Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на Конференцији под називом „Прошлост, садашњост и будућност интеграција“ где је рекао да је Србија била и остала пример другим земљама како једна држава поступа одговорно, ефикасно и организовано у кризним ситуацијама, у овом случају у управљању мигрантском кризом.

Министар Ђорђевић рекао је да је досадашња координација и сарадња свих релевантих актера, државних органа, међународне заједнице и организација цивилног друштва, добитна комбинација успешног одговора Србије на изазове мигрантске кризе.

„У току највећег таласа миграција током 2015. и 2016., преко територије Републике Србије прешло је готово милион људи, а њено руководство предвођено председником, тада премијером Александром Вучићем, пружило им је сву неопходну помоћ и заштиту у складу са националним законима, али пре свега у складу са основним постулатима хуманизма и европским вредностима, као што су солидарност, заштита основних људских права и бриге за људе који беже од сукоба и рата“, рекао је Ђорђевић.

Министар је додао да захваљујући несебичној подршци ЕУ и других међународних институција и донатора, као и не малим средствима из буџета Републике Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно доприноси сигурности деце и безбедности грађана Србије, па и целе Европе радећи са малолетницима и другим мигрантима у циљу њиховог упознавања са културом, традицијом и вредностима Европе, и радећи на активним мерама дерадикализације и превенције радикализације ове популације.

„Сви наши напори да се помогне и оснажи мигрантска популација усмерени су и на јачање грађана Србије као и да се уз подршку мигрантима ојачавају и капацитети институција наше земље, нарочито када су у питању образовни систем, здравствени систем и систем социјалне заштите. Сваки напор који може имати изгледа на успех када су у питању мере инклузије, мора укључивати и сталну комуникацију и сарадњу са националним институцијама и грађанима Србије. Нема ефикасне инклузије ако и наши грађани не увиде своје место и значај у овом процесу“, нагласио је Ђорђевић.

Министар је рекао да је помоћ донатора и међународне заједнице Србији неопходна како би се континуирано наставио успешан одговор Србије на потребе миграната у складу са међународним и хуманитарним принципима.

„Србија очекује даљу подршку институција Европске уније како би успешно одговорила на додатни притисак настао као последица раста броја миграната који је приметан у последњих пар месеци. Ми већ разговарамо са нашим европским партнерима о наставку подршке напорима Србије у управљању миграцијама, такође имајући у виду и наше обавезе у том смислу према испуњавању мерила из акционих планова за Поглавља 23 и 24“, закључио је Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са делегацијом Бугарске на челу са министром рада и социјалне политике Бисером Петковим у Димитровграду.
Ђорђевић је рекао да се први пут као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сусреће са колегама из Бугарске и да му је изузетно драго с обзиром да Србија и Бугарска имају заједничких тема, пројеката и могућности за сарадњу.
„Желимо  да унапредимо квалитет живота свих грађана, посебно оних који живе на општини Димитровград. Са бугарским колегама разговарао сам о начину на који то можемо заједно да урадимо“, рекао је министар и додао да ове две земље везује тренутно и мигрантска криза која је подједнако захватила и Бугарску и Србију.
„Прилив миграната тренутно је у мањем броју, али уколико дође до новог таласа избеглица, спремни смо да адекватно реагујемо. Управо због тога тежимо томе да заједно пронађемо решење како овај проблем да превазиђемо“, рекао је Ђорђевић и похвалио сарадњу две државе у борби против ирегуларних миграција.   
Министар Ђорђевић и бугарски колега  Петков договорили су  потписивање Меморандума о сарадњи између два министарства.
Министар рада и социјалне политике Бугарске Бисер Петков сложио се са чињеницом да његова земља са Србијом има много тема и пројеката за сарадњу и похвалио је размену информација ова два министарства у свим претходно наведеним областима.
Министар Ђорђевић разговарао је и са председником општине Димитровград, Владицом Димитровим, директорком Центра за социјални рад Анитом Марков и директором Националне службе за запошљавање – филијале  Пирот Драганом Јенаћковићем. Они су министра Ђорђевића упознали са проблемима и плановима из области социјалне политике и запошљавања, али и радом на заједничким пројектима, могућностима помоћи и сарадње министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са општином Димитровград.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „10. годишњица од успостављања националног система азила у Републици Србији и наредни кораци“ и изјавио да је нови Закон о азилу и привременој заштити садржи велики број одредби које имају за циљ успостављање ефикаснијег поступка азила и виши степен заштите лица која траже међународну заштиту у Републици Србији.

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у периоду највеће мигрантске кризе од средине 2015. године, у оквиру система социјалне заштите, активно радило на унапређењу капацитета за рад са малолетним мигрантима без пратње, обезбеђивању старатеља малолетним мигрантима без пратње и збрињавању истих у складу са најбољем интересом  и правима детета. Активно је учествовало и у креирању и спровођењу политике отворених граница и хуманог поступања према мигрантима, координацији рада органа на терену, али и у обезбеђивању донаторске и стручне подршке у циљу спровођења приоритета Владе у управљању мигрантским токовима“, рекао је Ђорђевић и додао да су уз учешће великог броја међународних организација, као и домаћих организација цивилног друштва, постигнути значајни резултати: вишеструко су ојачани стручни капацитети, одржане су бројне обуке професионалаца, подигнут је ниво услуга и уведене су нове активности у циљу што боље заштите, помоћи и подршке малолетницима без пратње, пружања психо-социјалне подршке, као и правне помоћи.

„Република Србија доказала је да може да се избори са проблемом миграција и да је наш успех заснован на снажној политичкој опредељености председника Александра Вучића да се не дижу никакви зидови или бодљикаве жице на границама наше земље, што је за последицу имало озбиљан и предан приступ у области поделе посла, тимског рада, координације државних институтиција и партнерства са међународним телима и институцијама да би се несрећним људима из ратом захваћених држава у што већој мери олакшао пролазак кроз нашу земљу и боравак у њој“, истакао је Ђорђевић и додао да су грађани Србије показали висок степен солидарности и емпатије према свим мигрантима који су се нашли на територији наше земље.

Ђорђевић је рекао да је Република Србија, за разлику од неких других држава, ентитета и територија које је окружују, задржала свој мултиетнички карактер и да и даље настоји да у пуној мери свим својим грађанима обезбеди равноправност и пружи законски оквир за заштиту и уживање људских и мањинских права у складу са највишим европским стандардима и фундаменталним принципима демократије.

„Брига о деци и младима један је од приоритета Владе Републике Србије и зато ће Министарство наставити са радом у овој области, јер верујемо да је потребно да се осигура безбедност и сигурност деце миграната и тражилаца азила. Свако дете заслужује безбрижно детињство, приступ систему образовања, безбедност и сигурност у породичном окружењу“, рекао је Ђорђевић и захвалио шефу Представништва „UNHCR-а“ Хансу Фридриху Шодеру на изузетној подршци коју „UNHCR“ пружа Србији у мигрантској кризи.

Министар је истакао да је неопходно да се у наредном периоду настави и побољша успостављена сарадња у области миграција, да се унапреде стандарди у раду, и да се обезбеде капацитети за спровођење нових закона који су усклађени са европским и међународним стандардима јер начин на који се Република Србија односи према деци мигрантима утицаће на њихове животе и будућност на индивидуалном плану, али и на будућност и квалитет заједница на глобалном нивоу.

Конференцији су присуствали шеф Представништва „UNHCR-а“ Ханс Фридрих Шодер, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Биљана Поповић Ивкови, шеф одељења за ифромисање, комуникацију и медије Делегације ЕУ у Србији Пол Хенри Пресет и заменица комесара за избеглице и миграције Републике Србије Светлана Велимировић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, састао се данас са амбасадором Мађарске у Републици Србији, Њ.Е. Атилом Пинтером.

Током састанка је истакнуто да сарадњу две земље одликују пријатељски односи, а најбољи показатељ тога представља редовно одржавање заједничких седница влада двеју држава у претходном периоду. Поред сагласности да је сарадња из домена рада, запошљавања, борачких и социјалних питања развијена, констатовано је да постоји простор за њено унапређење у областима од обостраног интереса.

Министар Ђорђевић је представио план Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истичући да ће фокус у наредном периоду бити спровођење реорганизације у циљу постизања пуне финансијске контроле и веће ефикасности самог система. У вези са мигрантском кризом, нагласио је да је неопходно одржавати дијалог и промовисати заједнички приступ ублажавању последица мигрантске кризе и решавању питања миграната који тренутно бораве на територији Србије и Мађарске, јер би евентуалне последице могле утицати на постојећу стабилност региона. Министар је посебно истакао да ће Србија наставити да се понаша одговорно и хумано према мигрантској популацији, истовремено штитећи интересе својих грађана.

Амбасадор Пинтер је истакао да је Мађарска задовољна билатералним односима са Србијом, као и да пружа пуну подршку евроинтеграцијама Србије и спровођењу реформских процеса.

Имајући у виду да је општи интерес Републике Србије да се обезбеди свеобухватна заштита српске непокретне културне баштине у другим државама, иницирани су разговори на високом нивоу у вези са закључивањем споразума о заштити војних меморијала и места страдања.

Поводом обележавања годишњице Дана примирја у Првом светском рату на српском војничком гробљу у Граду Битољу у Републици Македонији одржана је церемонија полагања венаца коју је предводио в.д помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић.

    „Данашњи дан представља празник за читав свет, али и опомену за све нас да мудрошћу, радом и поштењем сачувамо своју државу и слободу за коју су животе дали наши славни преци. Да се ослањамо на лекције које смо научили од предака и да уложимо напоре да рата више не буде“, рекао је у обраћању на свечаности у Битољу, Зоран Милошевић.

Венце су такође положили и одали почаст страдалима представници Владе и Министарства одбране Републике Македоније, бројни представници дипломатског кора у Републици Македонији, удружења српских заједница у Републици Македонији и удружења из Републике Србије опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

    Церемонији су присуствовали и студенти Криминалистичко-полицијске и Војне академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и ученици основних и средњих школа из Горњег Милановца      

Истог дана одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у местима Добровени, Живојно, Скочивир и Бач у  подножју планине Кајмакчалан.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

    Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеном градоначелницом Ниша Драганом Сотировски о наставку сарадње са ресорним министарством и плановима за наредни период.

“Ово је први пут да је жена на челу овог града, што је још један од доказа да је Србија земља у којој се поштују жене и њихове способности и да им се пружају једнаке шансе за напредак и успех у каријери. Верујем да ће градоначелница својим радом и идејама допринети обезбеђивању квалитетнијих услова за живот у Нишу“, навео је Ђорђевић. 

Ђорђевић је истакао да ће Град Ниш у свим областима које су у надлежности Министарства имати подршку и додао да се нада да ће се проблеми са којима су се суочавали у претходном периоду, као што су „деца улице“ и бескућници бити решени у што краћем року.

„Заједничком сарадњом државе, градова и локалних самоуправа сви проблеми решаваће се на најбољи начин. Наша сарадња у наредном периоду одвијаће се и у погледу привлачења нових инвеститора и стварања нових радних места, а самим тим и смањењу незапослености. Ниш је био некада центар електроиндустрије и верујем да ће то бити поново“, истакао је министар.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски захвалила је Ђорђевићу на посети и додала да је он први министар ког су угостили.

„Област социјалне заштите је важна тема којом планирамо да се  активно бавимо у периоду који је пред нама. Управо нам је због тога подршка ресорног министарства од велике важности. Имамо много планова, о којима смо данас разговарали са министром и све сугестије, примедбе и идеје Министарства ћемо радо прихватити“, истакла је Сотировски.

Центру за социјални рад у Кучеву, као што је министар Зоран Ђорђевић приликом претходне посете и обећао, додељено је ново санитетско возило, марке „FIAT“ тип „DUCATO“, са свом потребном медицинском опремом, које ће се користити за потребе Установе за збрињавање одраслих и старих лица, која послује у саставу овог центра.

Према речима министра Ђорђевића, ово је само део онога што Влада Србије има у плану за општину Кучево, као и за друга места на териорији наше земље. Како је навео, водећи се политиком председника Александра Вучића сви делови наше земље морају да буду једнако развијени, како би сви грађани, без обзира у ком делу државе живе, имали једнаке могућности и услове живота.

„Приликом претходне посете обећао сам да ће ова оштина добити ново возило. Имајући у виду ванредно стање у нашој земљи, насталог услед појаве вируса COVID-19, желели смо да ово возило што пре стигне, како би наши најстарији, који су тренутно и најугроженији, имали још бољу заштиту. Још једном напомињем, да држава брине о свим својим грађанима и апелујем на оне најстарије да слушају инструкције председника Вучића,  Владе Србије и лекара и да верују својој држави, а ми ћемо њихово поверење оправдати и обезбедити све што им је потребно“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао и да ће општина Кучево ускоро добити нови Центар за социјални рад, за чију је изградњу општина већ одредила локацију, а коју Министарство спроводи кроз пројекат „Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије“, у сарадњи са УНОПС-ом, а такође у плану је и адаптација и реконструкција Дома за стара лица.

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих присуство Ковид 19 потврђено је код 1.491 корисника и 732 запосленa.

Укупно је излечено 8.070 корисника установа социјалне заштите и 4.474 запослених у тим установама. 

Присуство Ковид 19 потврђено је код:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Карабурма;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Стационар;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Панчеву;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, Дом и Прихватилиште у Футогу;
• Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Лиман;
• Геронтолошко мцентру у Новом Саду, Дом Ново насеље;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, Свратишту за одрасла лица и РЈ Клубови и Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Суботици;
• Геронтолошком центру у Алексинцу;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој бањи;
• Геронтолошком центру у Обреновцу;
• Геронтолошком центру у Нишу;
• Геронтолошком центру у Младеновцу;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;
• Геронтолошком центру у Врбасу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру у Кањижи;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Сомбору;
• Геронтолошком центру у Крушевцу;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера ''Пожега'';
• Дому за смештај старих лица у Смедереву;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за старе и пензионере, Мол;
• Дому за старе и пензионере у Кули;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Дому за смештај старих лица, Димитровград;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старијих, Забучје, Ужице;
• Домском одељењу при ЦСР Нови Кнежевац;
• Дому за смештај и негу старих лица, Прокупље;
• Установи за одрасле и старе при ЦСР Љубовија;
• Установи за одрасле и старије при ЦСР Кучево;
• Дому за смештај старих лица, Сурдулица;
• Домском одељењу при ЦСР у Деспотовцу;
• Домском одељењу при ЦСР Брус;
• Домском одељењу за пензионере и стара лица при ЦСР Блаце;
• Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Прихватилишту за одрасла и стара лица, Београд;
• Прихватилишту за децу Београда;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Ниш;
• Установи за децу и младе ''Шабац'', Шабац;
• СОС Дечијем селу, Краљево;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;
• Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'' Бања Ковиљача;
• Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;
• Дому за смештај одраслих лица Кулина;
• Дому за душевно оболела лица у Чуругу;
• Дому за душевно оболела лица ''1.Октобар'', Стари Лец;
• Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;
• Дому за одрасле и старије ''Свети Василије Острошки чудотворац'', Нови Бечеј;
• Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Панчево;
• Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд;
• Дому ''Ветерник'', у Ветернику;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Дому за децу и омладину ''Споменак'', Панчево;
• Установи за децу и младе ''Христина Маркишић'', Алексинац;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Душко Радовић'', Ниш;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Дому за децу и омладину ''Станко Пауновић'', Неготин;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за лица ментално ометена у развоју Тутин;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд, РЈ Предах смештај;
• Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при ЦСР Панчево;
• Прихватилишту за жене и децу жртве породичног насиља при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите града Зрењанина;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Стара Бежанија'', Београд;
• Дому за стара лица ''Конак'' Сремска Каменица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'' Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вис'' Умка, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Family Garden'' Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'' Младеновац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Винијум'' Качулице, Чачак;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сунчана падина'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dionis&Demetra'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево; 
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Holiday house lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Луна дом'', Београд;
• Дому за смептај одраслих и старијих ''Viva Altina'' Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'' Барајево, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Викторија'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Бетанија'', Петроварадин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Vračar lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Viva flora'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Топаловић'' Кладово;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium BB'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Meliorvita'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Lena lux'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Савинац'', Горњи Милановац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лена'', Београд;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Национални дом'' Владимировац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Akvaten'' Алибунар;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Кућа добра Деспотовић'' Ваљево;
• Дому за смештај и негу старих лица ''Заплање-мој дом'', Гаџин Хан;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Бели двор-Ђорђевић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''T&S Kapriš'', Зрењанин;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Максимовић'', Суботица;
• Центру за породични смештај и усвојење Београд;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Градском центру за социјални рад у Београду;
• Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Крагујевцу;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Зајечару;
• Центру за социјални рад у Бачкој Паланци;
• Центру за социјални рад у Руми;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Сечњу;
• Центру за социјални рад у Алексинцу;
• Центру за породични смештај и усвојење Kрагујевац;
• Центру за породични смештај и усвојењеу  Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Суботици;
• Центру за породични смештај и усвојење Ниш;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом, Београд;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Геронтолошком центру Београд – РЈ Дневни центри и клубови.

Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка, решењем о суспензији лиценце Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 27.5.2020. године, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 8.5.2020. године и Дом за смештај одраслих и старијих ''Holiday house'' Београд, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 07.07.2021. године, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дана 18.3.2021. године, донето је решење Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', Борча, Београд. 

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиoци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 15.912 корисника. Од тога је: 56 установа за одрасле и старије (9 домских одељења при центрима за социјални рад, 23 геронтолошких центара, 7 домова за смештај одраслих и старих, 3 установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 домова за децу и младе (10 домова за децу и младе без родитељског старања, 3 завода за васпитање деце и омладине и 5 установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 262, са капацитетом од 10.002 корисника.