Претрага

Комеморативна свечаност је оджана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса «Стратиште» у Јабуци код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили градоначелник Панчева Павле Раданов, председник Националног савета Ромске националне мањине Србије, Витомир Михајловић и државни секретар др Ненад Иванишевић. Државној церемонији су присуствовали потомци жртава, представници ромске националне мањине, Града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау.
Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.
Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.
Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.
Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је Републику Србију на свечаном отварању 108. заседања Међународне конференције рада које се одржава у Скупштини Уједињених Нација у Женеви.

Овом приликом Ђорђевић је подсетио на Програм достојанственог рада за Републику Србију за период од 2019. до 2022. године,  који је потписан у марту у Београду, а чија реализација је успешно започета.

Једна од важних тема овог скупа била је и унапређење безбедности и здравља на раду.

У циљу решавања овог изазова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања током марта и априла, организовало је обуку, као и радионицу „Одговор на изазове за запошљавање младих који нису запослени нити су у образовању или обуци“.

Специфична тема ових, изузетно успешно реализованих активности, била је интеграција наведене категорије младих на тржиште рада и мере активне политике запошљавања у том смислу.

Међународној конференцији рада, која представља највеће годишње окупљање свих чланица, у делегацији Републике Србије, присуствовали су и  председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић и помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Мирјана Ћојбашић.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност била је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци код Панчева.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили градоначелник Панчева Саша Павлов, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Зоран Антић. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

Централна државна церемонија окончана је уметничким програмом. Организатор државне комеморативне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић  предводиће државну церемонију у уторак 15. октобра у 11 часова, у оквиру Спомен-комплекса „Чачалица“ у Пожаревцу, посвећену одавању почасти борцима и цивилима страдалим у Другом светском рату.

Државна церемонија почеће полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен-костурнице страдалих припадника Црвене армије. Након тога, српски и инострани званичници одаће почаст жртвама код Спомен-костурнице родољуба страдалих у Другом светском рату.

Венце ће, код обе спомен-костурнице, положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Пожаревца, дипломатски представници Руске Федерације и Републике Белорусије,  као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачих ратова Србије.

Oрганизатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Пожаревцем.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату, која ће бити одржана 16. децембра 2021. године у 11 часова, на локалитету масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Венце и цвеће ће положити и представници града Панчева, представници дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, разговарао је данас у Влади Србије са представницима Међународне организације рада о Програму достојанстевеног рада за Републику Србију 2013–2017 и модалитетима његовог спровођења, а као најважнија питања издвојена су план издраде социјалних карата и измене и допуне Закона о раду.

Током састанка министра Вулина са заменицом регионалног директора за Европу и Централну Азију, Рие Вејс Кјелдгаард, директором Канцеларије за централну и источну Европу, Антониом Гразиосијем и националним координатором Међународне организације рада за Србију, Јованом Протићем, било је речи о приоритетима Програма достојанственог рада - јачању система државних институција и социјалних партнера ради унапређења управљања тржиштем рада, повећању могућности запошљавања и јачању система социјалне заштите. Такође, разговарало се и о регистрацији чланства у синдикате и удружења послодаваца.

Представници Међународне организације рада понудили су експертску и саветодавну помоћ у даљем раду по свим питањима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са потпредседником Француско - српске привредне коморе Ерик Грасером о унапређењу сарадње и могућој реализацији пројеката Србије са француским компанијама у области рада.

Министар Ђорђевић истакао је да Република Србија активно ради на стварању бољих услова рада свих грађана, као и да је било који вид помоћи и идеја у тој области од великог значаја.

„Желимо да наши грађани као прво буду заштићени у сваком погледу и да на најлакши начин остваре сва своја права која имају као радници. Влада Србије донела је Одлуку да ова година буде година безбедности и здравља на раду и у вези са тим Министарство је отпочело и кампању „Безбедан рад - здрава будућност“, рекао је Ђорђевић и додао да је управо боља безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље.

Ђорђевић је поменуо и да је у плану доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, као и Закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете и још једном подсетио и на успешан пројекат „Реци НЕ раду на црно“ којим се омогућило да велики број радника, који нису били пријављени, потпишу Уговоре о раду.

Како је рекао министар, Република Србија је на челу са председником Александром Вучићем учинила све да обезбеди што више нових радних места, истовремено показујући своју посвећеност сталном унапређењу положаја запослених и то ће наставити и у будућности.

Потпредседник Француско - српске привредне коморе Ерик Грасер истакао је да су француске компаније заинтересоване да своја искуства пренесу и Србији и да ће им бити задовољство да се неке од њихових идеја реализују. Како је навео већ је разговарао и са председницом Владе Аном Брнабић и министром финансија Синишом Малим о потенцијалним пројектима.

„Србија и Француска су увек биле пријатељске земље и то ћемо наставити и у будућности да негујемо у свакој области сарадње. Отворени смо за сваку врсту сарадње и верујемо да ће она бити остварена на обострано задовољство“, рекао је Грасер.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију одавања поште и полагања венаца поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, Спомен-комплекс „Стратиште” у Јабуци код Панчева. 

Церемонији су присуствовали председник Скупштине Града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић, представници ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. У оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. Током наведеног периода у Zigeunerlager је заточено више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

У складу са одредбама члана 32. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РСˮ, број 30/18), Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објављује отпочињање рада на изради Акционог плана за период од 2024. до 2026. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци, код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Миодраг Капор. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора и удружења.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.