Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији ОКО на првом програму РТС-а причао је о недавном састанку са представницима Међународног монетарног фонда, тренутном стању српске економије и могућностима за повећање пензија и плата.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је Република Србија добила позитивне оцене ММФ-а када су у питању остварени приходи ПиО фонда у 2019. години.

 

“Пратили смо какви су приходи ПИО фонда и приметили смо да је он већи за неких 9,41% у односу на прошлу годину, у односу на планирано од 18,1%  и онда са правом можемо да очекујемо да ћемо имати простора да повећамо и плате и пензије и то је добра вест за све наше грађане. Влада Републике Србије радиће и даље на реалним основама и очекујемо позитивне резултате”, рекао је Ђорђевић.

 

Како каже, оваквим резултатима допринело је повећање плата у јануару месецу и ван јавног сектора, добар рад инспекције рада, отварање односно креирање нових радних места као највећи плус свега што је урађено у претходне четири године.

 

„За разлику од неких ранијих времена, када се некако скривало и није било транспарентно, ми смо променили ту политику од 2014 године. Без обзира колико год је било лоше изашли смо и рекли грађанима шта хоћемо да радимо. Томе је допринела храброст и тадашњег председника Владе, садашњег председника Александра Вучића, да изађе пред народ и да каже у каквој се ситуацији налазимо и које су мере које ће Влада спровести”, истакао је министар и додао да је ангажовањем председника Вучића у спољној политици и привлачењем инвеститора да дођу и да улажу у Србију, Србија успела више од онога што је очекивано.

 

Према речима шефа делегације ММФ-а у Србији Џејмс Руфа у последње четири године догодиле су се велике промене у српској економији. Пре четири године дефицит је био висок, а јавни дуг је растао изузетно брзо, а Србија је ишла у правцу могуће кризе. Србија ј остварила велико постигнуће у последње четири године. Повратила је макроекономску стабилност, банке имају здраву ситуацију, јавне финансије су у много бољој позицији, дуг је близу 50%, БДП и даље опада, тако да је то велика промена макроекономског окружења. Истовремено, уложено је пуно напора у структурне реформе да се побољша начин функционисања економије, како би предузећа лакше инвестирала, а то значи раст и нова радна места. Руф је највише похвалио смањење незапослености, на неких 11%, као и раст броја радних места у приватном сектору.  

 

Када је у питању индексација пензија, Ђорђевић је истакао да је то била полемика и прошли пут са фискалним саветом.

 

„Ми имамо мало другачију политику и жеља нам је, колико год нас критиковали, да и минимална цена рада, односно минимална плата и просечна пензија буде далеко виша него што је сада. Сви знамо и сви сећамо времена кад је постојала индексација и када смо дозволи да поред те индексације и предвидљивости нама пензије буде 193 евра. Ми не желимо то. Ми желимо да пензије достигну одређени ниво. Мислим да смо министар финансија и ја направили један консензус да то буде отприлике минимална потрошачка  корпа. То је у овом тренутку 36.000 и кад будемо то имали, онда желимо да направимо ту причу где пензије прате минималну потрошачку корпу”, рекао је Ђорђевић и нагласио да повећање пензија зависи од низа ствари, као и од ситуације која се дешава и у Србији и у Европи.

 

Када је у питању укидање пенала за превремено пензионисање, Ђорђевић је рекао да се тренутно о томе не размишља и да за то морају економске околности да буду потпуно другачије, како се не би угрозио пензиони фонд.

 

На питање о укидању забране запошљавања у јавном сектору министар је рекао да би она, по неким резултатима, требало да буде укинута од следеће године. Навео је и да ће, што се тиче платних разреда, они готово сигурно заживети од 1. јануара следеће године.

 

„Оно што је нама битно и што је Министарство државне управе урадило јесте Уредба о вредновању, израда компетенција радних места, нова систематизација, значи анализа пословних процеса која ће бити наметнута свима да ураде, да виде шта и како треба да изгледа”, истакао је.

 

На крају, министар је нагласио да је обећање Владе, министра финансија и његово лично да ће се ићи ка томе да пензија у Србији буде једнака минималној потрошачкој корпи, а то у овом тренутку значи близу 300 евра, као и да се не бежи од тога да се једног дана постави индексација и да се не дозволи да пензије икада више буду мање од тог нивоа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је повећање социјалне помоћи али је говорио и о минималној цени рада током посете општини Сечањ, где је у директном контакту са грађанима разговарао о актуелним проблемима с акцентом на пензионерима и особама са инвалидитетом.

 

Том приликом Ђорђевић се састао са председником општине Сечањ Предрагом Рађеновићем, како би разговарали о начинмима на које ово Министарство може да помогне у решавању бројних изазова.

“Министарство жели да иницира да локална самоуправа развија удружења која су потребна грађанима Сечња, с обзиром на то да су они трећа категорија, имају право да траже од државе повраћај средстава. Жеља нам је да имају више информација и да кроз ту информисаност што пре дођу до својих права и да та права пруже својим грађанима”, рекао је министар Ђорђевић.

 

Ђорђевић je одржао састанак и са члановима Удружења инвалида рада општине Сечањ и упознао се са њиховим радом, активностима и плановима. Удружење броји око 220 чланова, а највећи проблем је што своје делатности обављају без просторија.

 

“Са члановима Удружења инвалида рада одржали смо састанак са жељом да им помогнемо заједно са општином Сечањ. Договорили смо се да у наредном периоду општина пронађе простор који ће бити намењен овом удружењу, ми ћемо као Министарство финансирати опремање тог простора, јер ови људи то заслужују”, рекао је министар и додао да ће у наредном периоду један од приоритета бити побољшање приступачности јавних објеката.

 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, представио је, на онлајн састанку Комитета за запошљавање (EMCO) Европске комисије, стање на тржишту рада у Републици Србији и мере које је Влада Србије донела са циљем очувања ликвидности привредних субјеката и одржања привредних активности и запослености.

 

Тема састанка био Нацрт заједничких закључака који пружају смернице за политике за Западни Балкан и Турску, а у вези су са Програмом економских реформи за период 2021-2023. године.

 

Државни секретар посебно је истакао Програм „Моја прва платаˮ у који је крајем 2020. године укључено преко 8.000 младих, са циљем да се после завршеног средњег или високог образовања оспособе за самосталан рад и на тај начин стекну услове за бржу интеграцију на тржиште рада. 

 

Такође, на састанку је представљен и нови стратешки оквир у области запошљавања – Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и Акциони план за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије запошљавања, као и мере за унапређење положаја жена и младих на тржишту рада. Дате су информације о планираним активностима за испуњавање предуслова за пилотирање Програма Гаранција за младе.

 

На састанку је истакнут и значај успостављања Регистра Социјална карта, које је предвиђено донетим Законом о социјалној карти, а којим ће се утицати на праведнију расподелу социјалне помоћи, али и на превенцију сиромаштва и последица социјалне искључености.

 

Комитету за запошљавање су пружене информације и о онлајн обукама које је организовала Национална служба за запошљавање, за време пандемије изазване Ковид -19, почев од електронске пријаве на евиденцију, подношења захтева за укључивање у мере активне политике запошљавања, до организовања онлајн обука за развој предузетништва, обуке за активно тражење посла, обуке за вођење пословних књига и сл.

 

Поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, састанку су присуствовали представници Министарства просвете науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства за бригу о породици и демографију и Националне службе за запошљавање.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и стални представник Програма уједињених нација за развој (УНДП) у Србији Јакуп Бериш обишли су локацију за изградњу нове зграде Центра за социјални рад у Кикинди и означили почетак радова. Нову зграду центра за социјални рад Кикинда ће  добити уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, локалне самоуправе и Програма Уједињених нација за развој у Србији.

 

Министар Старовић изразио је задовољство поводом почетка радова на изградњи најмодернијег објекта Центра за социјални рад у овом граду и рекао да је реч о пројекту вредности милион и 700 хиљада долара.

 

,,Ради се о објекту који ће имати преко 1000 квадрата површине и који ће бити најмодернији и најфункционалнији објекат центара за социјални рад на подручју читаве АП Војводине, који ће омогућити далеко боље, функционалније пружање услуга свим корисницима центра за социјални рад. На овај начин ми постављамо нове стандарде, али на овоме се нећемо зауставити. Данас радове започињемо. Рок за изградњу је три стотине дана и ја сам сигуран да се поново видимо овде на пролеће наредне године када ћемо заиста пустити у рад ову најмодернију зграду“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и УНДП су крајем 2021. године започели пројекат “Побољшање услуга социјалне заштите на локалном нивоу”, како би се унапредили услови рада запослених и пружио бољи квалитет услуга, а посебно за рањиве групе у локалним заједницама - особе са инвалидитетом, старије суграђане и суграђанке, жене и децу. Тиме се доприноси и јачању социјалне кохезије у општинама и градовима.

 

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш рекао је да данашња церемонија не представља само почетак радова на новој згради, већ и постављање темеља за светлију, инклузивнију будућност локалне заједнице.

 

„Наш фокус је увек на људима. Због тога смо водили рачуна о томе да овај објекат буде стандардизован и оптимизован, како би сви грађани и грађанке Кикинде, а посебно најугроженији чланови заједнице, имали доступне и квалитетне јавне услуге које су им потребне. Такође, запослени у центрима за социјални рад заслужују услове рада у којима се осећају удобно и безбедно, како би могли ефикасно да раде овај дивљења вредан посао“, истакао је Бериш и додао да је сарадња са ресорним Министарством веома успешна, на добробит грађанки и грађана у локалним заједницама.

 

За нови објекат Центра за социјални рад у Кикинди, град је обезбедио локацију и инфраструктурно уређење, док је средства за градњу обезбедило  Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Планирано је да радови на изградњи новог објекта у Кикинди, који сада почињу, буду завршени до краја марта 2025. године.

 

Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом (у даљем тексту: Нацрт закона) сачинила је Радна група коју су поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања чинили експерти и представници Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Републичког завода за социјалну заштиту, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Сталне конференције градова и општина, Секретаријата за социјалну заштиту у Београду и Градске управе Нови Сад, Централног регистра, Удружења грађана – „Србија у покрету”, „Родитељ”, „Центар за маме”, Наледа и Уницефа.

Јавна расправа је одржана у периоду од 17. децембра 2015. године до 6. јануара 2016. године за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике, а текст Нацрта закона постављен је и на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и на порталу е-управе, тако да су сви заинтересовани били у прилици да доставе мишљење, примедбе и сугестије непосредно или електронским и писаним путем.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, које су организоване у у малој сали Градске управе Панчево, 22. децембра 2015. године, у сали Скупштине Града Крагујевца, 23. децембра 2015. године, у сали градске Скупштине Града Ниша, 24. децембра 2015. године и у Београду у просторијама Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 25. децембра 2015. Године, учествовали су представници градских – општинских управа служби дечије заштите, органа јавне власти - здравствених, образовних, социјалних и других, стручне јавности, удружења грађана и други заинтересовани учесници и медији.

Пре почетка званичне јавне расправе Нацрт закона представљен је и на округлом столу одржаном на Сајму књига у Београду, 1.новембра 2015. године, презентацији и у Новом Саду у Великај сала Скупштине Града Новог Сада, 27. новембра 2015. године, и на IV седници Одбора за здравље и социјалну политику Сталне конференције градова и општина одржаној у Београду у сали општине Стари град, 1. децембра 2015. године.

Након завршетка јавне расправе, извршена је анализа свих сугестија и предлога учесника у јавној расправи и сачињен коначан текст Нацрта закона, као и Извештај о спроведеној јавној расправи.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, одржаним у Панчеву, Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду, присуствовали су представници градских - општинских управа Панчево, Ковачица, Нови Сад, Врбас, Пећинци, Беочин, Бачка Паланка, Апатин, Суботица, Сомбор, Кањижа, Шид, Ковин, Жабаљ, Прибој, Аранђеловац, Ужице, Параћин, Крагујевац, Чачак, Лапово, Баточина, Косјерић, Нови Пазар, Кнић, Топола, Врњачка Бања, Ћуприја, Јагодина, Краљево, Ниш, Врање, Пирот, Лесковац, Сурдулица, Бела Паланка, Сврљиг, Босилеград, Лебане, Књажевац, Бујановац, Медвеђа, Владичин Хан, Смедерево, Бела Црква, Пожега, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Зрењанин и Београд, представници Дома здравља Земун, Нови Београд и Вождовац, представници Удружења ретких болести у Србији, Удружења „Дебра“, Удружења „Јелек“, Удружења родитеља деце са инвалидитетом Нови Сад, Пријатељи деце Србије, Удружења родитеља „Клацкалица“, студенти и родитељи.

На предложени Нацрт закона своје мишљење, предлоге и сугестије у писаном облику дали су: Национална организација за ретке болести Србије, Удружење родитеља „Клацкалица“ – Нови Сад, Удружење „Јелек“, Аутономни женски центар, Мрежа организација за децу Србије - МОДС, Удружење грађана „Родитељ“, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Тим за реформу јавне управе, Општинска Управа Врбас, грађани-родитељи: Славко Радосављевић, Никола Мавровић, Биљана Тришић, Витомир Никитовић и група мајки са инвалидитетом.

Најзаначајнији предлози и сугестије који су дати у току трајања јавне расправе односе се на право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детета, посебно круг лица која право могу остварити, да ли евентуално постоји дискриминација међу категоријама које право остварују у погледу дужине трајања права и максималне висине накнаде, да ли постоји могућност проширивања права на још неке категорије (лица ангажована по основу уговора о делу и ауторских уговора), као и начина обрачуна и исплате накнаде. Посебно се поставило питање могућности остваривања права незапослених мајки-породиља.
Родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и деце са ретким болестима иницирали су потребу установљавања посебног права родитеља-неговатеља.
Када је у питању родитељски додатак расправљало се о висини и начину исплате права за четврто дете по реду рођења.
Расправа о праву на дечији додатак односила се на висину цензуса за остваривање права, висину износа дечијег додатка, број деце за коју се право може остварити, а посебно на редовноо похађање школе као услову за остваривање овог права.
Предлози и сугестије са јавне расправе који су били усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и који су у духу концепта на којима се исти заснива, уграђени су у текст Нацрта закона.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући на првом програму РТС-а, у емисији „Око магазин“, говорио је о одлучној и активној борби државе против сиве економије, наградној игри „Узми рачуни и победи“ и кампањи којом ће се свим грађанима  развити свест о користи коју од спречавања рада на црно имају.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је Република Србија прошле, а и ове године одлучила да се активно бори против сиве економије. Он је истакао да верује да ће се Србија, када погледа колико је напредовала у последње три године и колико напредује сада, изборити са проблемом сиве економије  и стати раме уз раме са развијеним земљама.

 

„Ми сви, као Влада желимо да пружимо подршку и да свако из свога ресора да свој допринос у борби против сиве економије. Наградна игра „Узми рачун и победи“ јесте један део свега тога. Анализе показују да је потребно да, када сиву економију покушавате да искорените, све пропратите и медијском кампањом, едукујући грађане о томе шта та борба доприноси, односно коју корист ће имати сваки грађанин од наплате пореза“, рекао је Ђорђевић.

 

Статистика показује да је обим сиве економије мањи сада него што је био пре пет година и то за око пет одсто, али да тај ниво још увек није друштвено прихватљив, сматра министар Ђорђевић и објашњава да има више чинилаца који утичу на њено смањење, као и да томе доприносе и све акције које држава спроводи.

 

„Нама је потребно, с једне стране повећање бруто домаћег производа, јер он неминовно доводи до пада нивоа сиве економије, затим ефикаснији инспектори рада, медијска кампања и наравно сами услови на тржишту, који морају људима да покажу да једноставно није исплатив рад у сивој зони. Када будемо то остварили у складу са свим Законима, мислим да ће обим сиве економије бити на друштвено прихватљивом нивоу“, изјавио је Ђорђевић.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заједно са Министарством финансија започело је борбу против сиве економије и у домену непријављивања радника.

 

Ђорђевић је рекао да послодавци у Србији и даље не схватају зашто је за њих боље да пријаве профит и како то може њима да донесе бољу зараду. Кроз кампању „Реци НЕ раду на црно“, уз подршку сидиката, радници се едукују о користима које имају од сузбијања рада на црно.

 

„Покренули смо један пројекат са норвешком владом, који се реализује од фебруара и који би требало да, уз Закон који је промењен прошле године, да прве резултате. Сада послодавац мора да пријави радника у року од три дана, а он може почети са радом тек након пријаве. Такође, неопходно је да имамо континуиране акције, односно провере на самом терену, где заједно са Пореском управом и Министарством финансија спроводимо заједничке инспекције“, рекао је  Ђорђевић и осврнуо се и на то да је проблем код спровођења репресивних мера, којима се сузбија сива економија тај што се тиме формална економија не диже на виши ниво и додао да на решавању тог проблема држава активно ради.

 

Министар  је додао и да сива економија утиче на постојање нелојалне конкуренције, као и да представља проблем и за привлачење страних инвеститора. Према његовим речима, сива економија мора да се креће у неким, врло ограниченим процентима и Влада Србије се бори за то.

 

На питање да ли Србија има недовољан број инспектора или инспектори неке фирме просто заобилазе, Ђорђевић је рекао да је раније постојао другачији закон и приступ контролама, али да је од 1.јануара успостављен један потпуно нови начин контроле.

 

„Имамо врло мало редовних, планских и годишњих контрола. Оне су свакодневне, 24 сата инспектори обилазе о контролишу на територији целе земље. Нама је идеја да буду присутни свуда и да они који раде на црно или у сивој зони осете неспокој. Паралелно са тим, потребна нам је, наравно, и помоћ свих оних послодаваца који раде легално, као и радника. Зато и постоје  едукације да би сви разумели  коју корист од свега тога имају и шта им је то ускраћено. Као држава морамо такође да радимо више и на транспарентности како бисмо изградили свест о томе код свих људи“, појаснио је министар и додао да уколико у томе успемо, доћи ћемо на ниво скандинавских земаља, где грађани врло радо пријављују када виде било кога да ради у некој сивој зони из разлога што су свесни коме је од њих шта узето.

 

„Када сам питао човека у Данској зашто и како не постоји продаја возила уз овлашћење код њих, он ми је одговорио да је свестан чињенице да тада неко узима новац за његово дете. Код њих од пореза на аутомобиле се плаћа вртић, школа, факултет и то је код њих потпуно бесплатно, захваљујући томе што имају добру наплату пореза“, навео је Ђорђевић.

 

Он је истакао да се Министарство рада највише угледа на скандинавске земље у сваком сегменту. Пројектима са Норвешком, Данском, Шведском и Финском покушава да копира скандинавске земље тамо где су најбоље.

 

Када је реч о пооштравању казни за послодавце министар је рекао да су оне већ довољно велике, а да Влада Србије зато мора, пре свега, да стимулишемо послодавце, на неке друге начине да схвате зашто је боље да раде изван сиве зоне и да превагну на праву страну.

 

„Репресивне мере наравно да су потребне, као и бојазан и страх од тога да ће послодавцима бити наплаћена казна, али превелике казне могу да доведу до тога да људи изгубе посао“, појаснио је министар.

 

Ђорђевић је истакао да се Влада Србије још од 2014. године заузела за сузбијање сиве економије и да јој је циљ да брани права свих радника истовремено се залажући да послодавци имају здраво окружење у којем могу да раде на најбољи могући начин. 

 

„Наша жеља је да послодавци зарађују новац, али и да испоштују све оно што треба према држави, а то је плаћање пореза. Једино тако држава може да напредује, гради школе, вртиће и обнавља своје путеве, јер је свима нама у интересу да имамо добро уређену земљу“, рекао  је Ђорђевић и поручио  да ће Република Србија ући у Европску унију раме уз раме са земљама чланицама.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је прву Регионалну конференцију Западног Балкана “Иницијатива за социјалну димензију ЕУ интеграција” истакавши да је Западни Балкан снажно усмерен ка европском путу и жели да у што скоријем року постане део велике европске породице равноправних народа.

 

На Регионалној конференцији свечано је потписана Заједничка Декларација о унапређењу социјалне политике на Западном Балкану.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је сарадња земаља Западног Балкана веома важна и значајна ради одржавања стабилности и мира у региону.

 

„Све земље Западног Балкана суочавају се са сличним проблемима и зато заједно морамо урадити више за наше грађане. Процес прикључивања Републике Србије Европској унији је стратешки циљ наше земље и један од најважнијих стубова спољне политике. Будућност Србије у Европској унији јесте реалност у коју верујемо, и у складу са њом, интензивно радимо на реформама система социјалне заштите“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар Ђорђевић захвалио се немачкој хуманитарној организацији АСБ и господину Флекенштајну, Министарству за европске интеграције и Европској унији на подршци.

 

Овом приликом министар Ђорђевић одржао је говор који преносимо у целости:

„Имам изузетну част да, након годину дана припрема, данас могу да вас поздравим у овако великом броју. Ваш одазив, а готово смо три пута премашили планирани број учесника, говори о томе да је Западни Балкан снажно усмерен ка европском путу и да жели да у што скоријем року постане део велике европске породице равноправних народа.

 

Речима великог Есхила, балканског и европског драматичара и једног од најславнијих песника антике, да није мудар онај који много зна, већ онај чија су знања корисна, са великим задовољством отварам регионалну конференцију, у нади да ћемо данас разговарати о практичној страни наше сарадње, јер будућност наших грађана зависи од нас, и они са правом од нас очекују да учинимо онолико много колико заиста можемо.

 

Данас ћемо имати прилику да разговарамо о иницијативи, која је потекла управо одавде, пар спратова изнад, када смо господин Флекенштајн и ја са колегама коментарисали значај регионалне сарадње, тражећи модалитете да исте унапредимо и да успоставимо јединствен регионални дух у области рада, запошљавања и социјалних питања, који ће послати јасну поруку да се сви на простору Западног Балкана суочавамо са сличним проблемима и да зато заједно морамо урадити више за наше грађане.

 

Као што знате, процес прикључивања Републике Србије Европској унији је стратешки циљ наше земље и један од најважнијих стубова спољне политике. Будућност Србије у Европској унији јесте реалност у коју верујемо, и у складу са њом, интензивно радимо на реформама система социјалне заштите.

 

Овом приликом, посебно бих желео да се захвалим немачкој хуманитарној организацији АСБ и господину Флекенштајну, који је, свестан важности јачања система социјалне заштите у оквиру процеса проширења Европске уније на Западни Балкан, подржао нашу иницијативу да се у Београду састанемо и о томе разговарамо на свим нивоима, али понајвише јер је имао слуха да гласове региона, које ћемо данас овде покушати да и формално усагласимо, пренесе својим колегама у Бриселу и омогући конкретизацију наших замисли.

 

Дозволите ми да овај свој кратки уводни говор окончам речима чувеног немачког и европског филозофа, Хегела, којима нас подсећа да је све у зависности од времена, места и услова, као и да је идеја суштина свега што постоји. Уверен сам да су нам сва ова четири елемента наклоњена у овом часу, и са великим оптимизмом отварам рад данашње конференције“.

---

 

  Регионална иницијатива министара Западног Балкана

                  Декларација о унапређењу социјалне политике на Западном Балкану

У циљу даљег јачања процеса европских интеграција и одржавања веродостојне перспективе проширења за Западни Балкан, а такође кроз осмишљавање боље социјалне и политике запошљавања на Западном Балкану;

У циљу развоја делотворних и ефикасних држава благостања и промоције инклузивног раста на Западном Балкану, кроз стварање једнаких могућности и приступа тржишту рада, поштених услова рада и социјалне заштите и инклузије за све;

Наглашавајући да народи и економије у региону имају заједничко наслеђе и историју и будућност дефинисану заједничким могућностима и изазовима;

Ми, министри задужени за социјалну политику, изражавамо своју пуну посвећеност јачању социјалне димензије у оквиру процеса проширења за Западни Балкан. Заједно са нашим партнерима из ЕУ, настојаћемо да остваримо већу подршку политикама запошљавања и социјалним политикама на путу европских интеграција Западног Балкана.

Обавезујемо се да удружимо напоре у борби против социјалне искључености и дискриминације, у промовисању социјалне правде и заштите, повећању једнакости између мушкараца и жена и подстицању солидарности између генерација и заштите права детета.

Верујемо да процес европских интеграција представља јединствену могућност за свеобухватно унапређење социјалне политике на Западном Балкану. У том смислу, удружујемо своје напоре како бисмо максимализовали ефекте процеса преговора о чланству у ЕУ, пратећих преговарачких поглавља и правних тековина ЕУ.

Сматрамо да би развој Програма економских реформи за сваку од наших економија требао бити кључни инструмент за побољшање економског управљања и модернизацију наших економија, али и за осигурање социјалне димензије процеса европских интеграција. Ми ћемо заједнички деловати како би се у нашим програмима економских реформи приоритетизовале мере за решавање друштвених изазова и структурне незапослености.

Верујемо да нови Европски стуб социјалних права одражава принципе и права која су од суштинског значаја за правична тржишта рада и системе социјалне заштите који добро функционишу. Водићемо се Европским стубом  социјалих права у циљу даљег промовисања реформи у социјалним секторима, у циљу усклађивања наших тржишта рада и система социјалне заштите са ЕУ.

Заједно са нашим партнерима из ЕУ, заједнички ћемо деловати како би предприступна средства ЕУ била још боље прилагођена специфичним потребама сваке од наших економија и друштава и како би  се поједине кључне реформе ојачале ради убрзавања трансформација ка праведнијим и инклузивним друштвима .

Свесни смо да ће чланство у ЕУ значајно повећати финансијска средства од ЕУ за социјалну политику путем Европског социјалног фонда (ЕСФ) и других инструмената. Ми ћемо убрзати напоре у прилагођавању наших законодавстава и структура како бисмо могли успешно управљати, контролисати и ревидирати мере ЕСФ. Административни капацитети свих укључених органа, углавном државних органа, али и општина и социјалних партнера, ће бити ојачани.    

Желимо да заједнички делујемо на побољшању управљања у социјалним секторима и јачању институционалних капацитета као предуслова за ефикасне и делотворне социјалне политике. Поред тога, континуирано ћемо радити на унапређењу система праћења и процене који би пружили довољно доказа за унапређене политике социјалне заштите.

Удвостручићемо своје напоре у погледу виталних реформи у областима социјалне заштите, а тако што ће се укључити све заинтересоване стране из читавог политичког спектра и из цивилног друштва. Ми ћемо подстицати одговарајуће укључивање свих нивоа власти, укључујући локалне самоуправе, које су најближе грађанима, али и социјалних партнера и цивилног друштва.

Позивамо ЕУ да настави да повећава сарадњу са нашим регионом у области социјалне политике кроз, између осталог, повећано учешће Западног Балкана на састанцима Савета и радним телима Европске комисије, како је назначено у најновијој Комуникацији о проширењу Европске уније. Тако ћемо бити укључени у обликовање европске и наших будућих политика.

Са наше стране, редовно ћемо организовати годишње министарске састанке између ЕУ и Западног Балкана о социјалним питањима и питањима запошљавања и активно ћемо учествовати у размени мишљења, а такође ћемо промовисати и подстицати размене између администрација, стручњака и цивилног друштва у региону.

Ми, министри задужени за социјалну политику на Западном Балкану, данас смо се сложили да заједнички делујемо како бисмо обезбедили постепено приближавање квалитета свакодневног живота грађана Западног Балкана квалитету живота грађана у Европској унији, равномерни раст у региону и да нико не буде запостављен.

---

 

 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић формирао је три радне групе, и то Радну групу за израду Нацрта закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете, Радну групу за израду Предлога стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом и Радну група за ревизију листе професионалних болести, са циљем заштите и унапређења положаја грађана са посебним акцентом на ОСИ.

 

Радну групу за израду Нацрта закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете, поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чине представници Министарства здравља, Министарства финансија, Удружења осигуравача Србије, представници социјалних партнера: Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката Независност.

 

„Постојећи систем осигурања радника од повреда на раду се заснива на вољи послодавца. Радници који претрпе повреду на раду своја права у вези накнаде штете могу да остваре само покретањем дуготрајних судских поступака, а породице смртно страдалих радника су тешко, а често уопште нису остваривале ова права“, рекао је Ђорђевић.

 

У Србији ће по први пут бити уведено обавезно осигурање од повреда на раду ради накнаде штете.

 

„Законом ће се уредити да финансијска средства за осигурање падају на терет послодавца и да се одређују у зависности од нивоа ризика од повређивања. Доношењем овог закона створиће се услови да се радницима који су повређени на раду или њиховим породицама заштите права и обезбеди одговарајућа одштета, јер Министарство брине о свим радницима, њиховој безбедности на раду и заштити здравља“, истакао је министар Ђорђевић.

 

Радна група за израду Предлога стратегије унапређења положаја особа са  инвалидитетом у РС и Предлога акционог плана за примену Стратегије за период до 2024. године, од суштинског је значаја због престанка важења Стратегије 2015. године, стога је неопходно израдити предлог новог стратешког документа Владе на пољу унапређења положаја особа са инвалидитетом. Поред представника ресорног министарства чланови Радне групе су и особе са инвалидитетом.

 

„Ресорно министарство посвећује посебну пажњу особама са инвалидитетом, унапређењу њиховог положаја и живота у земљи“ нагласио је министар.

 

Радна група за ревизију листе професионалних болести чији је задатак ревизија листе професионалних болести садржане у Правилнику о утврђивању професионалних болести Међународне организације рада за случај несреће на послу и професионалних болести, веома је важна како би Република Србија и у овој области могла да буде усклађена са осталим државама света.

 

„У складу са појавом нових занимања потребно је ускладити и листу професионалних болести. Ово је још један од начина на који желимо да заштитимо наше раднике. Хвала представницима синдиката и послодаваца на конструктивним иницијативама, то је потврда да заједничким радом можемо увек више и боље за нашу земљу и наше грађане“, закључио је Ђорђевић.

 

Решење о формирању Радне групе за ревизију листе професионалних болести

 

Решење о формирању Радне групе за израду предлога Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији и Предлога акционог плана за примену Стратегије за период до 2024. године

 

Решење о образовању Радне групе за припрему Нацрта закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији „Привреда и јавна управа на истом задатку: Година против сиве економије“ и изјавио да се Влада Републике Србије активно бави решавањем проблема сиве економије као и да према свим подацима спроведене мере већ доносе позитивне резултате.

 

Министар Ђорђевић истакао да је да инспекција рада кроз медијску кампању у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“ наставља континуирану борбу против рада на црно и додао да је циљ Министарства да радници и послодавци развију свест о користи који имају од спречавању рада на црно, али и да знају која су њихова права, те је још једном  подсетио да на бесплатни број 0800/300-307 сви могу пријавити све неправилности али и оне који раде у сивој зони.

 

Према речима министра, најбитније је да држава у борби против сиве екомоније има подршку судства који мора да обавља свој посао ефикасно у складу са законом. Према анализама захтева за покретање поступка, које су због утврђених прекршаја у области рада поднели инспектори рада, а у односу на законом прописани износ новчаних казни, министар је изнео следеће податке:

 

„Да су судови послодавце кажњавали максималним казнама према захтевима које су инспектори подносили у 2016. и 2017. години, а који су стигли на суд, држава би наплатила преко 2 милијарде динара за годину дана, а да су изречене минималне казне, износ би био милијарду динара, међутим, наши судови су наплатили просечно 93.723.000 годишње. Тиме је послата лоша порука, да неко ко заврши на суду не значи да ће и бити кажњен у складу са законом, што мора да се регулише“, поручио је министар.

 

Ђорђевић је рекао да би једна од измена и допуна Закона о раду која по Акционом плану требало да се деси 2020. могла бити и та да инспектори имају дозволу да на лицу места пријаве радника уместо послодавца, уколико се утврди да он ради на црно.

 

„Борба против сиве екомије неће бити фокусирана само на кажњавање послодаваца, јер исплата великих казни може да доведе и до затварања фирме, што никако није циљ Владе Србије, већ је фокус на превентивном деловању. Такође, у сарадњи са Министарством правде потребно је регулисати и појаву застаривања случајева након две године како послодавци не би прошли некажњено“, истакао је Ђорђевић.

 

Министар је нагласио да све мере које чинимо биће узалудне уколико не променимо демографску слику Србије. Kако би ова борба за напредну и богатију Србију имала прави смисао председник Републике Србије Александар Вучић  и Влада Србије су увели нове мере за подстицај рађања. Ђорђевић је рекао да је задржавање младих, запошљавање талената из области фундаменталих наука и стварање услова да млади од свог рада живе и оснују породице у својој земљи, такође један од приоритета Владе Србије у наредном периоду.

 

Одељење за инспекцијски надзор је организациона јединица Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Обавља послове који се односе на инспекцијски надзор над радом установа социјалне заштите и других правних и физичких лица која обављају делатност социјалне заштите односно психолошке делатности у погледу примене закона, других прописа и општих аката; послове издавања, суспензије и одузимања лиценце организацијама социјалне заштите; контролу поступка пријема корисника у установу социјалне заштите за смештај корисника у погледу потреба корисника и капацитета установе; контролу прописаних евиденција; приговоре на рад установа социјалне заштите од стране корисника, запослених, грађана и других институција; инспекцијски надзор над радом органа којима је поверено вршење инспекцијског надзора (покрајина, град), даје предлоге за увођење нових облика и метода рада и едукацију сарадника у установама социјалне заштите за примену истих, сагласност за накнаде трошкова смештаја у интернат средњих школа и трошкова оспособљавања деце и омладине ометене у развоју, и друге послове из делокруга Одељења.

 

Годишњи план инспекцијских надзора инспекције социјалне заштите за 2018. годину усмерен је на:

• Успостављање квалитета услуга социјалне заштите кроз лиценцирање организација социјалне заштите и контролу поштовања прописаних услова и стандарда, и
• Сузбијање илегалног сектора пружалаца услуга социјалне заштите

Годишњи план инспекцијских надзора инспекције социјалне заштите за 2018. годину преузмите ОВДЕ