Претрага

"Никад нисам говорио пред већим бројем људи, хвала вам што сте вечерас овде. Желим свим Крајишницима да се извиним што су постојали они у Србији који су у тренутку злочиначке акције Олуја окретали главу од вас и нису довољно бринули о свом народу", рекао је Вучић.

Он је навео да је данас тежак и тужан дан за Србију и Србе, али је поручио да "олуја" више неће бити.

"Хоћу да вам кажем да "олуја" више неће бити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и нико више неће дозволити такав погром", рекао је Вучић.

Додао је да кривица никако не припада Крајишницима, већ разним политикама, погрешним и лошим, које су дозволиле нешто што се "у вашем случају може назвати злочиначким коначним решењем".

Истакавши да стид због "Олује" не припада прогнаном српском становништву већ, он је поручио:

"Нисте нигде погрешили, ви сте обични људи који су обично и добро живели на својој жемљи. Ничим нисте заслужили погром, бежање на тракторским приколицама, и немате шта да се стидите тога што они не умеју да се стиде ни тога што срећу покушавају да изграде на туђој несрећи".

Како је рекао, прогнани Срби не треба да се стиде ни споменика злочинцима, нити усташких повика, нити кукастих крстева, који ће, закључио је, увек припадати злочинцима.

Премијер је нагласио да не верује у колективну кривицу и да за несрећу прогнаних нису криви сви Хрвати, већ појединци који су бацали бомбе на тракторске приколице и они који су убијали старце.

"А колико је таквих, немамо намеру да бројимо. То треба да ураде они сами", рекао је Вучић нагласивши да је Србија то урадила када је реч о онима који су у њено име чинили злочине.

Како је рекао, крв који је на рукама оних који су чинили злочине у име Србије не желимо на рукама свих Срба.

А одговори хрватским званичницима, слање протестних нота служе управо да би се неко у Хрватској коначно постидео због српске крив на рукама и етничког чишћења 1995, највећег после Другог светског рата у Европи, истакао је Вучић.

Подсетивши на речи Хане Арент после суђења нацистичком официру Адолфу Ајхману када је упитала да ли би неко од нациста имао грижу савести да су којим случајем победили у рату, он је навео: "Не би и нема је свако ко негира погром и етничко чишћење".

Вучић је Крајишницима, али и Србима, поручио да Србија нема намеру да ћути и ономе што се десило 4. августа 1995. године.

"Јер ми смо ту историју доживели, доживели сте бежање тракторима, камионима, у дугачким уклетим камионима које су каменовали. Изгубили сте куће и имања... а они кои су остали, немају ни струју, дотле је стигла та демократија. Да ли треба да кажемо да 250.000 људи није истерано, да то није био злочин, да нису никада ни живели они који су побијени и покрштени. Како некоме може да падне на памет да ми Срби то можемо да негирамо", упитао је Вучић.

Он је рекао да је српски народ и после 1995. године, кад је мислио да више нема будућности, устао и да је у стању да стоји, још бољи, јачи и снажнији.

Премијер је нагласио да је Србија велика за све, и да нам не треба већа територија, већ само јача и стабилнија земља.

Крајишницима је поручио да су у Србији добродошли те приметио да и Бусије и све што је у том месту изграђено, говори о томе шта је изгубила земља која их је протерала - вредне и пожртвоване људе.

Вучић је рекао да је Србија довољно велика да никога не мрзи, да свакоме пружи руку, али да заборав никада неће добити они који су заборав очекивали.

Он је навео да Србија са Хрватском жели најбоље односе, али да жели да заштити своје људе, те истакао да ће држава урадити све што може да заштити Србе у Хрватској.

Крајишницима је поручио да зна колико им је било тешко, али да су добили Србију и да је Србија добила њих.

"Поново сте код своје куће и имате чиме да се поносите, ваша кућа је саздана на вашој жртви и то сећање ће трајати вечно, подсећаћемо се сваког 4. августа и Србија и Република Српска", поручио је премијер.

Додик: Срби имају оно што нико нема - Србију и РС

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Бусијама, да Срби имају оно што нико нема - две државе, Србију и Републику Српску, настале распадом СФРЈ.

На обележавању Дана сећања на све српске жртве, који Хрватска на 21. годишњицу војно-полицијске акције "Олуја" обележава као "Дан победе и домовинске захвалности", Додик је позвао Хрватску на мир, али и поручио да им Срби не могу заборавити колоне ни оне Петровачке, ни оне код Окучана.

"Тукли сте нам жене и децу и убијали нас онда када смо потпутно били немоћни, и мислили сте да сте да сте јунаци. Наш народ каже да су такве кукавице", рекао је Додик.

Председник Републике Српске је рекао да је српски народ у једном тренутку помислио да је проблем са Хрватима решен, да живимо у миру и да се узајамно поштујемо.

Међутим, додао је, опет је кренуло величање фашиста и злочинаца.

"Мислили смо да су можда то потиснули уласком у ЕУ. Али, нису, и даље величају своје злочинце", навео је Додик и подсетио да је српски народ достојанствено гледао и оно што се ради у Хагу знајући да је то, како је рекао, суд неправде, а не правде.

Очигледно је, додао је, да смо били у заблуди, јер смо им веровали.

"Распад Југославије направио је једну хрватску и две српске државе…Оно што ми имамо нема нико други. Ово је живот, ово је Србија, ово је српски народ, ово је Република Српска. Одавде сигурно отићи нећемо. Бранимо наше достојанстве, бранимо наше животе, наше поштење…", рекао је председник Републике Српске.

Додик је поручио да се српски народ опоравио зато што је веровао у Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

"Живела Србија, живела Република Српска, живео српски народ, живели Срби где год били…Ми смо један народ и остаћемо један народ", поручио је Додик и додао да Хрвати никада неће моћи од Алојзија Степинца да направе позитивну личност.

Говорећи о највећем прогону Срба у новијој историји, председник Републике Српске је рекао да у том ентитету има 50.000 тих избеглих Срба, да су они интегрисани и да су допринели да РС буде богатија.

"Они су наши људи, они су наши Срби. Република Српска је њихова домовина исто колико је и моја", поручио је Додик.

Иринеј: Срби и Хрвати треба да граде мир, љубав и толеранцију

Патријарх СПЦ Иринеј поручио је вечерас да Срби и Хрвати уместо мржње треба да граде мир, љубав и толеранцију, али и да ћутање Европе на величање усташтва у Хрватској отвара питање да ли је оправдана наша жеља да постанемо члан ЕУ.

У Бусијама, након парастоса приликом обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе током Олује, патријарх је рекао да је тужно сећање на оне који су морали да напусте своје огњиште и потраже друго место за живот, али и на све оне који су настрадали од злочиначких руку.

"Сећамо се страдања нашег народа у познатој акцији Олуја која је покренута од стране хрватске војске и полиције 1995. године. Акција прогона је обухватила просторе северне Далмације, Лике, Корудуна и Баније. Простор Српске крајине. Циљ прогона је био протерати Србе са својих вековних обиталишта и тиме Хрватску очистити од Срба и Православља", казао је Иринеј.

То је био план усташке Хрватске и врха тадашње Римокатоличке цркве, додао је патријарх.

"Тој идеји је жртвовано преко милион невиног српског народа на начин какав новија историја није запамтила. То сведоче логори Јасеновац, Јадовна, Градине... и десетине стартишта, јама и провалија у које су Срби живи бацани и умирали страшном смрћу", казао је патријарх подсетивши да су Срби у Другом светском рату масовно страдали током усташке владавине у Хравтској.

Ту голготу су поред Срба доживели једино још Јермени и Јевреји, нагласио је патријарх додајући да је у усташкој Хрватској формиран злогласни дечији логор кроз који је прошло више од 120.000 невине српске деце, а од којих је највећи број умро од глади и жеђи.

Он наводи да величање и слављење злочинаца данас у Хрватској и оживаљавање усташке и фашистичке Хрватске уноси страх и неисгурнност код Срба у Хрватској, док Европа то мирно посматра.

"Мук и ћутање Римокатоличке цркве и њених предстанивка на сва ова збивања озбиљно забрињава", навео је Иринеј.

Он додаје да су Срби и Хрвати хтели или не најближи једни другима и зато позвани да граде мир и пријатељство, као и да заједно граде будућност.

Окупљенима се обратила и докторка Јелена Шарић, једна од оних који су избегли током "Олује", истичући да је рат многима однео све, а да се свако ко је преживео бори на свој начин.

"Не бих волела да се ово догоди било ком народу, треба да живимо у миру, али да заборавимо нећемо", рекла је она и захвалила народу Србије на подршци и хуманости коју су пружили.

„Обележавање Светског дана становништва идеалан је начин да се сви заједно подсетимо да имамо заједнички задатак, а то је да бринемо и помажемо једни другима, јер тада ћемо сигурно постати још успешније и боље друштво“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална и питања Зоран Ђорђевић.

Министар је истакао да је циљ Владе Србије, како је и рекао председник Александар Вучић „изградња државе по мери свих грађана“ и додао да ће ресорно министарство наставити да се активно залаже и у наредном периоду за остварење тог циља.

„Брига о наши најмлађим члановима друштва, деци без родитеља, радницима, најстаријим грађанима и залагање да се сви наши становници осећају равноправни у друштву, приоритетни су задаци Министарства на чијем сам челу. Наши грађани морају да знају да ће држава увек бринути о њима, јер без њих Србија не постоји“, рекао је министар и додао да је држава успешна када су њени грађани задовољни и срећни.

Поред министра Ђорђевића, на конференцији поводом обележавања Светског дана становништва говорили су и грађани Републике Србије који су били или су још увек корисници социјалне заштите и поделили са присутнима своје животне приче.

Оперска певачица из Српског народног позоришта у Новом Саду Наташа Тасић – Кнежевић истакла је да различитости, као што су вера, боја коже и језик, не треба да буду ни препрека ни предност за остварење циљева. Како каже, најбитније је бити човек, јер то је једино што нас разликује од оних који то нису. 

Такође, младић који је као малолетни мигрант без пратње из Ирака дошао у Србију Писван Карокс истакао је да захвалан Србији која му је пружила све услове за живот и додао да му је у нашој земљи заиста лепо.

Студенткиња која живи у хранитељској породици Андријана Вуковић рекла је да је за сву децу, која одрастају попут ње, веома важно каква слика о хранитељству постоји у друштву.

„Промоција хранитељства од стране особа које су имале искуство одрастања у овом систему је једно од једноставнијих решења која би могла имати значајан утицај на промену јавног мњења и повећање свести о предностима хранитељства у оквиру укупног система социјалне заштите. Ја данас на овај начин дајем свој допринос”, истакла је Андријана.

Хранитељ Славица Ђурђевић, која се 12 година бави хранитељством рекла је да јој је најдраже што су се многе породице угледале на њену и одлучиле да такође пруже дом и љубав оној деци којој је то потребно. 

„У обављању одговорне и сложене, а тако прелепе улоге хранитеља ми нисмо сами. Подршку нам пружају стручњаци са којима делимо и лепе и тешке тренутке. Заједно смо ту да деци која , из неког разлога не могу да живе са својим родитељима, пружимо најбоље могуће услове за срећно детињство и успешно одрастање“, поручила је.

Корисник услуга РЈ Дом Карабурма Миодраг Хаџи Пешић захвалио је Министарству које је пружило подршку у стварању бољих услова живота за најстарије грађане и тиме показало колико заиста брине њима.

„Програми социјалне заштите које подржава Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изузетно хумани, ефикасни и успешно постављени и волео бих да и надаље друштво настави да подржава људе који се из објективних разлога нађу у сличној ситуацији као и ја“, поручио је Пешић. 

Сликарка без руку Ана Симанић Томић такође је истакла да је захвална на подршци Министарства у организацији изложбе на којој лично учествује и додала да је то знак да особе са инвалидитетом заиста имају једнаке могућности као и грађани без инвалидитета.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић у присуству министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарке трговине, туризма и телекомуникација Татјане Матић и градоначелице Ужица Јелене Раковић Радивојевић, отворила је караван дигиталних вештина, писмености и безбедности „Дигитална експедиција” у Ужицу.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да је Република Србија урадила много на пољу дигитализације у техничком смислу, али да је неопходно са тим упознати и грађане, како би они знали шта све данас могу да ураде из својих домова, да не чекају у редовима и не губе време на шалтерима. Како је истакла, треба да знају како да користе све оно што је Влада Србије на пољу дигитализације урадила у последњих 5 година и постану „е-грађани“, што је и циљ овог каравана. 

„Државна управа треба да буде прави сервис за све грађане у Србији. Да буде доступан и функционалан сваки дан у години и у свако доба дана. Једини начин за то било је увођење електронске управе“, навела је председница Владе.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић истакла је да је 21. век време технолошких иновација и да је циљ овог каравана повећање доступности дигиталних вештина и дигиталне писмености свих грађана Србије.

„Захваљујући иницијативи, идеји и ентузијазму председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић и њеном стручном тиму, много тога је урађено на пољу дигитализације. Покренуте су многе различите иницијативе, едукације и програми. Сада наша земља сигурно путује дигиталним караваном“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је навела да се у време пандемије Ковида 19, значај технологије и дигиталне писмености посебно приметио. Како је навела, постоји разлика између млађих генерација, које су рођене у време технолошких иновација и старијих, који се на њих полако навикавају.

Министарка Кисић Тепавчевић подсетила је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз подршку Владе Републике Србије и УНДП-а опремило све геронтолошке центре у нашој земљи адекватном технолошком опремом, која корисницима омогућава онлајн комуникацију са својим најмилијима, а уједно је и  побољшала њихов квалитет живота. 

„Захваљујући заинтересованости и ентузијазму наших најстаријих, желимо да идемо корак даље и покренемо програм на принципу едукација и радионица за наше најстарије. Тај пилот програм подразумева 20 центара и развија се уз подршку УНДП-а“, рекла је Кисић и додала да поред контакта са најближима, наши најстарији желе да знају и како да онлајн плате рачуне, приступе вестима, гледају филмове.

„Република Србија успешно се изборила и наставља да се бори са свим изазовима које је донела пандемија корона вируса, а најважнија борба коју је наша земља добила у току пандемије, поред набавке довољне количине свих вакцина за комплетну имунизацију наших грађана, јесте очување радних места“, навела је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на онлајн конференцији “Дијалог са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања”.

Конференцију су организовале Немачко - српска привредна комора (AHK Србија), Француско - српска привредна комора (CCIFS) и Kомора италијанско - српских привредника (CCIS).

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да очување радних места представља изузетан успех Србије у околностима у којима су се чак и неке од најразвијенијих земаља тешко сналазиле. Како је рекла, Министарство и Влада Републике Србије ће се и даље најснажније борити за побољшање пословног амбијента, а самим тим и за нова радна места и очување постојећих.   

„Један од најважнијих задатака у наредном периоду биће и наставак сузбијања сиве економије, чему ће значајно допринети измене и допуне Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Према речима министарке, током 2020. године извршено је преко 62.000 инспекцијских надзора из области радних односа и безбедности и здравља на раду. Затечено је скоро 6.000 лица у фактичком раду – раду на црно, што је за 54% мање него у 2019. години.  После надзора, послодавци су засновали радни однос са 4.072, односно са 68% лица која су била затечена на раду на црно. Поднето је скоро 4.000 захтева за покретање прекршајног поступка и 40 кривичних пријава, а укупан износ изречених новчаних казни по поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка износи готово 260 милиона динара.

Министарка је као добар пример у сузбијању сиве економије навела  реформу сезонског запошљавања у пољопривреди која је успешно спроведена применом Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима и додала да се ради и на припреми нацрта закона којим ће се проширити обухват реформе сезонског запошљавања на сектор грађевине, туризма и угоститељства и на помоћ у кући. 

Проф. др Кисић Тепавчевић истакла је да је поједностављење издавања дозвола за рад предуслов за стварање повољнијег пословног окружења и привлачења страних инвестиција, што је постигнуто  изменама Закона о запошљавању странаца.

Како је навела, у оквиру система политике запошљавања креирају се и реализују мере активне политике запошљавања, са циљем унапређења запошљивости незапослених лица и подстицања запошљавања. 

Министарка је истакла и важност доношења Стратегије запошљавања за период 2021-2026. чији је главни циљ омогућавање континуираног раста запослености, а у току је и израда пратећег Акционог плана. Подсетила је и да је Министарство почетком године објавило и Водич за безбедан и здрав рад од куће, који послодавцима даје практичне смернице и препоруке.

„Министарство ће наставити са изменама и унапређењем законодавства у оквиру Поглавља 19, које обухвата област безбедности и здравља на раду. Циљ нам је да се створи добар пословни амбијент у коме ће послодавци моћи да унапреде своје пословање и да при томе унапреде услове рада за запослене“, закључила је проф. др Кисић Тепавчевић.

У оквиру онлајн конференције “Дијалог са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања” стручњаци из Сектора за рад и запошљавање, Управе за безбедност и здравље на раду и Инспектората за рад одговарали су на питања представника Немачко - српскe привредне коморе, Француско - српске привредне коморе и Kоморе италијанско - српских привредника.

Вулин, који је присуствовао у Позоришту лутака представи организованој за децу са сметњама у развоју, рекао је новинарима да не може да разуме то што се прошле седмице догодило у Нишу, када су аутистични дечак Данило и његова мајка Драгана Савић избачени из тог позоришта пре почетка представе само зато што се тај дечак гласно радовао.

"Мени је искрено жао што се ово десило у Нишу, једном културном и важном граду који није заслужио да се о њему причао овако нешто. Дача има право на своју срећу, да је изрази и радује се луткарском позоришту. Тужан сам што је неко његову срећу заменио са безобразлуком или нечим ружним", рекао је Вулин.

Он је казао да није сигуран да ли би се неко тако понашао да је тај дечак био у друштву неког од ауторитета и да то што се догодило показује само оно најгоре у људима.

"Показује неразумевање, незнање и на шта ми можемо да утичемо, потребна је већа кампања и да се упознамо са аутизмом и свим што људе чини другачијим. Али, више од тога треба да се понашамо као људи, тешко ми је да поверујем да неко не препознаје децу са сметњама у развоју", нагласио је министар.

Он истиче да не знам каква је посебна обука потребна осим људскости да би неко препознао дете са сметњом у развоју.

"На нама је као друштву и министарству и локалној самоуправи... да учинимо све што можемо да и аутизам учинимо што познатијим и разумљивијим, али не верујем да можемо неког направити човеком ако он то не жели да буде", казао је министар.

Он је апеловао на све у Србији да покажу тој деци разумевање.

"Не сме Данило да се осећа непожељним у луткарском позориштву. Према особама са аутизмом треба се понашати као према људским бићима која залужују да траже своју срећу", поручио је Вулин.

Представи су присуствовали и председница Управног одбора Савеза за аутизам Србија Весна Петровић и председник Градског удружења за помоћ особама са аутизмом у Нишу Предраг Лазаревић.

Петровић је рекла да су сви вечерас свесни да је у том случају дошло до дискриминације и да треба много још да се ради на толеранцији.

"Знамо да непознате ствари људе плаше и то морамо да превазиђемо", поручила је она и захвалила министру Вулину на великој подршци.

Лазаревић је казао да су се окупили данас у Луткарском позоришту поводом непријатне ситуације која се догодила у четвртак, али не да би осуђивали већ да би заједничким наступањем и наставком сарадње удружења и позоришта покушали да утичу на цело друштво.

Он је казао да се мора радити на подизању свести грађана и институција, као и да је едукација веома важна.

"У непрекидној борби да се постигну рокови, да се стигне урадити нешто на време, људи једноставно забораве да брину о ономе што је најважније, а то је безбедност и здравље на раду", рекао је Вулин током ванредног надзора градилиста "Београд на води" са инспекторима за рад.

Он је упозорио послодавце и раднике да се закон мора стриктно поштовати и стриктно спроводити и да ниједна одредба у закону није донета случајно, да је свака одредба ту управо да би заштитила најважније- здравље и живот сваког од учесника у радним односима.

"Тражим од послодаваца да спроводе закон, тражим од радника да га се придржавају, а Инспекција рада ће наставити и са већим напором да се закон стриктно поштује и спроводи и да бар број повреда буде мањи", рекао је Вулин.

Министар наглашава да је у току 2015. забележено 38 смртних повреда и тешких повреда на раду са смртним исходом, а за мало више од девет месеци ове године, број смртних повреда и тешких повреда на раду са смртним исходом је 40.

"Све ово сведочи о повећаној привредној активности, али то, нажалост, са собом носи и тешке последице, када је у питању безбедност и заштита на раду. Не води се рачуна о основним законским мерама, не штити се довољно радник, не води се рачуна да његово радно место мора да буде сигурно и безбедно", истакао је министар.

Вулин је навео да је Инспекција рада од 1. јануара до 30. септембра извршила 40.787 инспекцијских надзора, од тога 10.100 надзора из области безбедности и здравља на раду, оценивши да је 2015. била добра година за Инспекцију рада и да се може рећи да су до тада постигнути и оборени сви дотадашњи рекорди, али да је ова година, што се тиче Инспекције рада, далеко боља.

"Ове године смо у раду на црно затекли 13. 180 особа, прошле године их је било 10. 401, што је повећање од 26 одсто, а што је још важније, послодавци су на основу решења наших инспектора запослили значајно већи број особа него што је то урађено прошле године, тако да смо ове године, на основу решења наших инспектора, пријавили, запослили, увели у легалне токове 10. 975 особа, а прошле године их је било 6. 183", рекао је министар.

Он је апеловао на послодавце и раднике да стриктно поштују закон и одредбе о безбедности и здрављу на раду и истакао да је свака одредба ту управо да би заштитила најважније- здравље и живот сваког од учесника у радним односима.

Радови на "Београду на води" пример добре праксе

Радови на "Београду на води" одвијају се у најбољем могућем реду и може са задовољством да се каже да је "Београд на води" пример добре праксе, где су радници пријављени и где се води рачцуна о безбедности и заштити на раду, изјавио је министар Вулин.

Он је, у ванредном надзору градилишта "Београд на води" са инспекторима за рад, где није било неправилности у налазу инспекције, нагласио да Инспекција рада врло пажљиво проверава све велике инвеститоре и посебно све велике радове, где је ангажован велики број радника.

"Наше првенствено интересовање свакако јесу безбедност и заштита на раду", рекао је Вулин и додао да се на градилишту "Београда на води" води рачуна да се права радника свакако поштују, да су радници пријављени и што је, како је истакао, најважније - да се води рачцуна о безбедности и заштити на раду.

"Волели би када би и остали могли да се поведу за примером ''Београда на води'', рекао је министар и затражио од свих послодаваца да спроводе закон, од радника да га се придржавају и напоменуо да ће Инспекција рада наставити и са већим напором да се закон стриктно поштује и спроводи и да бар број повреда буде мањи.

„Наши старији суграђани ову су државу стварали и градили. Они заслужују свако наше поштовање и бригу. Држава и Министарство, захваљујући редовно опредељеним средствима помоћи и подршке, показали су да су одговорни и да брину о својим најстаријима суграђанима, да воде бригу о њиховом достојанству и пристојној старости,“ изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на обележавању 50.година од оснивања Геронтолошког центра Ниш.

Говорећи о демографској слици, Ђорђевић је истакао да се у Србији последњих  година бележи тренд депопулације и демографског старења, који су директна последица негативног природног прираштаја и негативног миграционог кретања, и навео да је  према званичним подацима у 2021. години у Србији живело чак 4 посто више старијих од 65 година у односу на 2011. годину.

„Становништво Србије стари као нација, међу нама је све више старих и  наших суграђана којима је потребна додатна подршка, како од стране државе, тако и целог друштва. Наш задатак, и то не само Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као ресорног министарства, већ и задатак државе, али и свакога од нас, јесте да о њима бринемо на најбољи могући начин,“ истакао је Ђорђевић поводом јубилеја Геронтолошког центра Ниш..

Ђорђевић је такође рекао да су укупни капацитети за смештај  у геронтолошким центрима 9.326 места, док слободних места има за још око 1.000 корисника, и додао да листе чекања постоје, али само за пријем оних корисника којима су потребне стална здравствена нега, нега и надзор.

Подсећајући да у Р. Србији имамо укупно 40 геронтолошких центара и домова за смештај одраслих и старијих, Ђорђевић је најавио и да ускоро почиње са радом још један Геронтолошки центар у Ваљеву. „Министарство и Влада Републике Србије континуирано процењују потребе за унапређењем капацитета установа социјалне заштите за смештај лица и у складу са тим планирају средства за адаптацију постојећих и изградњу нових установа,“ истиче Ђорђевић.

Осим за редовно финансирање рада установа социјалне заштите, Ђорђевић је подсетио да је Министарство у прошлој години издвојило милијарду и 200 милиона динара додатних средстава за унапређење услова живота у установама, од чега је ГЦ Ниш добио 15 милиона 356 хиљада динара за радове и опрему. „За ову годину, Министарство је издвојило додатна средства, за инвестициона улагања, која су знатно увећана у односу на претходну годину и износе 1,4 милијарде динара. Уверен сам да ће новац који се издваја из буџета бити домаћински и правилно утрошен, како би се побољшали, како услови живота наших корисника у установама, тако и  рад свих запослених,“ истакао је државни секретар Ђорђевић.

Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић учествовали су на скупу челника 91 локалне самоуправе укључене у пројекат "Норвешка за вас - Србија" у Алексинцу.

Председник Вучић је присутнима поручио да се кроз пројекте, као што је "Норвешка за вас - Србија" учи начин на који се транспарентно и одговорно обавља посао у локалним самоуправама и захвалио Краљевини Норвешкој и амбасадору Арне Санес Бјорнстаду на пружању помоћи кроз различите донације, која траје од 2000. године и износи 250 милиона евра.

"Хвала на свакој врсти подршке и помоћи, изузетно то ценимо и желимо још много тога да научимо од вас и да људи у Србији виде и осете део живота, начин на који живите у Норвешкој и у једном делу развијеног света", рекао је Вучић и додао да је Србија захвална Норвешкој јер њихова подршка иде у различитим правцима - од борбе против насиља над женама, преко владавине права, демократије до подршке у најтежим тренуцима, као што је то било у Обреновцу 2014. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је пројекат „Реци НЕ раду на црно“, који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком, пројекат који је дао изванредне резултате, када је у питању сузбијање сиве економије.

„Краљевина Норвешка је наш партнер, а амбасадор Арне Санес Бјорнстад мој велики пријатељ, и веома сам им захвалан на подршци коју пружају нашој земљи. Захваљујући добрим односима и политици коју води наш председник Александар Вучић, грађани Републике Србије, поред подршке своје земље коју имају у потпуности, могу да рачунају и на иностране партнере, који су добродошли и позвани да улажу у Србију, на заједничку корист“, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да имати Норвешку за пословног партнера, значи имати земљу која заиста брине о пројектима у које улаже, прати његово спровођење и постигнуте резултате и подстиче да се ради боље, јаче и да се остварују још бољи ефекти.

„Инспекција рада је у претходној години успела да изврши 31 одсто више надзора него у години пре ње, што је допринело смањењу нелојалне конкуренције и  омогућило радницима да искористе своја права“, рекао је Ђорђевић и додао да ће министарство наставити да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора.

Он је нагласио да је Влада Републике Србије ову годину прогласила „Годином безбедности и здравља на раду“, што је још један доказ да је брига о грађанима Србије један од највећих приоритета. Како каже, ресорно министарство се у многим областима угледало на рад скандинавских земаља, а то ће наставити и у наредном периоду.

Ђорђевић је поручио да Србија жели да постане лидер у региону, модерна, богата и уређена држава као и да ће том циљу сигурно допринети пројекти који су се у пракси показали са добрим резултатима.

Данашњим скупом,  на ком су представљени примери релевантних пројеката спроведених уз подршку норвешких донација, као и текућих пројеката и програма који се у нашој земљи реализују уз помоћ Норвешке, обележава се дугогодишње успешно партнерство Норвешке и Србије.

"Не сме да се деси да једно дете више пута буде тако претучено да заврши код лекара и да се врати насилнику", рекао је Вулин и додао да није свака казна физичко насиље и да не треба то тако да поистовећујемо.

Министар је истакао и да би морао да види конкретан предлог да би могао да буде прецизан, али је поновио да се мора правити разлика.

"Овде је већина родитеља који знају да праве разлику између несташног детета које некада покушате да дисциплинујете и физичког кажњавања и злостављања", рекао је новинарима Вулин у Влади Србије.

Он је навео да се по евиденцијама Центра за социјални рад и Министарства здравља појавио велики број деце, односно да је регистровано злостављање деце која пролазе кроз медицинску евиденцију.

Како је навео, регистровано је да је велики број деце био толико повређен да је су морала да оду код лекара.

"То је нешто што може да се деси, али не може и не сме да се деси, а дешава се да исто дете два и више пута прође кроз такву евиденцију и да исти насилник два или више пута прође кроз евиденцију", рекао је Вулин.

Он је истакао да није дисциплина детета исто што и претући дете да заврши у болници и да се тај случај понавља више пута.

"То сматрам нашом грешком, грешком институције јер то не сме да се дешава", поручио је Вулин.

Од јула око 60 деце склоњено са улице

Од средине јула око 60 деце склоњено је са улице и смештено у хранитељске породице или одговарајуће институције за смештај деце без родитељског старања, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин додајући да је покренута иницијатива за доношење закона о дечјем омбудсману.

Он је након конститутивне седнице Савета за права детета владе рекао новинарима да се на седници разговарало о стању дечијих права у Србији, али и међународним обавезама које је држава преузела и које мора да спроведе.

Наводећи да је на седници разговарано о веома важном проблему, а то је проблем деце улице, Вулин је истакао да је информисао Савет да су 16. јула послали налог свим центрима за социјални рад да организују одговарајуће тимове и да се баве тим проблемом.

Он је навео да је од 16. јула до 10. новембра формирано 33 тима у 33 центра за социјални рад у којима се осим представника центра налазе и представници Министарства здравља и МУП-а, а које представљају организације које се баве проблемом деце улице.

"У међувремену смо око 60 деце с улице склонили било да смо их упутилу у хранитељске породице или у одговарајуће институције за смештај деце без родитељског старања, а покренули смо и више поступака од прекршајних према родитељима до кривичних - од издавања мера за одузимање детета, укидање родитељског старања па до кривичних пријава за родитеље који су децу занемаривали и злоупотребљавали", рекао је Вулин.

Он је навео да није циљ да се било ком родитељу одузме дете, већ да је жеља да се помогне породици да га задржи, да може да се стара и брине о њему.

"Није циљ ни да децу с улице склањамо тако што ћемо их одвести у неку институцију и заборавити их. Трудимо се да им нађемо, ако већ не можемо биолошку породицу да оспособимо, бар хранитељску која ће се бринути о њима", рекао је Вулин додајући да конкретни помаци постоје.

Он је навео да је на седници донета одлука и да се формира више мултидисциплинарних тимова који ће се бавити управо тим проблемом, а у које ће бити укључени представници МУП-а, Министарства просвете и локалне самоуправе.

Указујући да у малим срединама врло ретко има примера деце улице за разлику од великих градова, министар је указао да та деца често нису из Београда, Ниша и Новог Сада већ однекуд дођу, неко их доведе и покупи на крају дана.

"Морамо да нађемо тог ко то ради. Није схватљиво да знамо да се то дешава, а да нико никада није био одговоран за тако нешто. Мора неко да буде одговоран", поручио је Вулин додајући да се са једним значајним бројем деце ради на утврђивању њиховог индетитета, јер немају документа и не знају одакле су.

Он је истакао и да нема тачне процене о броју деце с улице указујући да се често ради о "сезонској деци" која лети иду у Црну Гору и често прелазе из државе у државу.

Вулин је истакао и да се у складу са међународним конвенцијама које је Србија преузела покреће иницијатива за доношење закона о дечјем омбудсману, односно заштитнику детета и дечијих права.

"Веома је важно да се брига о деци на тај начин покаже, институционализује. Мислим да ће то значајно ојачати независне институције које се баве правима детета и да ће показати колико је друштву стало", рекао је Вулин.

"До јуче је око 260.000 људи прешло преко српске територије, а колико деце, то је посебно питање. До сад смо пронашли 124 деце без родитељског старања и на нама је да се бринемо о њима", рекао је Вулин на скупу о заштити деце у ванредним ситуацијама.

Он је стручњацима из области социјалне заштите, који учествују на дводневном тренингу "Заштита деце у ванредним ситуацијама", рекао да је веома тешко радити тај посао, јер није лако одредити које дете је заиста без родитељског старања, ко су родитељи, с ким путује и слично.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се запитао како да се докаже да је било ко од деце, кад се појави у пратњи неког одраслог који по правилу нема документа, као што ни дете нема документа, део породице, као што се тврди.

"Тешко је то што радите. Морате да показујете посебну врсту сензибилитета за проблем са којим се суочавате, а са друге стране дужни смо да увек донесемо одлуку која је у најбољем интересу детета", рекао је Вулин.

Он је рекао да постоје бројна питања на које је тешко дати одговор.

"Попут тога да ли је у најбољем интересу детета да га одузмемо и да остане у Србији или да настави да путује, уједини се са својом породицом која га можда негде чека. Како ми да знамо да га породица заиста тамо чека, да је тамо где иде сигуран пут, како да знамо одакле је дошао", рекао је Вулин.

Он је додао да су та питања добар разлог за организовање тренинга.

Оцењујући да је мигрантска криза проблем на које нема пуно одговора, а да питања има безброј, Вулин је рекао да је едукација важна како би они који се баве тим проблемом научили нешто ново, разменили искуства, али и видели да ли нешто може да се промени.

"Од вас очекујем да дате савет и за промену процедуре, уколико мислите да је потребно, како да будемо ефикаснији, али и смернице за друге државне органе како би требало да се понашају и где би требало да се више повежемо", закључио је Вулин.

Обуци присуствују радници градског Центра за социјални рад у Београду, запослени у центрима за социјални рад у Кањижи, Прешеву и Шиду, представници Министарства за рад, Завода за васпитање деце и омладине, Центра за заштиту жртава трговине људима и невладиних организација.

У свету 43 земље забраниле телесно кажњавање деце

У Србији је четворо од десеторо деце изложено физичком кажњавању код куће, па различите трибине и јавни скупови треба да издефинишу став да ли ће Србија постати 44. земља у свету која ће увести забрану физичког кажњавања деце, речено је данас на конференцији "Никад насиље".

Вулин је рекао на скупу, посвећеном шведским искуствима која је прва у свету, још 1979. године, донела закон о забрани телесног кажњавања деце, да је Србија ратификовала све конвенције које се тичу права детета и истакао да је насиље у васпитавању деце непотребно.

"Не видим на који начин дете постаје боље ако је физички кажњавано", рекао је Вулин на отварању скупа и истакао да није свако дисциплиновање детета насиље.

Такође, како каже, дечја права нису нешто што се подразумева, а сваки родитељ мисли да бар то не мора да учи.

"Свако мора да учи како да они који долазе буду бољи од нас", рекао је Вулин и истакао да ће ускоро бити усвојени закони у области социјалне заштите, финансијске подршке породици и о дечјем омбудсману.