Инспекторат за рад, је увидом у евиденцију Централног регистра обавезног социјалног осигурања, уочио да су поједини послодавци код којих је приликом надзора извршених ове године откривено три и више непријављених радника, те раднике пријавили на обавезно социјално осигурање, али су их после 10-15 дана поново одјавили са осигурања. Због тога је Инспекторат од 4. до 14. јула ове године код тих послодаваца извршио ванредне, ненајављене надзоре.
У контролама 313 послодаваца затечено је 4.058 радника, од којих је 356 било ангажовано „на црно“. У претходним контролама ове године код тих послодаваца је откривено 2.023 непријављена радника, што значи да је након надзора инспектора радни однос заснован са њих 1.873. Новом контролом је утврђено да се од тог броја 1.264 и даље налази у радном односу, а 609 више није запослено. Међу ангажованим радницима 135 је поново радило „на црно“. Поред тога, код контролисаних послодаваца откривен je и 221 нови непријављени радник. Радници „на црно“ затечени су код укупно 76 послодаваца, а радници са којима је после претходног надзора био заснован радни однос, па су у међувремену одјављени, откривени су код 32 послодавца. Највише непријављених радника затечено је код једног послодавца у Врању − 41, затим код послодавца у Трговишту – 32, код послодавца у Горњем Милановцу – 18 и код послодавца у Великој Плани – 16 радника. Највише радника је поново ангажовао „на црно“ један послодавац у Нишу − 30, затим послодавац у Иригу − 11, у Горњем Милановцу − 15, и један послодавац у Краљеву − седам радника. Због утврђених прекршаја инспектори су одмах поднели 42 захтева за покретање прекршајног поступка против послодаваца и издали 10 прекршајних налога због прекршаја прописаног Законом о раду који се односи на недржање уговора о раду или другог одговарајућег уговора у складу са законом (или копије уговора) на месту рада. На основу утврђених неправилности инспектори су одмах донели и 54 решења којима су послодавцима наложили да са непријављеним радницима заснују радни однос, да утврде одмор у току рада и распоред рада у недељи, као и новчани износ основне зараде, да доставе запосленима обрачун зараде и воде месечну евиденцију о заради и накнади зараде.
БЕОГРАД - У Миксер хаусу вечерас је обележена годишњица рада Миксалишта, кроз које је за претходних годину дана прошло и добило помоћ око 150.000 избеглица са Блиског истока.
Државни секретар у Министарству за рад Ненад Иванишевић поручио да Србија има јасну политику према људима у невољи.
"Били смо спремни, јесмо и бићемо спремни да помогнемо свакоме ко дође, а треба му помоћ", рекао је Иванишевић истичући да балканска рута није затворена и да о томе сви треба да воде рачуна.
Он је истакао да Србија политику неће мењати и да ће се надлежни, заједно са цивилним друштвом и хуманитарним организацијама трудити да пруже свима неопходну помоћ.
Иванишевић је апеловао и да се питање избеглица не везује за питање тероризма, јер то, како је навео, нема везе једно са дугим.
"Ово су људи у невољи којима је потребна помоћ, а криминалце треба ставити у затвор", навео је он.
Како је рекао извршни директор Миксера Иван Лалић наставиће се са пружањем помоћи избеглицама, јер то, истиче, показује лепу слику Србије.
"Када смо пре годину дана почели акцију, то је била спонтана грађанска акција, без плана, вођена идејом да се помогне људима у невољи. Да ми је неко рекао да ће прерасти у овако озбиљну причу, не бих веровао", рекао је Лалић.
Он је рекао да је кроз Миксалиште прошло 150.000 избеглица, којима је помоћ пружило више од 1.300 волонтера из целог света, додајући да је осим пружене помоћи, важно радити на интеграцији тих људи.
Лалић је додао да му је драго што је обележавању присуствовао државни секретар Министарства за рад Ненад Иванишевић, те да је Миксалиште сјајан пример сарадње државе и цивилног сектора.
Пре годину дана Миксер удружење је покренуло у јавности друштвену капмању прикупљања хуманитарне помоћи за избеглице са Блиског истока, а у међувремену се придружио велики број хуманитарних организација које су помогле да Миксалиште постане незаобилазна адреса за мигранте.
Шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је да је пројекат попут Миксалишта изузетно важан, јер искуство УН, не само у Србији, већ и широм света показује да када влада и цивилно друштво раде заједно, разговарају, расправљају око најбољег решења, онда се може постићи успех и напредак.
"То је успех и за избеглице и за грађане Србије", рекао је Шодер.
Како је рекао, УНХЦР у Србији подржава Миксалиште и наставиће то да чини и даље.
"Оно што морамо да урадимо и оно што је предност овог пројекта, је управо, да ставимо људе у центар свега што радимо", рекао је Шодер.
МРАКОВИЦА/ПРИЈЕДОР - Полагањем венаца и културно-уметничким програмом данас је обележена 74. годишњица од велике битке на Козари, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин нагласио је да Република Српска постоји управо зато да се јасеновачко зло више никада не би поновило.
“Зато кад питају зашто Република Српска, па зато да више никада ниједна мајка не би сина учила да ћути пре него што плаче, да збег не ода, да нам деца расту, пишу својим писмом, да се радују, да трају, да живе у миру, да буду праведнија, срећиња, здравија, богатија, него што смо ми били, па кад питају зашто Република Српска, е зато Република Српска”, рекао је министар на комеморативном скупу на Козари.
Нагласио је да, док год је владе коју води Александар Вучић, Република Српска ће бити чувана, брањена, помагана и финансијски и дипломатски, јер, како је истакао, Србија РС види као гарант опстанка српског народа на овим просторима, види је “успешну, честиту, праведну, мирољубиву, онакву каква и Србија јесте”.
“И зато вам кажем, када покушају да у Сребреници убију нашег премијера, а он одмах позове на мир, суживот и праштање, то је зато што мисли на РС, како вама да буде лакше, да буде боље, то је зато што мисли на вас и не види никакву Босну без Републике Српске. Тако Србија мисли, томе се нада и радује, као и свако дете овде”, рекао је Вулин, захваливши се свима што доводе децу на “тај велики историјски час”, да пољубе споменик дедовима.
“Хвала вам што сте овде данас доказ да Срби неће и нису никада одустали од слободе и да су увек били на правој страни света”, рекао је Вулин многобројним поштоваоцима битке на Козари и нагласио да су нас баш на тој планини наши преци уписали у бољи део света, сачували нам право на образ, на прошлост, будућност.
Вулин је нагласио да су у овим планинама, “под збеговима, камама, куршумима”, мајке рађале синове, које су најпре училе да ћуте, да плачом не ода збег, ако ли га плачом ода, доћи ће "кама и јама".
“Непрегледне колоне које су завршавале у Јасеновцу, Градишци, под страшним усташким злом, које свет није видео и мало ко може да га разуме и појми. Кажу они који су видели очи деце јасеновачке, козарачке, градиштанске, да су им у очима видели замрзуте крикове мајки, очева смрзунте очи, остариле пред превеликим злом”, рекао је Вулин.
И баш зато, нагласио је министар, нема ниједног кривог Козарчанина, ни детета јасеновачког и градиштанског и нема ниједног невиног стрељаног у Блајбургу и не могу се поредити та два венца и те две смрти.
“Нису за поређење џелати јасеновачки и крволоци усташки и домобрански и деца јасеновачка, градиштанска, козарачка. Нема изједначавања у смрти. Они су својом смрћу и жовотом показали и доказали. Немојте да они који су дошли иза њих вређају честити живот, ма како кратак био, деце козарачке, јасеновачке и деце градиштанске. Немојте да ова генерација поквари успомену изједначавањем жртава и џелата”, рекао је министар.
Каже и да су 20 година после Другог светског рата, када су, на овој истој планини најзад запевали, пратећи првог војника, отхрањеног дечака који није запамтио усташку каму и јаму, Срби поверовали да се зло више никада неће вратити.
“Поверовали су, али је нада била лажна, чули су и видели како су почели да смањују бројеве у Јасеновцу, да прекопавају дечје кости, да црне заставе изнова ваде однекуд, како се зло ствара. И зато нико не може да разуме ратове деведесетих година без признавања и познавање јасеновачког геноцида и зато нико не може да разуме шта се десило на овим брдима, рекама, а да не разуме да свако оживаљавање зла усташког и свако пребројавање жртава јасеновачких води у ново зло, само зло и ни у шта друго”, нагласио је Вулин.
Како је рекао, својом жртвом наси преци ставили су нас међу најбоље, највеће, најјаче, купили нам право да говоримо својим језиком, да мислимо, да се радујемо и да деци дајемо име по највишој вредности коју знамо- слободи.
“Мало је народа на свету који слободу цене више од Срба, а само један народ на кугли земаљској сину и кћерци даје име по највећој вредности коју може да замисли- слободи. Само Србин детету даје име Слободан, Слободанка, ниједан други народ, јер само Срби толико цене слободу изнад свега”, рекао је министар.
Истиче да су Срби и пре 74 године радили једино што су могли- стали су на страну слободе, тако су им поступали и дедови, прадедови, када су знали да ће само тако њихови синови, унуци безусловно и увек стати на страну слободе.
“Други народи су се двоумили, бирали, чекали казну или награду, а Срби нису чекали ни казну ни награду, одмах су стали уз слободу, јер само тако умеју да живе и дишу”, рекао је министар.
Обележавању 74. годишњице од велике битке на Козари присуствовали су званичници владе, Скупштине Републике Српске, изасланик председника РС, делегације СУБНОР-а РС и Србије, Удружења логораша из Србије и Републике Српске, учесници НОБ, као и велики број грађана.
Манифестацију су организовали Одбори за неговање традиција ослободилачких ратова РС и Србије, а учествовали су глумац Горан Јокић, хор Александар Невски, оперска певачица Миљана Радиновић, изворна група “Огњиште из Дрвара”.
Многобројни су носили заставе Југославије, капе са петокраком, црвене мараме, слике маршала Тита, а певале су се песме “Каћуша”, “Млада партизанка коло водила”, “По шумама и горама”, “Ој Козаро”.
Битка на Козари водила се јуна и јула 1942. између малобројних партизанских јединица против више од три дивизије немачког Вермахта, помогнуте са скоро две дивизије усташа.
На Меморијалном зиду споменика на Мраковици уписано је 9.921 име палих партизана, такође је тада побијено 33.398 цивила, док судбина многих до данас није позната.
„Нови Закон о безбедности и здрављу на раду, очекује се у току ове године, а поред њега у плану су и Закон о осигурању у случају повреде на раду, Измене и допуне Закона о социјалној заштити, Закон о социјалним картама и Закон о социјалном предузетништву“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на Четвртој годишњој конференцији Владе Србије и Националне организације за локални економски развој (НАЛЕД) "Излаз из сиве економије".
Како каже, све ово допринеће да грађани буду уверени да је држава на њиховој страни и да све ради у њихову корист.
„Обавеза Владе Србије је да брани радничка права и у томе треба сви заједнички да учествујемо. Радници треба да буду свесни својих права и да пријаве оне који их крше. За државу они представљају кључ успеха, јер без задовољних радника, нема ни добрих резултата, а ни напретка“, рекао је министар.
Ђорђевић је истакао је да је у току 2017. и 2018. године Министарство поставило посебан акценат на борбу против сиве економије, посебно кроз пројекат у сарадњи са Краљевином Норвешком„ Реци НЕ раду на црно“ који је дао одличне резултате.
„Сви радници морају да раде у складу са законом јер тиме остварују и право на здравствено и социјално осигурање, а желимо да и они тога буду свесни. Појачаним инспекцијским надзорима контролишемо и послодавце, односно да ли су обезбедили права која радницима следују. На сајту Министарства уведена је и пракса да се објављују листе оних који раде у складу са законом, али и оних који га крше и верујемо да ће и то допринети да рад на црно више не постоји“, рекао је министар.
Ђорђевић је истакао и да је у 2018. години било за 31 одсто више инспекцијских надзора него у 2017. години, али да је ипак утврђен мањи број оних који су радили на црно што показује велики помак када је у питању борба против рада на црно.
Према његовим речима, посебан значај имаће и израда социјалних карата, којим ће расподела социјалне помоћи бити транспарентнија. Навео је и да је и увођење регистара, за пријаву сезонских радника такође од велике важности, јер како каже ово је први пут да радници који обављају овакву врсту послова буду пријављени и да остваре права која имају.
Поводом извештаја Human Rights Watch-а, који је данас објављен под насловом „Мој сан је да одем одавде“ – Деца са инвалидитетом у српским установама, Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања жели још једном да истакне да држава Србија већ спроводи процес деинституционализације и подршке породицама са децом са сметњама у развоју. Држава је у претходне две године улагала у установе социјалне заштите првенствено да би подигла ниво услуге ради квалитетнијег живота корисника и достизања стандарда прописаних за добијање лиценце, а не у циљу проширења постојећих капацитета за смештај.
Од 2014. године до данас Mинистарство за рад је за обнављање (не проширење) установа у систему социјалне заштите определило скоро 1,5 милијарду динара. Држава је истовремено два пута годишње расписивала конкурсе путем којих је подстицала успостављање нових и подржавала већ постојеће услуге социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа. У марту ове године усвојена је Уредба о наменским трансферима којом се обезбеђују средстава за развој услуга социјалне заштите у складу са потребама грађана у локалним самоуправама чији је ниво развијености испод републичког просека. Уредбом је у овој години наменским трансферима пренето 400 милиона динара за развој услуга социјалне заштите у 122 локалне самоуправе, а за сваку наредну годину планирана средства ће бити увећана. Министарство, такође, преко Сектора за особе са инвалидитетом, више од 300 милиона динара путем конкурса усмерава удружењима за особе са инвалидитетом, која се често појављују као локални пружаоци услуга социјалне заштите. Даље, осим што се у три установе на смештају налазе и деца и млади и одрасли, али у одвојеним павиљонима, није основан ни навод HRW да деца и одрасли бораве у истим просторијама, те да су због тога деца у ризику од злостављања и насиља. Контрола здравствене заштите и давање медикаментозне терапије корисника на смештају је у надлежности Министарства здравља. Ради унапређења овог сегмента заштите, Министарство за рад је унапредило своју сарадњу са здравственим, али и са образовним системом, да би омогућило да више корисника буде обухваћено образовним процесом. Mинистарство за рад подсећа да је преко 6.000 деце смештено у хранитељске породице, а свега око 670 у 17 институција (2010. у институцијама их је било 1.265). На основу детаљне анализе кадровских и материјалних ресурса установа социјалне заштите за смештај деце и потреба за развој услуга на локалном нивоу, сачињен је Предлог плана трансформације установа за децу. Установе ће, према Плану, пружати услуге смештаја са мањим капацитетом, кроз мале домске заједнице, и социо-здравствене услуге. Министарство ће и даље инсистирати на индивидуалном раду са децом у установама, у складу са њиховим потребама и капацитетима, и на већем укључивању у активности у заједници. Деца са сметњама у развоју, према Закону о социјалној заштити, имају право на додатак на туђу негу и помоћ. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом новим законским решењем оствариваће право на увећан дечији додатак за 50%. Родитељи деце са сметњама у развоју или инвалидитетом имају право на накнаду зараде најдуже до пете године живота детета ради неге детета. Све установе за смештај корисника дужне су да се придржавају одредаба Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, и имају обавезу да Министарство одмах и неодложно обавесте о свим околностима угрожавања здравља или безбедности корисника на смештају. Знатан број корисника у установама за одрасле суд је лишио пословне способности, чиме су онемогућени да доносе одлуке битне за њихово здравље и живот. У систему социјалне заштите почеле су да се примењују скале функционалне процене које се односе на процену функционалности корисника и степена подршке који им је потребан, што ће отворити могућност да се пред судом покрену поступци за враћање одузете пословне способности, у неким деловима или у целини. Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања је посвећено поступку деинституционализације који је у току. За то време Mинистарство се стара да живот оних који бораве у установама социјалне заштите буде што квалитетнији и достојанственији, као и да се повећа квалитет и број услуга у заједници.
Поводом Међународног дана жена на селу – 15. октобра, делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са државном секретарком Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Станом Божовић, и в.д. помоћнице министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нином Митић одржала је трибину у Крушевцу.
Трибина је одржана у сали градске општине у Крушевцу, где је градоначелнице Града Крушевца Јасмина Палуровић отворила скуп. Трибини су присуствовали, и заменица градоначелнице, председник Скупштине града Крушевца, одборнице, чланови Савета за родну равноправност са председницом Савета Мирелом Ралић, помоћник градоначелнице за пољопривреду и жене из сеоских подручја, предузетнице и власнице пољопривредних газдинстава.
Том приликом госпођа Стана Божовић је истакла изузетну важност жена на селу у укупном развоју друштва и уруралном развоју кроз активно учешће жена и коришћење њихових потенцијала у свим областима (економској, социјалној, културној, здравственој) - повећањем доступности услуга и програмима и мобилности жена са села.
„Услед друштвених стереотипа – жене на селу су често економски зависне, не поседују имовину на своје име, низак је ниво доступности здравственој заштити. Ако имају пензију, махом су породичне пољопривредне, и износе око 7.500 динара, или 64 евра, или личне које су ниже од 15.000 динара, што је мање од административне линије сиромаштва’’, рекала је Божовић.
“Жене на селу треба да имају све оно што им омогућава лични и економски развој, као и приступ образовању, здравству, култури – као жене у граду. То је оно чему Република Србија кроз своје планове и програме стреми”, изјавила је госпођа Божовић.
Међународни дан жена на селу се сваке године обележава широм света од четвртог заседања Светске конференције у Пекингу 2007. године, када је датум установљен, да нагласи улогу жена на селу у пољопривредном и руралном развоју, повећању безбедности хране и отклањању сиромаштва у сеоским срединама.
Делегација Министарства је у склопу обележавања и дајући подршку женском предузетништву, посетила и предузетницу Маргарету Станојевић у селу Беласица, која се из града преселила на село, јер је тамо видела могућност за развој сопствене производње џемова, сокова, ајвара и која је добитница признања за своје производе.
Сала „Србија“ (некадашња сала „Југославија“), најрепрезентативнија просторија Палате Србија, која се простире на осам ари, препознатљива по монументалним фрескама и импресивном таваницом у виду розете са челичним крацима, након више од пола века постојања биће реновирана на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уз подршку Удружења осигуравача Србије.
Тим поводом министар Зоран Ђорђевић и генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић потписали су Уговор о донацији коју чини извођење радова на реновирању пода сале „Србија“, у Палати „Србија“ на адреси Булевар Михајла Пупина бр. 2, у вредности од 1.765.706,40 динара.
Сви подови у Палати Србија, која има карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века, а чија историја показује сложеност политичких, друштвених, културних и уметничких околности, израђени су од скупоцених материјала.
Министар Ђорђевић рекао је да су се у згради Палата Србија у прошлости дешавали велики и значајни догађаји, а да ће тако бити и у будућности, те да је из тог разлога она веома значајна за све грађане Србије.
„Ова зграда представља културно и историјско здање Србије које треба да се чува заувек. Иако нисмо надлежни за одржавање ове зграде, хтели смо да покажемо одговорност према ономе што је за нашу земљу од посебне важности“, рекао је министар и додао да је у будућности у плану да се, поред сале „Србија“, која је највећа, реконструишу и остале сале, али ће све задржати првобитан изглед.
Ђорђевић је захвалио Удружењу осигуравача Србије на подршци и истакао да је и досадашња сарадња са њима била на веома високом нивоу.
„Као једно од друштвено одговорних удружења они су разумели нашу жељу да допринесемо опстанку овог веома вредног здања наше земље и подржали су нашу иницијативу на Скупштини. На томе смо им веома захвални. Оваквим односом према нечему што представља заједничку својину свих грађана Србије учинићемо много за целу нашу земљу, а томе ће се сигурно дивити сви они који нас посете“, истакао је министар.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић рекао је да му је драго што је имао прилику да учествује у овој идеји и да је удружење увек на располагању држави када је у питању било који вид подршке.
„Ово за нас није донација, већ част. Драго нам је што ћемо на овај начин бити део историје и што ћемо вратити стари сале „Србија“, односно месту где су се окупљали и где ће се и даље окупљати највећи светски државници“, истакао је Јовановић.
Mинистaр за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Нови Сад,у којем га је примио градоначелник Милош Вучевић. Том приликом разговарало се о актуелним ресорним темама у присуству директора Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славка Имрића и председника Савеза пензионера Војводине Милана Ненадића.
Министар Ђорђевић и градоначелник Вучевић разматрали су планове и модалитете за унапређење сарадње, посебно када је реч о пројектима из области социјалне заштите.
- Влада Републике Србије води одговорну политику према пензионерима као важном делу друштва и они неће никада бити запостављени, а резултати такве политике већ се рефлектују на статус пензионера који ћемо континуирано побољшавати - рекао је министар Ђорђевић.
Градоначелник Вучевић истакао је да му је велико задовољство што Нови Сад предњачи када је реч о систему социјалне заштите, константно радећи на унапређивању услуга за угрожене и осетљиве категорије становништва.
Као добре примере градоначелник је издвојио мере као што су повољности у јавном превозу, боравку у образовним установама и плаћању комуналних услуга за поједине категорије, али и бенефиције за најстарије суграђане попут рехабилитације у бањама и на мору које финансира Град путем ресорне управе. Директор Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање Славко Имрић и председник Савеза пензионера Војводине Милан Ненадић захвалили су на прилици да са министром и градоначелником разговарају о важним питањима која утичу на живот пензионера и посебно осетљивих категорија становништва.
Градоначелник Вучевић нагласио је да Град има изузетно добру сарадњу са министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и уопште са покрајинским и републичким органима, што је од пресудног значаја за унапређивање услова живота грађана.
- Јединство око основних циљева је неопходно, као и заједнички ангажман на решавању виталних питања за развој државе, а пре свега на пољу нових инвестиција, отварања нових радних места, јер бољи економски стандард значи и бољу социјалну заштиту за све грађане – закључио је градоначелник Милош Вучевић.
БЕОГРАД - Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обишли су данас, на Дан грађевинара, градилиште "Централ гарден" у Београду, а том приликом саопштено је да се последњих година смањио број повреда на раду, а да је ове године било четири смртне повреде у грађевинарству.
Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић-Трефалт рекла је да се годишње догоди око 1.000 тешких повреда на раду, а да је половина у грађевинарству.
"За последње три-четири године број повреда се смањује. Ако посматрамо период од 2010. године, од 15 смртних повреда дошли смо на седам. Ове године имамо само четири смртне повреде у грађевинарству", рекла је Трефалт.
Додала је да опрема и средства за рад нису више кључни разлог повреда запослених, да је сада реч углавном о падовима са висине, али да је разлог томе и непоштовање организације рада и смањена концентрације запослених.
"Средства и опрема личне заштите се морају носити и под високим температурама, а мора се поштовати и доследна процедура рада", рекла је директорка Управе за безбедност и здравље на раду.
Када је реч о градилишту које су представници Министарства посетили, Трефалт је контатовала да су ту примењене све законске мере безбедности на раду и да је оно пример добре праксе.
То је констатовао и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, који је рекао да је спровођење мера безбедности на раду циљ које Министарство жели да постигне на свим градилиштима у Србији, како би се спречио губитак људских живота.
"Министарство је у задњих годину дана појачало инспекцијиски надзор у том смислу и надамо се да је и то један од разлога смањења повреда и губитка људских живота на раду", рекао је Поповић.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да то удружење подржава мере заштите на раду и да се, колико може, труди да допринесе побољшању услова у којима грађевинци раде.
Душко Вуковић из Синдиката грађевинских радника Србије указао је да се на градилишту "Централ Гардена" поштују све законске обавезе, али је навео да постоје послодавци који не поштују минимум мера безбедности и здравља на раду, те да има пуно грађевинаца који су непријављени и раде на црно.
Велики број грађевинаца је, како је додао, под теретом недостатка посла и нередовних и малих зарада.
Градилиште "Централ гарден" лоцирано је између улица Кнез Данилове, Станоја Главаша, Далматинске и Старине Новака, радови на том објекту су почели октобра прошле године, а завршетак прве фазе је планиран за новембар ове године.
На градилишту, чија је укупна површина 1,4 хектара, свакодневно послове обавља између 200 и 250 радника, а Маја Велимировић, која је задужена за безбедност у име извођача "Дирецт цапитал С", каже да се веома труде да обезбеде добре услове за рад, а да посебну пажњу обраћају на временске прилике последњих дана, када раднике у периоду највећих врућина склањају са главних плоча и обезбеђују им расхлађивање и одмор, као и да на том градилисту није забележена ниједна повреда на раду.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић учествовала је данас путем дигиталне платформе на Министарском форуму за међународну сарадњу „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, који се одржава у Пекингу, у Кини.
Проф. др Кисић Тепавчевић је на Министарском форуму говорила у име свих институција Републике Србије које су укључене у систем опште безбедности и сигурности грађана, било да се ради о тренутно највећем изазову – пандемији корона вируса или о другим врстама природних катастрофа или оних изазваних људским фактором.
Министарка Кисић Тепавчевић је том приликом истакла да је глобална здравствена криза изазвана пандемијом корона вируса показала да је данас више него иначе потребна солидарност и осећај заједништва, јер само солидарни и заједничким напорима можемо савладати невидљивог и опасног непријатеља, који је уз све здравствене ризике донео и велике економске изазове.
Кисић Тепавчевић је навела да се, обављајући функцију министра задуженог за област социјалне заштите и заштиту на раду, суочила са потребом управљања ванредном ситуацијом изазваном корона вирусом, која је велики број корисника и радника установа социјалне заштите, као и старијих грађана који представљају угрожену категорију, изложила повећаном ризику од оболевања.
„То је захтевало брзу процену ризика, преусмеравање кадровских, просторних и финансијских ресурса, примену превентивних мера за безбедан и здрав рад и нову организацију рада укључујући рад од куће и рад у карантинским условима. Новонастала кризна ситуација захтевала је и мењање и прилагођавање постојећих прописа, доношењем нових одлука у области социјалне заштите и заштите на раду, као и тесну сарадњу са здравственим и другим секторима“, рекла је Кисић Тепавчевић.
Министарка Кисић Тепавчевић је напоменула да је Република Србија у претходним годинама интензивно радила на јачању припремљености земље и реаговања у кризним и ванредним ситуацијама, пре свега кроз мултисекторку сарадњу, а уз подршку и међународних организација и то пре свега Светске здравствене организације (СЗО). Како је додала, велики искорак је направљен израдом Националног плана припремљености и одговора здравственог система у кризним и ванредним ситуацијама, који је усвојен крајем 2018. године.
Проф. др Кисић Тепавчевић је нагласила да Република Србија има снажан и свеобухватан правни оквир који се односи на припремљеност за ванредне ситуације, као и да је држава проценила, прилагодила и ускладила своје законодавство и политике у свим релевантним секторима како би омогућила ефективно управљање ризицима и ванредним ситуацијама.
Кисић Тепавчевић је навела и да захваљујући механизму за сарадњу Кине и земаља Централне и Источне Европе и иницијативи „Појас и пут“, више од 150 земаља и међународних организација заједнички доприносе изградњи мира, сарадње и узајамног учења и развоја и да је Србија добила изузетно значајну улогу пре свега због одличних пријатељских односа са Кином, које карактерише дуга традиција пријатељства, дубоко међусобно поверење и поштовање.
Поред низа пројеката и иницијатива којима је Кина утицала на унапређење економског развоја земаља потписница иницијативе “Појас и пут”, истиче се и допринос који је Кина дала техничком, кадровском и финансијском подршком у борби са изазовима који прате актуелну пандемију, додала је Кисић Тепавчевић.
„Опредељење наших влада је примарна заштита становништва као најважнијег ресурса који свака земља има. Република Србија је као чланица УН потписница готово свих конвенција које се базирају на циљевима одрживог развоја који су осмишљени тако да воде постизању боље и одрживе будућности за све“, навела је Кисић Тепавчевић.
Домаћин министарског форума је Министарство за управљање ванредним ситуацијама Кине, а на форуму учествују и представници организација УН-а, регионалне организације и представници других земаља. На конференцији ће бити усвојена Пекиншка декларација о међународној сарадњи „Појас и пут“ за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама.