Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је другу Регионалну конференцију о предузетништву младих Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине и том приликом истакао да се може закључити да је у претходном периоду учињен значајан напредак у унапређењу положаја младих на тржишту рада, кроз карактеристике транзиционе економије и ефекте реформских процеса.

„Према евиденцији Националне службе за запошљавање, крајем септембра,  незапослени старости од 15 до 29 година чине  22,5% од укупног броја незапослених у Србији,  тачније 622.971. У односу на исти месец прошле године, тај број мањи је за 14,5%“, рекао је Ђорђевић.

Према речима министра,  Влада Републике Србије константно прати ситуацију и анализира стање на тржишту рада са жељом да се разним мерама подстиче запошљавање како би се на нивоу државе смањила незапосленост.

Министар Ђорђевић је рекао да ресорно министарство у плану има подстицање волонтирања, како би младима дали шансу да кроз праксу дођу до првих искустава, а први корак је начињен, како наводи министар, јер у Министарству рада већ волонтирају студенти са завршних година студија и постдипломских студија Правног факултета и Факултета политичких наука, са жељом да и остале државне институције следе овај пример.

„Министарство рада жели да у наредним годинама средства опредељена за субвенције за самозапошљавање буду све већа, као и да омогући прекфалификацију за што више људи и да она подразумева већи број занимања. Након анализе која је планирана за крај ове године доћи ћемо до резултата који ће показати који профили су најпотребнији тржишту “ нагласио је министар.

Подршка самозапошљавању младих до 30 година, како објашњава министар, подразумева пружање стручне помоћи, обуку из области предузетништва и субвенцију за самозапошљавање.

„Планирано је  да  до краја године укупно 3.570 лица  започне сопствени посао кроз субвенцију за самозапошљавање кроз подршку Националне службе за запошљавање. Закључно са 30. октобром, 891 лице, од  којих је 421 жена, млађе од 30 година остварило је ову субвенцију и започело сопствени посао“, образложио је министар Ђорђевић.

Како наводи министар за рад у овој години субвенција за самозапошљавање  додељује се једнократно у износу од 180.000,00 динара, односно 200.000,00 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 220.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

„Једна од категорија, теже запошљивих лица, која има приоритет код одобравања субвенције за самозапошљавање, јесу млади до 30 година, посебно они са статусом деце палих бораца и без родитељског старања“ рекао је министар.

Ђорђевић је истакао важност спровођења мера активне политике запошљавања у циљу брже и квалитетније интеграције младих у свет рада, које се планирају кроз годишњи Национални акциони план запошљавања који доноси Влада Републике Србије.

„Током 2017. године, у програме и мере активне политике запошљавања укључено  42.317 младих до 30 година старости,  што је 35,6%  од укупног броја оних који су укључени у овај програм, a њих je 118.730“, рекао је министар и закључио да је овај податак доказ приоритета који се младима даје у оквиру политике запошљавања.

На отварању Конференције су се обратили, поред министра Ђорђевића, саветник министра спољне трговине и економских односа у Вијећу Министара Босне и Херцеговине Неђо Капетина и генерални директор компаније „VISA“  за југоисточну Европу Владимир Ђорђевић.

Другој регионалној Конференцији присуствовало је преко 100 предузетница и предузетника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, представника привредних комора, локалних самоуправа, институција, невладиног сектора, медија и других заинтересованих јавности.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са Националним координатором Међународне организације рада (МОР) за Републику Србију о даљем спровођењу Програма достојанственог рада за период 2019. - 2022. године, који је у марту ове године потписан између МОР-а и ресорног министарства.

Министар Ђорђевић истакао је да је МОР једна од најважнијих агенција УН као и да Србија кроз сарадњу са њом сигурно може да напредује у области рада, односно на унапређењу положаја радника, радног окружења и права послодаваца. Како је рекао, искуства са 108. заседања ове организације у Женеви, на којем је лично присуствовао ове године, сматра драгоценим и настојаће и да неке од примера добре праксе примени и у Србији. 

„Верујем да ће сарадња са МОР-ом у наредном периоду бити интензивнија и подигнута на један виши ниво. Република Србија жели свим својим грађанима да обезбеди услове за достојанствен рад и сигурну будућност. За државу они представљају кључ успеха, јер без задовољних радника, нема ни добрих резултата, а ни целокупног напретка државе“, рекао је Ђорђевић и додао да је од посебне важности развијање сарадње у области социјалног дијалога, кроз ИПА пројекат, за шта постоји обострано интересовање.

Министар је напоменуо и да је Министарство посебну пажњу посветило унапређењу безбедности и здравља на раду истакавши да је безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље. 

„Влада Србије је на предлог Министарства 2019. годину прогласила Годином безбедности и здравља на раду, а у наредном периоду у плану су и доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању у случају повреде на раду, као и измена Правилника о професионалним болестима“, рекао је министар и додао да ће се кроз додатне обуке запослених и већу медијску кампању сигурно остварити још бољи резултати у овој области.

Када је у питању спречавање злоупотребе дечијег рада на састанку је договорено и формирање техничке радне групе за ажурирање листе опасних и лаких послова за децу, којим би се утицало на смањење ове појаве. Према речима министра, Министарство континуирано улаже велике напоре да се свако дете заштити од било које врсте експлоатације. 

Национални координатор Међународне организације рада (МОР) за Републику Србију Јован Протић рекао је да је досадашња сарадња са Министарством била веома успешна, као и да верује да ће се у наредном периоду сигурно кретати узлазом путањом. Похвалио је досадашње залагање министра Ђорђевића у области заштите права радника, посебно када је у питању унапређењу безбедности и здравља на раду.

„Основни циљ стратешких докумената у области економских миграцијa је успоравање одласка наших грађана на рад у иностранство, као и подстицање повратка стручњака из дијаспоре у Србију“, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је на видео конференцији „RE:Integrate – повратак и (ре)интеграције: изазови током Ковид-19 пандемије“, коју је организовао пројекат „Миграције за развој“, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ, подсетила да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021-2027. године.

Циљ тог стратешког документа је, како је истакла Кисић Тепавчевић, да оснажи институционалне капацитете, створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва, јача везе са дијаспором, подстиче повратне миграцијe. 

Такође, додала је да је, уз подршку ГИЗ-а, у току израда пратећег Акционог плана  за период 2021-2023. године.

Фокус данашње конференције обједињује повратак и реинтеграцију, са једне стране, и изазове проузроковане актуелном пандемијом Ковид 19, посебно када је реч о рањивим категоријама становништва, међу којима су повратници, али и друге категорије локалног становништва. 

„Од изузетног значаја је да градимо систем прикупљања података о различитим категоријама повратника, како бисмо на прави начин креирали програме подршке за сваку од њих“, навела је Кисић Тепавчевић.

Министарка је рекла да не постоје званичне статистике, ни релевантни подаци о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности, годинама. 

Према подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра 2020. године, њиховим посредством у иностранству се запослило око 1.000 наших држављана, што је знатно мање у односу на претходне године, када се у просеку на годишњем нивоу преко тих агенција запошљавало око 6.500 наших грађана. 

У истом периоду посредством Националне службе за запошљавање око 1.500 наших грађана запослило у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој.

Када је у питању запошљавање странаца у Србији, Кисић Тепавчевић је навела да је од јануара до половине новембра ове године издато више од 10.000 дозвола за рад страним држављанима, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, око 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије. 

Кисић Тепавчевић је подсетила и да је Влада Србије, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, формирала Координационо тело за праћење токова из области економских миграција у Републици Србији.

"Каритас је организација са којом сарађујемо, делимо заједничке вредности, циљеве и на првом месту подразумевамо да свако људско биће мора да буде третирано као људско биће, да мора да се поштује његово достојанство, право на живот, без обзира у каквој невољи било, заслужује помоћ, подршку и да неко буде уз њега", рекао је Вулин након потписивања Протокола.

Министар је захвалио Каритасу за протеклу годину, у којој је на територији Србије потрошио 2,6 милиона евра, и истакао да је тај новац помогао мигрантима, али и грађанима Србије. "Наши грађани треба да разумеју да, када се води рачуна о мигрантима, да се води рачуна и о грађанима, о установама социјалне заштите које воде рачуна о свима, без дискриминације. Свака наша активност усмерена је, не само ка мигрантима, већ и према нашим грађанима који воде рачуна да мигранти буду прихваћени, примљени, достојанствено да се осећају", рекао је министар.

Вулин је подсетио и да се захвалност дугује Развојној банци Немачке, која је као непосредну помоћ обезбедила општинама које су највише погођене мигрантском кризом 5,6 милиона евра за разне инфраструктурне пројекте у области социјалне заштите, и рекао да се нада наставку те сарадње.

"Србија није изазвала мигрантску кризу и управо зато не би било поштено да њени грађани сами носе терет мигрантске кризе. Захваљујући организацијама као што је Каритас и захваљујући помоћи влада као што је немачка, можемо да кажемо да наш буџет није угрожен од стране мигрантске кризе и можемо да кажемо да успешно решавамо последице те кризе", рекао је Вулин.

Он сматра да се та криза, која је почела као избегличка, а сада је мигрантска, неће скоро завршити, део је наших свакодневних живота, промењеног света у ком се живи, те да ће се сваког дана морати давати одговори на изазове које ће доносити.

Надбискуп и председник Каритаса Србије Станислав Хочевар истакао је да се протоколом потврђује досадашња сарадња и отвара се простор за што већу синергију у будућности на том подручју.

"То питање, нарочито мигрантско, врло је важно и на том плану указује се велика потреба за заштитом људског достојанства, за социјалном правдом, али и за промовисањем мира у свету. Смисао моћи и снага Каритаса, управо је да свом снагом промовишемо сарадњу свих у корист врло конкретног човека и људског бића. Надам се да ће сарадња увек бити већа", рекао је Хочевар.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман поновио је да избегличка и мигрантска криза јесте велики изазов за све, пре свега за Србију, која је од почетка "узела хуман и одговоран приступ" и рекао да ће нас та криза пратити и током наредних месеци.

"Ми као Немачка на даље ћемо подржавати Србију у томе. Остварујемо интензивну сарадњу са Министарством рада Србије и са Комесаријатом за избеглице. Важан партнер за нас јесте Каритас, спровели смо веома важне пројекте, за које је министарство спољних послова Немачке издвојило више од 1,3 милиона евра и сада обезбеђујемо нова средства за спровођење нових пројеката, у вредности од више од 650.000 евра", рекао је Дитман.

Каритас пружа помоћ избеглицама и мигрантима од почетка кризе, лета 2015, а у координацијиј са надлежним државним институцијама, Каритас помоћ пружа првенствено у храни, води, средствима за личну и хигијену простора, одећи, обући, лековима и унапређењу услова у избегличким центрима.

„СЛАВОМ ОВЕНЧАНИМ ПРЕЦИМА“

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

Крф, Видо ( Р. Грчка) – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће у име Владе Републике Србије 27. септембра 2017. године у 11 часова на грчким јонским острвима Крф и Видо, комеморативне свечаности у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске Војске. 
Министар ће положити венце и одати почаст код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у „плаву гробницу“. После церемоније полагања венаца у Маузолеју предвиђено је обраћање министра. 
Комеморативним свечаностима присуствоваће висока делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне Академије из Београда и студенти Криминалистичко-Полицијске Академије из Београда и Бања Луке.

У склопу обележавања годишњице, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић ће предводити церемоније полагања венаца и одавања почасти 28. септембра 2017. године у 9.30 часова код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), на споменик Дринској дивизији, као и код споменика Јанису Јанулису. 
Комеморативним церемонијама присуствоваће висока делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа,  представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне Академије из Београда и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда и Бања Луке.

*
*         *
       

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо. 

Република Србија активно ради на припреми Плана имплементације програма „Гаранције за младе“, чија је примена од великог значаја за младе, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић.

„Ово је један од пројеката и програма где је право задовољство учествовати у његовој припреми и имплементацији. Примена овог програма је од великог значаја за наше младе и ово је нешто што треба да буде додатни подстицај за оне који хоће и желе да раде“, рекла је Кисић  на  радионици за припрему Плана имплементације програма „Гаранција за младе“.

Министарка Кисић је подсетила да програм „Гаранција за младе“ подразумева да млади добијају квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или обуку у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или завршетка формалног образовања.

„Назив овог програма садржи две велике речи, једна је гаранција, која подразумева сигурност и стабилност, друга је младост, најлепше животно доба, препуно изазова, енергије и амбиције. Овај програм је усмерен у правцу да младима, за које често кажемо да хоће све и одмах, то и омогућимо“, рекла је проф. др Кисић.

Према речима Кисић, Република Србија је на Другом министарском састанку ЕУ-Западни Балкан, који је одржан пре две године у Словенији, потврдила Декларацију Западног Балкана о одрживом положају младих на тржишту рада, чиме је прихватила да ће радити на постепеном увођењу програма „Гаранције за младе“.

Министарка Кисић је навела и да је Влада Србије у јануару ове године основала Координационо тело за израду и праћење Плана имплементације програма „Гаранција за младе“ и да је тада формирана и стручна група која ће радити на припреми Плана имплементације. 

„Ово је велики задатак. Велики рад нас чека и сигурна сам да ће резултати тек да се виде“, рекла је Кисић.

На радионици на којој ће се у наредна два дана радити на припреми Нацрта Плана имплементације програма „Гаранција за младе“, проф. др Кисић је захвалила експертима Међународне организације рада, који пружају континуирану подршку Републици Србији у овом процесу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић,  градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић и в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, поводом Одлуке Владе Србије да се 2019. година прогласи годином безбедности и здравља на раду, одржали су први састанак са представницима лиценцираних агенција за обављање овe делатности у Новом Саду и тиме отпочели кампању „Безбедан рад - здрава будућност“.

Министар Ђорђевић истакао је да је безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље и додао да је обавеза Републике Србије, али и свих послодавца, да грађанима обезбеди боље услове рада, заштиту и безбедност на раду, јер сваки радник својој породици мора да се врати безбедан и здрав на крају радног дана.

„Република Србија на челу са председником Александром Вучићем учинила је све да обезбеди што више нових радних места, истовремено показујући своју посвећеност сталном унапређењу положаја запослених. У 2019. години додатна брига о радницима и борба за безбеднији рад, као и право на здрав рад, биће приоритет рада ресорног министарства и верујем да ћемо вредним радом и трудом успети да радницима обезбедимо сва прва која им припадају.“, нагласио је министар.

Поред медијске кампање и низа састанака који ће се одржавати у наредном периоду, министар је истакао да су у плану и доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању у случају повреде на раду, као и измена Правилника о професионалним болестима.

Како каже, и даље постоје агенције које свој посао не обављају у складу са законом и јавност то мора да зна. Из тог разлога, поред прекршајних и кривичних пријава, Министарство је израдило и регистре свих агенција које раде у складу са законом, али и оних који га крше и тај списак биће доступан и на сајту.  

„Наставићемо да радимо на унапређењу положаја радника, радног окружења и права послодаваца. Верујем да ћемо бољом заштитом наших радника и обезбеђивањем безбеднијег рада успети да привучемо и нове инвестиције, да запослимо нове раднике који ће, поред материјалног статуса,  бити задовољни начином на који се послодавци опходе према њима као и условима у којима раде“, истакао је Ђорђевић.

Градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић истакао је да у стварању бољих услова рада морају заједнички да делују државни органи, односно ресорно министарство, Управа за безбедност и Инспекторат за рад, локалне самоуправе, али и сами послодавци и радници. Како каже, на тај начин остварење постављених циљева ће бити могуће.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула рекла је да је циљ ове кампање да се у 2019. години смањи број повреда на раду и настрадалих.

„Кроз низ активности и медијску кампању желимо да унапредимо положај наших радника у целој Србији, јер су нам сви једнако важни и верујем да ћемо бити земља која ће се поносити условима у којима раде грађани Србије“, истакла је Фуртула.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостовао је у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, и том приликом одговарао на питања везана за статус пензионера, о сивој економији, родној равноправности и о питањима везаним за старо сајмиште.

„Када је реч о пензионерима, ми знамо да они данас имају проблем приликом доказивања свог статуса и да из тог разлога морају увек са собом да носе последњи чек, који сам по себи је проблематичан, јер садржи податке који су лични, као нпр. адресу, примање, што само по себи носи ризик. Један од начина да им помогнемо јесте да добију нешто попут сениорских картица које су се показале као одличне  у Београду. Имамо велику потражњу по Србији, где пензионери очекују да локалне самоуправе дају неки вид сениорских картица и попуста и да се не разликују од пензионера у Београду. Пензионерском картицом, коју ће добити сви пензионери у Србији, они ће доказивати свој статус. На њој ће бити исписано име, презиме, филијала у којој примају пензију и имаће идентификациони број који ће их везивати у бази података Пензионог фонда. Ми као министарство, али и Пензиони фонд, покушаћемо да анимирамо што већи број друштвено одговорних  компанија које су у могућности и желе да дају попусте нашим пензионерима. Верујем, с обзиром да се ради о великој популацији, да ће одзив бити итекако добар“, истакао је Ђорђевић.

Он је напоменуо да ће пензионерске картице бити подељене ускоро и да ће сваки пензионер моћи да је добије на кућну адресу или ће моћи да је подигне у филијали на општини на којој живи, док убудуће ће сваки будући пензионер уз решење о пензији добијати и ову картицу.

Пензионери су најредовнији у наградној игри „Узми рачун и победи“, ви сте пре неколико дана дали нове детаље и нова правила која важе за ову наградну игру, чули смо шта могу да очекују сви они који учествују у наградној игри, али шта очекује држава, да ли су то тренутни резултати, само неколико месеци колико траје наградна игра или заиста имају дугорочнији утицај на сиву економију?

„Ми смо 2014. Године, када је Александар Вучић био председник Владе, донели стратешку одлуку да Србија крене у борбу против сиве економије. У том смеру смо тада и кренули, није било лако с обзиром на стање које смо затекли, држава није била у финансијском стању у каквом треба да буде и у каси је био велики минус. Добрим планом успели смо да превађемо кризу и данас се налазимо на добром путу. Међутим ми морамо да мењамо навике људи, културу, однос, наши грађани морају да знају шта могу да очекују од тога, они морају да знају да наплатом фискалних рачуна корист имају сви, и држава и грађани, да уколико наплатимо порез и уколико смањимо сиву економију држава ће добити више вртића, школа, обданишта, веће плате. Велики део новца се налази у сивој зони, уместо да иде на праву страну, а то су “руке” грађана. Ми желимо да кажемо и покажемо људима да та наша борба јесте борба за наше грађане, за бољи материјални статус и да тиме што желимо да наплатимо порез. Желимо да уложимо у нашу државу да сви живе боље“, рекао је министар у Јутарњем Дненику РТС.

Када је реч о резултатима наградне игре, Ђорђевић је рекао да 2014. године када смо кренули, добили смо добар резултат, а ове године поред понављања наградне игре и добрих резултата, желимо да уз нове акције и пројекте боримо и изборимо против сиве економије, у том смислу Министарство рада се укључило и покренуло акцију “стоп раду на црно“.

„Сви смо заједнички у борби против сиве економије и сматрам да ћемо у наредном периоду имати још више нових акција, не само у подучавању, већ и у мењању свести наших грађана. Желимо да  коренито променимо нашу државу када је реч о овој теми“, рекао је Ђорђевић.

Када је реч о одзиву грађана, министар Ђорђеић рекао је да је и пре него што је расписана занично наградна игра, стигао велики број коверти и да је 500.000 коверти “већ нашло пут у руке грађана”. Министар је изразио очекивање и да ће коверти бити много више него у претходној наградној игри.

У којој је фази у овом тренутку Закон о родној равноправности, има доста заинтересованих страна, доста полемика о томе? Нацрт закона је у вашем Министарству?

„Тако је, ми смо имплементирали све примедбе, имали смо јавну расправу, објављен је на нашем сајту Нацрт закона, људи су давали примедбе. Ја сам имао 12. фебруара састанак са госпођом Леном Аг, која је директорка Агенције за родну равноправност у Шведској. Шведска је, када је у питању родна равноправност у самом врху и ми желимо да искористимо пример праксе у Шведској и њихова искуства, а они су вољни да раде са нама“, рекао је Ђорђевић.

Да ли тај Закон подразумева и Савет за родну равноправност?

Не, Савет за родну равноправност је нешто што је проистекло из надлежности министарства, јер Закон о министарствима донет 29. јуна о.г. омогућио да формирамо сектор који се бави родном равноправношћу у оквиру министарства. Када су се створили услови да постоји тај сектор више није било потребе за Координациним телом. Ми се захваљујемо на свему ономе што је оно урадило, јер је њихов рад допринео да сектор тј. министарство има основ да успешно настави даље и ми ћемо сигурно у току ове године добити квалитетан Закон по мери свих наших грађана. Договорили смо са Швеђанима да им пошаљемо Нацрт Закона, и да они не само да нам помогну у изради и нам дају евентуалне сугестије, већ да касније заједно са нама прате саму имплементацију Закона.

Оставићемо могућност и да га у ходу мењамо, уколико буде било потребе и желим да када је реч о Закону о родној равнопраности, станемо раме уз раме са  најразвијеним земљама Европске уније. Нама није само циљ да донесемо овај закон, али и све друге  законе само “реда ради”, ми не желимо да будемо неко ко само пуко испуњава обавезе, већ желимо да будемо много испред  других. Не желимо да нас неко доживљава како испуњавамо обавезе само да би Србија ушла у ЕУ пошто пото, ми се боримо за наше грађане и урадићемо неке ствари, много боље него што су можда у Европској Унији јер то интерес Србије и наших грађана.

Медији су пренели да је код вас стигао и Закон о Старом сајмишту и о њему се много говорило, много пута, треба узети у обзир разне ставове, какви су ту рокови?

„Радна група која је раније формирана, урадила је Нацрт закона и предат  је нашем Министарству, који ће га интерно погледати и преправити, онако како правнички треба да изгледа сваки закон. Очекујем да се након тога Закон брзо нађе у интерресорној процедури и на Влади. Сматрам да Србија треба да има један такав Закон, треба да се сећамо прошлости, никада не треба да заборавимо шта се дешавало, јер то ће бити најбољи гарант да нам се исто то више никада не понови”, закључио је министар Ђорђевић.

Први састанак Радне групе за израду Предлога националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима (2020-2025) и Предлога акционог плана за спровођење националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима (2020-2022), којим је председавала државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић одржан је у Палати Србија.

Државна секретарка истакла је да је  Србија била не само међу првим потписницима Истамбулске конвенције 2011. године, већ и међу првим земљама у свету која је израдила Националну стратегију за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима, што је допринело усвајању и примени Општег протокола за сарадњу институција, тела и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима , као и низа других посебних протокола и пружању стручне подршке женама жртвама насиља. 

„Даљи развој законског оквира, а посебно доношење и примена Закона о спречавању насиља у породици, допринео је унапређењу ефикасности надлежних институција у сузбијању насиља над женама. Израда и доношење нове Националне стратегије и Акционог плана, представљаће ће допринос свих актера у примени политике Владе ка нултој толеранцији према насиљу и стога је овај задатак један од приоритета Владе у наредном периоду“, истакла је Божовић.

Радна група, коју чине чланови и чланице из надлежних органа државне управе, стручних тела и институција који се баве вођењем статистике разврстане по полу или пружањем психо - социјалне подршке женама жртвама насиља у породици и партнерским односима, те представници медија и организација цивилног друштва, оформљена је на основу Решења о образовању коју је донео министар за рад, запошљавање, борачка и социјала питања Зоран Ђорђевић 3. децембра 2019. године. 

На првом састанку Радне групе размотрена је и усвојена методологија израде нове Националне стратегије и пратећег Акционог плана, као и динамички план израде наведених докумената. Ради ефикасног рада на изради ова два документа, на састанку је договорено и образовање шест оперативних тимова и експертске групе. 

Такође, на састанку је саопштено је да ће подршку процесу израде стратегије и плана, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјала питања и Министарству правде као носиоцима израде ових докумената, пружати Тим Уједињених нација за људска права, чије су две консултанткиње узеле учешће и у дискусији на овом састанку Радне групе.

Поред наведеног, на основу дискусије присутних чланова и чланица Радне групе, размотрени су и усвојени модуси за бројније и активније укључивање представника медија и организација цивилног друштва у свим фазама израде ових докумената.

Међународна банка за обнову и развој (Светска банка) и Република Србија уговориле су зајам у износу 100 милиона долара за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања, који ће се у нашој земљи спроводити до 30. јуна 2019. године.

Споразум је билатерално потписан 7.октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума Народна Скупштна РС усвојила 29.децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику РС – међународни уговори, бр. 24/15 ступио је на снагу 7. јанура 2016.године.
Циљ Пројекта је побољшање ефикасности и координације одабраних јавних програма ради ублажавања ограничења за конкурентност и стварање радних места, укључујући улагања и промоцију извоза, иновације, активне мере запошљавања, посредовање на тржишту рада, активирање корисника социјалне помоћи и њихов прелазак у формалне послове. Пројекат се фокусира на циљани скуп остваривих реформи постојећих јавних политика, као и на ефикасност њиховог спровођења, а које су идентификоване као кључни покретачи конкурентности у привреди и стварања радних места на основу анализа Банке, као и других релевантних анализа.
Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога је овај Пројекат усмерен на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе. Осим три димензије реформи: у привреди(индустријске полтике и извоз), тржиту рада (активне мере запошљавања) и науци (реформа научног сектора), Пројекат развија кроз Републички секретаријат за јавне политике хоризонталну координацију унапређења у управљању јавним политикама у овим областима.
Активности на Пројекту спроводе - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике (РСЈП).
РСЈП има улогу главног координатора Пројекта (хоризонтална коордианција) и председава Међуресорним радним телом Владе, које је основано 14. јануара 2016. године, у циљу подршке реформама и унапређењу управљања јавним полтикама у овим областима.
Више информација о пројекту можете сазнати: http://www.worldbank.org/projects/P152104?lang=en и о актуелним, прошлим и будућим дешаваљима на пројекту можете пратити: http://www.rsjp.gov.rs/projekat-svetske-banke-i-republike-srbije-konkurentnost-i-zaposljavane-competitiveness-and-jobs/t

АКТИВНОСТИ НА ПРОЈЕКТУ

1. На другој седници Међуресорног радног тела Владе усвојен је Пројектни оперативни приручник (Project Operations Manual – POM), као један од последњих предуслова за ефективност зајма. Овај документ садржи правила Пројекта, методе, смернице, специфичне развојне планове, стандардну документацију и процедуре за реализацију Пројекта. POM ће бити од помоћи у оперативном спровођењу свих пројектних активности, извештавању и контроли резултата.

Пројектни оперативни приручник пројекат за унапређење конкурентности и запошљавања на српском језику8.78 MB

Project Operations Manual Competitiveness & Jobs Project на енглеском језику3.27 MB

2. Светска банка је 5. маја 2016. године одобрила Извештај који је усвојен на конститутивној седници Међуресорног радног тела, одржаној 23. фебруара 2016. године а који обухвата Прелазни финансијски извештај и Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину (Показатељи учинка од чијег постизања зависи исплата средстава зајма). Извештај о испуњености ретроактивних DLI за 2015. годину можете пронаћи на следећем линку ОВДЕ

Јавни позив за реализацију активности у оквиру компоненте 4 Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.
Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.
Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Oснoвни циљ Прojeктa je ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.
Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.
Више информација о пројекту можете сазнати: ОВДЕ

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.
Компонента 4. овог пројекта, у надлежности je Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у области рада и запошљавања, односно, унапређењу услуга НСЗ, ефективности активних мера запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.
Пројектом је предвиђено ангажовање консултанских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:

1. Evidence Based Program Design of Labour Market Programmes550.5 KB

Молимо да нам писмо заинтересованости доставите на енглеском језику.

Јавни позив за реализацију активности у оквиру компоненте 1 пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.

Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.

Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Oснoвни циљ Прojeктa je ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.

Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.

Више информација о пројекту можете сазнати:
http://www.worldbank.org/projects/P152104?lang=en

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.
Компонента 1. овог пројекта, у надлежности je Републичког секретаријата за јавне политике у сарадњи са Mинистарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у мера активне политике запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.

Пројектом је предвиђено ангажовање индивидуалних консултаната, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:

Линк ка документу ОВДЕ23.54 KB

Молимо да нам писмо заинтересованости доставите на енглеском језику.

Јавни позив за избор консултанта за извођење активности у оквиру компоненте 4 пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.
Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.

Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Основни циљ Пројекта је ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.

Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.

Више информација о пројекту можете сазнати: ОВДЕ

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.

Компонента 4. овог пројекта, у надлежности је Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у области рада и запошљавања, односно, унапређењу услуга НСЗ, ефективности активних мера запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:

1. Lead expert on Public Employment Services (PES) Processes and Methodologies381.55 KB

2. Specialist on Public Employment Services (PES) Processes and Methodologies381.09 KB

Молимо кандидате да своје биографије доставе на енглеском језику. Огласе за ангажовање експерата за извођење активности можете видети у наставку.

Јавни позив за реализацију активности у оквиру компоненте 4 Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.

Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.

Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Oснoвни циљ Прojeктa je ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.

Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.

Више информација о пројекту можете сазнати: ОВДЕ

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.
Компонента 4. овог пројекта, у надлежности je Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у области рада и запошљавања, односно, унапређењу услуга НСЗ, ефективности активних мера запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.

Пројектом је предвиђено ангажовање консултанских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:
1. Evidence Based Program Design оf Active Labour Market Programmes394.44 KB

Молимо да нам писмо заинтересованости доставите на енглеском језику.

Јавни позив за реализацију активности у оквиру компоненте 4 Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.

Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.

Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Oснoвни циљ Прojeктa je ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.

Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.

Више информација о пројекту можете сазнати: ОВДЕ

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.
Компонента 4. овог пројекта, у надлежности je Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у области рада и запошљавања, односно, унапређењу услуга НСЗ, ефективности активних мера запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.

Пројектом је предвиђено ангажовање консултанских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:

1. Improving Work Incentives for Social Assistance Beneficiaries396.1 KB

Молимо да нам писмо заинтересованости доставите на енглеском језику. Огласе за ангажовање можете видети у наставку.