“Зато кад питају зашто Република Српска, па зато да више никада ниједна мајка не би сина учила да ћути пре него што плаче, да збег не ода, да нам деца расту, пишу својим писмом, да се радују, да трају, да живе у миру, да буду праведнија, срећиња, здравија, богатија, него што смо ми били, па кад питају зашто Република Српска, е зато Република Српска”, рекао је министар на комеморативном скупу на Козари.

Нагласио је да, док год је владе коју води Александар Вучић, Република Српска ће бити чувана, брањена, помагана и финансијски и дипломатски, јер, како је истакао, Србија РС види као гарант опстанка српског народа на овим просторима, види је “успешну, честиту, праведну, мирољубиву, онакву каква и Србија јесте”.

“И зато вам кажем, када покушају да у Сребреници убију нашег премијера, а он одмах позове на мир, суживот и праштање, то је зато што мисли на РС, како вама да буде лакше, да буде боље, то је зато што мисли на вас и не види никакву Босну без Републике Српске. Тако Србија мисли, томе се нада и радује, као и свако дете овде”, рекао је Вулин, захваливши се свима што доводе децу на “тај велики историјски час”, да пољубе споменик дедовима.

“Хвала вам што сте овде данас доказ да Срби неће и нису никада одустали од слободе и да су увек били на правој страни света”, рекао је Вулин многобројним поштоваоцима битке на Козари и нагласио да су нас баш на тој планини наши преци уписали у бољи део света, сачували нам право на образ, на прошлост, будућност.

Вулин је нагласио да су у овим планинама, “под збеговима, камама, куршумима”, мајке рађале синове, које су најпре училе да ћуте, да плачом не ода збег, ако ли га плачом ода, доћи ће "кама и јама".

“Непрегледне колоне које су завршавале у Јасеновцу, Градишци, под страшним усташким злом, које свет није видео и мало ко може да га разуме и појми. Кажу они који су видели очи деце јасеновачке, козарачке, градиштанске, да су им у очима видели замрзуте крикове мајки, очева смрзунте очи, остариле пред превеликим злом”, рекао је Вулин.

И баш зато, нагласио је министар, нема ниједног кривог Козарчанина, ни детета јасеновачког и градиштанског и нема ниједног невиног стрељаног у Блајбургу и не могу се поредити та два венца и те две смрти.

“Нису за поређење џелати јасеновачки и крволоци усташки и домобрански и деца јасеновачка, градиштанска, козарачка. Нема изједначавања у смрти. Они су својом смрћу и жовотом показали и доказали. Немојте да они који су дошли иза њих вређају честити живот, ма како кратак био, деце козарачке, јасеновачке и деце градиштанске. Немојте да ова генерација поквари успомену изједначавањем жртава и џелата”, рекао је министар.

Каже и да су 20 година после Другог светског рата, када су, на овој истој планини најзад запевали, пратећи првог војника, отхрањеног дечака који није запамтио усташку каму и јаму, Срби поверовали да се зло више никада неће вратити.

“Поверовали су, али је нада била лажна, чули су и видели како су почели да смањују бројеве у Јасеновцу, да прекопавају дечје кости, да црне заставе изнова ваде однекуд, како се зло ствара. И зато нико не може да разуме ратове деведесетих година без признавања и познавање јасеновачког геноцида и зато нико не може да разуме шта се десило на овим брдима, рекама, а да не разуме да свако оживаљавање зла усташког и свако пребројавање жртава јасеновачких води у ново зло, само зло и ни у шта друго”, нагласио је Вулин.

Како је рекао, својом жртвом наси преци ставили су нас међу најбоље, највеће, најјаче, купили нам право да говоримо својим језиком, да мислимо, да се радујемо и да деци дајемо име по највишој вредности коју знамо- слободи.

“Мало је народа на свету који слободу цене више од Срба, а само један народ на кугли земаљској сину и кћерци даје име по највећој вредности коју може да замисли- слободи. Само Србин детету даје име Слободан, Слободанка, ниједан други народ, јер само Срби толико цене слободу изнад свега”, рекао је министар.

Истиче да су Срби и пре 74 године радили једино што су могли- стали су на страну слободе, тако су им поступали и дедови, прадедови, када су знали да ће само тако њихови синови, унуци безусловно и увек стати на страну слободе.

“Други народи су се двоумили, бирали, чекали казну или награду, а Срби нису чекали ни казну ни награду, одмах су стали уз слободу, јер само тако умеју да живе и дишу”, рекао је министар.

Обележавању 74. годишњице од велике битке на Козари присуствовали су званичници владе, Скупштине Републике Српске, изасланик председника РС, делегације СУБНОР-а РС и Србије, Удружења логораша из Србије и Републике Српске, учесници НОБ, као и велики број грађана.

Манифестацију су организовали Одбори за неговање традиција ослободилачких ратова РС и Србије, а учествовали су глумац Горан Јокић, хор Александар Невски, оперска певачица Миљана Радиновић, изворна група “Огњиште из Дрвара”.

Многобројни су носили заставе Југославије, капе са петокраком, црвене мараме, слике маршала Тита, а певале су се песме “Каћуша”, “Млада партизанка коло водила”, “По шумама и горама”, “Ој Козаро”.

Битка на Козари водила се јуна и јула 1942. између малобројних партизанских јединица против више од три дивизије немачког Вермахта, помогнуте са скоро две дивизије усташа.

На Меморијалном зиду споменика на Мраковици уписано је 9.921 име палих партизана, такође је тада побијено 33.398 цивила, док судбина многих до данас није позната.