Претрага

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

„Памтећи систематско искорењивање ромског, српског и јеврејског народа, којем је претходио најтежи облик дискриминације, обавезује све нас, али и будуће генерације, да заједно радимо на утемељењу друштва, у којем разлике неће бити мета на челу, ни препрека, већ оно што нас зближава,“ рекао  је државни секретар Антић код Спомен комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили и председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић.

Комеморативна свечаност одржана је у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци, код Панчева.  Церемонији су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, ромске националне мањине и ромске делегације, Скупштине града Београда, града Панчева, Јеврејске општине Панчево као чланови Дипломатског кора у Републици Србији и удружења за неговање традиција.

Повод за одржавање комеморативних окупљања у Јабуци јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетили су Удружење инвалида рада у Пландишту, као и Дневни боравак за одрасла лица са инвалидитетом и менталним потешкоћама и Центар за социјални рад у Ковачици.  

Министар Ђорђевић рекао је да Република Србија брине о свим грађанима једнако као и да је у овој години издвојено више средстава за унапређење положаја и услова живота особа са инвалидитетом.

„Политика председника Републике Србије Александра Вучића, док је још био председник Владе, заснива се и на отварању нових радних места и привлачењу нових инвеститора. Тиме се водимо и у наредном периоду и верујем да ће то општини Пландиште бити од посебног значаја“, рекао је Ђорђевић.

Министар Ђорђевић истакао је да је посета Центру за социјални рад у Ковачици само једна у низу планираних и да је у плану да се у наредном периоду обиђу сви центри у Србији.

„Желимо да видимо у каквим се условима ради у центрима за социјални рад, а желимо и да пружимо прилику запосленима да нам кажу које то проблеме имају како бисмо им у складу са нашим могућностима помогли да их реше. Започели смо реформе ових установа и трудићемо се да она донесе само најбоље, како запосленима, тако и свим грађанима којима је помоћ неопходна, јер то је обавеза наше државе“, рекао је Ђорђевић.

Потписани су уговори о финансијској помоћи са представницима 35 локалних самоуправа, чија вредност износи 50.396.546,00 динара, све у складу са Програмом унапређења социјалне заштите у Републици Србији.

Одобрено је финансирање 13 пројеката, у укупном износу од 5.210.511,00 динара, чија је намена финансирање пројеката удружења грађана у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом.

Имајући у виду делокруг овог министарства, на ванредну ситуацију узроковану поплавама одговорено је формирањем посебног Тима, као и сталном сарадњом са свим релевантним субјектима, вршена је детаљна анализа буџета овог министарства, ради изналажења „уштеде” у средствима, коју би било могуће преусмерити за помоћ угроженом становништву, као и формулисање програма мера и активности које треба да се предузму у наредном периоду.

У циљу очувања српских ратних меморијала у иностранству покренута је иницијатива за закључивање међудржавних споразума о заштити ратних меморијала са Републиком Македонијом и Грчком. Осим овога, реализовано је 17 државних комеморативних свечаности у земљи и иностранству, у вези са неговањем традиција ослободилачких ратова Србије.

У извештајном периоду, посебним активностима Министарства обезбеђена је значајна количина хуманитарне помоћи за установе социјалне заштите односно кориснике социјалне помоћи.

Извршен је надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства и извршен обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење и обиђено више од 80 хранитељских породица и деце на смештају у тим хранитељским породицама. На основу уоченог, констатовано је да се до краја године изврши поновни надзор над стручним радом у свим центрима за породични смештај и усвојење, као и да се посебно интензивира надзор над стручним радом центара за социјални рад у делу заштите деце без родитељског старања. Извршено је десет инспекцијских надзора у установама социјалне заштите, од чега четири надзора над радом државних установа социјалне заштите, а шест надзора по притужбама на рад илегалних домова за старе. У вези са овим, у државним установама социјалне заштите наложене су мере са роковима поступања, а које се односе на законитост рада ових установа, док су у илегалним домовима за старе донета решења о затварању истих измештању корисника.

У извештајном периоду Инспекторат за рад је поред редовних инспекцијских надзора, извршио и ванредне надзоре код послодаваца чија је претежна делатност физичко-техничко обезбеђење, послодаваца који запошљавају особе са инвалидитетом, као и код послодаваца који изводе грађевинске радове. На овај начин реализовано је више од 12.000 инспекцијских надзора, којим је обухваћено преко 212.000 запослених, од којих је 1.205 лица радило «на црно», а након инспекцијског надзора са 972 лица је заснован радни однос. Донето је 2.455 решења о отклањању недостатака и решења о забрани рада на месту рада, поднето је осам пријава за покретање кривичног поступка против одговорних лица, као и 865 захтева за покретање прекршајног поступка. У сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством унутрашњих послова, извршена је контрола «агенција за посредовање», које су без потребних дозвола и сагласности упућивале наше држављане на рад у Руску Федерацију.

Ради ефикасније комуникације са грађанима, у вези остваривања њихових права из делокруга рада овог министарства, образована је Канцеларија за брзе одговоре.

У Бриселу је одржан билатерални скрининг за Поглавље 19 Социјална политика и запошљавање. Прелиминарна оцена Европске комисије о стању законодавства Републике Србије које је релевантно за Поглавље 19 ЕУ је да су прописи Републике Србије у великој мери усклађени са кореспондирајућим прописима ЕУ, а коначан извештај биће добијен до краја октобра ове године.

Приоритетни циљеви Министарства до краја 2014. године, везани су за унапређење, као и даљи наставак хармонизације домаћег правног система са прописима ЕУ, и то кроз интензиван рад на дефинисању нових законодавних решења и изради нацрта нормативних аката и то: закона о раду; закона о штрајку; закона о синдикатима и удружењима послодаваца; закона о Социјално-економском савету; закона о мирном решавању радних спорова; закона о запошљавању странаца; породичног закона; закона о социјалној заштити; закона о финансијској подршци породици са децом; закона о борачко-инвалидској заштити; закона о ратним меморијалима и уређењу ратних гробаља у земљи и иностранству; закона о кретању уз помоћ пса водича; закона о употреби знаковног језика; закона о осигурању запослених; закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду; закона о изменама и допунама Закона о равноправности полова; Националног акционог плана запошљавања за 2015. годину; Националне стратегије за спровођење политике родне равноправности; закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Реализоваће се активности у циљу спровођења Акционог плана и стратегије унапређења безбедности здравља на раду. Иницираће се израда стратегије и потребне законске регулативе у области социјалног предузетништва.

Такође, планира се реализација „Програма реформе у области запошљавања и социјалне политике у Републици Србији“ - (ESRP – Employment and Social Reform Programme). Извршиће се редифинисање активних мера политике запошљавања у складу са очекиваним ребалансом буџета.

У области остваривања права из области пензионог и социјалног осигурања наставиће се активности на закључивању споразума о социјалној сигурности са Републиком Француском и Републиком Хрватском, као и наставак преговора са Руском федерацијом у циљу закључивања споразума о социјалном осигурању.

У вези процеса придруживања ЕУ учествоваће се на донаторским састанцима и конференцијама, у циљу обезбеђивања међународног финансирања програма и пројеката.

Планира се интензивиран надзор над стручним радом центара за социјални рад, као и надзор над стручним радом делатности органа старатељства, редован обилазак свих установа социјалне заштите за смештај корисника, као и надзор над радом центара за породични смештај и усвојење.

У области инспекцијских и с њима повезаних стручних послова у области радних односа и безбедности и здравља на раду, посебна пажња биће посвећена сузбијању рада „на црно“' и смањењу броја повреда на раду, као и професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у емисији „Добро јутро Србијо“ на „Хепи“ телевизији, говорио је о четири споразума које је потписао са ресорним руским министром Максимом Топилином, у присуству председника Републике Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина.

Mинистар Ђорђевић је истакао да је Министарство веома поносно због потписаног споразума са стратешким партнером из Федерације Русије, због ког ће бити признат рад наших грађана у тој земљи. Он је такође, напоменуо да је у плану да се исти споразум потпише и са другим земљама, у којима грађани Србије често раде и сезонске послове.

„Многе агенције, преко којих наши грађани иду да раде у иностранство, искоришћавају раднике и од њих наплаћују проценат од плате радника. Ми се трудимо да сузбијемо ту злоупотребу радне снаге и зато ћемо направити регистар, односно црну листу, свих агенција које то чине. Такође, објавићемо списак агенција са дозволом за рад и обавезом да пријаве рад у иностранству. Тако ћемо имати евиденцију и моћи ћемо да штитимо наше раднике у страним државама,“ рекао је министар Ђорђевић.и додао да је основни план за споразум са државама у којима раде наши грађани, да буду једнако третирани као њихови држављани, али да имају исти новчани износ.

Министар Ђорђевић је истакао и сарадњу са водећом руском компанијом "Бос Лајт Груп", која се бави производњом расвете и технике, и напоменуо да поменута компанија има у плану да отвори фирму у Србији.

Боља заштита радника и остваривање њихових права на здравствено и социјално осигурање, спречавање рада у сивој зони, као и смањење незапослености, кроз одређене законске оквире, приоритети су рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања када је у питању област рада и запошљавања, истакла је проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на састанку са амбасадором Краљевине Белгије у Републици Србији Кунрадом Адамом.  

Министарка проф. др Кисић Тепавчевић навела је да билатералну сарадњу са Белгијом одликују добри и пријатељски односи, као и да постоји простор за унапређење сарадње, посебно у области рада и запошљавања и подсетила да Србија са Белгијом има потписан и Споразум о социјалној сигурности.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања води два преговарачка поглавља у преговорима о придруживању Републике Србије Европској унији, то су Поглавље - 19 социјална политика и запошљавање и Преговарачко поглавље – 2 слобода кретања радника.  

На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада Србије усвојила је Стратегију запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. години и пратећи Акциони план, чији је циљ успостављање стабилног и одрживог раста запослености заснованог на знању и достојанственом раду. 

Такође, министарка је истакла да је у фебруару ове године усвојен и Закон о социјалној карти, на који се чекало деценијама и којим ће се омогућити праведнија и транспарентнија расподела социјалних давања.

Амбасадор Краљевине Белгије у Републици Србији Кунрад Адам изразио је спремност да се у наредном периоду размотре најбољи начини за унапређење сарадње са Србијом у области рада и запошљавања, посебно када је у питању веће запошљавање грађана који припадају рањивим групама, као што су особе са инвалидитетом и припадници ромске националне мањине.

Реновирану зграду филијала Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Републичког фонда за здравствено осигурање у Сремској Митровици обишли су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар здравља Златибор Лончар и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Министар Ђорђевић рекао је да је ова зграда реновирана кроз пројекат у вредности од 109 милиона и 70 хиљада динара, који су финансијски подржали Републички фонд за ПиО и Републички фонд за здравствено осигурање. Како је истакао овај објекат је од велике важности за све грађане Сремске Митровице и околине с обзиром да постоји 58000 корисника 95000 осигураника.

„Циљ Владе Србије је да установе у нашој земљи буду доступне свим нашим грађанима и опремљене на најбољи могући начин како би они несметано могли да обављају све своје активности. Посебно ме радује што је зграда опремљена рампом за особе са инвалидитетом које од сада могу да се крећу по згради без икаквих проблема, а постоји и тоалет који је направљен специјално за њих“, рекао је министар.

Ђорђевић је захвалио министрима Лончару и Недимовићу и свим запосленима на подршци у реализацији овог пројекта и истакао да већ сада постоје и одређени планови за будућу сарадњу.

Министар Лончар истакао је да ова зграда постоји од 1959. године, да је била у лошем стању и нефункционална, као и да је тек ове године први пут реновирана. 

„Драго нам је што видимо да су грађани задовољни реновираном зградом. Ово је била обавеза нас надлежних и трудићемо се да овако опремљене установе имамо у целој нашој земљи“, рекао је Лончар и пожелео свим запосленима успех у даљем раду и корисницима брже и лакше остварење свих права и услуга.

8. маја 2017. године у 17.00 часова, уз највише војне почасти, са Савске терасе Београдске тврђаве биће извршена свечана празнична почасна артиљеријска паљба .

9. маја 2017. године у 14.00 часова државну церемонију поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату у оквиру гробља ослободилаца Београда из Другог светског рата предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који ће уз војне и државне почасти положити венац и одати пошту свима који су страдали у Другом светком рату. Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, СУБНОР-а Србије, представници Дипломатског кора, Удружења и грађани.

9. маја 2017. године у 19 часова у Народном позоришту у Београду ће бити одржана Свечана Академија поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату. Академија подразумева пригодан уметнички програм и обраћање министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина. Академији ће присуствовати представници Владе, Војске, Народне Скупштине, Српске православне цркве, дипломатског кора, Удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

9. маја 2017. године дипломатски представници Републике Србије положиће венце на српске војне меморијале и места страдања из периода Другог светског рата на тлу Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Египта, Израела, Италије, Мађарске, Македоније, Немачке, Норвешке, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шпаније и других држава.
Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату биће традиционално обележен образовним активностима у великом броју основних и средњих школа, као и свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Републике Србије.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са једанаест општина у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина и Делегацијoм Европске Уније кроз програм „Подршка инклузији Рома“ потписало је уговоре за израду урбанистичких планова за ромска насеља и то: Кучево, Беочин, Бач, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Сомбор, Пећинци, Лебане и Сурдулица.

Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара.

Инклузија ромског становништва у Републици Србији веома је динамичан и изазован процес. За нас – представнике државних органа – ово је, пре свега, обавеза, како према нашим грађанима, тако и према нашим партнерима из Европске уније, који нам већ годинама пружају неопходну подршку на задатку укључивања Рома и Ромкиња у све сегменте нашег друштва.

Стратешки оквир обезбедили смо доношењем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016.–2025. године, чији је предлагач било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Две од пет приоритетних области препознатих у стратегији у директној су надлежности Министарства, а то су: запошљавање и социјална заштита. У јуну прошле године, Влада је усвојила и Акциони план за спровођење Стратегије за 2017. и 2018. годину. У том смислу, користим прилику да вас обавестим да је Министарство управо формирало Радну групу за израду наредног Акционог плана за 2019. и 2020. годину, која ће прву радну седницу имати већ наредне недеље. Свакако да ће побољшање услова становања и у овом Акционом плану бити једна од приоритетних области.

Наведена стратегија предвиђа преношење тежишта реализације кључних мера и активности на ниво локалних самоуправа. Овакав приступ одабран је из више разлога. Управо ви, представници јединица локалних самоуправа, у прилици сте да прецизно и економично мапирате потребе становништва и да их ускладите са сопственим материјалним и организационим могућностима. Ви поседујете и одређене материјалне и људске ресурсе, који републички ниво нема у довољној мери да би сам преузео обавезу решавања питања као што је становање. Коначно, за благовремену и ефикасну реализацију активности на терену одговорни могу бити само људи, који ту и живе, односно људи из градова и општина. Одговорност, разуме се, подразумева и заслуге и обавезе, а прецизна подела одговорности је предуслов добро обављеног посла.

Већина ромског становништва у Републици Србији, њих око 70%, живи у такозваним подстандардним неформалним насељима, којих укупно има 583 према истраживању из 2015. године. Преко једне трећине домаћинстава у овим насељима нема адекватан приступ води за пиће, што је вишеструко лошији проценат од републичког просека. Истовремено, око две трећине домаћинстава у ромским насељима није повезано на канализациону мрежу. Тежину услова у којима Роми и Ромкиње живе најбоље илуструју подаци о приступу електричној енергији. Чак свако десето ромско домаћинство је без прикључка на електричну мрежу.

Ови подаци јасно указују на то да без побољшања услова становања Рома и Ромкиња нема ни основа за подизање њиховог животног стандарда и њихове потпуније укључености у друштво. Држава је доношењем Стратегије показала спремност да се упусти у дуготрајан и темељан процес смањивања броја оваквих насеља, што се у већини случајева може учинити њиховом модернизацијом. Три основне мере у том смислу које овај програм финансијски и организационо помаже су: израда урбанистичко планске документације; израда техничке документације за изградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и легализација објеката.  

Право на адекватно становање је универзално људско право. Циљеви одрживог развоја 6. – Чиста вода и санитарни услови, и 9. – Иновације и добра инфраструктура обавезују нас да радимо на побољшању услова живота сваког грађанина и грађанке без обзира на њихово лично својство.

Према подацима из 2017. године, на евиденцији Националне службе за запошљавање налазило се 26 456 припадника ромске националне мањине. Приметан је пораст броја запослених лица међу овом популацијом, са 1 994 у 2015. години на 4.150 у 2017. години. Само током прошле године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5 140 незапослених Рома и Ромкиња. Средствима из ИПА 2012 програмског циклуса у мере активне политике запошљавања укључено је још 339 незапослених Рома и Ромкиња. Процена запошљивости и индивидуални планови запошљавања израђени су за 17 365 лица ромске националности, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 лица.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на завршној конференцији пројекта „Нове могућности за достојанствен рад младих“ где је истакао да је Министарство на чијем је челу у својим активностима посебно посвећено младима који имају велики значај у друштву.

„Као последња у низу иницијатива које је Министарство предузело јесте формирање Координационог тима који ће сагледати стање и предложити неопходне интервенције са циљем превенције даљег одласка грађана из Републике Србије, а првенствено високообразованих припадника млађих генерација“, рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, у последњих годину дана дошло је до смањења броја незапослених младих до 30 година старости за 20,6 одсто, а такође се смањило учешће младих у укупном броју регистрованих незапослених са 22,4 одсто у 2017. години на 19,9 процената у децембру 2018. године.

„Највећи број незапослених младих укључује се у мере активног тражења посла, чија је сврха да се млади упознају са стањем на тржишту рада и да се обуче за тражење посла и представљање послодавцу“, истакао је министар и додао да је најдоминантније учешће младих у програмима стручне праксе, као и у обукама за развој предузетништва и у мери субвенције за самозапошљавање.

Министар Ђорђевић истакао је да је Министарство у Националном акционом плану запошљавања за 2019. годину увело две нове мере - програм приправника за младе са високим образовањем и програм приправника за незапослене са средњим образовањем који подразумевају стручно оспособљавање уз заснивање радног односа и подразумевају доминантно укључивање младих незапослених лица свих категорија.

Како је навео министар, паралелно са спровођењем политике запошљавања, Министарство ће наставити са активностима на смањењу сиве економије, где су млади посебно изложени који неретко, након завршених студија, прихватају послове у сивој зони.

Министар је истакао да Влада Републике Србије, са Међународном организацијом рада и репрезентативним синдикатима и удружењима послодаваца већ годинама уназад континуирано ради на стратешком планирању и сарадњи у области достојанственог рада.

„У том циљу, у претходном периоду спроводили смо „Програм достојанственог рада за Републику Србију 2013-2017ˮ, а почетком марта очекује се и потписивање новог споразума о Програму достојанственог рада за период до 2022. године, који има за циљ промовисање највиших међународних стандарда у домену рада, запошљавања и социјалне политике и њихово уграђивање у законодавство и праксу у Републици Србији“, рекао је Ђорђевић и додао да ће Министарство наставити да се залаже за поштовање принципа достојанственог рада како за младе, тако и за све грађане државе Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за часопис  Пензија говори о побољшању положаја пензионера и смањењу незапослености.

„Ако наставимо да остварујемо добре резултате, можемо да направимо простор у буџету за додатно повећање пензијских чекова“

Ценимо и препознајемо одрицање и допринос који су пензионери дали током свог радног века, али и тако што су поднели велики део терета у стабилизацији јавних финансија. Добри фискални резултати у 2017. години омогућили су повећање плата и пензија од нове године. Наставићемо да радимо на томе да постижемо што боље фискалне резултате, тако да ћемо правити простора у буџету за додатно повећање пензија, каже у интервјуу за Пензију Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Шта још Министарство планира да уради по питању бољег материјалног статуса пензионера?

Министарство наставља да чини напоре и предузима потребне мере за побољшање материјалног положаја старијих грађана, па тако и пензионера.Наставићемо да се залажемо и радимо на томе да постижемо што боље фискалнерезултате, тако да ћемо правити простор у буџету за додатно повећање пензија. Истовремено, како би у потпуности сагледали њихов статус, неопходно је приступити изради социјалних карата, односно информационог система који би подржавао пословне процесе у систему социјалне заштите, обезбеђивао повезивање са другим системима и институцијама и тиме олакшао приступ правима и услугама. Систем би омогућио и формирање аналитичке базе, што би знатно допринело креирању политике и праћењу ефеката мера, чиме би се побољшало и усмеравање средстава.

Који су још планови Министарства на пољу бољег живота најстаријих грађана?

Развој услуга у заједници је свакако један од услова бољег живота старијих грађана. Важно је да у својој локалној заједници могу да користе услуге социјалне заштите које ће подржати њихов останак у породичном окружењу, и спречити раздвајање од породице и кидање сродничких и социјалних веза због потребе за смештајем. У том смислу, министарство ће посебну пажњу посветити подршци локалним самоуправама у успостављању и развоју услуга у заједници, пре свега кроз наменске трансфере мање развијеним и неразвијеним локалним самоуправама, али и посветити пажњу начину њиховог трошења и контроли квалитета успостављених услуга.

Сениори су често жртве предрасуда, одбацивања, искоришћавања, па и насиља. Како то спречити?

Једнако је важно да се и у превенцији насиља, као и на ублажавању његових последица, мобилишу сви друштвени ресурси. Проблему насиља над старијима треба приступити и мултисекторски, са нагласком на истраживањима, едукацији, превентивном деловању и сензибилизацији стручњака, старијих људи и шире јавности.Насиље према старијим људима је у нашој култури још табу тема. Починиоци су врло често блиске особе, било да су чланови породице па насиље над старијима „остаје чувана породична тајна“, или су то запослени у институцијама који воде бригу о њима. Старији људи се тешко одлучују да потраже заштиту јер своју ситуацију сматрају срамотном, мисле да ће бити несхваћени, живе у страху од последица или се жртвују за породицу.

Истраживања потврђују да чак три четвртине старијих људи у личном животу не препознаје дискриминацију због старости.Они који је препознају, виде је у односу институција према њима, пре свега здравствених установа и администрације. Иако подаци о пријављеним случајевима насиља последњих година расту, постоји основано уверење да је насиље над старијима, у свим сферама живота и свим појавним облицима, много присутније него што то евиденције говоре. Грађанска и професионална обавеза свих нас јесте да не ћутимо на уочено насиље, било да се оно дешава у нашем комшилуку, на улици или установи у којој радимо. Насиље није само проблем појединца, већ и проблем државе, друштва. Особе од ауторитета играју значајну улогу и њихов ауторитет у превенцији и сузбијању насиља над старијима не сме се подривати, већ подстицати и неговати.  Треба почети од професионалаца који уче нашу децу да не буду насилници, жртве да не треба да трпе насиље, а посматраче да реагују, а не само да га посматрају, преко професионалаца који су у ситуацији да уочавају последице, запослених у систему социјалне заштите, лекара, у полицији, судству и свим другим комлементарним системима. Информисање и едукација шире јавности, али и самих старијих људи о феномену, први је корак борбе против насиља над старијим људима.

Подршка и помоћ у заштити старијих који су изложени било ком облику насиља је надлежност и обавеза свих државних институција. У оквиру система социјалне заштите, центри за социјални рад су одговорни за њихову заштиту и пружање свих видова помоћи путем заједничког деловања са полицијом и правосудним системом у заустављању насиља, спровођења мера заштите, психосоцијалне подршке, правне и материјалне помоћи.

Министар сте и рада и запошљавања, па одговорите нашим читаоцима чија питања почињу са: „Имам сина/унука, на Бироу је, не може да нађе посао...“

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Национална служба за запошљавање обавља послове посредовања у запошљавању, дакле послове повезивања лица која траже запослење и послодаваца који су исказали потребу за запошљавањем кадрова. Пријавом и редовним јављањем саветнику за запошљавање, незапослена лица добијају могућност укључивања у мере активне политике запошљавања ради унапређења запослености, односно стицања додатних знања, вештина и компетенција за конкурентније иступање на тржишту рада. Јавни позиви за реализацију мера активне политике запошљавања расписала је Национална служба за запошљавање 7. фебруара 2017. године, а планиран је обухват 131.230 незапослених лица. Паралелно с наведеним, лица која траже запослење треба континуирано и интензивно да прате информације о потражњи за радном снагом, односно да активно траже посао и подносе пријаве за запослење које је у складу са стеченим компетенцијама, личним карактеристикама и жељеним каријерним развојем.

Долазе ли бољи дани за незапослене и када?

Према подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, у другом кварталу 2017. године забележен је највећи број запослених (2.881.000) и најмањи број незапослених (384.100) у периоду 2014–2017. године, због чега су и стопе активности (54,5%) и запослености (48,1%) највише, а стопа незапослености најнижа (11,8%). Уколико се посматрају подаци о регистрованој незапослености, број незапослених лица перманентно опада, односно на крају месеца септембра 2017. године на евиденцији незапослених налазило се 622.971 лице, што представља смањење за 77.976 лица у односу на децембар 2016. године. Наше министарство наставиће са спровођењем активности у циљу достизања стабилног, одрживог и ефикасног тренда раста запослености и тиме пружити свој допринос пуном остваривању постављених националних економских циљева и реформских процеса. У функцији наведеног је и процес припреме Националног акционог плана запошљавања за 2018. годину, којим се утврђују конкретни програми и мере активне политике запошљавања који ће се у предметној години и реализовати, категорије теже запошљивих лица које имају приоритет приликом укључивања у програме и мере и друге активности од значаја за побољшање пложаја незапослених на тржишту рада.

Најављује се увоз радне снаге у Србију, а на Бироу је 628.000 грађана без посла. Како то?

Имајући у виду да постављено питање не садржи кључне информације на основу којих би се сагледао аспект понуде и потражње на националном тржишту рада за конкретне тражене, а недостајуће профиле, односно разлози/оправданост евентуалног „увоза радне снаге“, указујемо да је област запошљавања страних држављана у Републици Србији регулисана Законом о запошљавању странаца који је усклађен са међународном регулативом која се односи на радне миграције и слободу кретања радника. Закон уређује могућности заснивања радног односа са странцима, односно закључивања других уговора којима се остварују права по основу рада, као и самозапошљавања странаца под прецизно уређеним условима, могућност утврђивања квоте, односно ограничења броја странаца који остварују права на рад у складу са стањем и кретањем на тржишту рада у Републици и друго. У прилог чињеници да се потребе националног тржишта рада приоритетно задовољавају запошљавањем домицилног становништва јесте и податак да је у периоду јануар-август 2017. године, Национална служба за запошљавање издала укупно 4.734 радних дозвола за странце.