Претрага

„Нови Закон о безбедности и здрављу на раду, очекује се у току ове године, а поред њега у плану су и Закон о осигурању у случају повреде на раду, Измене и допуне Закона о социјалној заштити, Закон о социјалним картама и Закон о социјалном предузетништву“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на Четвртој годишњој конференцији Владе Србије и Националне организације за локални економски развој (НАЛЕД) "Излаз из сиве економије".

Како каже, све ово допринеће да грађани буду уверени да је држава на њиховој страни и да све ради у њихову корист.

„Обавеза Владе Србије је да брани радничка права и у томе треба сви заједнички да учествујемо. Радници треба да буду свесни својих права и да пријаве оне који их крше. За државу они представљају кључ успеха, јер без задовољних радника, нема ни добрих резултата, а ни напретка“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао је да је у току 2017. и 2018. године Министарство поставило посебан акценат на борбу против сиве економије, посебно кроз пројекат у сарадњи са Краљевином Норвешком„ Реци НЕ раду на црно“ који је дао одличне резултате.

„Сви радници морају да раде у складу са законом јер тиме остварују и право на здравствено и социјално осигурање, а желимо да и они тога буду свесни. Појачаним инспекцијским надзорима контролишемо и послодавце, односно да ли су обезбедили права која радницима следују. На сајту Министарства уведена је и пракса да се објављују листе оних који раде у складу са законом, али и оних који га крше и верујемо да ће и то допринети да рад на црно више не постоји“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао и да је у 2018. години било за 31 одсто више инспекцијских надзора него у 2017. години, али да је ипак утврђен мањи број оних који су радили на црно што показује велики помак када је у питању борба против рада на црно.

Према његовим речима, посебан значај имаће и израда социјалних карата, којим ће расподела социјалне помоћи бити транспарентнија. Навео је и да је и увођење регистара, за пријаву сезонских радника такође од велике важности, јер како каже ово је први пут да радници који обављају овакву врсту послова  буду пријављени и да остваре права која имају.

Од 2014. године до данас Mинистарство за рад је за обнављање (не проширење) установа у систему социјалне заштите определило скоро 1,5 милијарду динара.
Држава је истовремено два пута годишње расписивала конкурсе путем којих је подстицала успостављање нових и подржавала већ постојеће услуге социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа. У марту ове године усвојена је Уредба о наменским трансферима којом се обезбеђују средстава за развој услуга социјалне заштите у складу са потребама грађана у локалним самоуправама чији је ниво развијености испод републичког просека. Уредбом је у овој години наменским трансферима пренето 400 милиона динара за развој услуга социјалне заштите у 122 локалне самоуправе, а за сваку наредну годину планирана средства ће бити увећана.
Министарство, такође, преко Сектора за особе са инвалидитетом, више од 300 милиона динара путем конкурса усмерава удружењима за особе са инвалидитетом, која се често појављују као локални пружаоци услуга социјалне заштите.
Даље, осим што се у три установе на смештају налазе и деца и млади и одрасли, али у одвојеним павиљонима, није основан ни навод HRW да деца и одрасли бораве у истим просторијама, те да су због тога деца у ризику од злостављања и насиља.
Контрола здравствене заштите и давање медикаментозне терапије корисника на смештају је у надлежности Министарства здравља. Ради унапређења овог сегмента заштите, Министарство за рад је унапредило своју сарадњу са здравственим, али и са образовним системом, да би омогућило да више корисника буде обухваћено образовним процесом.
Mинистарство за рад подсећа да је преко 6.000 деце смештено у хранитељске породице, а свега око 670 у 17 институција (2010. у институцијама их је било 1.265).
На основу детаљне анализе кадровских и материјалних ресурса установа социјалне заштите за смештај деце и потреба за развој услуга на локалном нивоу, сачињен је Предлог плана трансформације установа за децу. Установе ће, према Плану, пружати услуге смештаја са мањим капацитетом, кроз мале домске заједнице, и социо-здравствене услуге. Министарство ће и даље инсистирати на индивидуалном раду са децом у установама, у складу са њиховим потребама и капацитетима, и на већем укључивању у активности у заједници.
Деца са сметњама у развоју, према Закону о социјалној заштити, имају право на додатак на туђу негу и помоћ. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом новим законским решењем оствариваће право на увећан дечији додатак за 50%. Родитељи деце са сметњама у развоју или инвалидитетом имају право на накнаду зараде најдуже до пете године живота детета ради неге детета.
Све установе за смештај корисника дужне су да се придржавају одредаба Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, и имају обавезу да Министарство одмах и неодложно обавесте о свим околностима угрожавања здравља или безбедности корисника на смештају.
Знатан број корисника у установама за одрасле суд је лишио пословне способности, чиме су онемогућени да доносе одлуке битне за њихово здравље и живот. У систему социјалне заштите почеле су да се примењују скале функционалне процене које се односе на процену функционалности корисника и степена подршке који им је потребан, што ће отворити могућност да се пред судом покрену поступци за враћање одузете пословне способности, у неким деловима или у целини.
Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања је посвећено поступку деинституционализације који је у току. За то време Mинистарство се стара да живот оних који бораве у установама социјалне заштите буде што квалитетнији и достојанственији, као и да се повећа квалитет и број услуга у заједници.

Поводом Међународног дана жена на селу – 15. октобра, делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са државном секретарком Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Станом Божовић, и в.д. помоћнице министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нином Митић одржала је трибину у Крушевцу.

Трибина је одржана у сали градске општине у Крушевцу, где је градоначелнице Града Крушевца Јасмина Палуровић отворила скуп. Трибини су присуствовали,  и заменица градоначелнице, председник Скупштине града Крушевца, одборнице, чланови Савета за родну равноправност са председницом Савета Мирелом Ралић, помоћник градоначелнице за пољопривреду и жене из сеоских подручја, предузетнице и власнице пољопривредних газдинстава.

Том приликом госпођа Стана Божовић је истакла изузетну важност жена на селу у укупном развоју друштва  и уруралном развоју кроз активно учешће жена и коришћење њихових потенцијала у свим областима (економској, социјалној, културној, здравственој) - повећањем доступности услуга и програмима и мобилности жена са села.

„Услед друштвених стереотипа – жене на селу су често економски  зависне, не поседују имовину на своје име, низак је ниво доступности здравственој заштити. Ако имају пензију, махом су породичне пољопривредне, и износе око 7.500 динара, или 64 евра, или личне које су ниже од 15.000 динара, што је мање од административне линије сиромаштва’’, рекала је Божовић.

“Жене на селу треба да имају све оно што им омогућава лични и економски развој, као и приступ образовању, здравству, култури – као жене у граду. То је оно чему  Република Србија кроз своје планове и програме стреми”, изјавила је госпођа Божовић.

Међународни дан жена на селу се сваке године обележава широм света од четвртог заседања Светске конференције у Пекингу 2007. године,  када је датум установљен, да нагласи улогу жена на селу у пољопривредном и руралном развоју, повећању безбедности хране и отклањању сиромаштва у сеоским срединама.   

Делегација Министарства  је у склопу обележавања и дајући подршку женском предузетништву,  посетила и предузетницу Маргарету Станојевић у селу Беласица, која се из града преселила на село, јер је тамо видела могућност за развој  сопствене производње џемова, сокова, ајвара и која је добитница признања за своје производе.

Mинистaр за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Нови Сад,у којем га је примио градоначелник Милош Вучевић. Том приликом разговарало се о актуелним ресорним темама у присуству директора Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славка Имрића и председника Савеза пензионера Војводине Милана Ненадића.
 
Министар Ђорђевић и градоначелник Вучевић разматрали су планове и модалитете за унапређење сарадње, посебно када је реч о пројектима  из области социјалне заштите.
 
- Влада Републике Србије води одговорну политику према пензионерима као важном делу друштва и они неће никада бити запостављени, а резултати такве политике већ се рефлектују на статус пензионера који ћемо континуирано побољшавати - рекао је министар Ђорђевић.
 
Градоначелник Вучевић истакао је да му је велико задовољство што Нови Сад предњачи када је реч о систему социјалне заштите, константно радећи на унапређивању услуга за угрожене и осетљиве категорије становништва.
 
Као добре примере градоначелник је издвојио мере као што су повољности у јавном превозу, боравку у образовним установама и плаћању комуналних услуга за поједине категорије, али и бенефиције за најстарије суграђане попут рехабилитације у бањама и на мору које финансира Град путем ресорне управе. Директор Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славко Имрић и председник Савеза пензионера Војводине Милан Ненадић захвалили су на прилици да са министром и градоначелником разговарају о важним питањима која утичу на живот пензионера и посебно осетљивих категорија становништва.
 
Градоначелник Вучевић нагласио је да Град има изузетно добру сарадњу са министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и уопште са покрајинским и републичким органима, што је од пресудног значаја за унапређивање услова живота грађана.
 
- Јединство око основних циљева је неопходно, као и заједнички ангажман на решавању виталних питања за развој државе, а пре свега на пољу нових инвестиција, отварања нових радних места, јер бољи економски стандард значи и бољу социјалну заштиту за све грађане – закључио је градоначелник Милош Вучевић.

Сала „Србија“ (некадашња сала „Југославија“), најрепрезентативнија просторија Палате Србија, која се простире на осам ари, препознатљива по монументалним фрескама и импресивном таваницом у виду розете са челичним крацима, након више од пола века постојања биће реновирана на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уз подршку Удружења осигуравача Србије. 

Тим поводом министар Зоран Ђорђевић и генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић потписали су Уговор о  донацији коју чини извођење радова на реновирању пода сале „Србија“, у Палати „Србија“ на адреси Булевар Михајла Пупина бр. 2, у вредности од 1.765.706,40 динара. 

Сви подови у Палати Србија, која има карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века, а чија историја показује сложеност политичких, друштвених, културних и уметничких околности, израђени су од скупоцених материјала.

Министар Ђорђевић рекао је да су се у згради Палата Србија у прошлости дешавали велики и значајни догађаји, а да ће тако бити и у будућности, те да је из тог разлога она веома значајна за све грађане Србије.

„Ова зграда представља културно и историјско здање Србије које треба да се чува заувек. Иако нисмо надлежни за одржавање ове зграде, хтели смо да покажемо одговорност према ономе што је за нашу земљу од посебне важности“, рекао је министар и додао да је у будућности у плану да се, поред сале „Србија“, која је највећа, реконструишу и остале сале, али ће све задржати првобитан изглед.

Ђорђевић је захвалио Удружењу осигуравача Србије на подршци и истакао да је и досадашња сарадња са њима била на веома високом нивоу.

„Као једно од друштвено одговорних удружења они су разумели нашу жељу да допринесемо опстанку овог веома вредног здања наше земље и подржали су нашу иницијативу на Скупштини. На томе смо им веома захвални. Оваквим односом према нечему што представља заједничку својину свих грађана Србије учинићемо много за целу нашу земљу, а томе ће се сигурно дивити сви они који нас посете“, истакао је министар. 

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић рекао је да му је драго што је имао прилику да учествује у овој идеји и да је удружење увек на располагању држави када је у питању било који вид подршке.

„Ово за нас није донација, већ част. Драго нам је што ћемо на овај начин бити део историје и што ћемо вратити стари сале „Србија“, односно месту где су се окупљали и где ће се и даље окупљати највећи светски државници“, истакао је Јовановић.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић-Трефалт рекла је да се годишње догоди око 1.000 тешких повреда на раду, а да је половина у грађевинарству.

"За последње три-четири године број повреда се смањује. Ако посматрамо период од 2010. године, од 15 смртних повреда дошли смо на седам. Ове године имамо само четири смртне повреде у грађевинарству", рекла је Трефалт.

Додала је да опрема и средства за рад нису више кључни разлог повреда запослених, да је сада реч углавном о падовима са висине, али да је разлог томе и непоштовање организације рада и смањена концентрације запослених.

"Средства и опрема личне заштите се морају носити и под високим температурама, а мора се поштовати и доследна процедура рада", рекла је директорка Управе за безбедност и здравље на раду.

Када је реч о градилишту које су представници Министарства посетили, Трефалт је контатовала да су ту примењене све законске мере безбедности на раду и да је оно пример добре праксе.

То је констатовао и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је рекао да је спровођење мера безбедности на раду циљ које Министарство жели да постигне на свим градилиштима у Србији, како би се спречио губитак људских живота.

"Министарство је у задњих годину дана појачало инспекцијиски надзор у том смислу и надамо се да је и то један од разлога смањења повреда и губитка људских живота на раду", рекао је Поповић.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да то удружење подржава мере заштите на раду и да се, колико може, труди да допринесе побољшању услова у којима грађевинци раде.

Душко Вуковић из Синдиката грађевинских радника Србије указао је да се на градилишту "Централ Гардена" поштују све законске обавезе, али је навео да постоје послодавци који не поштују минимум мера безбедности и здравља на раду, те да има пуно грађевинаца који су непријављени и раде на црно.

Велики број грађевинаца је, како је додао, под теретом недостатка посла и нередовних и малих зарада.

Градилиште "Централ гарден" лоцирано је између улица Кнез Данилове, Станоја Главаша, Далматинске и Старине Новака, радови на том објекту су почели октобра прошле године, а завршетак прве фазе је планиран за новембар ове године.

На градилишту, чија је укупна површина 1,4 хектара, свакодневно послове обавља између 200 и 250 радника, а Маја Велимировић, која је задужена за безбедност у име извођача "Дирецт цапитал С", каже да се веома труде да обезбеде добре услове за рад, а да посебну пажњу обраћају на временске прилике последњих дана, када раднике у периоду највећих врућина склањају са главних плоча и обезбеђују им расхлађивање и одмор, као и да на том градилисту није забележена ниједна повреда на раду.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић учествовала је данас путем дигиталне платформе на Министарском форуму за међународну сарадњу „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, који се одржава у  Пекингу, у Кини.

Проф. др Кисић Тепавчевић је на Министарском форуму говорила у име свих институција Републике Србије које су укључене у систем опште безбедности и сигурности грађана, било да се ради о тренутно највећем изазову – пандемији корона вируса или о другим врстама природних катастрофа или оних изазваних људским фактором.

Министарка Кисић Тепавчевић је том приликом истакла да је глобална здравствена криза изазвана пандемијом корона вируса показала да је данас више него иначе потребна солидарност и осећај заједништва, јер само солидарни и заједничким напорима можемо савладати невидљивог и опасног непријатеља, који је уз све здравствене ризике донео и велике економске изазове.

Кисић Тепавчевић је навела да се, обављајући функцију министра задуженог за област социјалне заштите и заштиту на раду, суочила са потребом управљања ванредном ситуацијом изазваном корона вирусом, која је велики број корисника и радника установа социјалне заштите, као и старијих грађана који представљају угрожену категорију, изложила повећаном ризику од оболевања. 

„То је захтевало брзу процену ризика, преусмеравање кадровских, просторних и финансијских ресурса, примену превентивних мера за безбедан и здрав рад и нову организацију рада укључујући рад од куће и рад у карантинским условима. Новонастала кризна ситуација захтевала је и мењање и прилагођавање постојећих прописа, доношењем нових одлука у области социјалне заштите и заштите на раду, као и тесну сарадњу са здравственим и другим секторима“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Министарка Кисић Тепавчевић је напоменула да је Република Србија у претходним годинама интензивно радила на јачању припремљености земље и реаговања у кризним и ванредним ситуацијама, пре свега кроз мултисекторку сарадњу, а уз подршку и међународних организација и то пре свега Светске здравствене организације (СЗО). Како је додала, велики искорак је направљен израдом Националног плана припремљености и одговора здравственог система у кризним и ванредним ситуацијама, који је усвојен крајем 2018. године.  

Проф. др Кисић Тепавчевић је нагласила да Република Србија има снажан и свеобухватан правни оквир који се односи на припремљеност за ванредне ситуације, као и да је држава проценила, прилагодила и ускладила своје законодавство и политике у свим релевантним секторима како би омогућила ефективно управљање ризицима и ванредним ситуацијама. 

Кисић Тепавчевић је навела и да захваљујући механизму за сарадњу Кине и земаља Централне и Источне Европе и иницијативи „Појас и пут“, више од 150 земаља и међународних организација заједнички доприносе изградњи мира, сарадње и узајамног учења и развоја и да је Србија добила изузетно значајну улогу пре свега због одличних пријатељских односа са Кином, које карактерише дуга традиција пријатељства, дубоко међусобно поверење и поштовање. 

Поред низа пројеката и иницијатива којима је Кина утицала на унапређење економског развоја земаља потписница иницијативе “Појас и пут”, истиче се и допринос који је Кина дала техничком, кадровском и финансијском подршком у борби са изазовима који прате актуелну пандемију, додала је Кисић Тепавчевић.

„Опредељење наших влада је примарна заштита становништва као најважнијег ресурса који свака земља има. Република Србија је као чланица УН потписница готово свих  конвенција које се базирају на циљевима одрживог развоја који су осмишљени тако да воде постизању боље и одрживе будућности за све“, навела је Кисић Тепавчевић.

Домаћин министарског форума је Министарство за управљање ванредним ситуацијама Кине, а на форуму учествују и представници организација УН-а, регионалне организације и представници других земаља. На конференцији ће бити усвојена Пекиншка декларација о међународној сарадњи „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са делегацијом Светске Банке на челу са шефом канцеларије Светске Банке у Србији Стивеном Ндегва.

Министар Ђорђевић je на састанку упознао делегацију Светске банке да је Скупштина усвојила буџет за 2018. годину, којим су Министарству опредељена средства, већа у односу на прошлу годину за 1,3 милијарде динара.

„Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о финансијској подршци породици са децом и износ родитељског додатка за прво дете биће повећан са 39.000 на 100.000 динара“, рекао је министар и додао да је новина у Закону и исплата паушала од 5.000 динара за свако рођено дете, намењеног за куповину опреме за бебе, који ће се исплаћивати директно мајкама, односно родитељима.

Министар је упознао делегацију и са усвојеним Законом о запошљавању и  изменом Закона о раду чији је циљ пружање веће бриге о радницима, смањење незапослености и спречавање рада на црно.

„Послодавци ће према новим одредбама Закона о раду бити у обавези да, као и до сада, своје раднике пријаве у року од три дана, али радник ће тек након пријаве моћи да започне са радом, а не како је до сада била пракса, да тај рок започне тек након доласка инспектора када послодавац започне процедуру пријаве”, нагласио је министар.

Ђорђевић је информисао представнике Светске Банке о доношењу Стратегије социјалне заштите, у којој кључно место заузима увођење социјалних карата, о којима је на предходном састанку било речи. Такође је их је упознао у са планираном реорганизацијом и унапређењем центара за социјални рад, како самог рада центара, тако и инфраструктуре објеката.

Шеф делегације Светске банке захвалио је Ђорђевићу на пријему, детаљном упознавању са плановима и усвојеним изменама закона и изразио жељу да досадашња сарадња буде још већа с обзиром на простор и могућности.

''Влада Србије не брине само 3. децембра о особама са инвалидитетом него брине сваког дана'', рекао је Вулин новинарима након отварања манифестације коју по десети пут, под покровитељством Министарства за рад, организује удружење Хенди центар Колосеум из Београда.

Како је навео, брига о суграђанима према којима живот није био фер није наша законска обавеза, већ наше људско право, дужност, привилегија.

''Ми морамо да будемо фер и да учинимо све да њихов живот буде бољи. Свако људско биће има право да трага за срећом'', рекао је Вулин

Наводећи да је Влада Србије и у следећем буџету предвидела значајну количину новца за побољшање положаја особа са инвалидитетом, министар је истакао да ниједно социјално давање, које се тиче особа са инвалидитетом, није умањено.

''Национална служба за запошљавање је одвојила више од 500 милиона динара за подстицаје за запошљавање особа са инвалидитетом, одвојили смо 750 милиона динара за рефундавцију плата особа са инвалидитетом запослених у нашим заштитним радионицама, а 324 милиона динара је одвојено за различите конкурсе'', рекао је Вулин.

Како каже, све што је предвиђено спроводи се, па чак и преко тога.

Наводећи да особе са инвалидитетом, без обзира да ли живе у Београду или неком другом мањем месту у Србији, имају исто право на кретање и доступност, Вулин је истакао да је са МУП-ом обезбеђен новац да све Полицијске управе имају рампу за особе са инвалидитетом, као и да је договорено да свака филијала ПИО фонда има рампу или лифт.

''Све је то неважно уколико не пробудимо цело друштво да разуме и прихвати да не можеш човеку да судиш и да о њему мислиш на основу онога што не може или нема, већ можеш и мораш да волиш, поштујеш и да судиш на основу онога што може и што има, и хоће да подели'', закључио је Вулин.

Члан Градског већа Драгомир Петронијевић рекао је да је град у овој години започео акцију Београд без баријера у оквиру које је подигнуто, за сада, 85 рампи.

''До краја године тај број ће бити 96, а планирали смо 100 и у јануару ћемо доћи до тог броја'', рекао је Петронијевић, додајући да су за следећу годину већ опредељена средства за нових 150 рампи.

Председник удружења Хенди центар Колосеум из Београда Дарко Ивић оценио је да је доста тога урађено, али да увек може више.

''Увек има проблема, али мислим да идемо корак по корак, што је много боље него да урадимо два корака напред па да се враћамо корак назад'', рекао је Ивић.

Он је захвалио министру Вулину, који, како је рекао, током целе године помаже, што кроз пројекте, што кроз разне акције, и који је увек ту када треба.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг посетили су железару „ХБИС груп Србија“ у Смедереву и разговарали са руководством.
Руководство железаре упознало је министра са резултатима, успесима и плановима рада, након чега су амбасадор Кине и министар обишли погон.
"Изразили су уверење да ће из године у годину пословање бити све боље. Ове године очекују приход у висини од 800 милиона долара, као и инвестиције у висини од 150 милиона долара, што је у односу на прошлу, када су инвестиције износиле 120 милиона долара, повећање“, констатовао је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић је указао да је компанија ове године запослила 300 нових радника (150 нових радних места, и 150 отворених одласком запослених у пензију) и употпунила свој састав новом, младом радном снагом.
„Они желе даље да инвестирају овде и очекују боље резултате. Кажу да је овде челик најбољи у региону, као и да очекују после даљих инвестиција још бољи квалитет челика“, нагласио је министар.
Током посете разговарано је и о проблемима у компанији, те је договорено да се решења нађу са Министарством здравља и Министарством просвете и да се кроз дуално образовање едукују млади, како би могли да заснивају радни однос у ХБИС-у.
Министар Ђорђевић додао је да ће идуће године у Националној служби за запошљавање бити покренута и преквалификација.
„Највећи проблем ХБИС-а јесте велики број боловања, па гледамо како да то решимо, као и недостатак радне снаге. Такође постоји и један број људи који по њиховом мишљењу могу да оду у пензију, јер нису радно способни. Предложили смо им да их можемо послати на ванредне прегледе, како то предвиђа закон, те да треба да користе оно што пружа наше законодавство“, објаснио је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић негирао је да се планира измена и допуна Закона о раду због ХБИС-а, додајући да се ради о континуираном процесу, и да се закон мења због Србије, а не неке компаније.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је захвалио Влади Србије и председнику Александру Вучићу што дају велики допринос заједничкој упешној сарадњи.
Као кинески амбасадор даће, како је рекао, све од себе да се унапреди суштинска сарадња две земље.
Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић рекла је да су Смедеревци задовољни, 5.200 људи има сигурност, прима редовно плату, а Кинези као послодавци веома брину о радницима.
„ХБИС је срце Смедерева и захваљујући њима, Смедерево живи. Буџет града се сваке године пуни све више и више“, изјавила је градоначелница.