Aa

Aa

Претрага

Резултати претраге

1005 резултата пронађено

Наставак изузетне сарадње са међународним институцијама у области миграција

Регистрован члан

7 година 8 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „10. годишњица од успостављања националног система азила у Републици Србији и наредни кораци“ и изјавио да је нови Закон о азилу и привременој заштити садржи велики број одредби које имају за циљ успостављање ефикаснијег поступка азила и виши степен заштите лица која траже међународну заштиту у Републици Србији.

 

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у периоду највеће мигрантске кризе од средине 2015. године, у оквиру система социјалне заштите, активно радило на унапређењу капацитета за рад са малолетним мигрантима без пратње, обезбеђивању старатеља малолетним мигрантима без пратње и збрињавању истих у складу са најбољем интересом  и правима детета. Активно је учествовало и у креирању и спровођењу политике отворених граница и хуманог поступања према мигрантима, координацији рада органа на терену, али и у обезбеђивању донаторске и стручне подршке у циљу спровођења приоритета Владе у управљању мигрантским токовима“, рекао је Ђорђевић и додао да су уз учешће великог броја међународних организација, као и домаћих организација цивилног друштва, постигнути значајни резултати: вишеструко су ојачани стручни капацитети, одржане су бројне обуке професионалаца, подигнут је ниво услуга и уведене су нове активности у циљу што боље заштите, помоћи и подршке малолетницима без пратње, пружања психо-социјалне подршке, као и правне помоћи.

 

„Република Србија доказала је да може да се избори са проблемом миграција и да је наш успех заснован на снажној политичкој опредељености председника Александра Вучића да се не дижу никакви зидови или бодљикаве жице на границама наше земље, што је за последицу имало озбиљан и предан приступ у области поделе посла, тимског рада, координације државних институтиција и партнерства са међународним телима и институцијама да би се несрећним људима из ратом захваћених држава у што већој мери олакшао пролазак кроз нашу земљу и боравак у њој“, истакао је Ђорђевић и додао да су грађани Србије показали висок степен солидарности и емпатије према свим мигрантима који су се нашли на територији наше земље.

 

Ђорђевић је рекао да је Република Србија, за разлику од неких других држава, ентитета и територија које је окружују, задржала свој мултиетнички карактер и да и даље настоји да у пуној мери свим својим грађанима обезбеди равноправност и пружи законски оквир за заштиту и уживање људских и мањинских права у складу са највишим европским стандардима и фундаменталним принципима демократије.

 

„Брига о деци и младима један је од приоритета Владе Републике Србије и зато ће Министарство наставити са радом у овој области, јер верујемо да је потребно да се осигура безбедност и сигурност деце миграната и тражилаца азила. Свако дете заслужује безбрижно детињство, приступ систему образовања, безбедност и сигурност у породичном окружењу“, рекао је Ђорђевић и захвалио шефу Представништва „UNHCR-а“ Хансу Фридриху Шодеру на изузетној подршци коју „UNHCR“ пружа Србији у мигрантској кризи.

 

Министар је истакао да је неопходно да се у наредном периоду настави и побољша успостављена сарадња у области миграција, да се унапреде стандарди у раду, и да се обезбеде капацитети за спровођење нових закона који су усклађени са европским и међународним стандардима јер начин на који се Република Србија односи према деци мигрантима утицаће на њихове животе и будућност на индивидуалном плану, али и на будућност и квалитет заједница на глобалном нивоу.

 

Конференцији су присуствали шеф Представништва „UNHCR-а“ Ханс Фридрих Шодер, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Биљана Поповић Ивкови, шеф одељења за ифромисање, комуникацију и медије Делегације ЕУ у Србији Пол Хенри Пресет и заменица комесара за избеглице и миграције Републике Србије Светлана Велимировић.

Министар Ђорђевић се састао са амбасадором Мађарске, Атилом Пинтером

Регистрован члан

7 година 8 месеци

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, састао се данас са амбасадором Мађарске у Републици Србији, Њ.Е. Атилом Пинтером.

Током састанка је истакнуто да сарадњу две земље одликују пријатељски односи, а најбољи показатељ тога представља редовно одржавање заједничких седница влада двеју држава у претходном периоду. Поред сагласности да је сарадња из домена рада, запошљавања, борачких и социјалних питања развијена, констатовано је да постоји простор за њено унапређење у областима од обостраног интереса.

Министар Ђорђевић је представио план Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истичући да ће фокус у наредном периоду бити спровођење реорганизације у циљу постизања пуне финансијске контроле и веће ефикасности самог система. У вези са мигрантском кризом, нагласио је да је неопходно одржавати дијалог и промовисати заједнички приступ ублажавању последица мигрантске кризе и решавању питања миграната који тренутно бораве на територији Србије и Мађарске, јер би евентуалне последице могле утицати на постојећу стабилност региона. Министар је посебно истакао да ће Србија наставити да се понаша одговорно и хумано према мигрантској популацији, истовремено штитећи интересе својих грађана.

Амбасадор Пинтер је истакао да је Мађарска задовољна билатералним односима са Србијом, као и да пружа пуну подршку евроинтеграцијама Србије и спровођењу реформских процеса.

Имајући у виду да је општи интерес Републике Србије да се обезбеди свеобухватна заштита српске непокретне културне баштине у другим државама, иницирани су разговори на високом нивоу у вези са закључивањем споразума о заштити војних меморијала и места страдања.

ИСПЛАТА ПО ПРАВИМА КОРИСНИЦИМА У ОБЛАСТИ БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ

Основни параметри за одређивање износа исплата по правима корисницима у области борачко-инвалидске заштите су статистички подаци о износима просечне нето зараде у Републици Србији (зарада без пореза и доприноса) из месеца који претходи исплати, просечне бруто зараде из претходног месеца, просечне нето зараде из претходне године, кварталне зараде која претходни месецу обрачуна, као и статистички подаци о проценту кретања месечне нето зараде у току године и проценту кретања просечне нето зараде у току године у односу на просечну нето зараду из претходне године.

Овe податкe Републички завод за статистику објављивао је 25 дана по истеку месеца за претходни месец.

Републички завод за статистику је од јануара 2018. године прешао на нови извор прикупљања података и методологију за обрачун просечних зарада и податке  објављује 55 дана по истеку извештајног месеца.

Имајући у виду интервале објављивања података, није могуће вршити редован месечни обрачун и исплату корисницима права из области борачко-инвалидске заштите, као у протеклом периоду, већ би обрачун и исплате биле извршаване сваки други месец односно 6 пута годишње.

У циљу наставка редовних месечних исплата корисницима права из области борачко-инвалидске заштите и заштите њиховог материјалног положаја, министар је донео одлуку, број 401-01-342/2018-11 од 8.03.2018. године, да се обрачуни врше на основу званичних статистичких података о износу просечне зараде по запосленом без пореза и доприноса за месец новембар 2017. године и да ће се усклађивање исплаћених износа из области борачко-инвалидске заштите за 2018. годину, вршити једном годишње.

Како је обрачун могуће вршити само на основу званично објављених статистичких података и да је просечном годишњем износу најближа основица из новембра, износ од 47.575,00 динара је узет као основ за обрачун у 2018. години. Није могуће у обрачуну користити један податак који се односи на конкретни месец или просечну годишњу зараду а користити остале податке из другог месеца, јер нису упоредиви.

Након објављивања званичних статистичких података за 2018. годину, биће обрачуната и исплаћена разлика свим корисницима.

Доношење наведене одлуке омогућило је да се корисницима редовно врши исплата. У супротном прва исплата, након јануара 2018. године,  била би могућа тек у априлу месецу 2018. године и све наредне би се вршиле након два месеца.

Дакле, никакво смањење примања из области борачко-инвалидске заштите није било, нити је планирано. А износи по правима у новембру 2017. године, децембру 2017. године и јануару 2018. године су исплаћени по званично објављеним статистичким подацима из претходног месеца.

 

Члан 71. Закона о буџетском систему („Службени  гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-испр, 108/13,  142/14, 68/15, 99/2016-др. закон и 113/17) дефинише да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету.

Функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран је за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

Законска обавеза Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да врши контролу трошења средстава намењених за остваривање права по прописима из области борачко-инвалидске заштите.

Исплата аконтација односно исплата без утврђеног права није у складу са важећим законским нормама. Не постоји систем државне управе у коме је могуће вршити исплату без законског основа.

ИСПЛАТА ПО ПРАВИМА КОРИСНИЦИМА У ОБЛАСТИ БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ

Основни параметри за одређивање износа исплата по правима корисницима у области борачко-инвалидске заштите су статистички подаци о износима просечне нето зараде у Републици Србији (зарада без пореза и доприноса) из месеца који претходи исплати, просечне бруто зараде из претходног месеца, просечне нето зараде из претходне године, кварталне зараде која претходни месецу обрачуна, као и статистички подаци о проценту кретања месечне нето зараде у току године и проценту кретања просечне нето зараде у току године у односу на просечну нето зараду из претходне године.

Овe податкe Републички завод за статистику објављивао је 25 дана по истеку месеца за претходни месец.

Републички завод за статистику је од јануара 2018. године прешао на нови извор прикупљања података и методологију за обрачун просечних зарада и податке  објављује 55 дана по истеку извештајног месеца.

Имајући у виду интервале објављивања података, није могуће вршити редован месечни обрачун и исплату корисницима права из области борачко-инвалидске заштите, као у протеклом периоду, већ би обрачун и исплате биле извршаване сваки други месец односно 6 пута годишње.

У циљу наставка редовних месечних исплата корисницима права из области борачко-инвалидске заштите и заштите њиховог материјалног положаја, министар је донео одлуку, број 401-01-342/2018-11 од 8.03.2018. године, да се обрачуни врше на основу званичних статистичких података о износу просечне зараде по запосленом без пореза и доприноса за месец новембар 2017. године и да ће се усклађивање исплаћених износа из области борачко-инвалидске заштите за 2018. годину, вршити једном годишње.

Како је обрачун могуће вршити само на основу званично објављених статистичких података и да је просечном годишњем износу најближа основица из новембра, износ од 47.575,00 динара је узет као основ за обрачун у 2018. години. Није могуће у обрачуну користити један податак који се односи на конкретни месец или просечну годишњу зараду а користити остале податке из другог месеца, јер нису упоредиви.

Након објављивања званичних статистичких података за 2018. годину, биће обрачуната и исплаћена разлика свим корисницима.

Доношење наведене одлуке омогућило је да се корисницима редовно врши исплата. У супротном прва исплата, након јануара 2018. године,  била би могућа тек у априлу месецу 2018. године и све наредне би се вршиле након два месеца.

Дакле, никакво смањење примања из области борачко-инвалидске заштите није било, нити је планирано. А износи по правима у новембру 2017. године, децембру 2017. године и јануару 2018. године су исплаћени по званично објављеним статистичким подацима из претходног месеца.

 

Члан 71. Закона о буџетском систему („Службени  гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-испр, 108/13,  142/14, 68/15, 99/2016-др. закон и 113/17) дефинише да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету.

Функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран је за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

Законска обавеза Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да врши контролу трошења средстава намењених за остваривање права по прописима из области борачко-инвалидске заштите.

Исплата аконтација односно исплата без утврђеног права није у складу са важећим законским нормама. Не постоји систем државне управе у коме је могуће вршити исплату без законског основа.

Обележена годишњица Дана примирја у Првом светском рату на српском војничком гробљу у Битољу у Републици Македонији

Регистрован члан

7 година 8 месеци

Поводом обележавања годишњице Дана примирја у Првом светском рату на српском војничком гробљу у Граду Битољу у Републици Македонији одржана је церемонија полагања венаца коју је предводио в.д помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић.

    „Данашњи дан представља празник за читав свет, али и опомену за све нас да мудрошћу, радом и поштењем сачувамо своју државу и слободу за коју су животе дали наши славни преци. Да се ослањамо на лекције које смо научили од предака и да уложимо напоре да рата више не буде“, рекао је у обраћању на свечаности у Битољу, Зоран Милошевић.

 

Венце су такође положили и одали почаст страдалима представници Владе и Министарства одбране Републике Македоније, бројни представници дипломатског кора у Републици Македонији, удружења српских заједница у Републици Македонији и удружења из Републике Србије опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

    Церемонији су присуствовали и студенти Криминалистичко-полицијске и Војне академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и ученици основних и средњих школа из Горњег Милановца      

Истог дана одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у местима Добровени, Живојно, Скочивир и Бач у  подножју планине Кајмакчалан.





 

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

 

    Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

 

Ђорђевић разговарао са новопостављеном градоначелницом Ниша

Регистрован члан

5 година 6 месеци
Ђорђевић разговарао са новопостављеном градоначелницом Ниша

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеном градоначелницом Ниша Драганом Сотировски о наставку сарадње са ресорним министарством и плановима за наредни период.

 

“Ово је први пут да је жена на челу овог града, што је још један од доказа да је Србија земља у којој се поштују жене и њихове способности и да им се пружају једнаке шансе за напредак и успех у каријери. Верујем да ће градоначелница својим радом и идејама допринети обезбеђивању квалитетнијих услова за живот у Нишу“, навео је Ђорђевић. 

 

Ђорђевић је истакао да ће Град Ниш у свим областима које су у надлежности Министарства имати подршку и додао да се нада да ће се проблеми са којима су се суочавали у претходном периоду, као што су „деца улице“ и бескућници бити решени у што краћем року.

 

„Заједничком сарадњом државе, градова и локалних самоуправа сви проблеми решаваће се на најбољи начин. Наша сарадња у наредном периоду одвијаће се и у погледу привлачења нових инвеститора и стварања нових радних места, а самим тим и смањењу незапослености. Ниш је био некада центар електроиндустрије и верујем да ће то бити поново“, истакао је министар.

 

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски захвалила је Ђорђевићу на посети и додала да је он први министар ког су угостили.

 

„Област социјалне заштите је важна тема којом планирамо да се  активно бавимо у периоду који је пред нама. Управо нам је због тога подршка ресорног министарства од велике важности. Имамо много планова, о којима смо данас разговарали са министром и све сугестије, примедбе и идеје Министарства ћемо радо прихватити“, истакла је Сотировски.

 

Фото галерија
183223

Додељено ново санитетско возило Центру за социјални рад Кучево

Регистрован члан

5 година 6 месеци
Додељено ново санитетско возило Центру за социјални рад Кучево

Центру за социјални рад у Кучеву, као што је министар Зоран Ђорђевић приликом претходне посете и обећао, додељено је ново санитетско возило, марке „FIAT“ тип „DUCATO“, са свом потребном медицинском опремом, које ће се користити за потребе Установе за збрињавање одраслих и старих лица, која послује у саставу овог центра.

 

Према речима министра Ђорђевића, ово је само део онога што Влада Србије има у плану за општину Кучево, као и за друга места на териорији наше земље. Како је навео, водећи се политиком председника Александра Вучића сви делови наше земље морају да буду једнако развијени, како би сви грађани, без обзира у ком делу државе живе, имали једнаке могућности и услове живота.

 

„Приликом претходне посете обећао сам да ће ова оштина добити ново возило. Имајући у виду ванредно стање у нашој земљи, насталог услед појаве вируса COVID-19, желели смо да ово возило што пре стигне, како би наши најстарији, који су тренутно и најугроженији, имали још бољу заштиту. Још једном напомињем, да држава брине о свим својим грађанима и апелујем на оне најстарије да слушају инструкције председника Вучића,  Владе Србије и лекара и да верују својој држави, а ми ћемо њихово поверење оправдати и обезбедити све што им је потребно“, рекао је министар.

 

Ђорђевић је истакао и да ће општина Кучево ускоро добити нови Центар за социјални рад, за чију је изградњу општина већ одредила локацију, а коју Министарство спроводи кроз пројекат „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, у сарадњи са УНОПС-ом, а такође у плану је и адаптација и реконструкција Дома за стара лица.

 

Фото галерија
182534

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих заражен 1.491 корисник и 732 запослена

Регистрован члан

6 година 3 месеци
У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих заражен 1.491 корисник и 732 запослена

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих присуство Ковид 19 потврђено је код 1.491 корисника и 732 запосленa.

 

Укупно је излечено 8.070 корисника установа социјалне заштите и 4.474 запослених у тим установама. 

 

Присуство Ковид 19 потврђено је код:


 

  • Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Карабурма;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Стационар;
  • Геронтолошком центру у Вршцу;
  • Геронтолошком центру у Панчеву;
  • Геронтолошком центру у Зрењанину;
  • Геронтолошком центру у Новом Саду, Дом и Прихватилиште у Футогу;
  • Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Лиман;
  • Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Ново насеље;
  • Геронтолошком центру у Новом Саду, Свратишту за одрасла лица и РЈ Клубови и Помоћ и нега у кући;
  • Геронтолошком центру у Књажевцу;
  • Геронтолошком центру у Суботици;
  • Геронтолошком центру у Алексинцу;
  • Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
  • Геронтолошком центру у Матарушкој бањи;
  • Геронтолошком центру у Обреновцу;
  • Геронтолошком центру у Нишу;
  • Геронтолошком центру у Младеновцу;
  • Геронтолошком центру у Кикинди;
  • Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;
  • Геронтолошком центру у Врбасу;
  • Геронтолошком центру у Шапцу;
  • Геронтолошком центру у Кањижи;
  • Геронтолошком центру у Крагујевцу;
  • Геронтолошком центру у Сомбору;
  • Геронтолошком центру у Крушевцу;
  • Геронтолошком центру у Јагодини;
  • Домском одељењу за смештај старих и пензионера ''Пожега'';
  • Дому за смештај старих лица у Смедереву;
  • Дому за старе и пензионере у Апатину;
  • Дому за старе и пензионере, Мол;
  • Дому за старе и пензионере у Кули;
  • Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
  • Дому за смештај старих лица, Димитровград;
  • Домском одељењу за смештај одраслих и старијих, Забучје, Ужице;
  • Домском одељењу при ЦСР Нови Кнежевац;
  • Дому за смештај и негу старих лица, Прокупље;
  • Установи за одрасле и старе при ЦСР Љубовија;
  • Установи за одрасле и старије при ЦСР Кучево;
  • Дому за смештај старих лица, Сурдулица;
  • Домском одељењу при ЦСР у Деспотовцу;
  • Домском одељењу при ЦСР Брус;
  • Домском одељењу за пензионере и стара лица при ЦСР Блаце;
  • Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;
  • Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
  • Прихватилишту за одрасла и стара лица, Београд;
  • Прихватилишту за децу Београда;
  • Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
  • Заводу за васпитање деце и омладине, Ниш;
  • Установи за децу и младе ''Шабац'', Шабац;
  • СОС Дечијем селу, Краљево;
  • Дечијем селу, Сремска Каменица;
  • Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
  • Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;
  • Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'' Бања Ковиљача;
  • Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;
  • Дому за смештај одраслих лица Кулина;
  • Дому за душевно оболела лица у Чуругу;
  • Дому за душевно оболела лица ''1.Октобар'', Стари Лец;
  • Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;
  • Дому за одрасле и старије ''Свети Василије Острошки чудотворац'', Нови Бечеј;
  • Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Панчево;
  • Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд;
  • Дому ''Ветерник'', у Ветернику;
  • Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
  • Дому за децу и омладину ''Споменак'', Панчево;
  • Установи за децу и младе ''Христина Маркишић'', Алексинац;
  • Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
  • Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
  • Дому за децу и омладину ''Душко Радовић'', Ниш;
  • Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
  • Дому за децу и омладину ''Станко Пауновић'', Неготин;
  • Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;
  • Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
  • Дому за лица ментално ометена у развоју Тутин;
  • Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
  • Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд, РЈ Предах смештај;
  • Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при ЦСР Панчево;
  • Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите града Зрењанина;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Стара Бежанија'', Београд;
  • Дому за стара лица ''Конак'' Сремска Каменица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'' Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вис'' Умка, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Family Garden'' Панчево;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'' Младеновац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Винијум'' Качулице, Чачак;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Сунчана падина'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Dionis&Demetra'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево; 
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Holiday house lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Луна дом'', Београд;
  • Дому за смептај одраслих и старијих ''Viva Altina'' Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'' Барајево, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Викторија'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Бетанија'', Петроварадин;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Vračar lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Топаловић'' Кладово;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium BB'', Суботица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Meliorvita'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Lena lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Савинац'', Горњи Милановац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Лена'', Београд;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Национални дом'' Владимировац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Akvaten'' Алибунар;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Кућа добра Деспотовић'' Ваљево;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Заплање-мој дом'', Гаџин Хан;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Бели двор-Ђорђевић'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''T&S Kapriš'', Зрењанин;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Максимовић'', Суботица;
  • Центру за породични смештај и усвојење Београд;
  • Центру за социјални рад у Пријепољу;
  • Градском центру за социјални рад у Београду;
  • Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Крагујевцу;
  • Центру за социјални рад у Краљеву;
  • Центру за социјални рад у Зајечару;
  • Центру за социјални рад у Бачкој Паланци;
  • Центру за социјални рад у Руми;
  • Центру за социјални рад у Кучеву;
  • Центру за социјални рад у Сечњу;
  • Центру за социјални рад у Алексинцу;
  • Центру за породични смештај и усвојење Kрагујевац;
  • Центру за породични смештај и усвојењеу  Новом Саду;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Суботици;
  • Центру за породични смештај и усвојење Ниш;
  • Центру за самостални живот особа са инвалидитетом, Београд;
  • Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
  • Геронтолошком центру Београд – РЈ Дневни центри и клубови.

 

Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка, решењем о суспензији лиценце Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 27.5.2020. године, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 8.5.2020. године и Дом за смештај одраслих и старијих ''Holiday house'' Београд, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 07.07.2021. године, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дана 18.3.2021. године, донето је решење Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', Борча, Београд. 

 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиoци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

 

Укупан број установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 15.912 корисника. Од тога је: 56 установа за одрасле и старије (9 домских одељења при центрима за социјални рад, 23 геронтолошких центара, 7 домова за смештај одраслих и старих, 3 установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 домова за децу и младе (10 домова за децу и младе без родитељског старања, 3 завода за васпитање деце и омладине и 5 установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 262, са капацитетом од 10.002 корисника.


 

У установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 1462 корисника и 714 запослених

Регистрован члан

6 година 3 месеци
У установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 1462 корисника и 714 запослених

На дан 31.01.2022. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 1462 корисника и 714 запослених.

 

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 7948, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 4432.

 

Присуство вируса COVID- 19 потврђено је код:

 

  • Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Карабурма;
  • Геронтолошком центру Београд, Дом Стационар;
  • Геронтолошком центру у Вршцу;
  • Геронтолошком центру у Панчеву;
  • Геронтолошком центру у Зрењанину;
  • Геронтолошком центру у Новом Саду, Дом и Прихватилиште у Футогу;
  • Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Лиман;
  • Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Ново насеље;
  • Геронтолошком центру у Новом Саду, Свратишту за одрасла лица и РЈ Клубови и Помоћ и нега у кући;
  • Геронтолошком центру у Књажевцу;
  • Геронтолошком центру у Суботици;
  • Геронтолошком центру у Алексинцу;
  • Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
  • Геронтолошком центру у Матарушкој бањи;
  • Геронтолошком центру у Обреновцу;
  • Геронтолошком центру у Нишу;
  • Геронтолошком центру у Младеновцу;
  • Геронтолошком центру у Кикинди;
  • Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;
  • Геронтолошком центру у Врбасу;
  • Геронтолошком центру у Шапцу;
  • Геронтолошком центру у Кањижи;
  • Геронтолошком центру у Крагујевцу;
  • Геронтолошком центру у Сомбору;
  • Геронтолошком центру у Крушевцу;
  • Геронтолошком центру у Јагодини;
  • Домском одељењу за смештај старих и пензионера ''Пожега'';
  • Дому за смештај старих лица у Смедереву;
  • Дому за старе и пензионере у Апатину;
  • Дому за старе и пензионере, Мол;
  • Дому за старе и пензионере у Кули;
  • Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
  • Дому за смештај старих лица, Димитровград;
  • Домском одељењу за смештај одраслих и старијих, Забучје, Ужице;
  • Домском одељењу при ЦСР Нови Кнежевац;
  • Дому за смештај и негу старих лица, Прокупље;
  • Установи за одрасле и старе при ЦСР Љубовија;
  • Установи за одрасле и старије при ЦСР Кучево;
  • Дому за смештај старих лица, Сурдулица;
  • Домском одељењу при ЦСР у Деспотовцу;
  • Домском одељењу 'Извор'' при ЦСР Параћин;
  • Домском одељењу при ЦСР Брус;
  • Домском одељењу за пензионере и стара лица при ЦСР Блаце;
  • Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;
  • Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
  • Прихватилишту за одрасла и стара лица, Београд;
  • Прихватилишту за децу Београда;
  • Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
  • Заводу за васпитање деце и омладине, Ниш;
  • Установи за децу и младе ''Шабац'', Шабац;
  • СОС Дечијем селу, Краљево;
  • Дечијем селу, Сремска Каменица;
  • Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
  • Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;
  • Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'' Бања Ковиљача;
  • Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;
  • Дому за смештај одраслих лица Кулина;
  • Дому за душевно оболела лица у Чуругу;
  • Дому за душевно оболела лица ''1.Октобар'', Стари Лец;
  • Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Панчево;
  • Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд;
  • Дому ''Ветерник'', у Ветернику;
  • Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
  • Дому за децу и омладину ''Споменак'', Панчево;
  • Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
  • Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
  • Дому за децу и омладину ''Душко Радовић'', Ниш;
  • Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
  • Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;
  • Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
  • Дому за лица ментално ометена у развоју Тутин;
  • Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
  • Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд, РЈ Предах смештај;
  • Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при ЦСР Панчево;
  • Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите града Зрењанина;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Стара Бежанија'', Београд;
  • Дому за стара лица ''Конак'' Сремска Каменица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'' Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вис'' Умка, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Family Garden'' Панчево;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'' Младеновац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Винијум'' Качулице, Чачак;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Сунчана падина'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Dionis&Demetra'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево; 
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Terza Eta'', Прибој;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Holiday house lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Луна дом'', Београд;
  • Дому за смептај одраслих и старијих ''Viva Altina'' Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'' Барајево, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Викторија'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Бетанија'', Петроварадин;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Vračar lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Топаловић'' Кладово;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium BB'', Суботица;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Meliorvita'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Lena lux'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Савинац'', Горњи Милановац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Лена'', Београд;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Национални дом'' Владимировац;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Akvaten'' Алибунар;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Кућа добра Деспотовић'' Ваљево;
  • Дому за смештај и негу старих лица ''Заплање-мој дом'', Гаџин Хан;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''Бели двор-Ђорђевић'', Београд;
  • Дому за смештај одраслих и старијих ''T&S Kapriš'', Зрењанин;
  • Дому за одрасле и старије ''Свети Василије Острошки чудотворац'', Нови Бечеј;
  • Центру за породични смештај и усвојење Београд;
  • Центру за социјални рад у Пријепољу;
  • Градском центру за социјални рад у Београду;
  • Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Крагујевцу;
  • Центру за социјални рад у Шиду;
  • Центру за социјални рад у Краљеву;
  • Центру за социјални рад у Зајечару;
  • Центру за социјални рад у Бачкој Паланци;
  • Центру за социјални рад у Руми;
  • Центру за социјални рад у Кучеву;
  • Центру за социјални рад у Сечњу;
  • Центру за социјални рад у Алексинцу;
  • Центру за породични смештај и усвојење Kрагујевац;
  • Центру за породични смештај и усвојењеу  Новом Саду;
  • Центру за породични смештај и усвојење у Суботици;
  • Центру за породични смештај и усвојење Ниш;
  • Центру за самостални живот особа са инвалидитетом, Београд;
  • Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
  • Геронтолошком центру Београд – РЈ Дневни центри и клубови.

 

Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка, решењем о суспензији лиценце Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 27.5.2020. године, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 8.5.2020. године и Дом за смештај одраслих и старијих ''Holiday house'' Београд, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 07.07.2021. године, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дана 18.3.2021. године, донето је решење Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', Борча, Београд. 

 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиoци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

 

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 15.912 корисника. Од тогаје: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 262, са капацитетом од 10.002 корисника.

 

Ђорђевић на телевизији Пинк: Србија сваког дана иде корак напред

Регистрован члан

6 година 3 месеци
Ђорђевић на телевизији Пинк: Србија сваког дана иде корак напред

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући на телевизији Пинк у емисији „Ново Јутро“ говорио је о пројекту са компанијом „Vansi” који је део плана започете концесије на аеродрому Никола Тесла, о појачаним инспекцијским надзорима и начинима за спречавање „рада на црно“, али и о спречавању дискриминације на основу пола.

 

Када је реч о пројекту са компанијом „Vansi”, министар Ђорђевић  рекао је да је жеља Владе Србије да концесијом аеродром "Никола Тесла" прошири своје капацитете јер је то у интересу привреде и свих грађана.

 

„“Vansi" је својом концесијом и предвидео концесију самог аеродрома, а наша жеља је, с обзиром да је аеродром специфичан и захтева неке безбедносне мере да то буде на највишем могућем нивоу “, објаснио је Ђорђевић додао да је на првом месту да се сви ти радови спроведу како треба.

 

“Наша инспекција ће бити стално на аеродрому, јер поред саме безбедности и здравља радника који ће радити на том пројекту, битно је због сигурности путника да све буде како треба, тако да желимо да тај пројекат успе, желимо да не касне у радовима и желимо да аеродром "Никола Тесла" буде оно што смо и предвидели, а то је да буде један модеран аеродром који већ сада има велики промет путника и робе и надамо се да ће се то вишеструко повећати и мислим да ће то бити одлична ствар за нашу државу “, истакао је.

 

Како каже, о радницима се нон - стоп брине, а специфичност аеродрома захтева да те мере буду на што вишем нивоу.

 

Када је реч о континуираним ванредним инспекцијским надзорима министар је рекао да они постоје стално и да је приликом последњег надзора пронађено 20 радника који раде на црно. Истакао је да он лично иде са инспекторима у надзоре како би пратио начин на који инспектори обављају свој посао.

 

„Радници морају да знају да смо као држава заиста на њиховој страни и да желимо да бринемо о њима и омогућимо им остварење свих права која им припадају. У 99 одсто случајева кад инспекција заврши надзор и нађу се људи који раде на црно, ти људи после тога и добијају сталан посао. Тако да не желимо да ми то издејствујемо, већ желимо да то буде нека нормалност“, навео је Ђорђевић и додао да број оних који су затечени да раде на црно сваким даном опада.

 

Такође, у емисији је говорио и о забрани дискриминације на основу пола и истакао да она не сме никако да постоји, већ да и жене и мушкарци морају да буду једнако плаћени за посао који обављају. Како је истакао, свако ко мисли да је дискриминисан треба то да пријави инспекцији рада, која је дужна да поступи у складу са својим надлежностима.

 

Министар је истакао и да на сајту Министарства постоји регистар оних послодаваца који крше радно право, а посебан један регистар оних који крше права породиља и трудница и да се тај списак редовно ажурира. 

 

Ђорђевић је рекао и да Србија сваког дана иде корак напред у свим областима у инфраструктури, у привреди, у платама, у пензијама, у свему и отворена је према свету и успостављању пријатељских односа са свим земљама.