Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је Међународни научни скуп под називом „Социјална политика на раскршћу векова“ и поручио да очекује да препоруке учесника скупа дају практичне смернице које ће помоћи да професионалци који раде у овој области значајно унапреде систем социјалне заштите и социјалне политике у наредном периоду.

Према речима министра, бројни изазови са којима се грађани сусрећу на готово свакодневном нивоу подсећају да социјална политика није и не би требало да буде само теоријска научна област, већ изузетно оперативна и жива делатност.

„Познато је да се у оквиру социјалне политике и социјалне заштите, налази заштита најугроженијих категорија становништва наше земље – од најмлађих до најстаријих суграђана. Пошто је реч о веома широком спектру делатности и изузетно осетљивој популацији, потребно је да сви, и медији и законодавци и ми који закон спроводимо у пракси, негујемо пажљив и одговоран однос према овој теми. Интерес најрањивијих група наших суграђана је оно што би увек требало да имају на уму сви који се оперативно баве социјалном политиком“, рекао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да је афирмисање професије и свеобухватна обука професионалог кадра услов за унапређење мера и услуга које су намењене најрањивијим групама.

„Не само као запослени у систему социјалне заштите, већ и као друштво у целини, требало би константно да преиспитујемо своје ставове, да доносимо добро промишљене одлуке које се односе на живот корисника, и да унапређујемо политике које су усмерене ка њиховој заштити“, рекао је министар.

Ђорђевић је истакао да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања снажно подржава развој поменуте струке као и да је отворено за све предлоге и сугестије професионалаца, како би заједно превазишли све изазове са којима се сусрећу.

„Министарство жели да води одговорну политику према свим својим грађанима. Овај скуп је прилика да учесници истакну своје ставове помоћу којих ћемо увести неке нове реформе у корист наших грађана, јер је то наш основни задатак“, рекао је Ђорђевић.

Министар је захвалио Комори социјалне заштите и Високој школи социјалног рада на залагању и рекао да је у разговору са директором школе предложено увођење стручне праксе у Министарство, јер како каже, то је један од начина да будући професионалци виде са каквим проблемима се суочава држава и какву политику води, коју ће у будућности они да воде.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводио је државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на стратишту у Јајинцима код Београдана, месту страдања у Другом светском рату.

 
Државној церемонији присуствовали су министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

"Пре 78 година, 18. априла 1941. године завршен је краткотрајни Априлски рат у ком је Kраљевина Југославија поражена, распарчана и подељена на окупационе зоне између земаља Тројног пакта. Том поделом, Србија је стављена под директном војном управом немачке окупационе војске. Уследила је зликовачка колаборација између представника Трећег рајха стационараних у старом Београду и усташких власти из Земуна и координирана сарадња логора Старо сајмиште и Бањица. Ова сарадња је почивала на веома пажљиво планираном и прецизно изведеном геноциду над српским, ромским и јеврејским становништвом на тлу некадашње Југославије", рекао је Ђорђевић.

Kако је рекао, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима свакодневно су, почев од 1942. године, озлоглашени есесовски официри, возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.

"До тада, престоница Србије је, као и данас, била један од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани и грађанке различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему. Морам додати да из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости.

То није у нашој политичкој традицији", истакао је Ђорђевић и додао да тај крвави посао који су обавили на тлу окупиране Србије, нацистички немачки окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог „коначног решења јеврејског питања“ на тлу Европе.

"Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како они кажу „слободна од Јевреја“, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности", рекао је министар.

У свом говору он је навео да су многи храбри грађани и грађанке Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног белог града да стави љагу за вечна времена, као место са кога је један народ систематски уништаван и, коначно, у потпуности истребљен.

"Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици, и убијаних у Јајинцима, говори не само о обиму холокауста који су Немци спровели на нашим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби, по цену сопственог живота, пружали нацистичкој окупацији. Нацистички окупатори, они који су себе на сваком кораку лажно представљали као „вишу расу“ прогласили су за мање вредно, беспотребно, бескорисно и штетно све што је у Србији било витално, здраво, добро, културно, просперитетно, јуначко и витешко. Тако данас са сигурношћу можемо рећи да је у Другом светском рату у Бањичком логогу сабрана, мучена и убијана тадашња елита српског народа, заједно са свим осталим београђанима који се нису уклапали у расну слику коју је, према плану својих надређених из Берлина, пројектовала Војна управа Вермахта у Србији", рекао је Зоран Ђорђевић.

Министар је навео и да је злочин који се одвијао у Београду и на другим местима некадашње Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу у усташкој НДХ, подстакао најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета, Равногорском покрету и Народно-ослободилачком покрету.

"Овај други, партизански покрет, сачињен такође углавном од Срба и Српкиња од преко 80 процената, нарастао је крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град ослобођен. Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући до капитулације Немачке 9. маја 1945. у војску која је окупила све патриотске снаге у земљи са својих 800.000 бораца. Данас, овде у Јајинцима, пред обележјем које нас подсећа на жртве нацистичког терора, присећамо се великог дела које су извели наши неустрашиви преци, који нису очајавали у тешком времену када се чинило да нема наде и излаза за наш народ.

Храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи монструозног нацистичког поробљивача", рекао је он.

Министар је додао да је потребно да како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се то чинило тешко, мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу, да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност и просперитет за много година, баш као што су то наши јуначки преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима.

"Борба која је пред нама јесте као што наш преседник Александар Вучић каже пре свега борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, борба за нова радна места, привредни раст и бољи живот и материјални положај свих грађана и грађанки. Наш стратешки циљ је пуноправно чланство у европској заједници народа и уверен сам да грађани Србије и те како поседују капацитет да остваре овај циљ.Али, исто тако, неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација тако и због нас самих, јер с времена на време заборављамо да је Европска унија настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом у мају 1945. године.

Жртве нацистичке идеологије толико су велике да је њихов број неупоредив и надмашује број жртава било ког другог система веровања у историји човечанства. О томе сведоче и београдске жртве нацистичке и усташке идеологије чијим се сенима данас клањамо", закључио је Ђорђевић.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања др. Стана Божовић говорила је на округлом столу „Родна равноправност, климатске промене и заједница“ који је организовала Организација Уједињених нација за жене.

Државна секретарка Стана Божовић је у свом излагању нагласила да је политичка воља коју Влада Републике Србије показује да је, када је унапређивање положаја жена и достизање родне равноправности, несумњива.

„Један од показатеља тога је да се родна равноправност у овом тренутку анализира кроз све секторе па тако данас имамо и прилику да разговарамо и донесемо закључке о родној равноправности и климатским променама. Климатске промене су данас  један од највећих глобалних изазова и погађа многе сегменте живота на планети Земљи“, рекла је Божовић.

Како каже, од утицаја промене климе на:  пољопривреду, земљиште, воде, ваздух, инфраструктуру, здравље људи и животиња на које морамо дати одговор кроз адаптацију до тога да претходно морамо учинити све да ове промене успоримо кроз првенствено промену понашања и ставова морамо водити рачуна о праведном и не дискриминативном вођењу политика и доношењу мера.

Државна секретарка истакла је да свесни чињенице да ресурси нису равномерно распоређени и да одлуке, па и о борби против климатских промена већински доносе мушкарци, морамо пажљиво анализирати ово друштвено питање и заједнички донети предлоге мера за достизање једнакости у овом изазову.

„Јуче смо обележили Међународни дан жена на селу и посетили смо села у Расинском округу, сусревши се храбрим, вредним и паметним женама које се у 2018 години суочавају са недостатком инфраструктуре, саобраћајних веза и традиционалним ставовима да је жени место у кући. Жене на селу се климатским променама неравноправније суочавају од жена у урбаним срединама, и ово је једна од дискриминација са којом се морамо ухватити у коштац. Одговорност за праведно и не дискриминаторно понашање као и за борбу против климатских промена наравно треба да поведе држава, па у вези са тим желим да вас обавестим да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је након јавне расправе о нацрту Закона о родној равноправности предложило и члан закона који ће се бавити родном равноправношћу у заштити животне средине. Ово је нешто што је заиста иновативно и даће нам нов простор да политике родне равноправности  кроз законске норме спроводимо у овој за све нас важној области“, изјавила је државна секретарка др. Стана Божовић.

Одговори на климатске промене који у обзир узимају различите потребе и могућности и мушкараца и жена су од кључног значаја за заштиту животне средине и одрживи развој, закључак је Округлог стола „Родна равноправност, климатске промене и заједница“.

Поред Стане Божовић говорили су и директорка агенције Уједињених нација за жене Милана Рикановић, представница УНДП Стелијана Недер, помоћница Министра заштите животне средине Биљана Филиповић и Саша Габизон из Међународне мреже Жене у акцији за заједничку будућност.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са новопостављеном директорком Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Даниелом Функе са којом је разговарао о досадашњој сарадњи и пројектима које су ресорно министарство и ова организација спроводили у областима економских миграција, социјалне заштите осетљивих категорија становништва, инклузије Рома и запошљавања.

Министар Ђорђевић посебно је истакао значај подршке Немачке организације за међународну сарадњу на изради Стратегије о економским миграцијама за период 2021-2027. године која је усвојена на Влади у фебруару 2020. године, а усвајање пратећег Акционог плана се очекује у наредном периоду.

Такође, осврнуо се и на тренутну кризу изазвану епидемијом вируса КОВИД-19 и нагласио могућност будуће сарадње на отклањању последица ове кризе у оквиру постојећих пројеката као и проналажења нових видова подршке. 

„Сарадња са ГИЗ-ом, која је на веома високом нивоу, Србији је веома важна и верујем да ће се наставити и у наредном периоду. Захвални смо на сваком виду подршке коју је ова организација, кроз неколико важних пројеката, до сада пружила нашој земљи. Надам се да ћемо заједничким деловањем успети да и ову тешку ситуацију, са којом се цео свет бори, превазиђено на најбољи начин“, рекао је Ђорђевић. 

Директорка Немачке организације за међународну сарадњу Даниела Функе захвалила се министру Ђорђевићу на срдачној добродошлици и изразила задовољство што је њен први званични састанак у Србији са партнерском институцијом од огромног значаја за немачку развојну сарадњу.

Похвалила је одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Владе Републике Србије у контексту светске кризе услед ширења вируса корона, нарочито у погледу  бриге о корисницима социјалне заштите у установама за смештај старих лица и особа са инвалидитетом.

Директорка Функе се сагласила са министром да постоји доста простора за сарадњу у поменутим областима с обзиром на новонастале околности. Србија и Немачка организација за међународну сарадњу би на регионалном нивоу могли пример Србије у реаговању на КОВИД-19 да промовишу као пример добре праксе. Такође је обавестила да су у току разговори са надлежним немачким министарством о пројектима које се планирају до 2020. године и 2021. годину.

На састанку је договорено да се у наредном периоду директорка ГИЗ-а на терену упозна са спроведеним заједничким активностима и резултатима досадашње сарадње које је министар оценио као одличне истакавши притом да је сваки успех ГИЗ-а у Србији и успех Владе Србије.

"То је, скоро два пута више, него што је запослено прошле године у истом периоду", рекао је Вулин, приликом обиласка градилишта тржно-забавног центра "Belgrejd Plaza" и истакао да је Инспекција рада у грађевинарству извршила 5.009 инспекцијских надзора у овом периоду и открила 997 радника на црно, као и да се 740 њих запослило, на основу решења инспекције.

"Највећи број радника на црно и даље је у грађевинарству и то сигурно можемо приписати и ниској образовној структури радника, који самим тим, нису у позицији да бирају послове, а онда послодавци који се не држе закона, врло лако, или можда најлакше, могу да експлоатишу управо њихов страх да ће остати без посла, или њихово непознавање сопствених права", рекао је министар.

Каже да се против тога бори, али и да је потребна помоћ и послодаваца, и синдиката, јер, истиче, само пријављен, осигуран, безбедан радник, гарантују успех послодавцу.

Вулин је рекао и да, нажалост, и прошле године, као и сваке, 63 одсто свих несрећа са смртним исходом, деси се управо у грађевинарству.

"У тој грани ради више од 88.000 људи, односно прецизно, 88.331 и са овако високим процентом несрећа морамо посебно водити рачуна", рекао је Вулин.

Он је, обилазећи градилиште тржно-забавног центра "Belgrejd Plaza" рекао да је за владу Републике Србије увек охрабрујуће када види да се гради, да се отварају нова радна места, а посебно када нова радна места отварају могућност за продубљење привредне активности.

"Овде не само што се гради нови тржни центар, већ ће у тај тржни центар доћи и представници послова који никад до сада нису били заступљени у Србији и наравно, оно што нас увек посебно радује, јесте велики број новозапослених и велики број подизвођача који су одавде, српске фирме", рекао је Вулин.

Прецизирао је да на том градилишту ради 30 подизвођача и да су сви до једног српска предузећа.

"Овде дневно ради више од 1.000 људи и то је нешто што морамо поштовати и зато сам данас овде, на Дан грађевинара, да се захвалим инвеститору на вредном раду, на редовно исплаћеним зарадама и наравно, на безбедности на раду", рекао је министар.

Генерални директор Плаза центра Србија Рабија Шихаб каже да се са изградњом напредује по плану, да је више од 80 одсто већ урађено, као и да се паралелно напредује и са изнајмљивањем простора, односно да постоји потписано око 50 одсто уговора о закупу.

"Уговори укључују међународне закупце који тек улазе на српско тржиште. Отварање ће бити у првој половини 2017. године. Радимо у три до четири смене сваког дана и свака смена има 300-350 радника, а након отварања, планирамо да отворимо више од 1.000 радних места", рекао је Шихаб.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић,  градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић и в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, поводом Одлуке Владе Србије да се 2019. година прогласи годином безбедности и здравља на раду, одржали су први састанак са представницима лиценцираних агенција за обављање овe делатности у Новом Саду и тиме отпочели кампању „Безбедан рад - здрава будућност“.

Министар Ђорђевић истакао је да је безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље и додао да је обавеза Републике Србије, али и свих послодавца, да грађанима обезбеди боље услове рада, заштиту и безбедност на раду, јер сваки радник својој породици мора да се врати безбедан и здрав на крају радног дана.

„Република Србија на челу са председником Александром Вучићем учинила је све да обезбеди што више нових радних места, истовремено показујући своју посвећеност сталном унапређењу положаја запослених. У 2019. години додатна брига о радницима и борба за безбеднији рад, као и право на здрав рад, биће приоритет рада ресорног министарства и верујем да ћемо вредним радом и трудом успети да радницима обезбедимо сва прва која им припадају.“, нагласио је министар.

Поред медијске кампање и низа састанака који ће се одржавати у наредном периоду, министар је истакао да су у плану и доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о осигурању у случају повреде на раду, као и измена Правилника о професионалним болестима.

Како каже, и даље постоје агенције које свој посао не обављају у складу са законом и јавност то мора да зна. Из тог разлога, поред прекршајних и кривичних пријава, Министарство је израдило и регистре свих агенција које раде у складу са законом, али и оних који га крше и тај списак биће доступан и на сајту.  

„Наставићемо да радимо на унапређењу положаја радника, радног окружења и права послодаваца. Верујем да ћемо бољом заштитом наших радника и обезбеђивањем безбеднијег рада успети да привучемо и нове инвестиције, да запослимо нове раднике који ће, поред материјалног статуса,  бити задовољни начином на који се послодавци опходе према њима као и условима у којима раде“, истакао је Ђорђевић.

Градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић истакао је да у стварању бољих услова рада морају заједнички да делују државни органи, односно ресорно министарство, Управа за безбедност и Инспекторат за рад, локалне самоуправе, али и сами послодавци и радници. Како каже, на тај начин остварење постављених циљева ће бити могуће.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула рекла је да је циљ ове кампање да се у 2019. години смањи број повреда на раду и настрадалих.

„Кроз низ активности и медијску кампању желимо да унапредимо положај наших радника у целој Србији, јер су нам сви једнако важни и верујем да ћемо бити земља која ће се поносити условима у којима раде грађани Србије“, истакла је Фуртула.

Вулин је новинарима пренео да је данас у Прихватном центру у Прешеву издато 4.560 потврда и да сви који су из ратом захваћених подручја могу сасвим слободно да се крећу и путују кроз Србију.

"Србија као и до сада обезбеђује храну, смештај, одговарајућу медицинску негу. Мигранти се превезу до нашег следећег прихватног центра у Шиду и без већих проблема напуштају нашу територију. Сви економски мигранти, они који по одлуци Словеније и Хрватске нису добродошли у тим земљама, ни у нашој земљи не могу да наставе своје кретање", објаснио је Вулин.

Он је казао да свако ко жели да затражи азил у Србији, има то право, без обзира из које земље је дошао, и да покрене процедуру за добијање азила у Србији.

Министар је, истовремено, констатовао да тренутно готово да нема таквих захтева, наводећи да је их је било свега шест или седам.

Говорећи о центру у Крњачи, Вулин је указао да се овде људи прихватају на најбољи могући начин, да је у њему топло и да постоји смештај за око 350 људи.

Ти капацитети, навео је он, нису искоришћени, а Србија је спремна, ако буде потребно, да подигне капацитетет овог центра на знатно већи ниво.

"Ситуација је сасвим под контролом, мере безбедности су на највише могућем нивоу. Од момента када уђу на Миратовац до изласка у Шиду избеглице су под полицијском пажњом, проверавају се, води се рачуна да задовоље своје потребе, али да наше становништво буде безбедно на сваки начин", поручио је Вулин.

Он је изразио забринутост због дешавањима на грчко-македонској граници, где протестују економски мигранти који не когу да уђу у Македонију.

"Не знам са којим капацитетима располажу наши македонски суседи и наши грчки пријатељи. За сада још не успевају да прођу", рекао је Вулин, додајући да му није познато да ли евентуално неко успева да заобиђе границу кријумчарским каналима.

Међутим, како је рекао, није забележен повећан број на овим просторима, а и о томе би нас обавестиле хрватске власти, те би мигранти остали у Србији.

"Према нашим информацијама има око 1.000 људи, једна група од 100 до 150 људи се вратила и кренула према Солуну и Атини, а остали су на самој грчко-македонској граници. Правила су таква, а поставиле су их Словенија и Хрватска, а не ми. Међутим, морају да их спроводе сви остали у низу.

Шта год да се дешавало, Србија ће бранити свој простор и уколико смо рекли да не могу да прођу економски мигранти, они неће проћи", поручио је Вулин.

Он је поновио да све избеглице из ратом погођених земаља могу слободно да се крећу територијом Србије, и да их у томе неће нико спречавати.

Вулин је објаснио да свака земља има право да ускрати гостопримство, али нема право да ускрати азил.

Он је казао да је процедура за добијање азила другачија, да нема кретања по земљи, да се проверава захтев, те аутоматски, ако се не одобри, морају да се врате у земљу из које су дошли.

Министар је рекао да људи који раде на терену имају велико искуство и да умеју да препознају ко одакле долази, те да постоје начини да се препознају економски мигранти.

"Србија није одлучила да не прима мигранте, она је само одлучила да испоштује одлуку Словеније и Хрватске, као што су урадиле друге земље, да за економске мигранте не буде обезбеђен пролаз", поновио је Вулин.

Према његовим речима, Србија има више него довољно капацитета, јер је Србија озбиљно схватила своје обавезе.

"Када слушате оне који нас критикују због тога што толико водимо рачуна о мигрантима, то говори само колико су кратковиди, јер не виде да је подизање капацитета и добра организација у циљу неугоржавања свакодневног живота наших грађана", казао је он.

Да немамо Крњачу и још 18 тачака где можемо да сместимо те људе, према његовим речима, они би били по неком парку, раштркали би се по улицама и угрозили себе и друге.

Такође је казао да не очекује да ће ни изблиза бити попуњени наши капацитети када је азил у питању.

И вечерас је један број избеглица пристигао у Центар у Крњачу, а међу њима највише је пореклом из Авганистана.

Један од њих је новинару Танјуга рекао да је презадовољан како се према њему опходе у Србији.

Он је казао да је у Србију дошао из Турске, преко Бугарске, где су имали проблеме, пошто тамошње власти избеглицама више дана нису дали ни храну, ни воду.

У Србији су, нагласио је тај човек, добили храну, одећу и све што им треба, те да се осећају добро.

Он је рекао да намерава да путује до Немачке, преко Хрватске, Словеније и Аустрије.

"Желимо у Немачку јер имамо проблеме у нашој домовини. Желимо да живимо нормалан живот", закључио је тај избеглица из Авганистана.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на конференцији поводом почетка пројекта „ОД ОПАСНОСТИ ДО СИГУРНОСТИ: Унапређивање заштите жртава трговине људима у Србији“.

Министар је изјавио да су програми опоравка жртава и њихове реинтеграције у заједницу, као и повратак и поновна изградња достојанственог и квалитетног живота начин да се спасу људски животи и пружи шанса за нови почетак.

Ђорђевић је истакао да су усвајање Закона о социјалној заштити, доношење Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите као и оснивање Центра за заштиту  жртава трговине људима базиране на међународним стандардима са жељом да подрпшка жртава буде што квалитетнија и омогући пружање услуга у складу са њиховим потребама, правом и домаћим прописима и савременом праксом социјалног рада.

„Благовремено откривање ризика и препознавање жртава трговине људима, односно превентивно деловање, такође су неке од области у којима је Република Србија начинила значајан помак усвојивши националне индикаторе за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима, који се примењују у системима социјалне заштите, образовања и у полицији“, рекао је Ђорђевић и истакао да томе доприноси и сарадња између државних органа и организација цивилног сектора и агенција Уједињених нација, којим је ојачан системски одговор Републике Србије значајан за унапређивање подршке жртвама.

Влада Републике Србије је на седници 4. августа 2017. године усвојила нову Стратегију превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом, и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године, заједно са пратећим Акционим планом за имплементацију те Стратегије током 2017. и 2018. године којом је одређено 16 циљних области у којима је неопходна даља акција против трговине људима и постављен низ конкретних циљева.

„Стратегијом се унапређује систем превенције, помоћи и заштите жртава и сузбијања трговине људима, посебно жена и деце, до чега ће се доћи функционалним повезивањем и институционалном изградњом капацитета свих партнера. Такође, уведени су програми обуке запослених у надлежним институцијама, предвиђени пројекти везани за образовање и подизање нивоа свести младих у циљу препознавања сложености проблема и идентификације и заштите жртава трговине људима“, појаснио је Ђорђевић и додао да је Стратегија израђен у складу са актуелним политикама које Европска унија води на плану искорењивања трговине људима и миграција.

За реализацију активности из нове Стратегије за период од 2017. до 2019. године обезбеђена су средства у државном буџету у укупном износу од 89.656 евра у динарској противврдности.

Када је у питању мигрантска криза, министар је рекао да је опредељењем председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, да границе Србије не буду затворене и ограђене бодљикавом жицом чиме би се спречио прилив избеглица у нашој земљи мигрантима је обезбеђена асистенција и помоћ на највишем нивоу и постала тиме пример свим државама у Европи.

„Једини услов који смо поставили био је регистрација миграната на путу ка развијенијим европским земљама“ истакао је Ђорђевић и нагласио да се Србија не може сматрати одговорном уколико су кријумчарени мигранти који су одбили асистенцију наше државе завршили као жртве трговине људима у западноевропским државама.

Министар Ђорђевић рекао је да је јачање ресурса Центра за заштиту жртава трговине људима кроз обезбеђивање одговарајућег простора, успостављање друге организационе јединице Центра, односно Прихватилишта за жртве трговине људима, као и активности на развоју компетенција свих стручњака у социјалној заштити и цивилном сектору – окосница рада овог министарства у наредном периоду.

На конференцији говорили су и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и амбасадор САД-а у Србији Кајл Скат.

"Није улога инспекција само да кажњава, није наша жеља да инспекција буде претња и страх, наша жеља је да будемо савезници на истом послу да имамо исти циљ - већу безбедност радника, пријаву сваког радника, добар пословни амбијент. Инспекција је ту да у томе помогне", рекао је Вулин на састанку са представницима привредних друштава анагажованих на грађевинским пројектима.

Он је указао да је неопходно да се представници компанија упознају са законским изменама које су недавно донете, са новим правилима и новим овлашћењима инспекција.

Према његовим речима ово је први у низу састанака који ће бити организовани у целој Србији са представницима свих индустријских грана.

Грађевинска индустрија је прва дошла на ред јер је њихова сезона радова у току и информације су им сада потребне, објаснио је министар.

Директор Инспектората за рад Бојан Јоцић нагласио је да инспекција у току овог месеца контролисала 96 послодаваца коју су активни на градилиштима, издали су 45 решења због кршења Закона о безбедности на раду и Закона о раду, а издато је и 34 захтева за покретање прекршаних поступака.

Он је нагласио да је инспекција на неким градилиштима на Коридору 10 и 11 затекла 20 особа које су радиле "на црно", док је један део радника, који вероватно нису били пријављени, побегао са градилишта.

Јоцић је, такође навео пример да је у једној фирми од 30 људи који су затечени на градилишту само 11 било пријављено док су остали радили "на црно".

Он је подсетио да се према изменама Закона о раду уговори о раду сада морају налазити на градилишту и да је то нова обавеза послодаваца.

Јоцић је указо да је ово била превентивна контрола и да ће инспекција у наредном периоду контроле појачати.

Такође је нагласио и да ће грађевинске фирме у већој мери морати да воде рачуна о правилима која се односе на безбедност здраваља на раду.

Према његовим речима у току јулске контроле издато је осам решења о забрани рада на радном месту због апсолутне небезбедности.

Он је препоручио учесницима данашњег састанка да утичу на своје подизвођаче да исправе неправилности и послују у складу са законским прописима.

Данашњем састанку, између осталих, присуствовали су представнци грађевинског сектора, инвеститора и извођача радова, као што су ЈП Путеви Срибје, Коридори Срибје, ЈП Железнице Срибје, Енергопројект, Мостоградња, Ратко Митровић.

Примена Закона о раду побољшаће услове пословања

Измене и допуне Закона о раду, чија је примена почела данас, обезбедиће послодавцима боље услове пословања, држави ефикаснију бригу о правилима, о раднику, о запошљавању, раздвојити рад од нерада, повећати број запослених, изјавио је Вулин.

Министар је рекао да ће примена тог закона смањити број оних који раде "на црно", указавши да је то услуга послодавцима који раде легално, плаћају порезе и доприносе држави, пријављују раднике и због тога често бивају неконкурентни у односу на оне који све то не раде.

"Измене и допуне Закона о раду су донете да би се побољшали услови пословања", рекао је Вулин на састанку са представницима грађевинске индустрије, на којем је било речи о инспекцијском надзору на градилиштима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар финансија Душан Вујовић и шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици учествовали су данас на уводном састанку за израду Програма економских реформи (ЕРП) 2018-2020. године. Овај састанак представља формални почетак четвртог циклуса израде документа ЕРП 2018-2020., на основу Смерница за израду које су представљене у мају ове године у Бриселу од стране Европске комисије, и Препорука ЕКОФИН Савета из маја ове године.

На уводном састанку представљен је нови циклус израде ЕРП-а са садржајем, динамиком и роковима, приказане су новине у смерницама Европске комисије за његову израду, као и искуства у сарадњи са ОЕЦД-ом и напретку сарадње са цивилним друштвом. 

Уочи састанка, министри Ђорђевић и Вујовић су, заједно са представницима цивилног друштва окупљеним у Националном конвенту о Европској унији, потписали Платформу за праћење спровођења Програма економских реформи 2018-2020. и Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике. На овај начин, настављен је устаљени модел сарадње државних институција и цивилног сектора у изради овог стратешког документа. Укључивањем организација цивилног друштва у процес припреме и примене стратешких докумената, повећава се друштвени консенсус приликом дефинисања јавних политика и подиже ниво разумевања јавности о ефектима које одређене политике производе, чиме се олакшава њихово спровођење. 

Састанку су присуствовали и представници Народне банке Србије, Републичког секретаријата за јавне политике, представници ресорних министарстава Владе Србије, организације цивилног друштва окупљене у Националном конвенту о Европској унији, делегације Европске уније у Београду и ОЕЦД-а. 

Подсећања ради, EРП је документ који Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, изрaђуje нa гoдишњeм нивoу и садржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике, као и конкретне приоритетне структурне реформе. У складу са смерницама Европске комисије, структурне реформе у оквиру претходног ЕРП-а 2017-2019., организованe су у девет кључних области: управљање јавним финансијама, тржиште енергије, транспорта и телекомуникација, секторски развој, пословни амбијент и смањење сиве економије, истраживање и иновације, подстицање спољне трговине и инвестиције, образовање и вештине, запосленост и тржиште рада, социјално укључивање, смањење сиромаштва и једнаке могућности.