Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић обишли су дневни боравак Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) у Оџацима како би у разговору са запосленима и корисницима видели шта то недостаје центру и на који начин услови могу да се побољшају.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је један од најважнијих стратешких циљева Министарства унапређење положаја и заштита права особа са инвалидитетом као и да за остварење тог циља предузима низ конкретних мера кроз реализацију пројеката.

 

Када је у питању Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) у Оџацима министар је истакао да је задовољан стањем које је затекао, али да увек постоји простора да се услови живота додатно унапреде. Како каже, Министарство заједно са локалном самоуправом финансира функционисање овог дневног боравка, који сваке године учествује на Програмском конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом.

 

„Влада Републике Србије активно се залаже за стварање бољег положаја особа са инвалидитетом и циљ нам је да кроз реализацију различитих пројеката и  држава и особе са инвалидитетом буду једнако задовољни резултатима. Сви политички напори председника Александра Вучића и Владе Републике Србије усмерени су ка стварању једнаких прилика за све њене грађане без разлике, а борба против дискриминације по било којој основи наставиће да буду један од наших најважнијих задатака. Ове године очекујемо да дневни боравак у Оџацима добије и лиценцу што ће бити још један корак напред у квалитативном смислу”, истакао је Ђорђевић и додао да пример добре праксе може да буде управо отворен дневни боравак у Београду, који је један од најмодернијих на Балкану.

 

Према речима министра, циљ Министарства је да се особе са потешкоћама у развоју интегришу у друштво, јер се најбољи напредак показује када се налазе у биолошким породицама, а како каже може се очекивати и продужење радног времена дневних боравака, како би се олакшало родитељство породицама које имају децу са сметњама у развоју.

 

Након обиласка Дневног боравка, министар Ђорђевић посетио је и Дом за старе и пензионере Кула где је истакао да најстарији грађани треба да знају да држава мисли и брине о њима и да жели да унапреди њихове услове живота, јер они у сваком смислу заслужују сигуран и достојанствен живот.

 

„Влада Србије никада неће заборавити разумевање и подршку коју су јој наши најстарији грађани пружили током тешких реформи. Зато се активно залажемо да им обезбедимо безбрижну старост у сваком смислу. Између државе и локалних самоуправа постоји поверење које ће утицати на унапређење услова живота свих грађана, што и јесте циљ Владе Србије“, рекао је Ђорђевић и додао да је ове године општина Кула добила је више средства преко наменских трансфера него претходне што ће битно утицати и на унапређење услова живота најстаријих грађана.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин присутвовао је отварању округлог стола на којем се говорило о томе како се на националним нивоу може смањити појава дечјег рада.

Том приликом поручио је да деца у Србији врло често не виде да су експлоатисана, јер им је тај рад најчешће наметнут од породице и они га не виде као погрешног.

Ресорно министарство је управо због тога, истакао је Вулин, донело предлог уредбе да се направи листа која су то опасна занимања која није могуће дати детету.

По први пут су, у циљу да се у тој борби иде и "корак даље", основани и посебни тимови у 115 центара за социјални рад, који се искључиво баве "децом улице", рекао је Вулин.

Тимови најпре препознају децу, објаснио је Вулин, а онда учине све што је потребно да би она одатле отишла.

У граду Београду су тимови формирани у свим Центрима за социјални рад и ове године је препознато 61 дете којем је потребна помоћ и већина њих је смештена у домове или хранитељске породице.

"Оно што нас посебно радује јесте да смо у 12 случајева успели да вратимо децу у њихове биолошке породице. Ојачали смо породицу, породица више не чини исту грешку".

Проблем експлоатације постоји и са децом миграната.

Према Вулиновим речима, проблем експлоатације је препознат код 240 мигрантске деце, од којих најмлађе има осам година.

За сваког од њих је, каже Вулин, такође обезбеђен смештај.

Дечја експлоатација кроз рад се углавном врши на селу, истакао је он, јер се тамо не разуме разлика између "детета и радне снаге".

Заменица председнице Одбора за права детета Скупштине Србије Милена Бићанин рекла је како је Стратегија образовања поставила циљ да 95 одсто деце заврши основно образовање.

Како је рекла, квалитетно образовање у осетљивим пороридцама је кључно јер у тим породицама деца су присиљена да раде од малих ногу.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је рекла како се много ради на томе да се деца заштите од дискриминације те да се мора заједно радити на имплементацији нормативног оквира да се деца заштите.

Децу је потребно, истакла је Јанковић, информисати и она морају знати која су њихова права.

Вулин: Издвојили смо 400 милиона динара за услуге у заједници

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања препознало проблем неједнаке доступности услуга у различитим локалним заједницама и по први пут је издвојило 400 милиона динара за ту сврху, изјавио је Вулин.

"Нема оправдања да локална самоуправа уколико није довољно развијена не омогући неку од ових услуга, јер без обзира где живите имате иста права и исте потребе", истакао је Вулин на отварању округлог стола "Унапређење нормативног оквира за заштиту деце од злоупотребе дечјег рада".

У услуге у заједници спадају дневни боравак за децу ометену у развоју, дневни боравак за старе или услуге геронтодомаћица, а министарство је по први пут издвојило 400 милиона динара за њихово унапређење.

Локална самоправа ово не сме доживети као замену, навео је он, и не улагати новац јер га добија од државе, већ се ово треба схватити као додатак.

"Оно што су до сада улагали морају да наставе, да побољшају квалитет услуга у заједници, а на овај начин да то унапреде и учине да има више", закључио је Вулин.

Већ од следеће године, издвојиће се већа средства за ову сврху, а увећање би сваке године могло бити све веће, најавио је Вулин.

Вулин: Субвенције за оне који запосле жртве насиља

Сви послодавци који запосле жртве породичног насиља, или трговине људима по први пут ће од Нове године добијати субвенције, најавио је Вулин.

У обраћању новинарима у паузи округлог стола "Унапређење нормативног оквира за заштиту деце од злоупотребе дечјег рада", Вулин је рекао да се жртве насиља морају економски оспособити након што су одвојени од насилника и да њихов проблем није решен тим одвајањем.

Они се често, истакао је Вулин, немајући излаза, врате у окружење у којем су трпели насиље.

Управо зато је, према његовим речима, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање донело одлуку да послодавци који запосле жртве насиља буду субвенционисани са циљем да се те особе оспособе за самосталан живот.

Ово може помоћи, истакао је Вулин, и томе да људи више и чешће пријављују насиље, а не да "окрену главу " када га уоче.

Адаптација Дома здравља у Суботици део је пројекта немачке хуманитарне организације "Хелп", која обухвата реконструкцију пет домова здравља у Србији, набавку нове медицинске опреме и по једно амбулантно возило са опремом за хитне интервенције.

Вредност донације "Хелпа" за Дом здравља у Суботици износи око 110.000, а укупна вредност целог пројекта 875.000 евра.

Министар Вулин је захвалио влади Немачке и хуманитарној организацији "Хелп" на помоћи у мигрантској кризи и локалном становништву.

"Људи у Сомбору, Кањижи, Шиду и Суботици су за време мигрантске кризе били добри, честити и показали се као људи који разумеју туђу муку и хоће да помогну другима у невољи. Ово је начин да се њима каже хвала и да се покаже колико вреди бити добар човек и помоћи другима у невољи", рекао је Вулин.

Он је навео да се увек нађе неко ко хоће да помогне грађанима, прецизирајући да је вредност пројекта 875.000 евра и да се односи на четири општине које су погођене мигрантском кризом, а да је вредност пројекта адаптације Дома здравља у Суботици 110.000 евра.

Вулин је рекао да то није све и да је влада Швајцарске већ издвојила 100.000 швајцарских франака за уређење посебног објекта за малолетне мигранте без пратње који су најугроженији.

Министар је захвалио здравственим радницима на пожртвованости и раду чиме су, каже, допринели да држава буде успешна и ефикасна у решавању мигрантске кризе.

"Ми смо показали своје најбоље лице у мигрантској кризи", поручио је Вулин и захвалио бројним донаторима и представницима свих општина које су највише погођене.

Први секретар немачке амбасаде за привредну сарадњу Јирген Шмид рекао је да је лепо видети све што је до сада урађено у Дому здравља у Суботици и да је веома задовољан што је амбасада Немачке учествовала у тим активностима.

"То је посебно важно сада када славимо 15 година развојне сарадње Немачке и Србије. Веома смо поносни на износ од 1,6 милијарди евра који смо у том периоду донирали Србији", рекао је Шмид.

Он је рекао да није могуће увек планирати кризне ситуације, али да је могуће бити добро припремљен и на прави начин реаговати ако до њих дође.

Он је рекао да је адаптација објекта Дома здравља у Суботици и донација амбулантних возила практично добитна ситуција да се пружи помоћ и мигрантима и локалном становништву.

Регионални кординатор "Хелпа" за Црну Гору и Србију Клаус Мок рекао је да је та организација активности на помоћи здравстеним установама у Србији започела уз помоћ немачке амбасаде.

Он је рекао да је од великог значаја помоћ локалној заједници.

"Без помоћи немачке помоћи не бисмо могли да реализујемо све те активности", рекао је Мок и подсетио да је од августа 2015. до фебруара ове године од немачке владе Србији опредељено 1,6 милиона евра.

Члан Градског већа Суботице Милимир Вујадиновић захвалио је представницима "Хелпа", али и ресорног министарства и владе, што помажу у побољшању услова у установама здравствене и социјалне заштите.

Он је рекао да ће локална самоуправа бити поуздан партнер донаторима и представницима Владе Србије.

Начелница Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Суботици Корнелија Јакшић Хорват рекла је да је ово први пут да здравствене службе у Суботиви добију такав санитет који је добро опремљен за хитне интервенције.

Она је рекла да ће захваљујући донацији бити могуће обавити већи број интервенција на терену.

Она је рекла да се још очекује могућност набавке ургентног ултразвука, који ће помоћи у бржој дијагностици на терену, а првих седам лекара већ је прошло обуку за то.

"Тиме ће се побољшати квалилтет рада на терену", рекла је Јакшић Хорват.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је на Конференцији „Спречавање излагању опасним супстанцама“ да Министарство брине о безбедности сваког радника и његовог радног места и апеловао на послодавце у Србији да буду одговорни и примењују све мере безбедности и здравља на раду прописане законом.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је циљ ове конференције подизање свести о ризицима које представљају опасне супстанце на радном месту као и промовисање културе превенције ризика и додао да је Министарство посвећено сталном унапређивању безбедности и здравља на раду, у складу са принципима општег опоравка привреде земље које је одредио председник Александар Вучић, а које спроводи Влада Републике Србије.

 

„Радници су највећи ресурс који имамо, они свакодневно изграђују нашу земљу не бежећи од тога да проширују сопствене видике и увећавају своја знања и вештине. Зато заиста заслужују нашу пажњу и бригу која се огледа у омогућавању највећег нивоа заштите на раду. Један једини радник за српску привреду сувише је драгоцен да би страдао у несрећи повезаној са неадекватним условима рада или због тога што му је радно место недовољно обезбеђено. Ефикасним управљањем ризицима по безбедност и здравље на радном месту остварује се вишеструка добробит: оно је на корист запослених, добро је за пословање, као и за ширу друштвену заједницу“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је нагласио и да је од кључне важности и подизање свести послодаваца и свих укључених у систем безбедности и здравља на раду у циљу повећања стандарда и стопе усаглашености са европским стандардима и прописима у пракси, при чему је значајан чинилац промена понашања и односа по овом питању.

 

„Нажалост, дешавају се ситуације у којим наши радници страдају, а то је последица немара послодаваца који себи дају право да ускраћују радницима основна права и то желимо да искоренимо“, рекао је Ђорђевић.

 

Како је истакао министар, они који и надаље буду занемаривали значај безбедности и здравља на раду својих запослених довешће у питање сопствени пословни положај.

 

„Влада Републике Србија одлучна је у намери да се сваки случај немара и угрожавања безбедности и здравља запослених, у складу са законом, до краја испита и утврди у најкраћем могућем року, а одговорни процесуирају и послуже као неславни пример који ће имати за циљ да у будућности послодавце одврати од таквих поступака“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар Ђорђевић је пре конференције разговарао са директором Европске агенције за безбедност и здравље на раду др Кристом Седлачек која је истакла да Србија може да буде пример другим земљама ЕУ јер је повећала број инспекцијских надзора и дала већа овлашћења и инспекцији и Управи за безбедност на раду.

 

Конференцију "Спречавање излагања опасним супстанцама" организовала је Управа за безбедност и здравље на раду, у сарадњи са Европском агенцијом за безбедност и здравље на раду.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поносно је на чињеницу да је за првих 100 дана рада Влада Србије усвојила Предлог закона о социјалној карти, чији је циљ унапређење контроле социјалних давања. 

 

На доношење овог закона, који је један од приоритета Владе Србије и Министарства и који треба да резултира бољом и поштенијом расподелом новца опредељеног за социјална давања, чекало се више деценија.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из тих разлога позива народне посланике да у скупштинској расправи подрже предложени закон.

 

Епидемија Ковид 19 је у претходних готово годину дана утицала на читав свет, па тако и на Србију, а одавно је превазишла здравствену сферу и укључила и социјалну и економску компоненту. 

 

Приоритетни циљ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зато је била одбрана установа социјалне заштите и домова за смештај старих и одраслих од уласка вируса корона и његовог ширења међу корисницима.

 

Све установе су биле снабдевене брзим антигенским тестовима, помоћу којих су откривани и асимптоматски случајеви, што је у највећој мери допринело спречавању ширења вируса, а на иницијативу министарке проф. др Дарије Кисић Тепавчевић запослени у тим установама добили су по 10.000 динара једнократне помоћи.

 

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за 20 геронтолошких центара обезбеђена је техничка опрема у виду смарт телевизора и таблет уређаја, како би се корисницима олакшала комуникација са својим породицама, која је била ограничена због епидемије Ковид 19.

 

Како је у међувремену дошло до смањења броја заражених у Србији, дата је и препорука геронтолошким центрима да се корисницима омогуће посете, уз поштовање свих епидемиолошких и превентивних мера.

 

Закључком Владе Србије у децембру је свим корисницима пензија исплаћено по 5.000 динара.

 

Министарство је, заједно са Владом Србије, у првих 100 дана рада било фокусирано и на спровођење мера за опоравак привреде. 

 

У првих 100 дана рада, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања формирало је Радну групу за измене и допуне Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, са циљем да се обухват реформе сезонског запошљавања прошири и на сектор грађевине, туризма, угоститељства и помоћи у кући.

 

Очекује се да ускоро буде усвојена и Стратегија запошљавања за период 2021 – 2026. године, чији је главни циљ омогућавање континуираног раста запослености.

 

Велики помаци су направљени када је у питању запошљавање младих лица, а за то је пре свега заслужан програм „Моја прва плата“, који је спровела Национална служба за запошљавање. Захваљујући том програму више од 8.500 лица је запослено по први пут на одређеним пословима.

 

Како би се олакшало  послодавцима и радницима у ситуацији изазваној пандемијом Ковид 19, Управа за безбедност и здрављe на раду објавила је Водич за безбедан и здрав рад од куће.

 

Министарство је радило и на доношењу неколико стратешких докумената – започета је јавна расправа о Акционом плану за спровођење Стратегије о економским миграцијама 2021-2027, а завршена о Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2021-2022. 

 

Један од најважнијих задатака у наредном периоду биће доношење Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породичним и партнерским односима 2020-2025, а крајем децембра је формирана Радна група која ће на томе радити. 

 

"Сива економија не може се сузбити све док се не схвати да су обавезе према држави у интересу грађана, односно да се из пореза финансирају болнице, школе, позоришта...", рекао је премијер на представљању Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила прошле седмице.

Он је навео да сива економија, по неким проценама чини и 30 одсто удела у привреди, али да се праве размере не знају.

У уређеним земљама, рекао је Вучић, грађане не интересује ко је на власти, они разумеју да морају плаћати обавезе држави, да би држава испунила обавезе према народу, према грађанима, у виду финансирања здравства, просвете, социјалних давања...

"Хајте да се договоримо: можемо да не плаћамо ништа и да онда ништа и не тражимо од државе, или да плаћамо држави обавезе, а ако неко неће милом, онда законским средствима да га принудимо", рекао је премијер и поновио да је суштина у питању хоћемо ли заиста тржишну економију.

"Бринемо ли о будућности или не бринемо", објаснио је премијер да се сва та питања воде на једно - да се порез мора плаћати ако хоћемо да држава испуњава своје обавезе.

Вучић је рекао да резултати у 2015. години по питању смањења сиве економије нису лоши, али да верује да могу бити много бољи и додао да очекује од грађана разумевање и јединство, а од бизнисмена још више новца од наплате пореза.

"Суштина је у питању хоћемо ли ми тржишну економију или нећемо", поновио је и подсетио да се од деведесетих година сви декларативно залажу за тржишну економију, а да у пракси нико до сада заправо није хтео да поштује принципе тржишног привређивања.

"Можемо ли ми себе да променимо", запитао је премијер и додао да смо у Србији направили озбиљне промене у инспекцијском надзору, у броју пријавељних радника, што се види по порезима и доприносима, што је, каже, одлично за буџет, затим одређене промене у парафискалним наметима, те у укидању фискалних процедура.

"Нисмо успели да убедимо грађане Србије да је за њих боље и економски здравије да један део људи који учествује у том процесу који производи профит кроз сиву економију ради у складу са законом, нити смо успели да убедимо да је много важније да се плати порез, јер новац иде у школе, болнице, игралишта, позоришта...", рекао је премијер.

Према његовим речима, суочавамо се са контрадикторним приступом.

"Свакога дана када држава каже да жели да наплати порез суочени смо са нападима да држава само узима и напада", приметио је председник владе.

"А колико сутра сви ти увек кажу да држава треба да плати још нешто, да утиче на још нешто... Ако тражимо од државе, морамо и оне који у томе учествују да законским средствима натерамо да учетсвују у тржишту", рекао је.

Он је рекао и да страни инвестирори не желе да проширују свој посао све док имају конкуренцију у онима који послују у сивој зони.

Он је најавио да ће бити уведене онлајн фискалне касе, односно механизам по којем ће Пореска управа пратити пословање сваке радње и моћи ће да реагују одмах, чим, рецимо, виде да у току дана није било ниједног фискалног рачуна.

Такав начин рада је показао велике резултате у свету, рекао је Вучић.

Премијер се осврнуо и на рад Државне лутрије Србије, која је у 2011. години направила минус од милион и по евра, рекавши да смо једина земља у свету која је то "успела" и да не постоји ниједна земља са мањим профитом, али да ипак јавност не дозвољава ни промене у том државном предузећу.

На конференцији учествују и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби, амбасадор Немачке Аксел Дитман, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, те председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Владан Атанасијевић.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије државни буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, наводи се у саопштењу тог тела.

Како се додаје, новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Национални програм за сузбијање сиве економије је први стратешки документ Владе који предвиђа мере за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања.

У изради је учествовало више од 100 особа из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака.

Предложене мере укључују јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије, унапређење инспекцијског система и ефикасније процесуирање кривичних дела и прекршаја против привреде.

НАЛЕД је кроз Пројекат јачања конкурентности Србије, подржан од УСАИД-а, одиграо кључну улогу у развоју Националног програма и наставиће да подржава његову имплементацију, наводи се у саопштењу.

Носиоци борачких легитимација у Србији од данас могу да користе више погодности код Банке Поштанска штедионица, које се односе на вођење текућих рачуна, коришћење дина картице, узимање кредита за рефинансирање и стамбеног кредита.

 

Уговор о томе данас су потписали министар за рад, запошлјавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица Бојан Kекић.

 

Министар Селаковић је након потписивања уговора о сарадњи истакао да право на погодности могу да остваре ратни војни инвалиди, породице палих бораца и сви људи који су се регистровали као борци у складу са нашим законом.

 

Према његовим речима овим је настављено спровођење иницијативе старе неколико дана којом се носиоцима борачке легитимације у низу друштвено-одговорних компанија у Србији омогућавају различите погодности.

 

,,Банка Поштанска штедионица је прва банкарска институција која је препознала значај ове акције и помаже нам у реализацији онога што је пред нас поставило државно руководство на челу са председником Александом Вучићем, а то је да изразимо захвалност, пажњу и поштовање према свима онима који су када је отаџбини било тешко стали у ред за њену одбрану или њиховим породицама", рекао је Селаковић.

 

Он је навео да је право на борачку легитимацију остварило више од 58.000 људи, од чега је око 20.000 ратних војних инвалида и породица палих бораца, док број регистрованих бораца износи 38.134.

 

,,Број се повећава, а томе доприносе и овакве акције, па је за 10 дана регистовано више од 1.100 нових бораца. Наша је процена да ћемо до краја ове године доћи до броја од преко 70.000 регистрованих", рекао је он и позвао све људе који су учествовали у ратним сукобима деведесетих година као регуларно мобилисани борци да се региструју и утврде свој статус у складу са важећим законом.

 

Објашњавајући како се може извадити борачка легитимација рекао је да је поступак утврђивања статуса борца уређен Законом о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата, мирнодопских војних инвалида и породица палих бораца.

 

,,Поступак је прилично једноставан, потребно је да грађанин који је био мобилисан и био учесник ратова на простору бивше Југославије од 1990 до 1999. године оде у своју локалну самоуправу, тамо попуни одговарајући формулар и да уз њега приложи потврду из војног одсека односно из полицијске управе којом се потврђује у ком периоду и где је био војни обвезник или полицајац и колико времена је провео у ратним сукобима", рекао је Селаковић.

 

Додао је да на основу тога захтева, извода из матичне књиге рођених које општина или град прибављају по службеној дужности и потврде из војног одсека, општинска или градска управа доноси решење којим се особи која је поднела захтев утврђује статус борца.

 

Даља процедура подразумева да се о томе обавести Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и тражи се израда борачке легитимације.

 

,,Легитимације израђује Завод за израду новчаница, оне се дистрибуирају градовима и општинама које их деле лицима којима је утврђен статус", навео је Селаковић.

 

Бојан Kекић је казао да се носиоцима борачке легитимације даје третман ВИП клијената ове банке, да се новим корисницима првих пола године неће наплаћивати вођење текућих рачуна, као и да ће им пензије и инвалиднине бити исплаћиване седам дана унапред.

 

Истакао је да ће корисници легитимација имати и погодности приликом узимања кредита за рефинансирање, као и стамбених кредита без осигурања Националне корпорације за осигурање стамбених кредита а погодности ће се огледати у сниженим каматним стопама.

 

,,Ми смо банка која не јури само за профитом, већ се понашамо као друштвено одговорна компанија", рекао је он.

 

Додао је да доста исплата из Министарства за рад иде управо преко ове банке.

 

Извор: ТАНЈУГ

 

„У односу на претходне две године, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања повећало је износ средстава за 20 милиона динара, тако да ће ове године Савезима удружења особа са инвалидитетом на програмском конкурсу  за 2023. годину,  укупно бити додељено 270 милиона динара,“ изјавио је министар Никола Селаковић на додели уговора о финансирању савеза.

 

Истичући да је Комисија, која је радила процену поднетих пријава, имала  тежак задатак, али да је то резултирало тиме да ће ове године уговори бити потписани са 33 Савеза. „Међу  33 савеза,  2 савеза добила су средства у траженом износу,  9 савеза добило је повећање средстава у односу на претходне 2 године за 10%, 5 савеза донило је повећање од 7%, 3 савеза су подржана са повећањем од 5%,  а 11 савеза  добило је  повећање од 3%, док је код 3 савеза ниво средстава остао исти, као и у 2022. години“, истакао је Селаковић.

 

Он је напоменуо да је овај вид подршке раду савеза, битан  не само за савезе већ и удружења, која чине  савезе, а таквих удружења у Србији има 520, која окупљају  127.528 чланова, што је изузетно  бројна популација.

 

„Све што ради Сектор за заштиту особа са инвалидитетом у Министарству је усмерено на изградњу Србије без баријера. Србија, која иако још увек није чланица Европске уније, јесте референтан пример како по узору на развијене земље ствара друштво једнаких шанси за све“, истакао је министар Селаковић.

 

Говорећи о оснаживању положаја особа са иннвалидитетом, Селаковић је рекао да Министарство посебну пажњу посвећује развоју социјалног предузетништва, као и јачању подршке предузећима, која запошљавају особе са инвалидитетом, каквих је 61 у Србији. Он сматра да је један од основних циљева да особе са инвалидитетом пронађу адекватан посао, да зарађују и да од те зараде могу честито и поштено да живе.

 

„У овој години у буџету за 2023. годину опредељено је 625 милиона динара за подршку и помоћ предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, а кроз мере активне политике запошљавања, које се спроводе преко Националне службе за запошљавање, 550 милиона динара обезбеђено је за подршку за запошљавање особа са инвалидитетом“, подсетио је министар и додао да је важно да се тим мерама које се спроводе, обухвате  све старосне категорије особа са инвалидитетом.

 

Министар је најавио и доношење посебног Закона о удружењима особа са инвалидитетом, те оценио да Србија може да израд такве прописе захваљујући којима ће наша држава постати још боље место по односу према особама са инвалидитетом, него што су то неке друге државе Европске уније.

 

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић захвалила је министру Селаковићу на подршци, као и помоћници министра Биљани Барошевић у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом.

 

„Овај програмски конкурс је за нас веома значајан, чак и за оне организације којима није то једини извор прихода. Средства која добијамо од других извора, донатора, локалних самоуправа, нису ни близу оних која могу да одрже рад наших организације и реализацију свих оних програма које савез има у односу на потребе својих чланова“, истакла је Јовановић.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији “Да се не лажемо“ осврнуо се на недавни протест који је одржан 1. маја, рекавши да је присуствовао протесту синдиката јер нема шта да крије, као и да Министарство редовно има састанке са синдикатима. 

 

Министар Ђорђевић истакао је да је свакодневна комуникација са радницима најбољи показатељ да Влада Србије води рачуна о запосленима, али подједнако и о послодавцима и додао да при изградњи модерног друштва морамо имати различитих мишљења.

 

Осврнувши се на приватизацију Гоше, министар је рекао да је она одавно завршена, али да раднике нису оставили на цедилу, већ су им чак понудили нова радна места. 

 

Министар Ђорђевић позвао је све грађане да пријаве ако мисле да у неким фирмама постоји кршење права радника, додавши да откад је он у Министарству није било ниједне притужбе из Јуре, као и да уколико радници не постигну договор о синдикалном организовању са послодавцем, увек могу да се обрате Министарству.

 

Министар је нагласио да нико нема протекције и да су кажњавани и страни инвеститори ако би повредили права радника.

 

Осврнувши се на данашњицу, Ђорђевић је рекао да је куповна моћ грађана данас номинално већа и додао да држава ове године дотира пензиони фонд са око милијарду и по евра.

 

„Проблем са којим се сусрећемо је сива економија, која поједе око осам милиона евра дневно. Против сиве економије се боримо константним инспекцијским надзорима. Инспекторат за рад је направио сарадњу са пореском инспекцијом, и све инспекције су ванредне, и покушавамо да будемо што ефикаснији и санкционишемо оне послодавце који не поштују закон", рекао је министар и додао да се сада лакше проверавају да ли послодавац евидентира прековремени рад.

 

Министар је нагласио да је потребно да се људи јаве онда када дође до кршења радничких права јер мора одмах да се реагује. 

 

Када је реч о инвеститорима, министар је рекао да су идентични услови за добијање субвенција за стране и за домаће инвеститоре, и да се субвенције исплате само ако постоји добар пројекат.

 

Говорећи о реформи пензионог система у Србији, министар је рекао да ће нам бити већи проблем што нећемо имати људе, него то што нећемо моћи да исплатимо пензије, а осврнувши се на повећање година за одлазак у пензију, Ђорђевић је рекао да је повећање границе за старосну пензију последица демографске слике.

 

Министар је истакао да треба да подигнемо привреду, одстранимо сиву економију и подигнемо плате.

Када је у питању Закон о штрајку, министар је напоменуо да је мањкавост садашњег Закона о штрајку то што послодавац сам може да одреди минимум процеса рада.

 

Током емисије министар се осврнуо и на недавни снимак испред Центра за социјални рад у једниом граду у Војводини где се извршила потресна примопредаја детета, и рекао да ингеренцију над центрима за социјални рад има локална самоуправа.

 

"Кренули смо у реформу и центара за социјални рад и закона", рекао је министар и додао да је неопходно да уколико држава даје новац мора да зна шта се дешава у центрима за социјални рад у Војводини.

 

На питање  да ли министарство може да помогне у случајевима несталих беба, Ђорђевић је рекао да је тешко да центри за социјални рад могу ту нешто да ураде. 

"Родитељима могу да поручим само да шта год буде тражено од нашег Министарства, ми ћемо свакоме изаћи у сусрет", закључио је Ђорђевић. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије говори о социјалној помоћи и социјалним картама.

 

Право на социјалну помоћ или субвенције које обезбеђују локалне самоуправе преиспитују се једном годишње. Промену статуса корисника Центри за социјални рад готово да не могу да контролишу, а шта ће променити социјалне карте говори нам министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

За почетак, зна ли се барем оквирно или прецизно број људи у Србији који прима социјалну помоћ?

Зна се, ми то морамо да знамо. На крају сваког месеца знамо број људи који је примио социјалну помоћ, а на крају октобра 557.973 лица је примило разне видове социјалне помоћи. Ми водимо евиденцију и трудимо се да вршимо и контролу из месеца у месец и да у складу са оним колико имамо пара у буџету да распоређујемо те паре, јер знамо да је тим категоријама то врло потребно и да је потребно на неки начин да стигне у праве руке и у право време.

 

Како се креће тај број примаоца социјалне помоћи протеклих година, да ли је у расту, у паду?

Да Вам кажем, зависи од категорија, врше се анализе, мењају се закони, добијају се други основи за примање социјалне помоћи, неки прелазе из једне категорије у другу, али у принципу мислим да постоји тенденција лаганог пада.

 

Који подаци ће бити у основи садржани у социјалним картама, шта је то што ће одређивати тај социјални статус?

Влада Републике Србије и наша премијерка је у свом експозеу рекла да ми желимо да уђемо као држава у дигитализацију и да искористимо све предности дигитализације које она пружа. Једна од тих ствари јесте да базе података које постоје на нивоу државе и канцеларија која је оформљена у Влади Републике Србије,она координира и да више ако могу тако да кажем не ради свако сепаратно него да постоји план како желимо да радимо. Један од тих планова јесте и остваривање, формирање социјалних карата. То значи да ми желимо да искористимо све базе које су сада које су у оптицају које постоје и које су у употреби.

 

И да се умреже?

Тако је, да постоји са једне стране начин контроле тих база, да видимо ко су корисници и да се формира једна аналитичка база која ће да умрежи све те податке на једном месту. Значи, они који су носиоци одређене ствари могу да ажурирају и поделе информације у аналитичкој бази, а та аналтичка база окупиће на једном месту све податке, где ћемо моћи да о једном грађанину буквално на једном месту имамо све податке. Ти подаци ће моћи да се укрштају, умрежавају и да одређеним државним институцијама у зависности од тога како и ко има право на шта, дају податке или евентуално дају могућност да аналитиком нешто утврде или не утврде.

 

Јединствена база података, то смо утврдили, повезана је са информационим системима више институција, које институције ће бити повезане?

Да кренемо само од почетка, врло је комплексно израдити такву једну базу и стручни тим и радни тим који је оформљен на нивоу Министарства, који сарађује са канцеларијом тренутно је у фази тога шта је то све што треба да садржи та будућа аналитичка база. Државне институције које ће бити укључене јесу Пореска управа, Катастар, РФЗО, Регистар социјалних осигураника, разне институције које имају базе, што више података имамо то ће бити квалитетнија база касније за аналитику, која ће да пружа разним државним органима, у складу са оним какве они имају законске могућности, да користе податке и да им пружа могућност да врше анализе и евентуално раде ствари за које су они  у ствари меродавни, али друга ствар која треба да испрати све то јесте и измена закона и измена доношења неких подзаконских аката, како би та база била у складу са законом и дефинисала то ко и каква права има кад су у питању подаци који су у суштини врло лични.

 

Врло лични, врло комплексан посао, као што сте и сами рекли, социјална помоћ која је заиста веома значајна људима који је примају, самим тим ове социјалне карте ће у сваком смислу спречити злоупотребе, а опет са друге стране омогућити адекватну помоћ оним најугроженијима. Многи, на пример, берачи воћа у сезони или разноразни други послови који се обављају месец два дана раде на црно не пријављују се не били изгубили право на социјалну помоћ. Како ће се то регулисати, како ће социјалне карте утицати у том смислу?

Рекао сам да ће то бити врло комплексна база која ће имати доста података о сваком грађанину наше земље. С једне стране морамо прво да водимо рачуна о сигурности тога, желимо да ново формирана државна база података, буде део дата центра. Друга ствар јесте као што сам Вам рекао, доношење закона где морамо врло прецизно да дефинишемо ко има право и каква права има на увид у све то, трећа ствар јесте да ће аналитичка база с обзиром да ће имати у реалном времену мењање података, у складу са оним како основне базе мењају податке, давати врло корисне податке онима који су корисници у складу са својим законским могућностима. Конкретно, Инспекторат рада када се ради о Министарству рада моћи ће да укрсти податке који се тичу тога да ли су некоме плаћени порези и доприноси, да ли прима неку социјалну помоћ, да ли је тренутно на боловању,

значи много неких ствари. У суштини социјалне карте треба да иду у корист грађана и оне ће бити највећа корист нашим грађанима, који поред тога што ће бити све на једном месту и што ће бити онемогућено да било ко злоупотребљава, моћи ћемо да пружимо нашим грађанима све оно што је је њима било ускраћено и за шта је било потребно доста времена, сада ће можда моћи по аутоматизму да им се да.

 

То је нешто што ће бити регулисано, као што сте напоменули законом, да ли ће бити регулисано и моменти ситуације када неко губи право на социјалну помоћ?

Видите овако, ми имамо базу података у којој се укрштају рецимо, конкретно ради се о мени, хајде да кажемо тако, где ће бити све што се тиче мене, мојих података и тако даље. Ако нека база која је са стране рецимо, која је овлашћена за то, има број личне карте, матични број није потребно кад ја негде аплицирам, није потребно да опет у Министарство доносим извод из матичне књиге рођених, фотокопију личне карте, кад знамо да та база користи податак који је у том тренутку меродаван. Друго, знаће се све о неком грађанину када се уради пресек, као што сада он доноси гомилу неких папира да би доказао да он јесте социјално угрожен и да њему следује социјална помоћ.

 

Зна се апсолутно све из базе, да ли је запослен, колика су примања, када је колико радио и тако даље?

Аналитиком ћемо доћи до тога,  њему је држава потребна да би добио социјалну помоћ и наша идеја јесте и наш циљ јесте да тај грађанин по аутоматизму добије социјалну помоћ и да њему на праву адресу дође.

 

Наравно спречавамо све могуће проблеме.

Злоупотребе.

 

Злоупотребе, али и проблеме скупљања папира, доношење разноразне документације има и оних који не могу да дођу.

Има оних који немају могућност да дођу и плаћају друге да дођу, користе рецимо одређено време кад могу и кад су они способни да дођу негде. Ми желимо да изађемо у сусрет свим грађанима и сматрамо да је врло корисно и желимо да покажемо једну одговорност државе према нашим грађанима.

 

У прегледу штампе имали смо прилике да прочитамо да више од 180 малтене докумената се могу добити од куће из фотеље, односно тамо где смо увек први на шалтеру, тако у шали написано.

Али овде неће уопште бити потребно да прибављате било какве документе.

 

Настављамо на ту тему наравно, неће бити потребе за прибављање докумената јер у анализама ће бити све садржано, пошто је база података изузетно велика, то је веома комплексан посао, наравно за одређени велики број људим, становника. Колико се процењује да ће тај посао трајати, односно када ће се оформити и завршити та читава база?

Јесте, али ми смо свесно ушли у цео тај посао, јер ову ствар радимо за будућност, за нашу земљу и за наше грађане, желимо прво да и тражили смо модалитет и,бар тако кажу, најбоље уређена социјална карта јесте у Данској и ми користимо та искуства, а Данци желе нама да помогну у свему томе.

 

Каква су њихова искуства?

Цео систем како је уређен, како је уређен систем социјалних карата, какве све користи имају грађани Данске када је у питању коришћење социјалне карте, то ми желимо да искористимо у Србији. Ми желимо да наши грађани прескоче све оне муке које су други имали када су водили социјалне карте и да имамо одмах карту која се показала најбоља у свету и то ће бити копија тога.

 

Да ископирамо ми стандард и све остало из Данске успут.

То је почетак.

 

Добро, када ће почети да функционишу социјалне карте?

Радна група треба да установи како, на који начин ће да функционише та аналитичка база, који ће све то подаци да се сливају унутра и у току следеће године почиње фактички са израдом те аналитичке базе и ја очекујем да база сама по себи проради у току 2018., а у току 2019. у потпуности.