Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће у наредном периоду радити на кадровском јачању и побољшању техничке опремљености Инспектората за рад, чији су инспектори у претходном периоду остварили значајне резултате упркос отежаним условима за рад у погледу епидемије болести Ковид 19, изјавила је ресорна министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на саветовању Инспектората за рад на Копаонику.

Кисић Тепавчевић је истакла да је посебан допринос остварен у погледу инспекцијских надзора у циљу сузбијања ширења епидемије Ковид 19, који су обављани удружено са осталим инспекцијама. 

Говорећи о деловању Инспектората за рад у последњих годину дана, Кисић Тепавчевић је навела да је извршено 63.288 инспекцијских надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду, да је утврђено 5.525  лица  на раду „на црно“, а да су послодавци, након предузетих мера инспектора рада, засновали радни однос са 3.347  лица. Утврђена су и 253 нерегистрована субјекта, а непосредно после надзора 148 се регистровало у Агенцији за привредне регистре.

Инспекција рада је донела 5.272 решења о отклањању недостатака у области радних односа и безбедности и здравља на раду, 8.008 указивања, упозорења и налога на записнике и 524 решења о забрани рада, поднела је 3.861 захтев за покретање прекршајног поступка, на основу којих су послодавци новчано кажњени у укупном износу од 223,6 милиона динара, а поднете су и 52 кривичне пријаве, додала је Кисић Тепавчевић. „Ефекти рада Инспектората за рад се итекако виде. Мере које инспектори доносе апсолутно дају резултате, а циљеви су нам заједнички - безбедни услови рада, смањење броја повреда на раду, сузбијање рада на црно и спровођење прописа у области радних односа и безбедности и здравља на раду“, истакла је Кисић Тепавчевић.

В.д. директора Инспектората за рад Милан Цветков захвалио је министарки Кисић Тепавчевић на огромној подршци и изразио уверење да ће рад Инспектората за рад у наредном периоду бити још ефикаснији, будући да се очекује запошљавање нових кадрова, набавка возила и техничке опреме. 

Цветков је рекао да је посебно поносан на допринос сузбијању ширења епидемије Ковид 19, да је од јануара до октобра ове године на целој територији Србије извршено 12.400 заједничких и координисаних инспекцијских надзора са другим републичким инспекцијама, инспекцијама јединица локалних самоуправа и другим државним органима, као и да је те напоре препознала и Координациона комисија за инспекцијски надзор, која је уручила захвалницу Инспекторату за рад. 

Цветков је додао и да је Инспекторат за рад у 2021. години потписао Споразум о сарадњи са Привредном комором Србије, који обухвата саветодавно деловање инспекције рада према привредним субјектима, а у оквиру којих ће се организовати округли столови на територији целе Србије, где ће инспектори рада одговарати на питања послодаваца.

У оквиру  двогодишњег Твининг пројекта „Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији”, уз финансијску подршку Европске уније из средстава ИПА оснажени су капацитети инспектора рада путем обука и основана је Пилот учионица, као почетак развоја Центра за обуку Инспектората за рад, навео је Цветков.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил рекла је да је најважнија предстојећа активност усвајање новог Закона о безбедности и здрављу на раду, додајући да ће боља законска решења омогућити стварање услова за безбеднију и здравију радну средину, продуктивнији рад запослених, подстаћи економски раст, запошљавање и побољшање функционисања тржишта рада, а што ће све позитивно утицати на привреду. 

„Систем безбедности и здравља на раду у савременим условима орјентисан је ка сталном побољшању безбедних и здравих услова рада кроз смањење ризика на раду на најмању могућу меру, у чему ће нам допринети нова законска решења и наравно доследна примена истих“, указала је Дуња Цицмил. 

Вулин је новинарима након обиласка фабрике каблова ТФ КАБЛЕ у Зајечару рекао да Инспекција рада током године предузетништва има важну улогу у повећању запослености.

Према његовим речима, инспекција је закључно са 31. мајем имала 24.841 преглед предузећа, током којих је пронашла 7.684 непријављених радника.

У буџет Србије је на основу прекршајних поступака уплаћено 111,333 милиона динара и додатних 12,6 милона на основу решења која издају инспектори на лицу места, навео је Вулин.

Он је истакао да је ово година у којој ће се држава борити против сиве економије, што је, додао је, велики подстицај за предузећа која раде у складу са законом и којима нелојална конкуренција само може да шкоди.

"Инспекција рада не служи да би кажњавала, већ да упозори, да помогне да се закон поштује, а кад будемо у потпуности установили поштовање закона у сваком предузеху, онда ћемо моћи да кажемо да имамо добар амбијент и онда ћемо привлачити инвестиције", рекао је Вулин.

Он је додао и да је Инспекција рада до 31. маја нашла 354 непријављених привредних субјеката од њих је само 20 престало са радом, а остали су или регистровани или су ушли у процес регистације.

"Прошле године смо на основу решења инспекције рада запослили више од 16.000 људи, а ове године ћемо сигурно и више", рекао је Вулин и додао да влада треба да препозна проблеме привреде, да привредницима "дође на ноге" и да те проблеме решава, јер Зајечар није мање важан од Београда или Новог Сада.

"Довођење новог инвеститора, проширење пословања фирме, отварање новог погона је нешто што може много да помогне Зајечару и помоћи ће много више него еколошка такса, него новац који се слије у некакав општински бдужет и одатле буде потрошен ко зна где", рекао је Вулин.

Он је навео да ће влада урадити оно што је до ње и да ће са локалном самоуправом учинити све да помогне пријатељима из Пољске и да се исправи оно што није добро урађено.

"То није усамљен случај, било их је широм Србије, било је доста локалних самоуправа које су своје грешке и празне буџете исправљали тако што су узимали од оних који раде", рекао је Вулин.

Вулин је додао да је успех кад нека инвестиција дође из иностранства и додао да постоји могућност да се део фабрике пребаци у Зајечар и да се, самим тим, број запослених значајно бити повећан.

Јована Јекић (32), дипломирана социјална радница, запослила се у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2019. године у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом. Годину дана касније, Министарство је покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” како би унапредило положај особа са инвалидитетом. Зато се с правом може рећи да је Јована једно од заштитних лица кампање, јер све време личним примером скреће пажњу послодавцима у Србији да пруже шансу особама са инвалидитетом да покажу колико су посвећени и одговорни радници.

Када се запослила у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Јовани се испунио сан да ради у државној управи. Од првог радног дана у јавном сектору труди се да својим ангажовањем унапреди положај особа са инвалидитетом. Та борба јој је олакшана  пре три године када је покренута кампања „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”. Данас Јована верује да ће још више послодаваца уважити апел министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и по угледу на Министарство запослити што већи број особа са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом су добри радници, а наша обавеза је да посвећено радимо како би побољшали услове за њихово запошљавање и укључивање на тржиште рада. За веће остваривање права и боље услове живота особа са инвалидитетом неопходна је сарадња државних институција и самих организација особа са инвалидитетом, али и едукација целокупног становништва да свако од нас има потенцијале које ће исказати у оној мери у којој му окружење пружи шансу – порука је министара Николе Селаковића.

Министарство већ годинама гради окружење у коме ће сви имати једнаку шансу да успеју. Како би се трајно побољшао положај особа са инвалидитетом и омогућила њихово укључивање у све сегменте живота, реализовали смо бројне стратешке пројекте као што је изградња игралишта за децу са инвалидитетом, обезбеђивање адекватних просторно-техничких услова за рад и окупљање чланова удружења, затим решавање питања приступачности објеката јавне намене који су први пут од оснивања постали доступни особама са инвалидитетом.

Од 1.664 запослених 1.064 особа са инвалидитетом

Поред тога, Министарство континуирано подржава рад 33 савеза са више од 500 локалних удружења у саставу у више од 100 локалних самоуправа и рад 61 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која имају 1.664 запослених, од тога 1.064 особа са инвалидитетом.

Иначе, предузећа за професионалну рехабилитацију вишеструко су значајна за особе са инвалидитетом, пре свега због њиховог ангажовања, професионалне рехабилитације, али и у промоцији запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз помоћ овом типу привредних друштава Министарство подстиче оснивање нових предузећа и на тај начин обезбеђује нова радна места за особе са инвалидитетом и апелује на друге послодавце да пруже шансу особама са инвалидитетом да се економски осамостале.

Промоција примера добре праксе

Министарство значајне напоре улаже како би се особама са инвалидитетом омогућиле једнаке шансе за укључивање у све друштвене области.

Стога се подржава реализација различитих пројектних активности чији је циљ подизање друштвене свести о правима и могућностима особа са инвалидитетом како би оне биле прихваћене као равноправни чланови друштва. Континуирани рад на повећању броја запослених особа са инвалидитетом огледа се и у промоцији примера добре праксе у запошљавању особа са инвалидитетом. На тај начин се оснажују особе са инвалидитетом као тражиоци запослења и уједно мотивишу послодавци да запосле особе са инвалидитетом.

Поводом пласирања нетачних информација у јавности у вези са мигрантском кризом и поступањем, односно смештањем миграната у Републици Србији, саопштавамо да ће све активности које спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бити спроведене у складу са законом, по јасно дефинисаним правилима, уз благовремено информисање јавности и без опасности по наше грађане.

Ступањем на снагу Закона о потврђивању Споразума о изменама и допунама, који се односи на Споразум о финансирању, оригинално потписан 9. новембра 2016. године између Републике Србије и Немачке развојне банке „КfW”, Франкфурт на Мајни и Посебног споразума уз Споразум о финансирању, почео је са имплементацијом Програм „Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом“ финансиран у износу  11.931.634,97 евра  из донације немачке развојне банке „KfW“, а у износу од 8.870.000 евра из буџета Републике Србије.

Наведени закон ступио је на снагу у јануару 2020. године, а програм ће спроводити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима.

У оквиру програма биће спроведени следећи пројекти:

-          Обнова предшколске установе „Љуба Станковић“ у Беочину,

-          Изградња Дневног центра за осетљиве категорије у Бачкој Паланци,

-          Обнова предшколске установе „Дечја радост“ у Босилеграду,

-          Обнова ОШ „Бранко Радичевић“ и СШ „Свети Сава“ у Бујановцу,

-          Изградња спортске сале при обданишту у селу „Зељуша“,

-          Обнова ОШ „Аца Синадиновић“  Лесковац,

-          Обнова ОШ „Вожд Карађорђе“, Лесковац,

-          Обнова и изградња дневног центра за децу са посебним потребама у ОШ и СШ „11. октобар“, Лесковац,

-          Обнова педијатрије у Здравственом центру и обнова Центра за социјални рад у Лесковцу,

-          Изградња амбуланте у Илинцима,

-          Изградња сале у ОШ „Ђуро Салај“ и обнова ОШ „Вук Караџић“ у Суботици,

-          Изградња амбуланте у Прозивки,

-          Обнова ОШ „Вук Караџић у Сурдулици

-          Обнова ОШ у селу Биновце,

-          Изградња спаваонице за ученике и обнова Средње техничке школе у Владичином Хану,

-          Обнова ОШ „Вук Караџић“ у Стубалу,

-          Обнова ОШ „Свети Сава“ у Владичином Хану,

-          Обнова ОШ „Доситеј Обрадовић“ и „Вуле Антић“ у Врању,

-          Обнова Центра за социјални рад у Жабарима.

Поред наведених инфраструктурних пројеката у оквиру програма биће спроведена и мека компонента која ће се састојати примарно од радионица и обука које ће за циљ имати олакшавање запошљивости најрањивијих категорија у наведеним локалним самоуправама, а примарно Рома.

Напомињемо да овај програм нема никакве везе са било каквим смештањем миграната, већ искључиво са развојем социјалне инфраструктуре у датим општинама. Чак и пратеће меке мере се не односе на мигранте, већ на Роме и остало локално становништво.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић захвалио је Немачкој развојној банци „КfW“ и амбасади Савезне Републике Немачке на подршци и помоћи када је ова важна област у питању.

„Брига о нашим грађанима је приоритет, све што радимо радимо транспарентно и у њихову корист, како бисмо им омогућили боље услове за живот и рад.  Жеља појединих људи да унесу панику и страх ни овог пута није успела, а њихово елементарно незнање се види управо у томе што од онога што је добро измишљају нешто лоше што не постоји, па тако и у овом случају где програм нема никакве везе са било каквим смештањем миграната, већ искључиво са развојем социјалне инфраструктуре у општинама, говоре лажи и плаше народ. Апелујем на грађане да не верују у измишљотине“; рекао је Ђорђевић.

Министар је поручио невладиним организацијама да се убудуће не ослањају само на буџетска средства, већ да траже и друге начине финансирања.

Вулин је рекао да је што се њега тиче, прича о конкурсу завршена и да очекује још извештај ДРИ о томе.

Прецизирао је да је влада одлуку о пренамени средстава донела у недељу и да је процедура тиме завршена, будући да су сва средства у складу са одлуком владе, а на предлог ресорног, као и Министарства здравља и Министарства финансија, пребачена на рачун тог фонда.
"Што се мене тиче прича конкурсу је завршена, није завршена само за ДРИ која ће проверити детаљно све податке, али новац није отишао у неку безличну буџетску резерву већ се користи за оно што му је била сврха-побољшање социјалних улога, а ова деца заслужују да им се помогне", рекао је Вулин.

Он је рекао да се ДРИ обратио и усмено и писмено и да та институција има свој годшњи план рада.

Упитан како ће убудућу министарство сарађивати са НВО он је казао да сматра да министатсво има добру сардању са њима и да нема разлога да се однос квари, нити поправља.
Казао је и да у Србији има 24.000 невладиних организација и да су све оне имале право да учествују на конкурсу, те да је сигуран да ће у будућности моћи добро да функционишу и сарађују са ресорним Министарством.

"Они који су изразили сумњу у овај конкурс могу да буду задовољни јер је он стопиран, они који сматрају да могу и треба нешто боље да ураде они ће то урадити идуће године када ће поново бити расписан конкурс", поручио је Вулин истичући да ће настојати да тај конкурс буде расписан што пре.

Он је рекао да се не љути што те организације траже његову оставку јер је то, како је рекао, потпуно легитимно.
"Минисатсво ће сигурно сарађивати са невладиним сектором и налазићемо начина да кроз невладин сектор помогнемо људима и сигуран сам да ће невладине организације умети да разумеју и положај у коме се држава налази, али и у крајњој линији своју улогу", рекао је министар.

Вулин је рекао и "да нису добре критике које говоре да је минисраство оставило некога без нечега".

Он је позвао НВО да се не осланају само на буџетска средства, већ да траже алтернативне начине финансирања, донаторе, да комуницирају са локалним самоуправама и да тај начин обезбеди што више средстава.

У сусрет 3. децембру - Међународном дану особа са инвалидитетом, у Жабљу су данас отворене нове, реконструисане просторије Општинске организације инвалида рада Жабаљ, а помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић поручила је да чланови овог удружења, након 23 године, имају модерне услове за рад и боравак.

Пројекат реконструкције просторија Општинске организације инвалида рада Жабаљ подржало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом, са 1,5 милиона динара, истакла је Барошевић на отварању реконструисаних просторија.

„После 23 године, колико на овом објекту није било никаквих радова изузев кречења, чланови ове организације имају свој кутак, други дом, место пуно љубави и топлине. Желим им да у новим просторијама уживају пуним срцем, а ми ћемо исто тако, пуним срцем, наставити да радимо за квалитетнији живот особа са инвалидитетом, за нашу СРБИЈУ БЕЗ БАРИЈЕРА и ИНКЛУЗИВНУ СРБИЈУ!“, нагласила је Барошевић.

Помоћница министра је навела да је Министарство у 2024. години определило око 13 милиона динара Савезу инвалида рада Војводине, као највећем савезу особа са инвалидитетом у АП Војводини, са 33 удружења у саставу, за реализацију програма „Унапређење положаја особа са инвалидитетом - инвалиди рада – побољшање услова рада локалних партнера - шест организација“, који има за циљ побољшање просторних, односно радних услова шест организација - у Руми, Инђији, Бачу, Жабљу, Оџацима и Бачком Петровцу.

У 2023. години уз подршку Министарства за рад, урађене су рекострукције три удружења у Панчеву, Врбасу и Бачкој Паланци, а уз подршку Министарства правде две локалне организације, у Суботици и Беочину.

„Реконструкција објеката и омогућавање савремених услова за функционисање и рад организација особа са инвалидитетом један је од наших приоритета“, поручила је Барошевић, која је у Жабљу разговарала са председником ове општине Урошем Радановићем о томе шта још може да се уради како би квалитет живота особа са инвалидитетом био још бољи.

Председница Савеза инвалида рада Војводине Стана Свиларов и председница Општинске организације инвалида рада Жабаљ Стана Вујовић захвалиле су Министарству и помоћници Барошевић на подршци, како у реализацији различитих активности на пољу унапређења положаја особа са инвалидитетом, тако и у реконструкцији објеката, наводећи да је то од великог значаја за особе са инвалидитетом.

Председник Општине Жабаљ Урош Радановић рекао је да ће локална самоуправа наставити са подршком особама са инвалидитетом у овој општини, а све са циљем да оне равноправно учествују у свим аспектима друштвеног живота, те најавио да ће општина обезбедити нове столице за чланове Општинске организације инвалида рада Жабаљ.

Председница Општинске организације инвалида рада Жабаљ Стана Вујовић уручила је Барошевић, Радановићу и Свиларов, захвалнице за допринос унапређењу квалитета живота инвалида рада у Жабљу.

Циљ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да се у наредном периоду повећа социјална инклузија свих рањивих група у друштву, јер је инклузија један од основних принципа којима се руководимо у креирању стратегија, закона и подзаконских аката из области социјалне заштите, истакла је државна секретарка Стана Божовић на тематском дијалогу „Економско оснаживање Рома и циљеви одрживог развоја у Србији“. 

„У том смислу већ радимо на доношењу нове Стратегије социјалне заштите и Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници, као и на изменама и допунама Закона о социјалној заштити“, нагласила је Божовић и додала да ће посебна пажња бити посвећена рањивим друштвеним групама, као што су деца, старији људи, лица са инвалидитетом, ромска национална мањина, жртве насиља. 

Божовић је навела да је ромска заједница један од најчешћих корисника права и услуга у систему социјалне заштите и да су Роми и Ромкиње великим делом корисници права на новчану социјалну помоћ и права на дечји додатак, али су у недовољном броју корисници различитих услуга из овог система.

Управо је то поље у које треба више улагати и више радити на локалном нивоу како би се број Рома који користе услуге повећао и да истовремено радимо више на њиховом запошљавању и укључивању у тржиште рада, указала је Божовић. 

Предуслов за то је, како је додала, и већа укљученост ромске деце у процес образовања, јер се само на тај начин може прекинути генерацијски ланац сиромаштва и социјалне искључености. 

Божовић је навела и да су Роми, као и остали грађани Републике Србије, били обухваћени универзалним мерама помоћи грађанству за излазак из ковид кризе и да од проглашења пандемије у нашој земљи није било прекида у коришћењу права на новчану социјалну помоћ, дечји додатак, накнаде за породиље и друга права. 

„Обезбеђена је и хуманитарна помоћ једном броју ромских насеља уз помоћ донатора као и покривање трошкова народних кухиња. Помоћ и подршка појединцима и породицама у кризним ситуацијама је нарочито тешка и комплексна због чега је потребно заједничко деловање како мера на републичком нивоу тако и од стране јединица локалних самоуправа, установа социјалне заштите, организација цивилног друштва, приватних пружалаца услуга па и самих корисника“, рекла је Божовић. 

У последњих неколико година уочени су видљиви помаци у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији, поручила је проф.др Дарија Кисић министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на свечаности на којој су поводом 28. априла -  Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији додељена национална признања из области безбедности и здравља на раду. 

Проф.др Кисић је истакла да је Инспекторат за рад у претходној години остварио значајне резултате у циљу унапређења инспекцијског надзора у овој области, будући да су током прошле године инспектори рада извршили 63.670 инспекцијских надзорa, што је за око 1.500 више него 2020. године, од чега је више од половине, око 33.000 надзора било у области безбедности и здравља на раду. 

Министарка Кисић је указала на значај безбедног и здравог радног окружења. „Познато је да око једне трећине живота проведемо на радном месту, тако да нам је свима од изузетног значаја да радно место буде безбедно, подстицајно, пријатно“,  навела је Кисић.

Проф. др Кисић је рекла да су зато активности на унапређењу стања у овој области један од приоритета Министарства и одвијају се и кроз унапређење сарадње са социјалним партнерима на промоцији и унапређењу културе рада. 

У наредном периоду активности министарства у овој области биће усмерене на доношење новог закона о безбедности и здрављу на раду и предлагање стратешког оквира за период од 2023. до 2027. године, као и на даље повећање кадровског капацитета и модернизације рада Инспектората за рад, на чему је Министарство интензивно радило последњих месеци, додала је проф. др Кисић. 

„Сигурна сам да ће ове мере допринети још ефикаснијем деловању Инспектората за рад у наредном периоду“, истакла је проф. др Кисић и на Светски дан безбедности и здравља на раду пожелела још боље и безбедније услове за рад у нашој земљи.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил навела је да се уређењем и унапређењем система, којим се остварују безбедни и здрави радни услови, у највећој могућој мери обезбеђује смањење повреда на раду и професионалних болести. „Улагање у унапређење безбедности и здравља на раду и подизање културе превенције стална је потреба и послодаваца и запослених  и друштвене заједнице. Разумевање ове области као социјалног, економског и техничко технолошког феномена од стране послодаваца и запослених је предуслов успешне превенције повреда на раду и професионалних болести“, указала је Цицмил.

Она је нагласила да је Управа за безбедност и здравље на раду урадила много тога у претходној години, поред осталог удвостручила број надзора над радом правних лица и предузетника који поседују лиценцу из ове области.

На свечаности су уручена национална признања из области безбедности и здравља на раду, која су, у категорији правних лица и предузетника који имају више од 250 запослених добили Нафтна индустрија Србије А.Д, Предузеће за производњу прехрамбених производа MARBO PRODUCT д. о. о. Београд, Yanfeng International Automotive Technology Serbia д. о. о. Крагујевац, WEST PHARMACEUTICAL SERVICES Beograd D. O. O. Ковин и Фабрика картона УМКА Д. О. О. У категорији правних лица и предузетника који имају мање од 250 запослених награђени су Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу и промет грађевинског материјала Јелен До, Привредно друштво E-RECIKLAŽA 2010 Д. О. О. Ниш, Индустрија боја и лакова HELIOS Србија А. Д. Горњи Милановац.

Национална признања уручена су и физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.

Национални координатор Међународне организације рада за Србију Јован Протић уручио је у оквиру пројекта “Унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији“ стипендије студентима за полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду, а Стана Божовић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ваучере за информационо-комуникациону опрему правним лицима и предузетницима са лиценцом за обављање послова из безбедности и здравља на раду. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић састале су се са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС) и савеза удружења особа са инвалидитетом и разговарале  о плановима за наредни период и унапређењу сарадње.

На састанку је разговарано о досадашњим резултатима оствареним у партнерству између инвалидског покрета и ресорног Министарства, као и о приоритетима за наредну годину, мећу којима је и расписивање конкурса за 2021. годину који су од изузетне важности за одрживост и рад савеза и удружења особа са инвалидитетом на територији Републике Србије. Тема разговора био је и наставак реализације Кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”, коју је Министарство покренуло у сарадњи са НООИС-ом. 

„Фокус Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  је стварање услова за пуну и ефективну партиципацију особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, уз пуно поштовање њиховог достојанства и индивидуалне аутономије”, истакла је министарка Кисић Тепавчевић. 

Министарка је нагласила да је размена информација и укључивање особа са инвалидитетом у процес доношења одлука кључно за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Такође, истакла је да ће Министарство, у складу са епидемиолошком ситуацијом, када се створе услови, организовати састанак са представницима свих 33 савеза у Републици Србији, уз уверење да ће сарадња ових организација и Министарства у наредном периоду бити додатно унапређена. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић честитала је Националној организацији особа са инвалидитетом и целом инвалидском покрету на одликовању сребрном медаљом за заслуге од стране председника Републике Србије Александра Вучића и истакла да је додела признања изузетна част, али и одговорност за даље деловање и напредак у овој области.

Председник НООИС-а и председник Савеза слепих Србије Милан Стошић изразио је огромно задовољство добијеним признањем и захвалност Министарству и Сектору за заштиту особа са инвалидитетом на изузетној сарадњи и исказаној спремности да подржи идеје и активности које су предуслов за потпунију партиципацију особа са инвалидитетом у свим друштвеним токовима.

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић саопштила је да је на конкурс за награду Ј=ДНАКИ, коју почев од 2018. године поводом одржавања првог Сајма Ј=ДНАКИ, додељује Национална организација особа са инвалидитетом Србије, уз подршку Министарства - Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, пристигло 20 пријава организација особа са инвалидитетом или појединаца, односно особа са инвалидитетом из 13 локалних самоуправа: Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Ужица, Сремске Митровице, Бачке Тополе, Новог Кнежевца, Крушевца, Бруса, Алексинца, Лесковца и Власотинаца.

Добитници награде Ј=ДНАКИ за 2020. годину су: у категорији „Ј=ДНАКИ у иновативном/инклузивном програму” - Милица Вељковић из Новог Сада, за пројекат „Добро или боље”, у категорији „Ј=ДНАКИ у спречавању дискриминације” награду деле Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, за пројекат „Ради као што говориш, заједно са особама са инвалидитетом” и Сања Марковић из Београда, члан Савеза дистрофичара Србије и у категорији „Ј=ДНАКИ у приступачности” - Удружење оболелих од мултипле склерозе Северно-Банатског округа Нови Кнежевац, за пројекат „Адаптација МС куће”.   

Добитницима награде честитала је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић уз оцену да и ова награда сведочи о  заједничкој успешној сарадњи.