за редовни надзор у области радних односа, за редовни надзор у области безбедности и здравља на раду, за интегрисани инспекцијски надзор који обухвата и област радних односа и област безбедности и здравља на раду, за надзор на градилишту, за надзор у делатности шумарства и за надзор над упућивањем запослених на привремени рад у иностранство. Контролне листе инспекције рада доступне су свим послодавцима који се обавештавају о предстојећем инспекцијском надзору и послодавци имају могућност да сазнају које су њихове обавезе у области радних односа и безбедности и здравља на раду, односно шта ће инспекција контролисати код њих приликом надзора.
Редовни инспекцијски надзори су извршени у 23 привредна субјекта, који радно ангажују укупно 29.649 лица. Од укупног броја радно ангажованих, послодавци су закључили уговоре о раду са 29.467 лица, док су са 182 лица закључили уговоре о обављању привремених и повремених послова, уговоре о делу, као и уговоре о стручном оспособљавању и усавршавању.
На основу недостатака у области безбедности и здравља на раду инспектори су донели укупно седам решења.
Надзорима нису утврђене неправилности у области радних односа.
На основу утврђеног стања у спровођењу Закона о раду и Закона о безбедности и здравља на раду, код девет контролисаних послодаваца је утврђен низак ризик, код 14 послодаваца је утврђен незнатан ризик, а код једног послодавца утврђен средњи ризик и то у области безбедности и здравља на раду.
На основу утврђеног нивоа ризика инспекција рада ће, сходно Плану инспекцијског надзора, у предстојећем периоду вршити надзоре код послодаваца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д.помоћнице у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, посетили су Друштво за дечију и церебралну парализу на Новом Београду и разговарали са председником Синишом Букумиром и члановима сродних друштава из Београда и Србије. 

Теме разговора биле су стални изазови и потешкоће са којима се сусрећу оболели од церебралне парализе, међу којима су најчешћи проблеми градског превоза, лечења и смештаја у установама, запошљавање особа са инвалидитетом, али и регулисање процедура  и исплата туђе неге.

„Најбољи начин да нешто променимо и урадимо за добробит свих, јесте да радимо заједно и да имамо обострано разумевање. Један од начина јесу управо овакви састанци где заједно, разговором можемо лакше да мењамо и решавамо проблеме. Министарство на чијем сам челу, мој тим и ја свесни смо да проблеми постоје, али нови систем рада, транспарентно и контролисано трошење средства, која држава издваја за особе са инвалидитетом, само су један од начина да се ваш живот побољша и подигне на виши ниво, како то раде земље попут Шведске”, истакао је Ђорђевић у разговору са особама оболелим од церебралне парализе.

Министар је најавио израду базе података свих особа са инвалидитетом, како би оствариле сва права која им по Закону следују, али и истакао да ће они, који та права буду злоупотребљавали бити кажњени.

“ План нам је да у овој години, на свим већим раскрсницама поставимо звучне семафоре и започнемо пројекат који подразумева рампе у свим државним институцијама, школама, установама, како би се тиме олакшао приступ свим особама са инвалидитетом“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао да је кључно, а можда и најважније да се као друштво изборимо против стереотипа када је реч о особама са инвалидитетом, да спречимо дискриминацију и променимо свест да међу нама нема разлика.

Министар је најавио  да ће у овој години бити и измена и допуна закона, а све у циљу  веће бриге према особама са инвалидитетом, али и ефикаснијег рада.

Министарство активно сарађује са 33 Савеза особа са инвалидитетом, а износ укупне социјалне помоћи, који је држава издвојила у буџету за ову годину, већи је у односу на прошлу и износи око 138 милијарди динара.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић положила је камен темељац за изградњу станова за припаднике снага безбедности код Лакат кривине у Земуну и истакла да ће се у Београду градити укупно 1.000 станова, а данас су почели радови на првих 250 станова чија је вредност радова 1,1 милијарду динара.

Брнабић је рекла да се поред свих припадника службе безбедности који се жртвују и ризикују своје животе сваки дан исто тако жртвују и њихове породице баш због посла којим се они баве.

„Хвала вама и вашим породицама и вашој жртви и шта сте спремни да урадите за Србију и наше грађане. Ово је само један од начина да вам кажемо хвала у име председника Вучића и Владе Србије“, рекла је премијерка.

Поред председнице Владе, полагању камена темељца присуствовали су и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар одбране Александар Вулин, директор Безбедносно информативне агенције Братислав Гашић и градоначелник Београда др Зоран Радојичић. 

Премијерка и присутни министри нагласили су да су сви потписници били заинтересовани за веће станове чак и они млади што говори да имају планове за проширење породице, веру у Србију и останак у земљи. Такође, министри су најавили и жељу да се у наредном периоду оваква могућност пружи и медицинарима, железничким радницима, просветарима.

Како су истакли ово је начин да се искаже колико поштовање држава и грађани Србије имају према припадницима МУП, Војске Србије, БИА и Министарства правде који више неће бити подстанари него ће имати свој кров над главом, који неће морати да брину шта ће бити с њиховом децом кад пођу на посао на којем ризикују своје животе.

У контролама 313 послодаваца затечено је 4.058 радника, од којих је 356 било ангажовано „на црно“. У претходним контролама ове године код тих послодаваца је откривено 2.023 непријављена радника, што значи да је након надзора инспектора радни однос заснован са њих 1.873.
Новом контролом је утврђено да се од тог броја 1.264 и даље налази у радном односу, а 609 више није запослено. Међу ангажованим радницима 135 је поново радило „на црно“. Поред тога, код контролисаних послодаваца откривен je и 221 нови непријављени радник.
Радници „на црно“ затечени су код укупно 76 послодаваца, а радници са којима је после претходног надзора био заснован радни однос, па су у међувремену одјављени, откривени су код 32 послодавца.
Највише непријављених радника затечено је код једног послодавца у Врању − 41, затим код послодавца у Трговишту – 32, код послодавца у Горњем Милановцу – 18 и код послодавца у Великој Плани – 16 радника. Највише радника је поново ангажовао „на црно“ један послодавац у Нишу − 30, затим послодавац у Иригу − 11, у Горњем Милановцу − 15, и један послодавац у Краљеву − седам радника.
Због утврђених прекршаја инспектори су одмах поднели 42 захтева за покретање прекршајног поступка против послодаваца и издали 10 прекршајних налога због прекршаја прописаног Законом о раду који се односи на недржање уговора о раду или другог одговарајућег уговора у складу са законом (или копије уговора) на месту рада.
На основу утврђених неправилности инспектори су одмах донели и 54 решења којима су послодавцима наложили да са непријављеним радницима заснују радни однос, да утврде одмор у току рада и распоред рада у недељи, као и новчани износ основне зараде, да доставе запосленима обрачун зараде и воде месечну евиденцију о заради и накнади зараде.

Државни секретар у Министарству за рад Ненад Иванишевић поручио да Србија има јасну политику према људима у невољи.

"Били смо спремни, јесмо и бићемо спремни да помогнемо свакоме ко дође, а треба му помоћ", рекао је Иванишевић истичући да балканска рута није затворена и да о томе сви треба да воде рачуна.

Он је истакао да Србија политику неће мењати и да ће се надлежни, заједно са цивилним друштвом и хуманитарним организацијама трудити да пруже свима неопходну помоћ.

Иванишевић је апеловао и да се питање избеглица не везује за питање тероризма, јер то, како је навео, нема везе једно са дугим.

"Ово су људи у невољи којима је потребна помоћ, а криминалце треба ставити у затвор", навео је он.

Како је рекао извршни директор Миксера Иван Лалић наставиће се са пружањем помоћи избеглицама, јер то, истиче, показује лепу слику Србије.

"Када смо пре годину дана почели акцију, то је била спонтана грађанска акција, без плана, вођена идејом да се помогне људима у невољи. Да ми је неко рекао да ће прерасти у овако озбиљну причу, не бих веровао", рекао је Лалић.

Он је рекао да је кроз Миксалиште прошло 150.000 избеглица, којима је помоћ пружило више од 1.300 волонтера из целог света, додајући да је осим пружене помоћи, важно радити на интеграцији тих људи.

Лалић је додао да му је драго што је обележавању присуствовао државни секретар Министарства за рад Ненад Иванишевић, те да је Миксалиште сјајан пример сарадње државе и цивилног сектора.

Пре годину дана Миксер удружење је покренуло у јавности друштвену капмању прикупљања хуманитарне помоћи за избеглице са Блиског истока, а у међувремену се придружио велики број хуманитарних организација које су помогле да Миксалиште постане незаобилазна адреса за мигранте.

Шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је да је пројекат попут Миксалишта изузетно важан, јер искуство УН, не само у Србији, већ и широм света показује да када влада и цивилно друштво раде заједно, разговарају, расправљају око најбољег решења, онда се може постићи успех и напредак.

"То је успех и за избеглице и за грађане Србије", рекао је Шодер.

Како је рекао, УНХЦР у Србији подржава Миксалиште и наставиће то да чини и даље.

"Оно што морамо да урадимо и оно што је предност овог пројекта, је управо, да ставимо људе у центар свега што радимо", рекао је Шодер.

“Зато кад питају зашто Република Српска, па зато да више никада ниједна мајка не би сина учила да ћути пре него што плаче, да збег не ода, да нам деца расту, пишу својим писмом, да се радују, да трају, да живе у миру, да буду праведнија, срећиња, здравија, богатија, него што смо ми били, па кад питају зашто Република Српска, е зато Република Српска”, рекао је министар на комеморативном скупу на Козари.

Нагласио је да, док год је владе коју води Александар Вучић, Република Српска ће бити чувана, брањена, помагана и финансијски и дипломатски, јер, како је истакао, Србија РС види као гарант опстанка српског народа на овим просторима, види је “успешну, честиту, праведну, мирољубиву, онакву каква и Србија јесте”.

“И зато вам кажем, када покушају да у Сребреници убију нашег премијера, а он одмах позове на мир, суживот и праштање, то је зато што мисли на РС, како вама да буде лакше, да буде боље, то је зато што мисли на вас и не види никакву Босну без Републике Српске. Тако Србија мисли, томе се нада и радује, као и свако дете овде”, рекао је Вулин, захваливши се свима што доводе децу на “тај велики историјски час”, да пољубе споменик дедовима.

“Хвала вам што сте овде данас доказ да Срби неће и нису никада одустали од слободе и да су увек били на правој страни света”, рекао је Вулин многобројним поштоваоцима битке на Козари и нагласио да су нас баш на тој планини наши преци уписали у бољи део света, сачували нам право на образ, на прошлост, будућност.

Вулин је нагласио да су у овим планинама, “под збеговима, камама, куршумима”, мајке рађале синове, које су најпре училе да ћуте, да плачом не ода збег, ако ли га плачом ода, доћи ће "кама и јама".

“Непрегледне колоне које су завршавале у Јасеновцу, Градишци, под страшним усташким злом, које свет није видео и мало ко може да га разуме и појми. Кажу они који су видели очи деце јасеновачке, козарачке, градиштанске, да су им у очима видели замрзуте крикове мајки, очева смрзунте очи, остариле пред превеликим злом”, рекао је Вулин.

И баш зато, нагласио је министар, нема ниједног кривог Козарчанина, ни детета јасеновачког и градиштанског и нема ниједног невиног стрељаног у Блајбургу и не могу се поредити та два венца и те две смрти.

“Нису за поређење џелати јасеновачки и крволоци усташки и домобрански и деца јасеновачка, градиштанска, козарачка. Нема изједначавања у смрти. Они су својом смрћу и жовотом показали и доказали. Немојте да они који су дошли иза њих вређају честити живот, ма како кратак био, деце козарачке, јасеновачке и деце градиштанске. Немојте да ова генерација поквари успомену изједначавањем жртава и џелата”, рекао је министар.

Каже и да су 20 година после Другог светског рата, када су, на овој истој планини најзад запевали, пратећи првог војника, отхрањеног дечака који није запамтио усташку каму и јаму, Срби поверовали да се зло више никада неће вратити.

“Поверовали су, али је нада била лажна, чули су и видели како су почели да смањују бројеве у Јасеновцу, да прекопавају дечје кости, да црне заставе изнова ваде однекуд, како се зло ствара. И зато нико не може да разуме ратове деведесетих година без признавања и познавање јасеновачког геноцида и зато нико не може да разуме шта се десило на овим брдима, рекама, а да не разуме да свако оживаљавање зла усташког и свако пребројавање жртава јасеновачких води у ново зло, само зло и ни у шта друго”, нагласио је Вулин.

Како је рекао, својом жртвом наси преци ставили су нас међу најбоље, највеће, најјаче, купили нам право да говоримо својим језиком, да мислимо, да се радујемо и да деци дајемо име по највишој вредности коју знамо- слободи.

“Мало је народа на свету који слободу цене више од Срба, а само један народ на кугли земаљској сину и кћерци даје име по највећој вредности коју може да замисли- слободи. Само Србин детету даје име Слободан, Слободанка, ниједан други народ, јер само Срби толико цене слободу изнад свега”, рекао је министар.

Истиче да су Срби и пре 74 године радили једино што су могли- стали су на страну слободе, тако су им поступали и дедови, прадедови, када су знали да ће само тако њихови синови, унуци безусловно и увек стати на страну слободе.

“Други народи су се двоумили, бирали, чекали казну или награду, а Срби нису чекали ни казну ни награду, одмах су стали уз слободу, јер само тако умеју да живе и дишу”, рекао је министар.

Обележавању 74. годишњице од велике битке на Козари присуствовали су званичници владе, Скупштине Републике Српске, изасланик председника РС, делегације СУБНОР-а РС и Србије, Удружења логораша из Србије и Републике Српске, учесници НОБ, као и велики број грађана.

Манифестацију су организовали Одбори за неговање традиција ослободилачких ратова РС и Србије, а учествовали су глумац Горан Јокић, хор Александар Невски, оперска певачица Миљана Радиновић, изворна група “Огњиште из Дрвара”.

Многобројни су носили заставе Југославије, капе са петокраком, црвене мараме, слике маршала Тита, а певале су се песме “Каћуша”, “Млада партизанка коло водила”, “По шумама и горама”, “Ој Козаро”.

Битка на Козари водила се јуна и јула 1942. између малобројних партизанских јединица против више од три дивизије немачког Вермахта, помогнуте са скоро две дивизије усташа.

На Меморијалном зиду споменика на Мраковици уписано је 9.921 име палих партизана, такође је тада побијено 33.398 цивила, док судбина многих до данас није позната.

„Нови Закон о безбедности и здрављу на раду, очекује се у току ове године, а поред њега у плану су и Закон о осигурању у случају повреде на раду, Измене и допуне Закона о социјалној заштити, Закон о социјалним картама и Закон о социјалном предузетништву“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на Четвртој годишњој конференцији Владе Србије и Националне организације за локални економски развој (НАЛЕД) "Излаз из сиве економије".

Како каже, све ово допринеће да грађани буду уверени да је држава на њиховој страни и да све ради у њихову корист.

„Обавеза Владе Србије је да брани радничка права и у томе треба сви заједнички да учествујемо. Радници треба да буду свесни својих права и да пријаве оне који их крше. За државу они представљају кључ успеха, јер без задовољних радника, нема ни добрих резултата, а ни напретка“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао је да је у току 2017. и 2018. године Министарство поставило посебан акценат на борбу против сиве економије, посебно кроз пројекат у сарадњи са Краљевином Норвешком„ Реци НЕ раду на црно“ који је дао одличне резултате.

„Сви радници морају да раде у складу са законом јер тиме остварују и право на здравствено и социјално осигурање, а желимо да и они тога буду свесни. Појачаним инспекцијским надзорима контролишемо и послодавце, односно да ли су обезбедили права која радницима следују. На сајту Министарства уведена је и пракса да се објављују листе оних који раде у складу са законом, али и оних који га крше и верујемо да ће и то допринети да рад на црно више не постоји“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао и да је у 2018. години било за 31 одсто више инспекцијских надзора него у 2017. години, али да је ипак утврђен мањи број оних који су радили на црно што показује велики помак када је у питању борба против рада на црно.

Према његовим речима, посебан значај имаће и израда социјалних карата, којим ће расподела социјалне помоћи бити транспарентнија. Навео је и да је и увођење регистара, за пријаву сезонских радника такође од велике важности, јер како каже ово је први пут да радници који обављају овакву врсту послова  буду пријављени и да остваре права која имају.

Од 2014. године до данас Mинистарство за рад је за обнављање (не проширење) установа у систему социјалне заштите определило скоро 1,5 милијарду динара.
Држава је истовремено два пута годишње расписивала конкурсе путем којих је подстицала успостављање нових и подржавала већ постојеће услуге социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа. У марту ове године усвојена је Уредба о наменским трансферима којом се обезбеђују средстава за развој услуга социјалне заштите у складу са потребама грађана у локалним самоуправама чији је ниво развијености испод републичког просека. Уредбом је у овој години наменским трансферима пренето 400 милиона динара за развој услуга социјалне заштите у 122 локалне самоуправе, а за сваку наредну годину планирана средства ће бити увећана.
Министарство, такође, преко Сектора за особе са инвалидитетом, више од 300 милиона динара путем конкурса усмерава удружењима за особе са инвалидитетом, која се често појављују као локални пружаоци услуга социјалне заштите.
Даље, осим што се у три установе на смештају налазе и деца и млади и одрасли, али у одвојеним павиљонима, није основан ни навод HRW да деца и одрасли бораве у истим просторијама, те да су због тога деца у ризику од злостављања и насиља.
Контрола здравствене заштите и давање медикаментозне терапије корисника на смештају је у надлежности Министарства здравља. Ради унапређења овог сегмента заштите, Министарство за рад је унапредило своју сарадњу са здравственим, али и са образовним системом, да би омогућило да више корисника буде обухваћено образовним процесом.
Mинистарство за рад подсећа да је преко 6.000 деце смештено у хранитељске породице, а свега око 670 у 17 институција (2010. у институцијама их је било 1.265).
На основу детаљне анализе кадровских и материјалних ресурса установа социјалне заштите за смештај деце и потреба за развој услуга на локалном нивоу, сачињен је Предлог плана трансформације установа за децу. Установе ће, према Плану, пружати услуге смештаја са мањим капацитетом, кроз мале домске заједнице, и социо-здравствене услуге. Министарство ће и даље инсистирати на индивидуалном раду са децом у установама, у складу са њиховим потребама и капацитетима, и на већем укључивању у активности у заједници.
Деца са сметњама у развоју, према Закону о социјалној заштити, имају право на додатак на туђу негу и помоћ. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом новим законским решењем оствариваће право на увећан дечији додатак за 50%. Родитељи деце са сметњама у развоју или инвалидитетом имају право на накнаду зараде најдуже до пете године живота детета ради неге детета.
Све установе за смештај корисника дужне су да се придржавају одредаба Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, и имају обавезу да Министарство одмах и неодложно обавесте о свим околностима угрожавања здравља или безбедности корисника на смештају.
Знатан број корисника у установама за одрасле суд је лишио пословне способности, чиме су онемогућени да доносе одлуке битне за њихово здравље и живот. У систему социјалне заштите почеле су да се примењују скале функционалне процене које се односе на процену функционалности корисника и степена подршке који им је потребан, што ће отворити могућност да се пред судом покрену поступци за враћање одузете пословне способности, у неким деловима или у целини.
Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања је посвећено поступку деинституционализације који је у току. За то време Mинистарство се стара да живот оних који бораве у установама социјалне заштите буде што квалитетнији и достојанственији, као и да се повећа квалитет и број услуга у заједници.