Претрага

Радници очекују да се њихов посао више цени, а Вулин да они помажу онима којима су и друштво и породице окренули леђа.

"Социјални радник није обичан човек и људи запослени у социјалној заштити, пре свега, воле људе и никада их не заборављају, и када им се заврши радно време не закључавају своја врата и фиоке, већ и након тога мисле о њима и помажу им", рекао је Вулин.

Он је рекао да ће се изменама у законодавству омогућити да се они истовремено и растерете и оптерете.

Како је прецизирао, настојаће се да се они растерете од непосредних процедура и папирологије и да ће им се омогућити да се више баве корисницима, њиховим потребама, да обиђу сваку кућу где има старих и онима којима је помоћ потребна, као и домове и друге установе.

Министар је најавио да ће запослени у социјалној заштити бити обухваћени и повећањем плата, али да ће се видети у ком обиму.

Вулин је изразио захвалност социјалним радницима, што, упркос неповољном материјалном статусу, квалитет услуга и рада у социјалној заштити није ослабио.

Вулин је додао и да је добро што је потписан колективни уговор у области социјалне заштите, после дужег времена, и навео да је неопходно да се здравственим радницима омогући да буду сигурни и безбедни на радном месту, јер су, захваљујући свом преданом раду, живот корисника у институцијама учинили знатно бољим.

Директорка Дома за смештај душевно оболелих лица "Свети Василије Острошки - Чудотворац" у Новом Бечеју Љиљана Богнић рекла је да је циљ данашње конференције да се размотри како помоћи социјалним радницима и како поставити стандарде за њих.

"Тешко је радити у овој области, а циљ је да сви заједно видимо како помоћи раднику да буде задовољан и да не сагори на послу и да се избори са тешким условима рада, како би лакше обављао свој посао", рекла је Богнић.

Она је навела да су у организацији данашње конференције, осим Дома за смештај душевно оболелих лица "Свети Василије Острошки - Чудотворац", помогли и Дом за старе "Грабовац" из Рисна, Геријатријски центар из Бања Луке, Дом за старе из Марибора, који су пре неколико година потписали Меморандум о пословној сарадњи, захваљујући коме се и одржава тај скуп.

Председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић истакао је да је Нови Бечеј један од градова у Србији који има највише добровољних давалаца крви, да помаже свима којима је помоћ потребна, нарочито социјално угроженима, истичући да је важно помоћи социјалним радницима да што боље и квалитетније обављају свој посао.

Помоћник покрајинског секретара за здравство и социјалну политику Новка Мојић истакла је да је важно да се рад социјалних радника више цени, будући да су они мало плаћени, а брину о најстаријима, као и социјално угоженима. Она је додала да су они веома посвећени онима о којима брину.

Народни посланик Саша Максимовић указао је да локална самоуправа у Новом Бечеју активно учествује у суфинансирању и побољшању живота својих грађана, којима је помоћ потребна и да се не ослања само на геријатријске центре и институције.

Он је рекао да и поред свих мера штедње, за област социјалне заштите није штедело.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је данас Борачке споменице борцима, ратним војним инвалидима и породицама палих бораца са територије општине Бабушница.

Министар Селаковић је навео да је изузетно важно што је данас у Бабушници како би дан провео са српским борцима, а не само да им уручи Борачке споменице као својеврстан симбол и вид захвалности отаџбине за оно што су они учинили и дали за њу у најбољем периоду свог живота.

"Уверен сам да смо сада у времену у којем смо, као што је Цвијић рекао, направили кућу на путу, а први пут управо у ових десетак година, захваљујући једној озбиљној политици председника Александра Вучића, ми на том путу наплаћујемо друмарину", истакао је Селаковић у Дому културе.

Навео је да Србија не ратује, не сукобљава се, већ се труди да свако ко тим путем прође, буде задовољан, а да Србија своју кућу ојачава, уздиже и унапређује.

"Да градимо нове путеве, да градимо брзе пруге, да обнављамо школе, градимо нове болнице и најважније, отварамо нова радна места, како бисмо нашим грађанима омогућили да од свога рада пристојно живе и зарађују", рекао је Селаковић.

 
Додао је да када су ствари постављене на такав ниво и када је Србија, за десет година, успела да удвостручи БДП, стекли су се услови да се направи материјална основа како би Србија помогла онима који су за њу ратовали и који су је бранили онда када је то било најтеже.

"Ми овде нисмо данас само да уручимо споменице и на такав начин покажемо захвалност, већ смо овде да испромовишемо и чињеницу да је борачка легитимација од недавно више од картице погодности, да је све већи и већи, недељом за недељу, број компанија које нуде различите врсте погодности онима који носе борачку легитимацију", рекао је Селаковић.

Министар је навео да је уверен да ће и житељи Бабушнице, који су били борци у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година, сада са том картицом моћи да остваре и озбиљне погодности за себе и своје породице.

 
"Захваљујући озбиљним економским реформама које је предводио председник Вучић, ми данас можемо да се похвалимо да први пут као друштво водимо бригу о нашим палим борцима, односно о породицама палих бораца и ратним војним инвалидима", рекао је Селаковић.

Истакао је да ратни војни инвалид прве категорије данас у Србији прима 360 хиљада динара месечно, а да сваки члан породице палог борца прима 100 хиљада динара месечно понаособ.

"Овом нашом акцијом ми бринемо о оној најширој категорији, људима који су живи  изашли из рата и показујемо да ће имати неку врсту погодности, а надамо се од наредне недеље и новим компанијама и местима, где ће те погодности бити боље, а то први пут држава Србија ради захваљујући председнику Србије који је иницирао доношење закона", рекао је Селаковић.

Када је реч о томе ко остварује право на статус борца, Селаковић је објаснио да сваки грађанин може да иницира поступак утврђивања свог статуса и остваривања права и да се то ради у зградама општинских односно градских управа, као и да то право може да се оствари у ефикасном, брзом и квалитетном поступку.

"Такође, позивам све оне који нису искористили своје право да утврде свој борачки статус и да то ураде у што скоријем року како би добили легитимацију и на тај начин оживели све оне погодности које следују", рекао је Селаковић.

Навео је и да ће вероватно од понедељка прећи број регистрованих палих бораца као и да је већ пређен број од 60 хиљада корисника права борачко-инвалидске заштите.

"Пре годину дана, када сам дошао на место министра надлежног за борачка питања, број регистрованих бораца био је 25 хиљада, а ми смо сад дошли до 40 хиљада што је повећање од 60 одсто за свега неколико месеци вођења кампање, што показује да су људи постали заинтересовани и да хоће да утврде свој статус", рекао је Селаковић.

Извор: Танјуг

Пратећи податке о запошљавању, у периоду од јануара до новембра 2022. године, број случајева запошљавања износио је 185.321 лицe, што је превасходно резултат макроекономске стабилности оствареној у претходном периоду, истакао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на обележавању 101. годишњице Националне службе за запошљавање, које је организовано у Градској кући у Новом Саду. 

 „Од земље која је до пре само 10 година бележила број од 700.000 незапослених, у којој је стопа незапослености била 25,9 одсто, Србија данас постаје земља која је све већи увозник радне снаге“, оценио је министар Селаковић.

Говорећи о раду Националне службе за запошљавање, министар је рекао да је у 2022. години расписано 13 јавних позива намењених послодавцима и незапосленим лицима. „У мере и услуге активне политике запошљавања планирано је да се до краја 2022. године укључи укупно 382.040 незапослених лица од којих 20.165 по основу директне финансијске подршке, од чега је 2.285 особа са инвалидитетом“, истакао је Селаковић и додао да је за реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години издвојено 6 милијарди и 550 милиона динара.

Министар је подсетио да се и ове године спроводи програм за младе „Моја прва плата“ који је започет 2020. године и који за циљ има да подстакне запошљавање младих и пружи подршку привреди у решавању проблема са недостатком кадрова. „У 2022. години за учешће у програму „Моја прва плата“ пријавило се више од 10.300 послодаваца, који су исказали потребу за преко 18.000 позиција за близу 27.000 радних места“, навео је министар.

Када је реч о наредном периоду, Селаковић очекује да се више од 21.000 незапослених лица укључи у финансијске мере активне политике запошљавања, те истакао да су за ове мере у 2023. години издвојена средства у износу од 6.300.000.000 динара, што је за 300 милиона више у односу на претходну годину. 

Он је најавио стратешко проматрање будућег деловања Националне службе, а у складу са новим изазовима и потребама нашег тржишта рада. Такође, указао је да је један од важних задатака у наредном периоду увођење пројекта „Гаранције за младе“, у чијој реализацији ће Национална служба имати једну од кључних улога.

„Национална служба за запошљавање представља пример квалитетно организоване институције, у погледу успостављања широке мреже партнерстава и сарадње како са институцијама у оквиру владиног сектора, тако и са организацијама цивилног друштва, које је за сваку похвалу“, закључио је министар.

Градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић је истакао да су током 2021. године у Новом Саду активно радила 165.234 лица, односно од 2012. године скоро четрдесет хиљада људи је у добило запослење. „То је показатељ заједничког квалитетног рада Града Новог Сада и Националне службе за запошљавање“, рекао је градоначелник. Он је нагласио да је Град Нови Сад у последњих десет година за програме запошљавања издвојио милијарду и 434 милиона динара, а да ће само у следећој години издвојити рекордних 203 милиона динара.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић истакао је улогу Покрајине и готово свих локалних самоуправа које из својих буџета издвајају додатна средства за реализацију локалних и регионалних планова запошљавања. „Ове године смо по трећи пут за редом, спровели програм за младе „Моја прва плата“, а до краја године закључићемо уговоре за око 9000 младих, који ће радити код 5000 послодаваца“, рекао је Мартиновић.

На обележавању 101. годишњице од оснивања Националне службе, истакнутим пословним партнерима, привредницима и сарадницима, који су запослили највећи број лица са евиденције Националне службе за запошљавање додељена су признања и захвалнице.

Снимак са догађаја и изјаву говорника бесплатно можете преузети са сајта Инфобироа.

Министар у Влади Србије Александар Вулин истакао је на свечансоти да је једанаести факултет у оквиру овог Универзитета слобода.

"Ни један студент који је дошао овде, није отишао одавде бвез свести о слободи. Без свести о бесомучној, упорној, жилавој, тврдоглавој потреби да се бори за слободу, често не питајући за цену. Тај једанаести факултет заправо одређује Универжитет у Косовској Митровици, заправо објашњава његово постојање, оправдава сваки труд и сваку борбу за њега. Тај, једанаести факултет слободе", рекао је Вулин.

Он је подвукао да ће Влада Републике Србије наставити да подржава, финансира и брани Универзитет у Косовској Митровици.

"Без Универзитета, живот не у Косовској Митровици, већ живот Срба на КиМ не би био могућ, не би био смислен. Без постојања Универзитета, Срби на КиМ не би имали чему да се надају. Зато ће Влада Републике Србије наставити, као и до сада, да, подржава, финансира, чува и брани Универзитет у Косовској Митровици. Ви се одавде нећете померити", поручио је Вулин.

Универзитет у Косовској Митровици је мерило нашег останка и мерило нашег успеха, рекао је Вулин.

Ректор приштинског Универзитета Срећко Милачић поручио је да би Универзитет морао да "буде царство слободе, где ће се људи огледати у стварању, изразавајући тако свој пуни идентитет".

Милачић је истакао да је потребно улагати свакодневно напор за остварење снова.

"Морамо се залагати да се деценије не троше узалуд, а храбри и умни поједини не губе лако у маси. Јединствено, са оснаженим Универзитетом, заједно са својим народом, можемо се изборити за своје идеале. Нека свако од нас угради по један беочуг у мозаик заједничке стратегије и ми ћемо се изборити за своје место на овим просторима. Добродошли на вечито српски Универзитет на КиМ", поручио је Милачић.

"Они који желе да маргинализују Универзитет и да читав српски народ духовно обезглаве и претворе у паре и за српске душмане, остављају дубоке последице јер изазивају још већу несигурност међу српскоим народом на КиМ", рекао је Милачић.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев рекао је да ће Србија и даље бити присутна својим образовним системом на КиМ.

"Србија ће наставити да буде присутна својим образовним системом на КиМ, јер је то елементарно право и потреба насег народа и будите уверени да то право, колико год били гласни они који нам га оспоравају, јесте неприкосновено и неотуђиво", истакао је Козарев, пожелевши професорима и студентима још много јубилеја.

Ректор Универзитета у Новом Саду и председник Заједнице државних Универзитета Србије Душан Николић пожелео је све најбоље свима На ПУ у нади да се у наредном периоду срећу на свим нашим Универзитетима.

Десет студената добило је награде "Истакнути студент" које додељује Универзитет, а дипломе за најбољи успех и залагање током студија уручио је Милачић.

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици има више од 10.000 студената, око 1.000 наставника и сарадника и око 400 запослених из реда ненаставног особља.

Културно уметнички програм припремили су студенти Факултета уметности И хор тог факултета којим руководи редовни профешор Јасмина Новокмет.

Свечаној академији присуствовали су и ректор Универзитета у Нишу и заменик председника КОНУС-а Драган Антић, ректор Универзитета одбране у Београду Младен Вуруна , ректор државног Универзитета у Новом Пазару Миладин Костић, декани факултета ПУ, архимандрит отац Иларион, начелници округа, представници локалних самоуправа на КиМ, као и установа и привредних субјеката, студенти и бројни гости, пријатељи Универзитета.

Министар Вулин и амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман посетили су Службу хитне помоћи при сомборском Дому здравља поводом почетка остваривања пројекта помоћи здравственим центрима у нашој земљи за који су немачка амбасада и хуманитарна организација "Хелп" издвојили укупно 900.000 евра.

Истичући велики значај те помоћи министар Вулин је рекао да ће обновљена инфраструктура овог Дома здравља, као и возило које је добила та здравствена установа у оквиру овог пројекта, остати на располагањну грађанима Сомбора и када прође ова мигранстка криза.

Он је том приликом поручио и да о мигрантима не размишљамо само као о некаквом оптерећењу, него као " људима због којих и са којима можемо да унапредимо живот свих нас".

"Србија није узроковала овај проблем и неће га сама решити", рекао је Вулин и поновио да наша земља води рачуна о својим интересима а, како је нагласио, ЕУ мора да решсава мигрантску кризу.

Министар Вулин је поновио да Србија неће бити " никакав концентрациони логор у којем ће боравити људи који не желе ту да буду".

Одговарајући на питање новинара да ли наша земља може да обезбеди смештајне капацитете за 150.000 миграната месечно, Вулин је рекао да то наравно није могуће, али и истовремено нагласио да "то нико од нас није тражио".

Истичући да су границе пропусне и да сада пролаз миграната функционише уобичајеним начином, он је рекао да се и овог дана очекује код Прешева око 8.000 људи, као што је било и претходног дана.

То, како је рекао, нису могли да осете ни становници Сомбора, Београда, ни Новог Сада, па чак ни грађани Шида, напомињујући да је у том погледу наша држава добро организована и да имамо одговарајуће прихватне центре.

"Градићемо још тих центара који морају да буду стабилнији и прилагођени предстојећим зимским условима", рекао је министар.

Вулин је рекао да Србија не може сама да се носи са овом великом мигрантском кризом, ни када је реч о набавци хране и обезбеђењу смештајних капацитета, као и за људе који се брину о мигрантима.

Србија не може ни политички да се ефикасно носи са том кризом јер, како је рекао, "не можете да очекујете да неко затвори приступ својим земљама, а неко да потпуно отвори и да сад Србија буде та која арбитрира око тог проблема".

Истичући да ће се наша држава у тој мигрансткој кризи понашати као до сада, Вулин је подсетио да му је јуче у Бриселу отворено речено да већина земаља ЕУ може да Србију узима као пример како се успешно излази на крај са мигрантском кризом.

Амбасадор Дитман је у изјави новинарима нагласио да Србија, као и земље ЕУ, ради на решавању проблема прилива избеглица и додао да Немачка у том погледу жели да подржи нашу земљу износом од скоро четири милиона евра.

Он је изразио задовољство што је у Сомбору започео, како је рекао, важан пројекат у сарадњи са НВО "Хелп" у оквиру којег ће бити адаптирано и опремљено шест здравствених центара у Србији и изграђени смештајни капацитети за избеглице.

Дитман је прецизирао да је реч о адаптацији здравствених центара у Сомбору, Шиду, Прешеву, Кањижи, Пироту и Суботици.

Обнова инфраструктуре тих здравствених центара, набавка опреме и помоћ у ефикаснијем пружању медицинских услуга знатно ће помоћи с једне стране избеглицама, а дугорочно је намењено локалном становништву, рекао је немачки амбасадор.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић захвалио је немачкој амбасади, организацији "Хелп" и Министарству рада на тој значајној донацији, напомињујући да локална самоуправа има важну улогу у квалитетном збрињавању миграната.

"Ова помоћ граду је значајна јер потврђује улогу локалне самоуправе као квалитетног сервиса грађана", рекао је Тодоровић, напомињујући да је град недавно обезбедио пет возила за сомборску Службу хитне помоћи.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу за спречавање злоупотребе „деце улице“. Министарство је својим налогом обавезало центре за социјални рад - органе старатељства у Републици Србији да у складу са својим надлежностима предузму мере и активности у организовању помоћи и подршке „деци улице“, односно деци жртвама насиља и злоупотребе која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд.

Налог садржи следеће:

• Да се формира посебан тим у чијем саставу ће бити стручњак органа старатељства, полицијски службеник полицијске управе или одељења полицијске управе, представник подручног дома здравља (педијатријска служба, предшколски или школски диспанзера);
• Да се реализује целовита и континуирана социјална и породично правна заштита ове деце што подразумева да је центар за социјални рад – орган старатељства дужан, у свим случајевима за које има сазнање да се деца злоупотребљавају у циљу експлоатације или се затекну да обављају напред описане радње, одмах применом члана 332. став 2. Породичног закона («Службени гласник РС» бр 18/2005), децу одузети од родитеља, старатеља или лица код кога се затекну и обезбедити им бригу о здрављу, егзистенцијалне потребе и безбедност (мере старатељске заштите, смештај у установу социјалне заштите или хранитељску породицу);
• Да се према родитељима, старатељима или лицима код којих се деца затекну, предузму мере кривичноправне заштите деце од злостављања и занемаривања, односно поднесу кривичне пријаве због евентуално учињеног кривичног дела «запуштања и злостављања мал. детета» из члана 193.  Кривичног законика РС («Службени гласник РС» бр 86/2005,88/2005-испр.107/2005-испр 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013);
• Да се према родитељима малолетног детета који злостављају, занемарују или грубо злоупотребљавају родитељско право, предузму мере грађанско - правне заштите од злостављања и занемаривања малолетног детета, односно покрене поступак за потпуно лишење родитељског права у складу са чланом 81. Породичног закона Републике Србије;
• Да се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања-Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, достављају тромесечни писани извештаји о реализацији датог налога.

У складу са налогом у 115 центара за социјални рад – органа старатељства  формирано је или је у поступку формирање посебних тимова.  По наведеном налогу Министарства у целој Републици Србији центри за социјални рад предузели су следеће мере у помоћи и подршци „деци улице“:

• деца измештена из породица и обезбеђен им смештај у систему социјалне заштите - смештај у хранитељску породицу: 20, смештају у установу социјалне заштите: 26, планирано издвајање из угрожавајуће породичне средине: 4;
• процењене породице са децом са којима ће се радити на постизању родитељске компетенције и на тај начин остварити право детета на обезбеђивање услова за њихов несметан раст и развој и право детета да се пре свих других о њему старају родитељи: 79;  
• породицама са „децом улице“ према којима је обезбеђена подршка кроз пружање услуга социјалне заштите: 43

На основу извештаја који су периодично достављани Министарству о активностима које су предузимали центри за социјални рад-органи старатељства на организовању заштите ове циљне групе деце, констатовано је, да у конкретној ситуацији у значајној мери изостаје структуирана, целовита и континуирана сарадња са органима унутрашњих послова и локалним самоуправама у којима постоји, комуналном полицијом који на основу својих надлежности и начина рада на терену, могу у великој мери допринети откривању ових случајева.

У циљу унапређења рада и постизања вишег степена ефикасности у организовању заштите, помоћи и подршке деци жртвама насиља, злостављања и злоупотребе („деце улице“), ово Министарство је 21. маја 2018. године, под бројем 560-00-334/2018-01 издало налог свим центрима за социјални рад – органима старатељства, а посебно овим институцијама социјалне заштите у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где је ова појава најраширенија.

На данашњи дан налог је послат и свим општинама у Републици Србији.

• Да у року од 15 дана од дана добијања овог налога  организује састанак са Полицијском управом за град или полицијском станицом у локалној самоуправи на територији своје надлежности и комуналном полицијом, уколико у локалној заједници иста постоји, у циљу успостављања структуиране, целовите и континуиране сарадње на откривању случајева насиља над децом, злостављања и злоупотребе деце која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд, нарочито кроз организовање заједничких континуираних и периодичних акција, обиласка уобичајених места на којима се деца злостављају и злоупотребљавају;
• Да се у сваком откривеном случају по хитном поступку у складу са чланом 332. став 2. Породичног закона, дете одузме од родитеља, или старатеља или од лица код кога се дете затекло;
• Да се у складу са извршеним проценама стручњака органа старатељства против родитеља или старатеља детета или лица код којег се дете затекло предузму мере грађанскоправне и кривичноправне одговорности:

1. Покрене парнични поступак за лишење родитељског права;
2. Покрене поступак за заштиту права детета, односно за забрану одржавања личних односа са дететом;
3. Покрене парнични поступак за изрицање мере за заштиту од насиља у породици;
4. Поднесе кривична пријава због евентуално учињеног кривичног дела запуштање и злостављање малолетног детета или насиља у породици;

• Да се по хитном поступку предузму мере ургентне заштите детета и обезбеди:

1. Безбедност,
2. Брига о здрављу;
3. Егзистенцијални услови;
4. Психосоцијална подршка;
5. Заступање детета (детету постави старатељ);
6. Други услови за остваривање права детета на образовање и васпитање;

Основ поступања стручњака центара за социјални рад - органа старатељства, у извршавању овог налога, што се подразумева и што је видљиво из напред наведених података, је поштовање свих права детета, а посебно права на обезбеђење услова за несметан раст и развој и права да се пре свих других о њему старају његови родитељи.

Од 1. марта 2022. године, по основу Закона о социјалној карти, усвојеног у фебруару 2021. године, успостављен је регистар „Социјална карта“. Регистар представља извор података, који су неопходни за вођење поступака за остваривање различита права и услуга из области социјалне заштите. „Социјална карта“ значајно доприноси ефикаснијем и бржем остваривању права, праведнијој расподели социјалне помоћи, али и унапређењу квалитета рада државних органа у области социјалне заштите.

Са друге стране, нетачне су тврдње, које постоје у једном делу јавности, да систем сам аутоматски исључује кориснике неког права. Систем даје податке који су само предуслов да запослени у центру за социјални рад покрену поступак преиспитивања да ли одређено лице, услед новонасталих околности, и даље испуњава законом дефинисане услове да буде корисник неког права, као што је нпр. право на новчану помоћ. Дакле, ниједно лице није престало да буде корисник права по основу аутоматизовано доношене одлуке, већ одлуке доноси искључиво људски фактор.

Оваj регистар је допринео да:

-  грађани лакше и брже остварују права, јер нису у обавези да сами прикупљају податке при подношењу захтева и да троше своје ресурсе (новац и време);

-  центри за социјални рад проактивно делују према грађанима да могу да остваре додатно право, што је јединствен пример бриге и односа државе према грађанима. У чак 106.838 случајева грађани су обавештени да могу да остваре неко право, за шта до сада нису знали, а по закону су могли, нпр. дечији додатак, или право на бесплатан вртић;

-  кроз формирање 12.590 обавештења о томе да је лице преминуло, центрима за социјални рад је омогућено да благовремено реагују на ту чињеницу и да спрече даље исплате; 

-  пронађени су случајеви неоснованих исплата и након што су лица преминула: код права Додатак за помоћ и негу другог лица 4.427 лица, код права Новчана социјална помоћ 1.134 лица, код прва Услуге смештаја 308 лица. У одређеном броју случајева ове исплате су биле и по две деценије након смрти корисника права;

-  кроз добијена 4.173 обавештења о увећању непокретне имовине породица које користе право Новчана социјална помоћ, и кроз добијена 30.076 обавештења о увећању прихода породица, које користе исту ту врсту новчане помоћи, центри за социјални рад су преиспитивали услове за даље остваривање тог права. С тим што се, како је већ наведено, преиспитивање врши од стране запослених, односно социјалног радника, а не аутоматски. 

-  кроз разрешавање 85.605 обавештења о неусаглашеностима података о лицима из интерних евиденција Министарства, које се односе на социјалну, дечију и борачко – инвалидску заштиту, као и кроз разрешавање 9.688 обавештења о неусаглашеностима са подацима из Централног регистра становништва, допринело се повећању тачности података о лицима, али и о одлукама даљег уживања права, ако су неусаглашености биле од утицаја на то право.

Систем „Социјална картa“ значајно утиче на „смањење грешке социјалне искључености“, али и на „смањење грешке социјалне укључености“, захваљујући благовременим и тачних подацима, који се обезбеђују електронском разменом са различитим институцијама Р. Србије у реалном времену. 

Од почетка примене система „Социјална карта“, Министарству је изјављено 260 жалби на решења центара за социјални рад, којима је одлучено о праву на новчану социјалну помоћ, Градском секретаријату за социјалну заштиту изјављено је 197 по истом основу, а Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова 291 жалба.

На евиденцији је 176.580 лица која примају новчана социјалну помоћ.

Потребно је имати у виду да грађани, чији се подаци налазе у регистру „Социјална карта“, могу преко портала „еУправа“ да остваре увид у своје податке, који се воде у регистру. То је додатна могућност, јер свако лице, чији се подаци налазе у регистру, може да затраже увид у њих, како од центара за социјални рад, тако и од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На тај начин омогућена је потпуна транспарентност.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је другу Регионалну конференцију о предузетништву младих Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине и том приликом истакао да се може закључити да је у претходном периоду учињен значајан напредак у унапређењу положаја младих на тржишту рада, кроз карактеристике транзиционе економије и ефекте реформских процеса.

„Према евиденцији Националне службе за запошљавање, крајем септембра,  незапослени старости од 15 до 29 година чине  22,5% од укупног броја незапослених у Србији,  тачније 622.971. У односу на исти месец прошле године, тај број мањи је за 14,5%“, рекао је Ђорђевић.

Према речима министра,  Влада Републике Србије константно прати ситуацију и анализира стање на тржишту рада са жељом да се разним мерама подстиче запошљавање како би се на нивоу државе смањила незапосленост.

Министар Ђорђевић је рекао да ресорно министарство у плану има подстицање волонтирања, како би младима дали шансу да кроз праксу дођу до првих искустава, а први корак је начињен, како наводи министар, јер у Министарству рада већ волонтирају студенти са завршних година студија и постдипломских студија Правног факултета и Факултета политичких наука, са жељом да и остале државне институције следе овај пример.

„Министарство рада жели да у наредним годинама средства опредељена за субвенције за самозапошљавање буду све већа, као и да омогући прекфалификацију за што више људи и да она подразумева већи број занимања. Након анализе која је планирана за крај ове године доћи ћемо до резултата који ће показати који профили су најпотребнији тржишту “ нагласио је министар.

Подршка самозапошљавању младих до 30 година, како објашњава министар, подразумева пружање стручне помоћи, обуку из области предузетништва и субвенцију за самозапошљавање.

„Планирано је  да  до краја године укупно 3.570 лица  започне сопствени посао кроз субвенцију за самозапошљавање кроз подршку Националне службе за запошљавање. Закључно са 30. октобром, 891 лице, од  којих је 421 жена, млађе од 30 година остварило је ову субвенцију и започело сопствени посао“, образложио је министар Ђорђевић.

Како наводи министар за рад у овој години субвенција за самозапошљавање  додељује се једнократно у износу од 180.000,00 динара, односно 200.000,00 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 220.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

„Једна од категорија, теже запошљивих лица, која има приоритет код одобравања субвенције за самозапошљавање, јесу млади до 30 година, посебно они са статусом деце палих бораца и без родитељског старања“ рекао је министар.

Ђорђевић је истакао важност спровођења мера активне политике запошљавања у циљу брже и квалитетније интеграције младих у свет рада, које се планирају кроз годишњи Национални акциони план запошљавања који доноси Влада Републике Србије.

„Током 2017. године, у програме и мере активне политике запошљавања укључено  42.317 младих до 30 година старости,  што је 35,6%  од укупног броја оних који су укључени у овај програм, a њих je 118.730“, рекао је министар и закључио да је овај податак доказ приоритета који се младима даје у оквиру политике запошљавања.

На отварању Конференције су се обратили, поред министра Ђорђевића, саветник министра спољне трговине и економских односа у Вијећу Министара Босне и Херцеговине Неђо Капетина и генерални директор компаније „VISA“  за југоисточну Европу Владимир Ђорђевић.

Другој регионалној Конференцији присуствовало је преко 100 предузетница и предузетника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, представника привредних комора, локалних самоуправа, институција, невладиног сектора, медија и других заинтересованих јавности.

Караван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Кабинета председнице Владе Србије Ане Брнабић, посетио је данас своју 12 станицу – Ниш, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

Догађају је присуствовао Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је том приликом изјавио: „Век у коме живимо је век информација, а убрзан развој технологије довео је до тога да су информационе технологије незаобилазне у животу сваког грађанина. Генерације се различито односе према дигиталној писмености и коришћењу могућности које ова средства пружају, па самим тим и различите проблеме у њиховом прихватању и коришћењу. Држава Србија чини огромне кораке да обезбеди услове за примену дигиталних платформи са идејом да олакша и побољша живот сваком грађанину, да скрати процесе и да обезбеди значајне уштеде и времена и финансијских средстава. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања снажно подржава напоре Кабинета председнице Владе Републике Србије и чини све како би ова иницијатива заживела у што већем броју места широм Србије“.

Министарство трговине, туризма и телекомуникација као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“, кроз едукативне активности Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, ради на јачању дигиталне писмености деце и одраслих, што је услов за дигиталну безбедност али и за просперитет савременог друштва. Процес дигитализације Србије, на свим нивоима, показао је свој велики значај и потребу. У оквиру каравана, едукатори Центра у разговору са децом, родитељима и наставницима имају задатак да осветле дигиталне технологије као саставни део живота које пружају могућност за напредовање, образовање, бржу комуникацију, истраживање, забаву, али и да упозоре да они са собом носе и многе ризике и злоупотребе па је и дигитална писменост неопходна вештина за „преживљавање“ у 21.веку.

Још једна значајна активност Министарства трговине, туризма и телекомуникација у оквиру каравана „Дигитална експедиција“ је подизање свести грађана и едукација о безбедној трговини преко интернета. Овај вид трговине убрзано се развија и све чешће замењује традиционалну куповину, а током периода пандемије повећао се за 300%. Да би грађани безбедно уживали у куповини преко интернета, имали одговарајућа права и заштиту, морају се држати правила легалне куповине, на које им током каравана указују експерти поменутог министарства.

На 12. станици Каравана присуствовао је и Дарко Соковић, директор програма Нова писменост: “Комплексно дигитално и медијско окружење од свакога је направило својеврсни медиј. Медији су медији, наравно, али је и сваки запослени у државној управи медиј, сваки бизнис, сваки родитељ, наставник, сваки инфлуенсер, сваки потрошач, и свакако – свако од нас појединачно. Ми сви пресудно утичемо на то како се информациони и дигитални простор обликује. Различите ‘нове писмености’ пресудне су за сналажење у данашњем свету, а овај караван помаже свим грађанима да се у тим темама компетентно снађу“.

Догађају је присуствовала и Душица Давидовић, заменица градоначелнице Ниша која је изјавила да овакви пројекти имају велики значај с обзиром да је њихов циљ да грађани и грађанке науче како се долази до одређене информације и како да у електронској комуникацији са државном управом и локалном самоуправом остваре неко своје право или испуне обавезу. „Нишлије и Нишлијке ће захваљујући каравану "Дигитална експедиција"  имати прилику да отворе своје налоге, да постану "е-грађани". Искрено се надам да ће проценат грађана, који користе електронску комуникацију са органима државе и локалних самоуправа, у наредном период бити већи“, истакла Давидовић.

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за ИТ и еУправу, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион.

Током наредних месец дана караван ће посетити још 4 града Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како се долази до одређене информације, како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство.

Вулин је након састанка рекао да су договорене конкрентне мере помоћи републике, међу којима је и повећан број људи који ће се бавити комуналним делатностима и одржавањем хигијене.

Према његовим речима, у општини Кањижа, за коју је оценио да је више погођена проблемом миграција него Суботица, биће обезбеђен простор где ће мигранти моћи да задовоље најосновније хигијенске потребе.

“Наравно, ово није прављење никаквог прихватног центра и није прављење никаквог трајног центра. Ово је само могућност да људи своје елементарне потребе могу да задовоље и на том месту, посебно да се води рачуна о деци и о онима који су најслабији”, рекао је Вулин.

Он је додао да се осећа потреба за храном, лековима, водом, као и за већим бројем лекара и медицинских сестара.

Министар је посебно нагласио да сваки мигрант који уђе у Србију пролази кроз основни лекарски преглед и да нема потребе за стварањем панике.

“Сваки мигрант који уђе на територију Републике Србије прође кроз основни лекарски преглед. Као што знате, сви други који уђу на територију наше земље, као туристи, не прођу никакав лекарски преглед. Овде прођу бар основни лекарски преглед, тако да немојмо да ширимо панику и плашимо људе”, рекао је он.

Вулин је категорички рекао да “нема никаквог ванредног стања” јер за тим нема потребе.

“Држава Србија на читавој својој територији, на сваком делу своје територије има потпуно мирну ситуацију, потпуно уређену ситуацију, ситуацију у којој функционишу и локалне самоуправе и закони и нема ни говора о увођењу ванредног стања. Сви могу да буду мирни, све функционише онако како би требало и како мора”, децидиран је Вулин.

Он је поновио да Србија није изазвала проблем миграција и да се са њим сама не може носити и рекао да се поводом овог проблема Србија обратила Уједињеним нацијама и Европској комисији.

За мере које је Србија предузела након наглог повећања броја миграната у последња два месеца, како је рекао, добила је све похвале међународне заједнице.

“Ја се надам врло брзом и врло ефикасном одговору. Нама је наравно потребна и материјална помоћ, али више од свега нама је потребна политичка одлука на нивоу Европске уније шта ће се радити са свим овим људима и појавом миграције”, додао је Вулин.

Састанку је присуствовао и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је оценио да питање миграната није страначко - политичко питање већ заједнички проблем који “нисмо проузроковали, али чије последице трпимо”.

“Нисмо ни у стању да сами решавамо, али морамо да водимо рачуна како о тим људима који ту пролазе бар у тој мери или још већој мери (него) о људима који су наши људи. С тог аспекта гледано, мислим да сви заједно имамо проблем који заједнички морамо покушати решити” – рекао је Пастор.

Председник војвођанског парламента је рекао да се слаже са свим Вулиновим констатацијама, рекавши да су то закључци иза којих су стали сви који су били присутни на састанку. Он је оценио да иза тих закључака могу да стану и сви грађани.

“Мислим да је важно да будемо прибрани, хладних глава, да будемо рационални, да пратимо ситуацију из дана у дан јер оно што данас важи, можда за пар сати или већ сутра не важи и да покренемо све ресурсе са којима располажемо да би могли да парирамо проблемима које имамо” – додао је он.

Пастор не види никакав разлог за увођење ванредног стања, али види могућност, у случају потребе, покретања ванредних мера помоћи, где су на располагању покрајински ресурси, конкретно робне резерве.

“Ако говоримо о томе да је проблем заједнички, да су потребе заједничке, онда мислим и да су ресурси заједнички”, додао је Пастор.

Члан Градског већа Суботице задужен за социјална питања Милимир Вујадиновић рекао је да је за мигранте обезбеђена вода, да их два пута дневно обилазе екипе Хитне помоћи, треба да се обезбеде тушеви и лекарске екипе, а да је још раније отворено прихватилиште за децу и обезбеђено финансирање превоза до прихватних центара.

“Сама локална самоуправа у Суботици, као ни Република Србија, сигурно није узроковала ове проблеме. Самим тим не можемо ни сами да их решимо” – оценио је Вујадиновић.

Учесници састанка обишли су мигранте на напуштеној циглани, чија бројка константно варира, али је стално присутно њих тридесетак.