Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и члан председништва Српске напредне странке Зоран Ђорђевић, поводом Међународног празника рада изјавио је да су грађани Републике Србије направили праве политичке изборе захваљујући којима данас можемо да будемо поносни на резултате које смо постигли:

 

Просечна плата у Србији сада износи 462 евра, за разлику од 2012. године када је на власти био Драган Ђилас, а просечна плата била 345 евра. Прошлост у којој је групи појединаца битно било једино како на већ од радника узетих  500 милиона евра, да додају још који, је данас само ружна прошлост. Иронија је данас Драган Ђас који ни “Р“ од рада није видео, прича о правима и о малој плати. Он за време чије власти смо затварали радна места, задуживали се и бојали како ћемо прегурати месец, има храбрости да прича о инвестицијама и јефтиној радној снази. Он у чије се време мерило на дневном нивоу затварање радних места и када је број инвеститора био статистичка грешка, прича о радничким правима.

 

Права истина је да незапосленост  никада није била нижа и износи 11,9 одсто за разлику од 2012. године када је била чак 26 одсто. У Србији је отворено 180 нових фабрика. У првом кварталу ове године запослених је 2.147.948 људи што је за 2,7 одсто више него у истом период претходне године. Поређења ради укупан број формално запослених у 2012. години износио је 1.727.048.

 

Економска нестабилност, промене курса, нестабилност државе на свим пољима која је била одлика 2012. године и година пре, сада је прошлост која се неће поновити али која се не сме заборавити.

 

Такозвани “рад на црно” који је био једини облик препознатљивог рада у неким ранијим временима, успели смо да сведемо на минимум, да охрабримо раднике и грађане да се боре за боље услове и не пристају да под лажним обећањима трпе кршење њихових права и лишавање онога што им је законом загарантовано.

 

У  2018.години,  инспектори рада су  извршили за 31 одсто  више надзора него у 2017.години, а  при томе су затекли на раду ''на црно'' за 24 одсто мање лица  него у 2017.години, што указује на то да послодавци у већој мери поштују законске одредбе које се односе на закључивање уговора о раду и пријављивање запослених на обавезно социјално осигурање, него  што је то био случај у ранијем периоду. Инспекторат за рад наставиће и у наредном периоду да врши појачане инспекцијске надзоре како бисмо у потпуности искоренили рад „на црно“ који представља рецидив прошлости, као што смо успели да оне који су ову земљу у ранијем периоду завили у црно, сведемо на нужно зло, а Србију учинимо бољим местом за живот и рад.    

 

Чињеницу да је радник у фокусу ове Владе потврђује и то што је  2019. проглашена Годином безбедности и здравља на раду, управо ради подизања свести о важности коришћења заштитне опреме и поштовању прописа из области рада.

 

У наредном периоду у плану је доношење низа закона - Закона о агенцијском запошљавању, Закона о социјалном предузетништву, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању о случају повреда на раду, Закона о Изменама и допунама Закона о раду који је у плану 2021. године, који ће суштински унапредити положај наших радника.

 

Затварање радних места, страх од неизвесности новог дана, борба за парче хлеба и то на црно, само су део период у коме је владао Драга Ђилас а који се неће поновити. Лаж и манипулација којом се Ђилас служи, када говори о ситуацији у Србији сада, само је доказ о његовом ниском мишљењу о грађанима наше земље.

 

Чињенице су ту да покажу да је оно што наш председник Александар Вучић говори истинито, да ова влада заиста брине о свим грађанима, да Србија није више нестабилно тле већ сигуран партнер не само њених грађана већ и других земаља у свету. Наставићемо да се боримо за нашу Србију, да привлачимо инвеститоре, да задржимо младе и вратимо оне који су отишли, увек говорећи истину, јер волимо нашу земљу и наш народ.

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић отворили су конференцију “ Економист: Свет у 2018.“, на тему шта Србију очекује у наредној години.

У свом излагању министар Ђорђевић поручио је:

„Влада Републике Србије је у претходне три године урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама, уз много стручности и знања, као и уз дугорочно пројектовану визију развоја, са јасно дефинисаним стратешким опредељењима у области економије, међународно-економских односа, спољно-политичких односа и других области од значаја за целокупан друштвено-економски развој.

Но, иако је много тога већ урађено, и иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, то још увек не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама још увек стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити.
Од 1991. године, када је и у Србији започео транзициони период, до 2014. године, односно доласка Александра Вучића на чело Владе, у нашој земљи није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања. Та колебљивост претходних власти на путу друштвених реформи, оличена у учесталој примени популистичких мера којима се једнократно обезбеђивао социјални мир, а суштински се продужавала агонија грчевитог инсистирања на опстајању превазиђеног и неделотворног друштвеног система, била је толико видљива и манипулативна да су грађани Србије у том периоду одбијали да пруже масовну подршку тим прилично нејасним, недоследним и недефинисаним покушајима реформе друштва.

 

Чињеница је да се у таквим околностима ,,сналазио” веома мали број људи, и то не захваљујући својој социјалној или било каквој другој интелигенцији, већ само због тога што је био у позицији да, поигравајући се са институцијама система чији се ауторитет урушавао једнако као и достојанство грађана, креира правила игре из које ће, како је планирао, тај мали број људи увек излазити као победник у симулацији друштвено-економске транзиције.

 

Такозвана ,,друштвена елита”, то јест сви они који су захваљујући друштвеним условима у социјалистичком систему успели да се устоличе на највишим ступњевима друштвене лествице, упорно је одбијала да одустајањем од дела привилегија које је стекла у социјализму пружи и сопствени допринос друштвеним реформама који би био сразмеран њеном положају у друштву, и неретко је некритички охрабривала неделотворне покушаје да се сав терет реформи свали на плећа највећег броја грађана који се, као и држава, задуживао преко сваке мере, у очајничком покушају да се одржи изнад границе сиромаштва.

Такво садејство политичког руководства и једног дела представника стручне и научне јавности у продубљивању социјалних разлика и пооштравању мера према онима које су цинично називали ,,губитницима транзиције”, успело је да створи осећај безнађа и бесперспективности код највећег броја грађана Србије, али и да у једнакој мери акумулира незадовољство код њега.

Управо се то грађанско незадовољство показало као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић. Грађани су у њему препознали јасно формулисан предлог једне заокружене и доследно спроведене трансформације друштва према условима тржишне економије и побољшању животног стандарда свих грађана Србије, при чему нико неће бити привилегован нити изузет из тог процеса, а терет реформи ће тако бити равномерно и праведније распоређен.

Поверење велике већине грађана које му је због тога указано 2014. године, а потврђивано на изборима 2016. и 2017. године, и велику енергију грађанског незадовољства учинком његових претходника, Алексадар Вучић је мудро усмерио ка мобилизацији целокупног српског друштва за спровођење коренитих реформи које по својој природи не могу имати популистички карактер, али које за свој епилог имају опоравак српске економије, привреде и животног стандарда, чему и ми сведочимо данас када се усваја развојни државни буџет за 2018. годину.

Влада је за кратко време остварила одрживу равнотежу између реформских циљева и захтева ММФ. Почетне буџетске уштеде зауставиле су даље негативне тенденције и пораст дефицита.

Разлог за даљи оптимизам представљају велики успешни започети пројекти на пољу станоградње, изградње путне и железничке инфраструктуре, гринфилд и браунфилд инвестиција, индустријских паркова, улагања у обновљиве изворе енергије, прераду отпадних вода, велике инвестиције у области српске металургије и електропривреде, на пољу хотелијерства и туризма... Очекујемо да привредни развој таквих размера и интензитета у скорој будућности покрене развој свих осталих сегмената српске привреде и реални пораст животног стандарда.

Када је реч о приоритетима ресорног Министарства које предводим, министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија. Што показује и буџет за 2018. годину којим су предвиђена знатно већа издвајања за бригу о најугроженијима. У тој бризи можда најбитнији задатак који стоји пред министартвом јесте израда социјалних карата.
Социјалне карте ће са једне стране помоћи држави да се обрачуна са корупцијом јер ће обезбеђивати преглед имовине и прихода, како појединца тако и повезаних лица, а са друге стране олакшаће борбу против стигматизације у друштву, јер постоје они које је срамота да затраже социјалну помоћ која им припада. Управо они претходни, односно особе склоне корупцији, јесу и највећи противници увођења социјалних карата, јер ће се увезивањем и разменом података између разних државних институција видети ко и са коликом имовином располаже, а то може иницирати даље испитивање како се до ње дошло. Многе земље у региону, као Македонија и Црна Гора, формирале су базе података које могу да користе многе државне институције. То омогућава да се искључе из права они који заправо не би требало да остварују одређено право, а другима би омогућило да лакше остваре своје право.

Социјалну карту у том смислу, за сада, имају само скандинавске земље. Оне имају регистар становништва, добре пореске управе и системе на основу којих у сваком моменту могу имати увид у то ко располаже коликим приходом, односно имовином.

Управо из тих разлога систем социјалних карата Србија уводи с циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана. Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза. Оне служе сврси остварења Уставом загарантованих људских права.

Потреба израде социјалних карата проистекла је из анализа стања сиромаштва у Р. Србији, стања система социјалне заштите и стања развијености информационих система у Министарству. Та потреба је изражена у експозеу о Програму Владе Републике Србије у Народној скупштини 28. јуна 2017. године, који је представила председница Владе Ана Брнабић, и дефинисана је као приоритет рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Увођењем система социјалних карата спречиће се евентуалне злоупотребе и омогућиће се праведнија расподела тако што ће социјалну помоћ добијати они корисници којима је она заиста и потребна.

Верујем да ће се оваквим приступом на један праведнији начин држави омогућити бољи увид у то коме је заиста потребна одређена врста помоћи и у којој мери, да та одговарајућа помоћ у што бржем року и без непотребних застоја стигне до оних грађана којима је заиста потребна, а да ће, са друге стране, на један ефикасан начин помоћи да се све евентуалне злоупотребе осујете.

Услед упорног опирања представника старог система вредности, који подразумева манипулативни однос и избегавање личне одговорности, излазак из економске и социјалне кризе није нимало лак и једноставан.

Иако сви верујемо у брзо и ефикасно постизање постављених циљева, економски, социјални и други показатељи указују на још увек сложену ситуацију у сфери националне привреде и економије рада. Нови институционални механизми који би требало да замене наслеђене још увек нису потпуно функционални пре свега због тога што смо са старим системима наследили и стару администрацију са старом радном етиком и радним навикама.
Због тога би требало нагласити да креирање и спровођење економске политике у жељеном правцу треба да се одвија паралелно са процесом реформисања система вредности у друштву, уз подстицање промене погледа на свет, који се налази у сталним променама, и редефинисање односа према раду нарочито код оног дела становништва чији посао подразумева и преузимање одговорности за друге људе.

Мислим да нећемо погрешити ако на основу потпуног успеха опште развојне политике од стране Владе Републике Србије сада, на крају 2017. године, изразимо оптимизам и са једнаком вером у боље резултате 2018.-те године приступимо спровођењу зацртаних циљева“, поручио је Ђорђевић и закључио да уколико немамо визију о томе како ће изгледати боља верзија наше будућности онда наша будућност прети да буде пуко понављање прошлости, што никако не смемо дозволити.

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић истакла је да су мир, стабилност, одржавање фискалне стабилности, економски раст и сарадња са државама региона, Европе и света приоритети Србије и у наредној години.

"Можемо рећи да ће Србија живети боље у 2018. Ми ћемо радити на побољшању привредног амбијента, ту се Србија налази на добром путу. Србија жели да сарађује са својим непосердним окружењем и читавом међународном заједницом, а један од приоритета су добри односи у региону", навела је Гојковић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је прошле године, на овом истом месту и у исто време, представљена дупла европска круна коју је Нови Сад понео – Омладинска престоница Европе 2019. и Европска престоница културе 2021. године.

„Нови Сад не би био толико успешан да нема тако добру комуникацију са покрајинском администрацијом и да не добија подршку Владе Србије, и то морам посебно да истакнем.
Трудимо се да у свим сегментима будемо ефикаснији, продуктивнији, да стално ослушкујемо потребе тржишта, и покушавамо да прилагодимо образовни систем“, истакао је градоначелник и додао да су највећи планови за 2018. годину наставак градње и унапређивање привредног и пословног амбијента.

 

И З В Е Ш Т А Ј 

СА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

„ЖЕНЕ ЛИДЕРИ И ОДРЖИВ РАЗВОЈ – ИСТИНСКИ РАВНОПРАВНЕ“,

ОДРЖАНЕ ОД 2. ДО 3. ОКТОБРА 2019. ГОДИНЕ, У ОРГАНИЗАЦИЈИ

МИНИСТАРСТВА ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

 

Међународна конференција „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ одржана је од 2. до 3. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“ у Београду, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности. 

Циљ организације ове конференције је био унапређење женског лидерства, размена искустава и примера добре праксе, који је и достигнут. 

РЕАЛИЗАЦИЈА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Коктел добродошлице за званице и учеснице конференције из иностранства реализован је у уторак, 1. октобра 2019. године, у хотелу „Хајат“ у 18.00 часова, а говор добродошлице је одржала државна секретарка др Стана Божовић, пожелевши гошћама угодан боравак у Београду и успешан рад на конференцији. 

 

Коктелу добродошлице присуствовали су и министар Зоран Ђорђевић, државна секретарка Бојана Станић, државни секретар Зоран Антић, в. д. помоћница министра Нина Митић, в.д. помоћница министра Мирјана Ћојбашић, као и запослени у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, Протоколу и Прес служби Министарства, који су били укључени у организацију овог скупа.

 

Први дан рада на Међународној конференцији, 2. октобар 2019. године

На Међународној конференцији „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ присуствовао је велики број домаћих и страних званица. Укупан број присутних на конференцији, приликом отварања, 2. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“ са представницима медија и гостима и учесницима и учесницама је био око 200 званица. У наставку конференције, првог дана рада на скупу је прва три панела пратило укупно 107 лица, а  другог дана рада на конференцији, 3. октобра 2019. године је рад на четвртом и петом панелу пратило 140 лица. Међу званицама биле су прве даме са четири континента, као и прва дама Белизеа, жене на позицијама из различитих друштвених сфера, жене из банкарског система, гувернерка Народне банке Србије, министарке, амбасадорке, председница Уставног суда, представници међународних и регионалних организација, посланице, предузетнице, жене са инвалидитетом, али и представници медија.

 

Међународну конференцију је отворио први потпредседник Владе и министар спољних послова, господин Ивица Дачић, који је у свом говору посебно апострофирао Циљ број 5 одрживог развоја УН и истакао значај унапређивања положај жена на селу, те изразио наду да ће у наредном периоду нека од жена бити именована за министра спољних послова у Србији, будући да у претходном периоду на тој позицији није било жена.

 

Потом се гостима, у име домаћина конференције, обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, који је истакао значај породице за постизање пуне родне равноправности. Он је посебно нагласио потребу да се спречи сваки облик насиља над женама и девојчицама и да се заустави трговина људима, а посебно жена и девојчица, које су најчешће жртве трговине људима. 

 

Министар Зоран Ђорђевић је госте и учеснике позвао да погледају изложбу која је уприличена у част 15 знаменитих жена из историје Србије у Студију хотела „Хајат“. Директорка Историјског музеја Србије, госпођа Душица Бојић је посетиоцима на изложби и представницима медија укратко представила значај сваке од жена чији су портрети представљени на изложби у организацији Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Овој изложби, медији у Републици Српској су дали доста простора, као и изјавама за јавност коју су дали потпредседник Владе и министар спољних послова Р. Србије Ивица Дачић, затим министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије Зоран Ђорђевић, као и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.

 

Први панел је био на тему: „Жене лидери - прошлост, садашњост и будућност“ на којем су учествовале: Жељка Цвијановић, председница Републике Српске; Хиџран Гујсенова, председавајућа Државног комитета за породицу, жене и децу Републике Азербејџан; Рени Јотова, директорка „БРЕЦО-а“ из Републике Француске; Елена Бибиковна, председница Одбора за социјална питања Савета Руске Федерације; Јана Љубичић, извршна директорка Сектора у „Телекому Србија“ и Драгиња Влк, одборница у скупштини Града Београда. Модераторка овог панела била је др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Први панел је био изузетно динамичан и прихваћен од стране публике. Током трајања панела, изнете су од стране учесница и публике одређене идеје и сугестије, које су укључене у закључке конференције. Панелисткиње су у потпуности искористиле своје време за одговоре на питања модераторке, а било је прилике и за одговор на једно питање публике, у оквиру дискусије. Специјални гост на конфернцији била је Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, која је и одговорила на питање из публике. Од стране учесница панела из Француске похваљен је мултинационални и вишејезични карактер ове конференције, која је тиме оправдала свој назив „међународна“.

 

На овом панелу је посебно истакнуто колико је за жене важно добро образовање за заузимање лидерских позиција, док је о систему „квота“ као мери за подстицање веће заступљености жена у политичким институцијама било различитих мишљења панелисткиња. На пример, панелисткиње из Републике Србије су истакле да је „Захваљујући квотама за изборе, присуство жена у законодавној власти и централном нивоу може се означити као задовољавајуће, али је ситуација и даље веома лоша у јединицама локалне самоуправе, које имају недопустиво мали број жена на местима градоначелника, тако да постоји потреба за увођењем мера за постизање пуне равноправности жена и мушкараца на локалном нивоу“, док су гошће из Руске Федерације биле мишљења да се подстицајним квотама не може постићи пуна равноправност жена. У вези са наведеним, панелисткиња из Азербејџана, као и друге учеснице на панелу су у својим дискусијама истакле колико је за истинску равноправност значајна борба против насиља, укључујући и сексуално насиље, затим флексибилност радног времена, обавезни медицински прегледи за запослене, а поготово превентивни здравствени прегледи за жене, подела бесплатног рада у домаћинствима између мушкараца и жена, умрежавање и подршка женама од стране других жена итд. Апеловано је на медије да жене убудуће не представљају искључиво као жртве, већ као чиниоце развоја и да буде више садржаја и конференција посвећених женама лидерима и успешним женама у својој професији. 

 

Посебно је истакнуто да  се у оквиру спречавања и заштите од дискриминације жена доста учинило у последњим деценијама, а нарочито након усвајања Конвенције УН о елиминацији свих облика дискриминације жена, али да је још пуно  тога остало да се уради, поготово у области рада и запошљавања, сектора безбедности, банкарства и финансија и да у будућности треба очекивати да ће изградња међународних стандарда ићи у правцу изједначавања жена и мушкараца у наведеним областима, на основу којих ће се појавити нови лидери, а међу њима ће све бројније бити жене. 

 

Реалан и уравнотежен распоред рада и обавеза, али и задовољства, који, с једне стране, подразумева пословна задужења, а с друге стране бригу о породици, тј. бригу жена о својим најближим или, једноставно, о неком ко им је драг – представља важан фактор успеха једне лидерке - речено је на овом панелу и закључено следеће: „За успех жена у улози лидера и неког ко предњачи у свом послу, неопходна је подршка и мушкараца, који морају бити део савезништва у остваривању коначног циља – живота у благостању и достојанству.“

 

Други панел је био на тему: „Економско оснаживање жена – свет без сиромаштва“ на којем су говорнице биле: Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије; Наталија Третјак, прва потпредседница „Гаспромбанке“; Драгиња Ђурић, генерална директорка Банке „Интеса“ из Србије; Џејн Муигаји, Инситут „Толкит“ из Кеније; Јелена Триван, директорка „Службеног гласника“ из Републике Србије; Наталија Б. Починок, ректорка Московског Социјалног државног универзитета из Руске Федерације и Оља Јанковић Лековић из Канцеларије UN Women у Србији. Овим панелом модерирала је Стефана Миладиновић, посланица у Народној скупштини Републике Србије.

 

На овом панелу је истакнуто да је Република Србија у Индексу родне равноправности, с разлогом у домену моћи рангирана на високом 16. месту. Жене у Србији су на истакнутим позицијама председнице Народне скупштине, председнице Владе, министарки, председнице Уставног суда, републичке јавне тужитељке, гувернерке Народне банке, поверенице за заштиту равноправности итд. На панелу је надахнуто речено од стране гувернерке Народне банке Србије да: „Мушкарац без жене може, али свет без жена не може, будући да будућности нема без деце.“ Такође, истакнуто је да „Постоје три пута вољене жене, које су вољене од својих мајки, мужева и деце…“, као и  „жене које приписују себи моћ од моћних мушкараца који стоје иза њих“, али родна равноправност није то, већ је људско право које подразумева обострану одговорност мушкараца и жена да то право и остваре. 

 

На панелу су наведени су и позитивни примери друштвено одговорних компанија у Србији, попут „Банке Интеза“, које су у могућности да обезбеде здравствену заштиту са све чланове породица запослених, а која се односи и на могућност лечења у иностранству, на давање кредита женама на селу које немају укњижену имовину на своје име ради покретања малог бизниса, итд. Истакнуто је да се жене у Руској Федерацији налазе на 63% позиција за које је потребна висока стручна спрема и да је систем социјалних установа веома разгранат и да је реч о установама које пружају подршку запосленим женама у збрињавању деце, старих и болесних чланова домаћинства итд. Међутим, анкете показују да је само 30% жена у Руској федерацији задовољно својим личним дохотком и да 70% неплаћеног кућног рада обављају жене, а 30% мушкарци у Руској Федерацији. Статистички подаци УН показују да жене у просеку раде 2 сата дуже дневно на неплаћеним кућним пословима у односу на мушкарце. Наведено је да је јаз у зарадама између мушкараца и жена у свим земљама у свету присутан и да се креће од 6% на Новом Зеланду до 60% у Кореји. Глобални показатељи показују да мушкарци развијају стратешко виђење проблема, а да жене предност дају развоју радних способности. Промене у културним обрасцима су већ видљиве на глобалном плану јер су на делу друштва индивидуа и  друштва старих. Такође је истакнуто да ће до 2050. године 1,5 милијарди људи на планети имати више од 50 година. Учесница панела из Кеније је навела да сиромаштво становништва у Африци, често представља препреку за стицање квалитетног образовања које је предуслов за просперитетан живот њихове породице. У дискусији је наведено да су жене у Азербејџану створиле клуб жена банкарки које окупљају 900 жена и које помажу другим женама и истакнуто да се често заборавља значај подршке које жене женама могу да пруже. 

 

У вези са наведеном темом, намеће се закључак о постојању два стратешка правца деловања у међународној заједници, националном и локалном плану и то кроз: 1) економску подршку и оснаживање осетљивих група, међу којима су најбројније жене и 2) смањивање сиромаштва.

 

Трећи панел је био на тему: „Превенција и спречавање насиља над женама и сузбијање појаве трговине женама“. Овај панел изазвао је велико интересовање јавности, а панелисткиње на њему су биле: Нела Кубуровић, министарска правде у Републици Србији; Ким Симплс Баров, супруга премијера Белизеа; Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Републике Србије; Јулија Зигулина, директорка фондације „Наша будућност“ из Руске Федерације; Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права у Републици Србији. Модераторка овог панела била је Ивана Чкоњевић, новинарка РТС-а. 

 

На овом панелу апострофирана су добра решења и резултати двогодишње примене Закона о спречавању насиља у породици у Републици Србији, али је истакнуто и то да још увек има смртних случајева упркос декларисаној „нултој толеранцији према насиљу над женама“. Министарка правде је као посебну вредност овог закона истакла могућност тзв. превентивног деловања тужилаштва и полиције, као и постојање и стални рад група за координацију које су у протеклом периоду размотриле укупно 109.000 случајева пријаве насиља у породици, на основу којих је издато 3000 налога надлежним органима. Осим тога, и институт „хитних мера“ није постојао у правом систему Србије и од доношења овог закона донето је укупно 38.000 хитних мера за уклањање насилника у породици. Од доношења Закона о бесплатној правној помоћи и институт бесплатне правне помоћи је на располагању женама које су жртве насиља у породици у Србији. У Белизеу је свака пета жена жртва психичког, физичког или сексуалног насиља и стога се не може говорити о родној равноправности, а да се не говори о сексуалном узнемиравању коме су, махом, изложене жене и девојчице.

 

Од стране државне секретарке у Министарству унутрашњих послова Р. Србије, која и председава групом за борбу пртив насиља у том министарству је истакнуто да жене не трпе само насиље од стране својих партнера, већ и у породици и да се управо у тренутку одржавања ове конференције десило убиство две жене од стране својих синова. Она је истакла значај борбе против насиља над женама које чине 70% жртава насиља у породици у Србији, али и трговине женама и њиховог присиљавања на бављење проституцијом. Наведено је да је од јануара 2019. године поднето 14 кривичних пријава против 28 лица због трговине људима и 13 пријава због сексуалне експлоатације. У том министарству се успешно спроводи пројекат усмерен на унапређење безбедности жена Србији, у сарадњи са UN Women. 

 

У закључку овог панела, истакнуто је да постоје различити културни обрасци који утичу на то да се феномену насиља над женама различито приступа и да се законске мере за сузбијање насиља над женама знатно разликују у појединим земљама света, али да нема пуне еманципације и равноправности жена без укидања сваког облика насиља над њима.

 

Други дан рада на Међународној конференцији, 3. октобар 2019. године

Током другог дана рада на Међународној конференције одржана су два панела (четврти и пети), као и билатерални састанци на маргинама конференције министра Зорана Ђорђевића са појединим учесницама из иностранства, те потписана је Изјава о међународној сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Ханти – Мансијског аутономног округа - Југри из Руске Федерације, као и Меморандум о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Московским социјалним државним универзитетом из Руске Федерације у организацији Сектора за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте и Протокола Министарства.

 

Четврти панел, који је одржан другог дана конференције, односио се на тему: „Родни стереотипи и представљање жена у медијима“. На овом панелу говорнице су биле: Ксенија Вучић, новинарка и директорка телевизије Пинк 3, Ирена Вујовић, председница ГО Савски Венац, пуковник др Катарина Штрбац, директорка Дирекције за европске интеграције и пројекте СПО Министарства одбране Републике Србије, др Елма Елфић Зукорлић, генерална менаџерка Интернационалног Универзитета у Новом Пазару, Милена Поповић Ивановић, саветница у Кабинету председнице Владе Републике Србије, Наташа Тасић, оперска певачица, Бојана Радаковић, подсекретарка Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Града Београда. Ово је био изразито динамичан, садржајан и добро прихваћен панел код публике. Панелом је модерирала новинарка Дајана Пауновић. 

 

На панелу се разговарало шта је уредио Закон о јавном информисању и медијима у Р. Србији, а шта је пропустио да уреди, шта раде савети за родну равноправност који су образовани у јединицама локалне самоуправе, а посебно у Граду Београду и како они доприносе родној равноправности у сарадњи са друштвено одговорним компанијама, па и о томе шта сваки појединац може да уради како бисмо имали друштво различитости, али без неједнакости. Ипак, акценат је био на личним искуствима панелисткиња, добрим и лошим, када је у питању њихово представљање у медијима. Јасно је истакнута потреба да се жене од науке и каријере у медијима питају шта знају из одређене стручне области, а не коју музику слушају и какав ручак кувају, да се жене, а посебно Ромкиње, оснаже и подрже у професионалној афирмацији, уместо да им „пут буде посут трњем“, да се жене не етикетирају у јавности и медијима као „менаџерке за хиџаб“ или „веселе удовице“ јер се не владају у складу са стереотипима и да се женама омогући слобода говора, напредовања и вредновања рада по истим критеријумима и мерилима као и мушкарцима. Посебну пажњу је привукла мисао једне панелисткиње да је свака жена састављена од четири „сестре“ и то: жене домаћице, жене која је запослена (ако има среће), жене која је мајка (ако има среће) и жене која воли и/или је вољена (ако има среће)! Ако једна од тих „сестара“ плаче, плакаће и остале три. 

 

Пети панел је био на тему: „Жене и породица: наука, култура, климатске промене, технолошки развој  и иновације - родна перспектива, социјална заштита жена – постојеће политике и праксе и даља перспектива“. Панелисткиње на овом, последњем панелу на конференцији су биле: Наталија Комарова, гувернерка Ханти – Мансијског аутономног округа - Југри (Руска Федерација), Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Владе Републике Србије, Кетлин Чаба, амбасадорка Канаде у Републици Србији, Регина де Доминицис, директорка Дечијег Фонда УН у Србији – УНИЦЕФ, Стана Божовић, државна секретарка у министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (завршна реч, резултати рада министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања). Модераторка на овом панелу била је Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.

 

На овом панелу је било речи о руским искуствима у раду Европског женског форума, о бољем усклађивању улога мушкараца и жена у родитељству, како би се женама омогућио квалитетнији каријерни развој, о промени друштвених улога које би омогућиле да о жени не говоримо искључиво у оквиру улоге домаћице и мајке, већ и као жени научници, уметници, политичарки или успешној пословној жени. Саопштена су и позитивна искуства Руске федерације у оквиру програма подршке „Жена – жени“. 

 

Према расположивим демографским подацима из пописа становништва који је спроведен 2011. године у Р. Србији има укупно 215.472 породице, међу којима су 51,8% породица које су са једним дететом. Закон о финансијској подршци породици са децом је унео бројне новине и оснажио породицу  у Србији тиме што је надокнаду за рођење првог детета са 38.000 повећао на 100.000 динара, али су потребне и одређене измене и допуне тог закона. 

 

Споменута су и позитивна искуства из Канаде у нормативној сфери и свакодневном животу којима се посебно оснажују: жене, урођеници, особе са инвалидитетом и др. Сва документа, сви програми у Канади морају да прођу кроз родну анализу и велика се пажња посвећује финансирању родно сензитивних програма. Ако особа трпи насиље и боји се да га пријави, што је најчешће случај код жена, свако има обавезу да пријави насиље и полиција је дужна да испита све околности и да по службеној дужности поднесе кривичну пријаву. Жена се, након тога, не излаже терету доказивања и сведочења о насиљу које је преживела. 

 

Било је и речи о италијанским искуствима и праксама, будући да директорка канцеларије УНИЦЕФ-а долази из јужне Италије, али и о личним искуствима с почетка њене каријере када се нашла на руководећем месту на типично „мушком послу“. И она је изразила убеђење да солидарност међу женама постоји и да је веома важна, али и да је потребна и системска подршка у њиховом оснаживању.

 

Агенду 2030 Одрживог развоја УН је прихватило 193 земље света, међу којима је и Србија као домаћин ове конференције, али на остваривању њених циљева још увек има пуно посла. Према истраживању UN Women у Србији из 2019. године повећала се старосна граница за ступање у брак оба пола. У Србији, према том истраживању, има 38% парова са једним дететом, 27% тзв. проширених породица и 8% домаћинстава са самохраним родитељима и децом, међу којима је знатно већи број жена. Тренд старења планете је узнемиравајући, а Визија планете 5050 забрињавајућа, те би демографске и климатске промене требало да нас више брину од поделе на мушкарце и жене и да нас, заправо, уједине у деловању.

 

Будући да се велики број учесница на панелу захвалио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на организацији овог скупа и посебну захвалност изразио министру Зорану Ђорђевићу лично, државна секретарка др Стана Божовић је искористила прилику да се као панелисткиња на последњем панелу - свим учесницима и гостима конференције захвали на изузетном доприносу  у постизању успеха овог скупа.

 

Конференцију је затворио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић које се захвалио свим учесницама, званицама и гостима и пожелио још много оваквих конференција које су услов за напредак и стварање политика једнаких могућности у свим сферама друштвеног живота. 

 

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

1 ) Међународна конференција под називом: „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ одржана је од 2. до 3. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“, у Београду, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, са циљем унапређења и афирмације женског лидерства, размене искустава и примера добре праксе, који је на овој конференцији и достигнут. 

 

2 ) На Међународној конференцији је присуствовао велики број домаћих и страних званица, учесника и учесница, представника медија и представника амбасада страних земаља акредитованих у Републици Србији (око 200 лица), који су дали пун допринос афирмацији Циљева одрживог развоја Уједињених нација, и у том контексту, равноправности и унапређењу положаја жена.

 

3 ) На Међународној конференцији је донет закључак о постојању више стратешких правца деловања у међународној заједници, националном и локалном плану, који треба да уједине оба пола и то кроз: 1) Економску подршку и оснаживање осетљивих група, међу којима су најбројније жене и 2) Смањивање сиромаштва, 3) Добру и доступну здравствену заштиту; 4) Квалитетно образовање; 5) Родну равноправност; 6) Достојанствен рад и смањење родне  неједнакости у зарадама; 7) Друштвене акције за смањење штетних ефеката климатских промена; 7) Залагање за мир, правду и изградњу снажних институција.

 

4 ) На основу размене искустава и пракси учесника и учесница на Међународној конференцији, закључено је да је за истинску равноправност полова, важна добра законска регулатива, али и делотворна борба против насиља, укључујући и сексуално насиље, затим флексибилност радног времена, обавезни медицински прегледи за запослене, а поготово превентивни здравствени прегледи за жене, усклађивање породичних и професионалних обавеза и умрежавање и подршка женама од стране других жена. 

 

5 ) На Међународној конференцији истакнут је значај породице за постизање пуне родне равноправности и наглашена потреба да се у оквиру ње равномерно распореде неплаћени послови у домаћинству између полова и спречи сваки облик насиља над женама и девојчицама у породици.

 

6 ) На конференцији је апеловано да се у свим земљама света заустави трговина људима, а посебно жена и девојчица, које су најчешће жртве трговине људима. 

 

7 ) На Међународној конференције је апеловано на медије да жене убудуће не представљају искључиво као жртве, већ као чиниоце развоја и да буде више садржаја и конференција посвећених женама лидерима и успешним женама у својој професији. 

Прилог

 

КОРИСНИ ЛИНКОВИ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ МЕДИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

ТВ

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=352829

http://pink.rs/vesti/157328/vujovic-pomazemo-zenama-da-postanu-jake-i-n…

http://tvk3.info/cvijanovic-na-medjunarodnoj-konferenciji-u-beogradu/

https://www.republika.rs/vesti/srbija/160705/popovic-ivkovic-zene-zrtve…

https://www.happytv.rs/vesti/politika/165375/jednakost-u-javnim-sektori…

https://www.atvbl.com/vijesti/republika-srpska/zeljka-cvijanovic-na-med…

ШТАМПАНИ МЕДИЈИ

https://www.danas.rs/ekonomija/zavrsena-medjunarodna-konferencija-zene-…

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/medunarodna-konferencija-zene-lideri-…

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:822063-Z…

https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Cvijanovic-Dodatno-jacati-eko…

ПОРТАЛИ И САЈТОВИ

https://nadlanu.com/494989/otvorena-medjunarodna-konferencija-zene-lide…

https://naslovi.net/2019-10-02/beta-video/medjunarodna-konferencija-zen…

https://topvesti.rs/c/rp0Uk20BmGY-kCSoOo_4/2019-10-03/nacelnica-nisavsk…

https://time.rs/c/fb4f0b28b1/zavrsena-medjunarodna-konferencija-zene-li…

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=511202

https://infosrpska.ba/cvijanoviceva-u-beogradu-na-medunarodnoj-konferen…

https://beta.rs/vesti/vesti-drustvo/117340-djordjevic-razlika-u-platama…

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/224835/U-prvih-devet-meseci-3137-z…

http://poslovnezene.org.rs/2019/03/konferencija-zene-lideri-promena-u-m…

http://rs.n1info.com/Vesti/a531124/U-prvih-devet-meseci-u-Srbiji-3.137-…

https://www.nedeljnik.rs/vise-od-3-000-zena-prijavilo-nasilje-u-prvih-9…

https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Cvijanovic-Dodatno-jacati-eko…

http://aktuelno.net/vesti/srbija/Medjunarodna-konferencija-Zene-lideri-…

https://etleboro.org/g/6841b0d5268178648711c84fe6b3e2casr/zavr%C5%A1ena…

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1765614-odrzana-medjunarodna-konferen…

https://o2tv.rs/video/vesti.php?yyyy=2019&mm=10&dd=02&nav_id=1598843

 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић рекао је у оквиру Европске недеље могућности, током дана који је посвећен Могућностима за младе, да поред финансијских средстава која су обезбеђена из буџета Србије, за реализацију Гаранције за младе, обезбеђена су и средства из програма ИПА 2020 у вредности од 5,5 милиона евра.

 

"Када је у питању положај младих на тржишту рада, и поред побољшања у претходном вишегодишњем периоду, неопходно је и даље радити на смањењу разлика између вредности показатеља тржишта рада за младе и за одрасло становништво, као и на приближавању просечним вредностима показатеља тржишта рада за младе на нивоу ЕУ", рекао је министар Селаковић. Он је истакао да је једна је од најчешћих препрека за запошљавање младих недостатак радног искуства тако да је, како каже, младима неопходно омогућити да још током процеса формалног образовања остваре одређени контакт са тржиштем рада.

 

"Због ефеката које квалитетне радне праксе имају на олакшавање транзиције младих на тржиште рада, Савет министара ЕУ је 2014. године усвојио Препоруку о оквиру квалитета за радне праксе, са основним елементима који обезбеђују квалитет радних пракси", истакао је Селаковић.

 

Министар  је објаснио да се том препоруком Министарство води приликом израде Нацрта закона о радној пракси, којим ће се уредити начин стицања практичних знања и вештина кроз радну праксу.

 

"Ако погледамо укључивање младих у мере активне политике запошљавања, током 2022. године, у циљу стручног оспособљавања за самосталан рад у струци, стицања практичних знања, обука за потребе тржишта рада и сл. укључено је близу 7.000 младих до 30 година старости", рекао је Селаковић.

 

Он је подсетио да је крајем 2022. године започео је трећи циклус реализације Програма подстицања запошљавања младих „Моја прва платаˮ ради оспособљавања за самосталан рад, у који је пема његовим речима укључено преко 9.000 незапослених младих до 30 година старости.

 

"Овај програм се реализује од 2020. године. До сада су реализована два циклуса у која је укључено преко 17.000 младих", нагласио је Селаковић и додао да је Србија 2022. године усвојила Закон о социјалном предузетништву којим је ова област први пут правно уређена.

 

"На Другом министарском састанку Европска унија – Западни Балкан, који је одржан 8. јула 2021. године у Словенији, Србија је потврдила Декларацију Западног Балкана о одрживој интеграцији младих на тржиште рада и тиме прихватила да ће радити на постепеном увођењу Гаранције за младе", рекао је Селаковић.

 

Министар  је додао да је Влада Републике Србије донела Одлуку о оснивању Координационог тела за израду и праћење спровођења Плана имплементације Гаранције за младе, а да је Стручна група Координационог тела израдила Нацрт плана имплементације Гаранције за младе у Републици Србији за период 2023. до 2026. године и да је тај Нацрт плана 19. јуна упућен Европској комисији на коментаре.

 

"Поред финансијских средстава која ће се обезбедити у буџету Републике Србије, за реализацију Гаранције за младе, обезбеђена су и средства из програма ИПА 2020, кроз Директан грант Националној служби за запошљавање и Пројекат техничка помоћ Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националној служби за запошљавање у укупном износу од 5,5 милиона евра, док кофинансирање из националног буџета износи 1,5 милиона евра", рекао је Селаковић.

 

Истичући да ће већи део средстава бити опредељен за три одабране филијале Националне службе за запошљавање – Ниш, Крушевац и Сремска Митровица, министар Селаковић додао да ће један део средстава бити опредељен за подршку дугорочно незапосленим лицима и лицима која се суочавају са вишеструким тешкоћама у запошљавању.

 

"Гаранција за младе један од приоритетних циљева Оперативног програма 2024-2027. који је у процесу припреме, а који је од значаја да на основу научених лекција из фазе пилотирања Гаранције за младе, омогућимо пуну примену и ширење Гаранције за младе и на друге регионе и Републику Србију и тиме створимо услове за одрживи раст запослености младих који се заснива на знању и достојанственом раду", рекао је Селаковић.

 

На крају, министар је истакао да је Европска Унија у свему искрени партнер Србије,  а да је Србија, иако тренутно држава кандидат за чланство, одувек и истински део европске породице са којом је, према његовим речима, делила и дели заједничке вредности.

Извор Танјуг

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са представницима  Међународног монетарног фонда (ММФ) предвођеним шефом Мисије Џејмс Руфом о унапређењу система социјалне заштите, стању финансија у Пензијско - инвалидском фонду и социјалним давањима.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је брига о најстаријим грађанима Србије била и остала један од приоритета рада Владе Србије, те да ће се она наставити и у наредном периоду.

 

„Са представницима ММФ-а разговарали смо о приходима ПиО фонда у 2019. години као и предмету измене и допуне Закона о ПиО. Показатељи говоре да захваљујући вредном раду и континуираним залагањем имамо добре резултате. Верујемо да ћемо ускоро имати лепе вести за наше најстарије грађане, а то је повећање пензија, а надамо се и повећању плата“, рекао је Ђорђевић.

 

Како је навео, на састанку је било речи и резултатима рада Инспектората за рад и његовом утицају на економију, као и о раду Министарства на чијем је челу, приоритетима за 2019. годину и досадашњим постигнутим резултатима. 

 

„Представили смо све што смо урадили по питању оптимизације, систематизације радних места, анализе пословних процеса и наших планова који ће нам омогућити да у будућности имамо ефективнији рад. Разговарали смо о плановима за измену и допуну Закона о социјалној заштити и спровођењу пројекта „Социјалне карте“, који је један од приоритета рада Министарства“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је нагласио да постоји још низ закона који треба да уђу у скупштинску процедуру, а који ће унапредити услове живота и рада свих наших грађана. Према његовим речима, поред Закона о социјалним картама, најважнији су Закон о осигурању у случају повреде на раду, Закон о агенцијском запошљавању и Закон о социјалном предузетништву.

 

Састанку су присуствовали и државна секретарка Бојана Станић, в.д. помоћника министра у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту Сузана Мишић, в.д. помоћника министра у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Mирјана Ћојбашић, в.д. помоћника министра у Сектору за пензијско и инвалидско осигурање и борачко - инвалидску заштиту Зоран Милошевић и в.д. помоћника министра у Сектору за финансијско управљање, рачуноводство и контролинг проф.др Саша Трандафиловић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је Сесију под називом „Да нико не буде изостављен / Неједнакости“ на Субрегионалној конференцији „Промоција напретка у инплементацији Агенде 2030“ где је нагласио да је напредак Србије на европском путу могућ само уколико сви заједнички радимо на остварењу коначног циља, а то је достојанствена, ефикасна, успешна и задовољна Србија.   

 

Министар Ђорђевић рекао је да је Министарство којим руководи неизбежни институционални стуб у укупном прогресивном развоју Републике Србије и да у складу са тим има и доста планова и пројеката на којима активно ради.

 

„Наш рад фокусиран је ка незапосленима, теже запошљивим лицима, угроженим и маргинализованим групама, особама са инвалидитетом, мигрантима, лицима, којима је неопходна социјална подршка, а с друге стране надлежно је и за послове запошљавања и предузетништва, кретања на тржишту рада, система пензионог и инвалидског осигурања, породичноправне заштите, равноправности полова, синдикалног организовања, планирања породице и заштиту породице и деце“, навео је Ђорђевић.

 

Министар је подсетио да је један од битнијих сегмената на којем Министарство ради измена и допуна Закона о раду, која  је планирана за 2020. годину чиме ће се унапредити пословање у Србији.

 

„Сталним разговорима са послодавцима, синдикатима и страним инвеститорима трудимо се да омогућимо боље услове за рад, како радницима, тако и послодавцима. До краја године у плану нам је и доношење Закона о социјалном предузетништву, као и Закона о раду на лизинг. Такође, један од главних пројеката је и увођење социјалних карата, које ће омогућити измене Закона о социјалној заштити“, рекао је Ђорђевић.

 

Када је у питању положај мајки и подстицај рађања, министар истиче да су у плану нове измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, јер пораст наталитета је основни циљ Србије.

 

„Ове године из буџета издвојено је 58 милијарди динара за бригу о породици. Желимо да положај мајки и подстицај рађања деце буде на још већем нивоу. Морамо сви заједно да истрајемо на нашем путу ка побољшању демографске слике”, рекао је министар.

 

Према његовим речима, Министарство кроз пројекте и правилну расподелу средстава, прилагођавањем инфраструктурних пројеката успешно обезбеђује особама са инвалидитетом боље услове живота и њихову инклузију у друштво.

 

Министар је још једном подсетио и да је Србија добила све похвале Европске уније када је у питању мигрантска криза, поготово у односу према малолетним мигрантима без пратње којима обезбеђује основно право на образовање и безбрижно детињство.

 

„Било да радимо на испуњењу Циљева усмерених ка свету без сиромаштва и глади, достојанственог рада и економског раста, било да смо окренути смањењу неједнакости и остварењу родне равноправности, односно јачања положаја жена и девојчица – увек планирамо, радимо и одговарамо на потребе свих угрожених не доводећи у питање благостање других, којима подршка није потребна, али без чијег учешћа и доприноса не бисмо могли помоћи угроженима“, закључио је Ђорђевић.

 

Србија је међу првим државама формирала тело за спровођење Агенде, још у децембру 2015. године.

 

Према речима проф. др Славице Ђукић Дејановић министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику и председницe Mеђуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030 у Републици Србији, ова Агенда представља суштинску компоненту глобалних напора у циљу позитивне трансформације савременог света.

 

“Субрегионалну конференцију видимо као прилику за размену идеја, знања и искустава, како би државe у овом региону могле да убрзају свој развојни напредак. Партнерство и сарадњу целокупне међународне заједнице, на различитим нивоима, а посебно регионалном, сагледавамо као предуслов да Агенда одрживог развоја буде спроведена на целовит начин у свим њеним димензијама - економској, социјалној и еколошкој”, додала је министарка Ђукић Дејановић.

 

 

Уводна реч министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића

Завршне примедбе и запажања министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића

Он је отварајући Округли сто "Потребе и могућности масовног ангажовања грађана, нарочито младих, на јавним и добровољним радовима", који под покровитељством министарства организује Удружење учесника омладинских радних акција и волонтера Србије, рекао да нема волонтерског рада без солидарности, као и да оно представља пожељни облик друштвеног понашања.

Вулин је рекао да министарство настоји да се што пре дође до законских решења у тој области и да је идуће недеље планиран састанак радне групе коју чине представници тог, али и Министарства омладине и спорта.

"Свакако другачије не можемо да поправимо ситуацију када је у питању област волонтерског рада, а у сарадњи са другим министарствима, уз подршку удружења, размену искустава са онима који су учествовали у радним акцијама, сви заједно можемо да урадимо нешто и сигуран сам да ћемо то учинити врло брзо. Трудићемо се да то учинимо што пре, да будемо спремни и за непогоде и све друге активности", рекао је Вулин.

Како је казао, циљ је да се нађе законски оквир како би грађани могли своју доброту и кроз тај организовани начин да покажу.

Такође је нагласио да је важан организован приступ волонтерском раду.

Он је рекао да по светским стандардима, од 56 земаља у којима се спороводи волонтерски рад и он пажљиво мери и прати, Србија је, како је казао, на "не бас завидном 45 месту", а најбоља у томе је Норвешка.

Како је министар Вулин објаснио, то се рачуна на основу тога колики број људи је у свом радном веку прошао кроз неку од волонтерских акција.

У свету постоје бројни механизми за подстицање добровољног рада, а неки од њих су или награђивање кроз стаж, затим да се без волонтирања не може запослити у одређеним институцијама, квалификације за боље радно место...

"Елементарне непогоде су нам показале прошле године најлепши део нас, то је кад не питамо зашто нешто треба радити већ зато што осећамо потребу, а волонтерски рад јесте један од начина", казао је Вулин.

Он је указао да се волонтери ангажују на спортским скуповима, затим Геронтолошким центрима, дечјим центрима, на СОС телефонима, а требало би да их има још и више.

Мнистар је казао да у Црвеном крсту Србије годишње волонтира 60.000 волонтера, и додао да ће и у раду са мигрантима бити потребна помоћ волонтера.

"Свако друштво почива на оном облику понашања које се награђује и подстиче", рекао је Вулин.

Учесници радног стола у "Палати Србија" данас ће разговарати, између осталог о правном оквиру за масовно радно ангажовање грађана, посебно младих, о јавним и добровољним радовима у функцији превенције од елементарних непогода, као и заинтересованости и мотивацији за јавне и добровољне радове.

На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада Републике Србије, на данашњој седници, усвојила је Стратегију запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године.

 

Општи циљ Стратегије запошљавања је успостављање стабилног и одрживог раста запослености заснованог на знању и достојанственом раду. Стратегија запошљавања  предвиђа међусекторске мере које ће се реализовати у сарадњи са секторима образовања, привреде, финансија и социјалне заштите, док је са јединицама локалне самоуправе планиран даљи развој локалне политике запошљавања. Ове међусекторске мере су усмерене на унапређење понуде рада и тражње за радом и треба да доведу до раста квалитетне запослености. 

 

Ради унапређења положаја незапослених лица на тржишту рада, мере предвиђене у Стратегији запошљавања односе се на реализацију мера активне политике запошљавања (АПЗ), на унапређење њиховог спровођења, на креирање нових мера АПЗ, као и на унапређење праћења стања и кретања на тржишту рада и исхода и утицаја мера АПЗ.

 

Посебне мере предвиђене су за унапређење положаја жена, младих, особа са инвалидитетом, корисника новчане социјалне помоћи, као и Рома и Ромкиња, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада, али ће фокус бити и на другим рањивим категоријама незапослених који без додатне и интензивне подршке у тражењу посла не могу самостално да поправе свој положај на тржишту рада.

 

Унапређење законодавног оквира и јачање капацитета за планирање и спровођење политике запошљавања представља такође важан циљ Стратегије запошљавања који је операционализован одговарајућим мерама.

 

Процес израде Стратегије запошљавања спроводио се уз континуиране консултације са свим релевантним актерима, другим министарствима, институцијама, социјалним партнерима и организацијама цивилног друштва.

Ради спровођења Стратегије запошљавања израђен је Акциони план за период од 2021. до 2023. године чије усвајање је планирано почетком марта 2021. године, а којим ће бити утврђене активности за реализацију мера предвиђених Стратегијом запошљавања.