Претрага

Поводом Међународног дана жена на селу – 15. октобра, делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са државном секретарком Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Станом Божовић, и в.д. помоћнице министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нином Митић одржала је трибину у Крушевцу.

Трибина је одржана у сали градске општине у Крушевцу, где је градоначелнице Града Крушевца Јасмина Палуровић отворила скуп. Трибини су присуствовали,  и заменица градоначелнице, председник Скупштине града Крушевца, одборнице, чланови Савета за родну равноправност са председницом Савета Мирелом Ралић, помоћник градоначелнице за пољопривреду и жене из сеоских подручја, предузетнице и власнице пољопривредних газдинстава.

Том приликом госпођа Стана Божовић је истакла изузетну важност жена на селу у укупном развоју друштва  и уруралном развоју кроз активно учешће жена и коришћење њихових потенцијала у свим областима (економској, социјалној, културној, здравственој) - повећањем доступности услуга и програмима и мобилности жена са села.

„Услед друштвених стереотипа – жене на селу су често економски  зависне, не поседују имовину на своје име, низак је ниво доступности здравственој заштити. Ако имају пензију, махом су породичне пољопривредне, и износе око 7.500 динара, или 64 евра, или личне које су ниже од 15.000 динара, што је мање од административне линије сиромаштва’’, рекала је Божовић.

“Жене на селу треба да имају све оно што им омогућава лични и економски развој, као и приступ образовању, здравству, култури – као жене у граду. То је оно чему  Република Србија кроз своје планове и програме стреми”, изјавила је госпођа Божовић.

Међународни дан жена на селу се сваке године обележава широм света од четвртог заседања Светске конференције у Пекингу 2007. године,  када је датум установљен, да нагласи улогу жена на селу у пољопривредном и руралном развоју, повећању безбедности хране и отклањању сиромаштва у сеоским срединама.   

Делегација Министарства  је у склопу обележавања и дајући подршку женском предузетништву,  посетила и предузетницу Маргарету Станојевић у селу Беласица, која се из града преселила на село, јер је тамо видела могућност за развој  сопствене производње џемова, сокова, ајвара и која је добитница признања за своје производе.

Mинистaр за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Нови Сад,у којем га је примио градоначелник Милош Вучевић. Том приликом разговарало се о актуелним ресорним темама у присуству директора Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славка Имрића и председника Савеза пензионера Војводине Милана Ненадића.
 
Министар Ђорђевић и градоначелник Вучевић разматрали су планове и модалитете за унапређење сарадње, посебно када је реч о пројектима  из области социјалне заштите.
 
- Влада Републике Србије води одговорну политику према пензионерима као важном делу друштва и они неће никада бити запостављени, а резултати такве политике већ се рефлектују на статус пензионера који ћемо континуирано побољшавати - рекао је министар Ђорђевић.
 
Градоначелник Вучевић истакао је да му је велико задовољство што Нови Сад предњачи када је реч о систему социјалне заштите, константно радећи на унапређивању услуга за угрожене и осетљиве категорије становништва.
 
Као добре примере градоначелник је издвојио мере као што су повољности у јавном превозу, боравку у образовним установама и плаћању комуналних услуга за поједине категорије, али и бенефиције за најстарије суграђане попут рехабилитације у бањама и на мору које финансира Град путем ресорне управе. Директор Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славко Имрић и председник Савеза пензионера Војводине Милан Ненадић захвалили су на прилици да са министром и градоначелником разговарају о важним питањима која утичу на живот пензионера и посебно осетљивих категорија становништва.
 
Градоначелник Вучевић нагласио је да Град има изузетно добру сарадњу са министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и уопште са покрајинским и републичким органима, што је од пресудног значаја за унапређивање услова живота грађана.
 
- Јединство око основних циљева је неопходно, као и заједнички ангажман на решавању виталних питања за развој државе, а пре свега на пољу нових инвестиција, отварања нових радних места, јер бољи економски стандард значи и бољу социјалну заштиту за све грађане – закључио је градоначелник Милош Вучевић.

Сала „Србија“ (некадашња сала „Југославија“), најрепрезентативнија просторија Палате Србија, која се простире на осам ари, препознатљива по монументалним фрескама и импресивном таваницом у виду розете са челичним крацима, након више од пола века постојања биће реновирана на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уз подршку Удружења осигуравача Србије. 

Тим поводом министар Зоран Ђорђевић и генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић потписали су Уговор о  донацији коју чини извођење радова на реновирању пода сале „Србија“, у Палати „Србија“ на адреси Булевар Михајла Пупина бр. 2, у вредности од 1.765.706,40 динара. 

Сви подови у Палати Србија, која има карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века, а чија историја показује сложеност политичких, друштвених, културних и уметничких околности, израђени су од скупоцених материјала.

Министар Ђорђевић рекао је да су се у згради Палата Србија у прошлости дешавали велики и значајни догађаји, а да ће тако бити и у будућности, те да је из тог разлога она веома значајна за све грађане Србије.

„Ова зграда представља културно и историјско здање Србије које треба да се чува заувек. Иако нисмо надлежни за одржавање ове зграде, хтели смо да покажемо одговорност према ономе што је за нашу земљу од посебне важности“, рекао је министар и додао да је у будућности у плану да се, поред сале „Србија“, која је највећа, реконструишу и остале сале, али ће све задржати првобитан изглед.

Ђорђевић је захвалио Удружењу осигуравача Србије на подршци и истакао да је и досадашња сарадња са њима била на веома високом нивоу.

„Као једно од друштвено одговорних удружења они су разумели нашу жељу да допринесемо опстанку овог веома вредног здања наше земље и подржали су нашу иницијативу на Скупштини. На томе смо им веома захвални. Оваквим односом према нечему што представља заједничку својину свих грађана Србије учинићемо много за целу нашу земљу, а томе ће се сигурно дивити сви они који нас посете“, истакао је министар. 

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић рекао је да му је драго што је имао прилику да учествује у овој идеји и да је удружење увек на располагању држави када је у питању било који вид подршке.

„Ово за нас није донација, већ част. Драго нам је што ћемо на овај начин бити део историје и што ћемо вратити стари сале „Србија“, односно месту где су се окупљали и где ће се и даље окупљати највећи светски државници“, истакао је Јовановић.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић-Трефалт рекла је да се годишње догоди око 1.000 тешких повреда на раду, а да је половина у грађевинарству.

"За последње три-четири године број повреда се смањује. Ако посматрамо период од 2010. године, од 15 смртних повреда дошли смо на седам. Ове године имамо само четири смртне повреде у грађевинарству", рекла је Трефалт.

Додала је да опрема и средства за рад нису више кључни разлог повреда запослених, да је сада реч углавном о падовима са висине, али да је разлог томе и непоштовање организације рада и смањена концентрације запослених.

"Средства и опрема личне заштите се морају носити и под високим температурама, а мора се поштовати и доследна процедура рада", рекла је директорка Управе за безбедност и здравље на раду.

Када је реч о градилишту које су представници Министарства посетили, Трефалт је контатовала да су ту примењене све законске мере безбедности на раду и да је оно пример добре праксе.

То је констатовао и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је рекао да је спровођење мера безбедности на раду циљ које Министарство жели да постигне на свим градилиштима у Србији, како би се спречио губитак људских живота.

"Министарство је у задњих годину дана појачало инспекцијиски надзор у том смислу и надамо се да је и то један од разлога смањења повреда и губитка људских живота на раду", рекао је Поповић.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да то удружење подржава мере заштите на раду и да се, колико може, труди да допринесе побољшању услова у којима грађевинци раде.

Душко Вуковић из Синдиката грађевинских радника Србије указао је да се на градилишту "Централ Гардена" поштују све законске обавезе, али је навео да постоје послодавци који не поштују минимум мера безбедности и здравља на раду, те да има пуно грађевинаца који су непријављени и раде на црно.

Велики број грађевинаца је, како је додао, под теретом недостатка посла и нередовних и малих зарада.

Градилиште "Централ гарден" лоцирано је између улица Кнез Данилове, Станоја Главаша, Далматинске и Старине Новака, радови на том објекту су почели октобра прошле године, а завршетак прве фазе је планиран за новембар ове године.

На градилишту, чија је укупна површина 1,4 хектара, свакодневно послове обавља између 200 и 250 радника, а Маја Велимировић, која је задужена за безбедност у име извођача "Дирецт цапитал С", каже да се веома труде да обезбеде добре услове за рад, а да посебну пажњу обраћају на временске прилике последњих дана, када раднике у периоду највећих врућина склањају са главних плоча и обезбеђују им расхлађивање и одмор, као и да на том градилисту није забележена ниједна повреда на раду.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић учествовала је данас путем дигиталне платформе на Министарском форуму за међународну сарадњу „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, који се одржава у  Пекингу, у Кини.

Проф. др Кисић Тепавчевић је на Министарском форуму говорила у име свих институција Републике Србије које су укључене у систем опште безбедности и сигурности грађана, било да се ради о тренутно највећем изазову – пандемији корона вируса или о другим врстама природних катастрофа или оних изазваних људским фактором.

Министарка Кисић Тепавчевић је том приликом истакла да је глобална здравствена криза изазвана пандемијом корона вируса показала да је данас више него иначе потребна солидарност и осећај заједништва, јер само солидарни и заједничким напорима можемо савладати невидљивог и опасног непријатеља, који је уз све здравствене ризике донео и велике економске изазове.

Кисић Тепавчевић је навела да се, обављајући функцију министра задуженог за област социјалне заштите и заштиту на раду, суочила са потребом управљања ванредном ситуацијом изазваном корона вирусом, која је велики број корисника и радника установа социјалне заштите, као и старијих грађана који представљају угрожену категорију, изложила повећаном ризику од оболевања. 

„То је захтевало брзу процену ризика, преусмеравање кадровских, просторних и финансијских ресурса, примену превентивних мера за безбедан и здрав рад и нову организацију рада укључујући рад од куће и рад у карантинским условима. Новонастала кризна ситуација захтевала је и мењање и прилагођавање постојећих прописа, доношењем нових одлука у области социјалне заштите и заштите на раду, као и тесну сарадњу са здравственим и другим секторима“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Министарка Кисић Тепавчевић је напоменула да је Република Србија у претходним годинама интензивно радила на јачању припремљености земље и реаговања у кризним и ванредним ситуацијама, пре свега кроз мултисекторку сарадњу, а уз подршку и међународних организација и то пре свега Светске здравствене организације (СЗО). Како је додала, велики искорак је направљен израдом Националног плана припремљености и одговора здравственог система у кризним и ванредним ситуацијама, који је усвојен крајем 2018. године.  

Проф. др Кисић Тепавчевић је нагласила да Република Србија има снажан и свеобухватан правни оквир који се односи на припремљеност за ванредне ситуације, као и да је држава проценила, прилагодила и ускладила своје законодавство и политике у свим релевантним секторима како би омогућила ефективно управљање ризицима и ванредним ситуацијама. 

Кисић Тепавчевић је навела и да захваљујући механизму за сарадњу Кине и земаља Централне и Источне Европе и иницијативи „Појас и пут“, више од 150 земаља и међународних организација заједнички доприносе изградњи мира, сарадње и узајамног учења и развоја и да је Србија добила изузетно значајну улогу пре свега због одличних пријатељских односа са Кином, које карактерише дуга традиција пријатељства, дубоко међусобно поверење и поштовање. 

Поред низа пројеката и иницијатива којима је Кина утицала на унапређење економског развоја земаља потписница иницијативе “Појас и пут”, истиче се и допринос који је Кина дала техничком, кадровском и финансијском подршком у борби са изазовима који прате актуелну пандемију, додала је Кисић Тепавчевић.

„Опредељење наших влада је примарна заштита становништва као најважнијег ресурса који свака земља има. Република Србија је као чланица УН потписница готово свих  конвенција које се базирају на циљевима одрживог развоја који су осмишљени тако да воде постизању боље и одрживе будућности за све“, навела је Кисић Тепавчевић.

Домаћин министарског форума је Министарство за управљање ванредним ситуацијама Кине, а на форуму учествују и представници организација УН-а, регионалне организације и представници других земаља. На конференцији ће бити усвојена Пекиншка декларација о међународној сарадњи „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са делегацијом Светске Банке на челу са шефом канцеларије Светске Банке у Србији Стивеном Ндегва.

Министар Ђорђевић je на састанку упознао делегацију Светске банке да је Скупштина усвојила буџет за 2018. годину, којим су Министарству опредељена средства, већа у односу на прошлу годину за 1,3 милијарде динара.

„Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о финансијској подршци породици са децом и износ родитељског додатка за прво дете биће повећан са 39.000 на 100.000 динара“, рекао је министар и додао да је новина у Закону и исплата паушала од 5.000 динара за свако рођено дете, намењеног за куповину опреме за бебе, који ће се исплаћивати директно мајкама, односно родитељима.

Министар је упознао делегацију и са усвојеним Законом о запошљавању и  изменом Закона о раду чији је циљ пружање веће бриге о радницима, смањење незапослености и спречавање рада на црно.

„Послодавци ће према новим одредбама Закона о раду бити у обавези да, као и до сада, своје раднике пријаве у року од три дана, али радник ће тек након пријаве моћи да започне са радом, а не како је до сада била пракса, да тај рок започне тек након доласка инспектора када послодавац започне процедуру пријаве”, нагласио је министар.

Ђорђевић је информисао представнике Светске Банке о доношењу Стратегије социјалне заштите, у којој кључно место заузима увођење социјалних карата, о којима је на предходном састанку било речи. Такође је их је упознао у са планираном реорганизацијом и унапређењем центара за социјални рад, како самог рада центара, тако и инфраструктуре објеката.

Шеф делегације Светске банке захвалио је Ђорђевићу на пријему, детаљном упознавању са плановима и усвојеним изменама закона и изразио жељу да досадашња сарадња буде још већа с обзиром на простор и могућности.

''Влада Србије не брине само 3. децембра о особама са инвалидитетом него брине сваког дана'', рекао је Вулин новинарима након отварања манифестације коју по десети пут, под покровитељством Министарства за рад, организује удружење Хенди центар Колосеум из Београда.

Како је навео, брига о суграђанима према којима живот није био фер није наша законска обавеза, већ наше људско право, дужност, привилегија.

''Ми морамо да будемо фер и да учинимо све да њихов живот буде бољи. Свако људско биће има право да трага за срећом'', рекао је Вулин

Наводећи да је Влада Србије и у следећем буџету предвидела значајну количину новца за побољшање положаја особа са инвалидитетом, министар је истакао да ниједно социјално давање, које се тиче особа са инвалидитетом, није умањено.

''Национална служба за запошљавање је одвојила више од 500 милиона динара за подстицаје за запошљавање особа са инвалидитетом, одвојили смо 750 милиона динара за рефундавцију плата особа са инвалидитетом запослених у нашим заштитним радионицама, а 324 милиона динара је одвојено за различите конкурсе'', рекао је Вулин.

Како каже, све што је предвиђено спроводи се, па чак и преко тога.

Наводећи да особе са инвалидитетом, без обзира да ли живе у Београду или неком другом мањем месту у Србији, имају исто право на кретање и доступност, Вулин је истакао да је са МУП-ом обезбеђен новац да све Полицијске управе имају рампу за особе са инвалидитетом, као и да је договорено да свака филијала ПИО фонда има рампу или лифт.

''Све је то неважно уколико не пробудимо цело друштво да разуме и прихвати да не можеш човеку да судиш и да о њему мислиш на основу онога што не може или нема, већ можеш и мораш да волиш, поштујеш и да судиш на основу онога што може и што има, и хоће да подели'', закључио је Вулин.

Члан Градског већа Драгомир Петронијевић рекао је да је град у овој години започео акцију Београд без баријера у оквиру које је подигнуто, за сада, 85 рампи.

''До краја године тај број ће бити 96, а планирали смо 100 и у јануару ћемо доћи до тог броја'', рекао је Петронијевић, додајући да су за следећу годину већ опредељена средства за нових 150 рампи.

Председник удружења Хенди центар Колосеум из Београда Дарко Ивић оценио је да је доста тога урађено, али да увек може више.

''Увек има проблема, али мислим да идемо корак по корак, што је много боље него да урадимо два корака напред па да се враћамо корак назад'', рекао је Ивић.

Он је захвалио министру Вулину, који, како је рекао, током целе године помаже, што кроз пројекте, што кроз разне акције, и који је увек ту када треба.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг посетили су железару „ХБИС груп Србија“ у Смедереву и разговарали са руководством.
Руководство железаре упознало је министра са резултатима, успесима и плановима рада, након чега су амбасадор Кине и министар обишли погон.
"Изразили су уверење да ће из године у годину пословање бити све боље. Ове године очекују приход у висини од 800 милиона долара, као и инвестиције у висини од 150 милиона долара, што је у односу на прошлу, када су инвестиције износиле 120 милиона долара, повећање“, констатовао је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић је указао да је компанија ове године запослила 300 нових радника (150 нових радних места, и 150 отворених одласком запослених у пензију) и употпунила свој састав новом, младом радном снагом.
„Они желе даље да инвестирају овде и очекују боље резултате. Кажу да је овде челик најбољи у региону, као и да очекују после даљих инвестиција још бољи квалитет челика“, нагласио је министар.
Током посете разговарано је и о проблемима у компанији, те је договорено да се решења нађу са Министарством здравља и Министарством просвете и да се кроз дуално образовање едукују млади, како би могли да заснивају радни однос у ХБИС-у.
Министар Ђорђевић додао је да ће идуће године у Националној служби за запошљавање бити покренута и преквалификација.
„Највећи проблем ХБИС-а јесте велики број боловања, па гледамо како да то решимо, као и недостатак радне снаге. Такође постоји и један број људи који по њиховом мишљењу могу да оду у пензију, јер нису радно способни. Предложили смо им да их можемо послати на ванредне прегледе, како то предвиђа закон, те да треба да користе оно што пружа наше законодавство“, објаснио је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић негирао је да се планира измена и допуна Закона о раду због ХБИС-а, додајући да се ради о континуираном процесу, и да се закон мења због Србије, а не неке компаније.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је захвалио Влади Србије и председнику Александру Вучићу што дају велики допринос заједничкој упешној сарадњи.
Као кинески амбасадор даће, како је рекао, све од себе да се унапреди суштинска сарадња две земље.
Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић рекла је да су Смедеревци задовољни, 5.200 људи има сигурност, прима редовно плату, а Кинези као послодавци веома брину о радницима.
„ХБИС је срце Смедерева и захваљујући њима, Смедерево живи. Буџет града се сваке године пуни све више и више“, изјавила је градоначелница.

Реч је о Меморандуму о сарадњи за спровођење мера социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, а потписао га је и в.д. директор Градског центра за социјални рад Владимир Илић.

Захваљујући Меморандуму, радно способни примаоци социјалне помоћи имаће прилику да се више укључе у друштво, на више начина, попут образовања и рада, рекао је Вулин.

Према речима министра, они неће бити ангажовани осам сати дневно, а поступак ће ићи тако што се радно способан корисник позове на разговор и понуди му се програм радне активације.

Уколико се не прихвати план активације, прво се умањује социјална помоћ, а онда, уколико позвано лице заиста неће да ради, губи социјалну помоћ. То се, како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, не односи на радно неспособне.
"Ничије дете неће остати без социјалне помоћи јер није радно способно и није дужно да одговара за то што његов отац неће да ради. Ово се не односи на болесне, старе и на оне који на било који начин не могу да раде", рекао је Вулин.

Он је истакао да је ово прилика да се радно способни корисници социјалне помоћи активирају, да им се "да подстицај да изађу из зачараног круга беде и да се радом препоруче заједници".

Вулин је рекао и да, према анкетама, већина радно способних прималаца социјалне помоћи жели да ради, што је и очекивао
"Ово је начин да кроз рад и образовање покушате да промените свој статус и да кажете хвала заједници и држави за оно што добијате од њих", рекао је Вулин и додао да се онај ко не ради не може надати да ће променити свој статус.

Вулин је рекао да постоји тенденција да социјална помоћ постане занимање и једини извор прихода, па се не тражи посао.
"11.000 људи су довољно здрави да могу да раде, немају посао и добијају новчану помоћ. Има ли ишта логичније него да нешто и раде и да им пружимо прилику да кроз рад и образовање покушају да промене свој статус. Ово је добра вест", подвукао је Вулин.

Мали је истакао да Град подржава иницијативу Владе и Министарства за рад како би се социјалним корисницима који добијају новчану помоћ омогућило да се активирају и на неки начин дају допринос друштву.
"Стварамо услове да се радно способни људи, који примају новчану помоћ, активирају у институцијама и установама чији је
Београд оснивач, као и у јавно-комуналним предузећима", рекао је Мали.

Он је најавио да следи потписивање протокола којима ће Центар за социјални рад и установе Града Београда јасно дефинисати обавезе, одговорности, надлежности и опис посла људи који ће радити у тим установама.

Градоначелник је рекао да ће Град и у будућности подржати сваку иницијативу Владе, посебно оне које су усмерене ка социјалним категоријама становништва које омогућавају њихово активно укључивање у друштво и допринос локалној заједници.
Илић је рекао да је Градски центар за социјални рад током 2013. године имао 100.000 корисника.

Он је додао да су институције почеле да раде на повећању социјалне укључености радно способних прималаца социјалне помоћи, али да је потребно да се ти корисници што више активирају и прихвате донете мере.

Илић је рекао да је истраживање на узорку од 240 породица, у којима су радно способни корисници, показало да "што су корисници дуже на евиденцији Центра за социјални рад, то мање траже посао". "Две трећине корисника уопште не тражи запослење", закључио је Илић.

Изасланици председника Хрватске, као и хрватске владе и Сабора положили су венце на спомен обележје, док је у име Владе Србије пошту одао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Вулин је истакао да се ти злочини не смеју заборавити и да зато данас и о њима говоримо, јер "ако се заборави, увек се и понови, ко не памти, изнова преживи".

Вулин је, истакавши да је Хрватска постала чланица ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих њених грађана, а не на темељу Независне државе Хрватске, рекао и да Србија жели да уђе у ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих својих грађана.

Он је истакао да Србија поштује Хрватску која је њен сусед, чак и када не мисле исто о истим деловима историје, али да када је реч о Јадовну, Јасеновцу и Градишки, и Србија и Хрватска и свака друга земља на свету, мисле исто, "јер није могуће другачије мислити на стратишту људи и људскости".

"На гробљу браће моје не могу да дозволим да буде име хрватско и име усташко, јер то није истина - Хрват је човек, ни бољи, ни лошији од Србина, Јевреја, Рома... а усташа је звер и нешто што нема људскости у себи", рекао је Вулин.

Ово је, како је саопштило ресорно министарство, први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру меморијалног центра "Јадовно" да у име Владе Србије присуствује министар.

Пре комеморативног скупа код споменика, код Шаранове јаме, места које су током 1941. бачена тела 73 српска свештеника и других жртава, владика СПЦ Јован Ћулибрк служио је помен док је главни рабин у Хрватској Лућијано Моше Прелевић читао кадиш - молитву за мртве.

Почаст страдалима одали су председници Савеза антифашитичких бораца и Антифашиста Хрватске, Координација јеврејских општина Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве се одржава захваљујући ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Србије у Хрватској, Српском народном вијећу, Епархији горњо-карловачкој СПЦ, Координацији жидовских опћина Хрватске као и Савезу антифашистичих бораца и антифашиста.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као "Јадовно", био је отворен 21. априла 1941. године, а затворен је, на захтев италијанске војске између 15. и 20. августа исте године

Јадовно је познато као место људске патње и бола, а налази се у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама.

До сада је на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме - "бездануше", стратишта Срба и Јевреја, међу којима су најистраженије Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године а на предлог удружења "Јадовно 1941.", 24. јун је одређен за Дан сећања на Јадовно 1941.