Претрага

У новој згради, у Улици шеста 10ц, која има укупно 845 метара квадратних, биће смештене и просторије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), Националне службе за запошљавање (НСЗ) и Инспектората за рад.

Отварању нове зграде Центра за социјални рад у Обреновцу су присуствовали и министар здравља Златибор Лончар, градоначелник Београда Синиша Мали и председник општине Обреновац Мирослав Чучковић.

Вулин је истакао да је први пут примењен и нови концепт - да је све на једном месту и тако се штеди време и простор.

"Први пут се држава определила да јача социјану заштиту", рекао је Вулин додајући да ће се свуда тако радити у наредном периоду.

Вулин каже да је са тим објектом процес обнове социјалне инфраструктуре у Обреновцу завршен.

Министар је истакао да је ПИО дао 13 милиона динара, НСЗ седам милиона и пет милиона РФЗО.

"Сада грађани Обреновца имају цео систем на једном месту и све могу да заврше у овој згради. Нема више шетања од шалтера до шалтера. Где год будемо могли овако ћемо радити", нагласио је Вулин.

Он је додао да грађане не интересују шта је у чијој надлжности већ да могу брзо и лако да заврше све што им треба.

Вулин је казао да се очекује да ПИО отвори у тој згради и медицинско вештачење тако да грађани Обреновца неће морати због тога да иду у Београд.

"Обећали смо да нећемо заборавити Обреновац и видите да нисмо", нагласио је Вулин.

Министар Лончар је рекао да је остала још само једна зграда у Обреновцу да се обнови после поплава и да ће и она врло брзо бити урађена, као и да је све завршено без и једне афере, те да би то требало да буде пример за све што влада предузима.

Он је нагласио да је влада испунила своје обећење да ће бити изгрђена нова зграда у којој се налази и Центар за социјални рад у Обреновцу.

Лончар је казао да је влада заједно са локалном самоуправом успела да обнови Обреновац.

"Све је рађено транспарентно", нагласио је Лончар.

Он је говорећи о новој згради која је данас отворена рекао да је добра ствар што ће све бити на једном месту.

"Гледаћемо где год можемо да тако радимо", истакао је Лончар.

Градоначелник Београда Мали је нагласио да се Обреновац много променио и да је то сада постао град будућности, а не прошлости, пошто су покренуте многе инвестиције и пројекти, попут изградње фабрике "Меи та".

Мали је ракао да ће нова фабрика "Меи та" запослити 1.400 људи истичући да је то слика новог Обреновца.

Он је поручио да градска влада води рачуна о свим стновницима Београда где год живели, без обзира да ли живе на Теразијама, у Обреновцу, Гроцкој или другим приградским насељима.

"Сви Београђани морају да имају једнаке услове за живот", нагласио је Мали и дадао да морају да имају и социјалну и здравствену заштиту, водовод и канализацију, што је политика града од које неће одустати.

"То је наша обавеза, политика и стратегија развоја града Београда", додао је градоначелник.

Објекат Центра за социјални рад Београд за Одељење Обреновац уништен је у поплавама пре две године, а без просторија за рад су остали и РФЗО и Фонд ПИО.

Руководећи се потребама корисника, као и економичношћу, донета је одлука да се подигне нови објекат у коме ће бити смештене све три установе, као и НСЗ и Инспекторат за рад, а где ће грађани Обреновца све своје послове из домена тих институција моћи да обаве на једном месту.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је за изградњу дела објекта површине 420 квадратних метара око 37,5 милиона динара, а укупна вредност објекта је 63 милиона динара без ПДВ-а.

Присуствовали су и директор РФ ПИО Драгана Калиновић, в.д. директора РФЗО Верица Лазић, председник УО РФ ПИО Бранислав Митровић, председник УО РФЗО Велимир Миличић, заменик директора НСЗ Драган Сикимић, директор Градског центра за социјални рад Београд Владимир Илић, директор Инспектората за рад Бојан Јоцић и Ђорђе Комленски председник скупштине градске општине Обреновац.

 

"Није улога инспекција само да кажњава, није наша жеља да инспекција буде претња и страх, наша жеља је да будемо савезници на истом послу да имамо исти циљ - већу безбедност радника, пријаву сваког радника, добар пословни амбијент. Инспекција је ту да у томе помогне", рекао је Вулин на састанку са представницима привредних друштава анагажованих на грађевинским пројектима.

Он је указао да је неопходно да се представници компанија упознају са законским изменама које су недавно донете, са новим правилима и новим овлашћењима инспекција.

Према његовим речима ово је први у низу састанака који ће бити организовани у целој Србији са представницима свих индустријских грана.

Грађевинска индустрија је прва дошла на ред јер је њихова сезона радова у току и информације су им сада потребне, објаснио је министар.

Директор Инспектората за рад Бојан Јоцић нагласио је да инспекција у току овог месеца контролисала 96 послодаваца коју су активни на градилиштима, издали су 45 решења због кршења Закона о безбедности на раду и Закона о раду, а издато је и 34 захтева за покретање прекршаних поступака.

Он је нагласио да је инспекција на неким градилиштима на Коридору 10 и 11 затекла 20 особа које су радиле "на црно", док је један део радника, који вероватно нису били пријављени, побегао са градилишта.

Јоцић је, такође навео пример да је у једној фирми од 30 људи који су затечени на градилишту само 11 било пријављено док су остали радили "на црно".

Он је подсетио да се према изменама Закона о раду уговори о раду сада морају налазити на градилишту и да је то нова обавеза послодаваца.

Јоцић је указо да је ово била превентивна контрола и да ће инспекција у наредном периоду контроле појачати.

Такође је нагласио и да ће грађевинске фирме у већој мери морати да воде рачуна о правилима која се односе на безбедност здраваља на раду.

Према његовим речима у току јулске контроле издато је осам решења о забрани рада на радном месту због апсолутне небезбедности.

Он је препоручио учесницима данашњег састанка да утичу на своје подизвођаче да исправе неправилности и послују у складу са законским прописима.

Данашњем састанку, између осталих, присуствовали су представнци грађевинског сектора, инвеститора и извођача радова, као што су ЈП Путеви Срибје, Коридори Срибје, ЈП Железнице Срибје, Енергопројект, Мостоградња, Ратко Митровић.

Примена Закона о раду побољшаће услове пословања

Измене и допуне Закона о раду, чија је примена почела данас, обезбедиће послодавцима боље услове пословања, држави ефикаснију бригу о правилима, о раднику, о запошљавању, раздвојити рад од нерада, повећати број запослених, изјавио је Вулин.

Министар је рекао да ће примена тог закона смањити број оних који раде "на црно", указавши да је то услуга послодавцима који раде легално, плаћају порезе и доприносе држави, пријављују раднике и због тога често бивају неконкурентни у односу на оне који све то не раде.

"Измене и допуне Закона о раду су донете да би се побољшали услови пословања", рекао је Вулин на састанку са представницима грађевинске индустрије, на којем је било речи о инспекцијском надзору на градилиштима.

“Свака земља почива на онима који су се жртвовали за њу. Свака земља своју слободу може да захвали онима који су за њу дали свој живот, а овај споменик је доказ да Србија не дозвољава да они који су се жртвовали за њу деле, ни по вери, ни по нацији, да не дозвољава да се ниједна жртва заборави или умањи”, рекао је Вулин након церемоније.

На споменику су, каже министар, исписана имена која говоре о разним нацијама, верама, али говоре само о једној ствари- љубави према Србији.

“Говори да су та деца, свесно и вољно жртвовала своје животе из љубави према Србији. Предуго су били заборављени, или склоњени у страни. Ми смо обновили овај споменик, зато што хоћемо да обновимо и сачувамо сећање на једну генерацију, на храбре људе, храбру децу, која су дала све за ову земљу и овај град”, рекао је министар.

Подвукао је да им је Србија захвална, као што је, како каже, захвална сваком свом борцу, сваком члану његове породице, свима који су се за њу борили.

“Без њих не би било ни Србије коју волимо и познајемо, поштујемо”, рекао је Вулин и додао да Србија у свим вековима иза себе никада није дозволила да се забораве они који су се за њу жртвовали, а да се сада влада труди да побољша положај борачке популације, њихових породица.

Према његовим речима, по први пут, направљен је помак, да свако борачко дете, које послодавац запосли, добије одговарајућу субвенцију.

“По први пут смо их препознали као приоритет за запошљавање, обезбедили смо им новац, да када их послодавци запосле, добију субвенцију и обезбеде им прилику да оствари егзистенцију. То је наш начин да кажемо хвала њиховим породицама и хвала њиховом детињству, које је прошло без родитеља”, истакао је Вулин.

Градоначелник Суботице Богдан Лабан рекао је да се одаје почаст грађанима тог града који су у ратним дејствима 1991-1999 изгубили своје животе.

“То је младост Суботице која је прерано завршила свој живот. Ове године, споменик смо обновили и желимо сваке године да одамо почаст нашим суграђанима. Саосећамо са болом њихових најближих, а видите да је то Суботица у малом, да су то људи различите националности, вероисповести, а нажалост су прерано напустили свет”, рекао је Лабан.

Ратни ветеран и председник Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије Жељко Вукелић рекао је да су ратни ветерани часни, поштени део друштва, који су поштовали устав земље у којој живе, те да се нада да ће остали градови следити пример Суботице и на такав начин одати почаст младим људима који су положили своје животе за своју земљу.

На споменику, који је обновљен седствима ЈП “Дирекција за изградњу Суботице” и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, стоје имена 30 Суботичана, погинулих од 1991. до 1999. године и натпис “Њиховој верности” на српском и мађарском језику.

"Желим да још једном позовем све да увек пријаве насиље. Да пријаве било чије понашање које може да доведе до овако нечега", рекао је Вулин додајући да је трагедија прошла, али да последице нису и да зато постоје центри за социјални рад и читав систем.

Вулин је, после састанка са покрајинским секретаром за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предрагом Вулетићем, начелником Средњобанатског округа Душаном Шијаном, председником општине Житиште Митром Вучуревићем и директорима центара за социјални рад у Житишту, Зрењанину и Новом Саду, рекао да су центри обишли све породице жртава са којима су разговарали више пута и то у складу са њиховим потребама.

Како је рекао, неће се престати са пружањем помоћи ни повређенима, али ни очевицима, односно свим породицама жртава и онима којима је помоћ неопходна.

Он је истакао да је немогуће да у општини величине Житишта нико није знао да човек који је изазвао трагедију поседује аутматско оружје и да баш нико није могао да јави полицији или неком другом органу да има аутоматско оружје у свом поседу.

"Да ли је могуће да смо толико отупели на опасност и да баш нико у томе није видео проблем. Да ли је могуће да се сви осећају као да је то нечији други проблем", запитао се Вулин апелујући на све да пријаве сваком органу такво понашање.

Према његовим речима, грађани такве особе могу да пријаве центру за социјани рад, лекару, просветном раднику, полицији и тужилаштву.

Он је истакао и да свако од тих органа има обавезу да региструје и пријави надлежном органу било какво понашање и било какву опасност с којом може да доведе до страшних последица.

Вулин је подсетио да је одржан састанак на нивоу Владе Србије на тему породичног насиља додајући да ће бити промена у законодавству.

Министар је, међутим, указао да промене у законодавству неће бити довољне уколико сви будемо прихватали да је насиље нешто што може да се деси, да не мора да се пријави , да оружје или било шта слично је заправо приватна ствар породице и појединца и да свако треба да окрене главу и гледа само свој проблем и своју кућу.

"Нема тог закона који може увести у сваку кућу у Житиштву или у Београу полицајца или социјалног радника или који може од нас да направи људе ако ми то престанемо да будемо", рекао је Вулин додајухи да морамо да пријављујемо насиље и да будемо једни уз друге.

Подсећајући да су формирани мобилни тимови који настављају да разговарају са људма, као и да је обезбеђено све што је потребно да и убудуће жртве трагедије у Житишту не остану саме и да имају коме да се обрате, Вулин се захвалио покрајнској влади, органима Скупштине општине Житиште, али и центрима за социјани рад Житиште, Зрењанин и Нови Сад, на помоћи и што су све време били са породцама.

Он је истакао и да људи оклевају да прихвате чињеницу да им је помоћ потребна.

Директорка Центра за социјани рад Зрењанин Јулија Бобек рекла је да је тај центар притекао у помоћ центру у Житишту.

"Када се трагедија деси људи су у шоку , тешко им је да причају о томе, али томе се мора разговарати и то се мора обрадити на адекватан начин", рекла је Бобек додајући да су мобилни тимови обишли повређене који су били смештени у болници у Зрењанину.

Она је навела и да за сада није било људи који су тражили помоћ.

"Мало времена је прошло од трагедије, али ми очекујемо да ће таквих захтева бити", рекла је Бобек.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, одржала је радни састанак са Њ. Е. Анке Конрад, амбасадором Савезне Републике Немачке у Србији, као и са представницима Немачке агенције за међународни развој – GIZ, које је предводила директорка госпођа Функе.

 

На састанку су размотрена кључна питања сарадње Министарства и GIZ-а, са посебним освртом на наредне кораке у области реформе социјалне политике, унапређења социјалног законодавства и одрживог управљања радним миграцијама.

 

Министар је на почетку састанка још једном изразила захвалност представницима GIZ-а на пуној подршци у организацији прве министарске међународне конференције о радним миграцијама, чији је домаћин било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која је одржана у оквиру председавања Србије Централноевропској иницијативи.

 

Оцењено је да Србију и Немачку повезује заједнички интерес – да се успоставе ефикасни механизми за регулисање радних миграција, уз обезбеђивање инструмената за заштиту интереса домаћих радника, домаће привреде и тржишта рада. Истакнуто је да радне миграције представљају развојну шансу, али и озбиљан изазов, због чега је неопходно осигурати одрживу равнотежу између економских потенцијала и заштите националних интереса.

 

Саговорнице су разговарале и о наредним корацима у области реформе система социјалне заштите. Министар је истакла да ће у наредних, највише месец дана, бити финализовани кључни стратешки и оперативни документи у области социјалне политике, а то су Предлог Стратегије социјалне заштите и Нови Правилник о породичном смештају старијих и одраслих лица, који ће представљати значајан помак у процесу деинституционализације и развоја услуга у заједници.

 

Поред тога, биће окончане све неопходне процедуре за формирање радне групе која ће започети суштински рад на припреми првог нацрта измена Закона о социјалној заштити, једног од кључних системских закона државе. Циљ је јасан: да систем социјалне заштите буде праведан, функционалан и прилагођен потребама сваког грађанина Србије.

 

Разговарано је и о важном питању подршке родитељима који брину о деци са тешким сметњама у развоју. Министар је обавестила амбасадора да су у току интензивни разговори са удружењима родитеља и да је Министарство спремно да ускоро формира радну групу која ће се активно и суштински бавити овим проблемима, како би се нашла системска и праведна решења.

 

Такође, у току је припрема првог нацрта измена Закона о раду, а посебна пажња биће посвећена додатној радно-правној заштити родитеља, унапређењу права из области родитељства и материнства, као и јачању системске подршке породици.

 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава јавност да отпочиње израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом. 

 

С тим у вези, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом: 

 

1. Анализа постојећег стања и основ за доношење:

 

У Републици Србији су у области унапређења положаја особа са инвалидитетом, у најширем смислу, до сада извршени значајни помаци, али имајући у виду готово читав век дугу традицију инвалидског покрета, његову распрострањеност и бројност, а пре свега значај и улогу организација особа са инвалидитетом, ослањајући се на начела садржана у УН Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, чија је Србија потписница од 2009. године, особе са инвалидитетом би кроз њихове представничке организације требало активно укључити у развој, спровођење и праћење свих политика и програма који утичу на њихово учешће у јавном животу, односно у животу друштва. 

 

Да би се то постигло, држава треба да обезбеди одговарајуће капацитете и финансијске мере са циљем да се осигура да организације особа са инвалидитетом имају могућност да у потпуности учествују и да на континуиран и одржив начин доприносе напретку у остварењу права и унапређењу положаја својих чланова, а тиме и свих особа са инвалидитетом у Републици Србији. Институције власти и организације особа са инвалидитетом треба да имају конструктиван однос, тако да у свим процесима одлучивања у вези питања која се на њих односе тесно сарађују са особа са инвалидитетом преко њихових репрезентативних организација. Потребно је да се такав однос заснива на партнерству и међусобном поверењу.

 

Унапређење положаја и остваривање права особа са инвалидитетом у пуном обиму, немогуће је постићи без њиховог учешћа у свим друштвеним процесима, на основу принципа „Ништа о нама без нас”, а да би се то постигло мора се омогућити организацијама особа са инвалидитетом да делују и реализују своје активности у континуитету кроз обезбеђење њиховог редовног финансирања.

 

Одредбом члана 21. Устава Републике Србије, прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, између осталих и забрана дискриминације по основу психичког или физичког инвалидитета.

 

У ставу 4. наведене уставне одредбе утврђено је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

 

Из одредаба Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом произилази оправданост и потреба за доношењем закона којим би се уредио статус, деловање и репрезентативност организација особа са инвалидитетом, као организација које реализују активности и програме од јавног интерса у заступању права и интереса особа са инвалидитетом, којим се дефинишу се услови за њихово финансирање и одрживост и успоставља правни оквир за развијање партнерског односа са органима јавне власти.

 

Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, у члану 4. став 3. предвиђено је да ће у циљу њеног спровођења у изради и примени прописа и политика, као и у другим процесима одлучивања у вези са питањима која се тичу особа са инвалидитетом, државе стране уговорнице тесно сарађивати и активно укључивати особе са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових репрезентативних организација.

 

Кроз одредбу члана 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом државе  стране уговорнице су се обавезале да ће активно унапређивати окружење у којем особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у обављању јавних послова без дискриминације и да ће подстицати њихово учешће у јавним пословима, укључујући оснивање и прикључивање организацијама особа са инвалидитетом у циљу представљања особа са инвалидитетом на међународном, националном, регионалном и локалном нивоу.

 

У члану 33. став 3. поменуте конвенције наглашена је улога организација особа са инвалидитетом, тако што је прописана обавеза држава потписница да ће цивилно друштво, посебно особе са инвалидитетом и њихове организације које их заступају бити укључене у процесе праћења примене Конвенције и потпуно ће у њима учествовати. 

 

Комитет за права особа са инвалидитетом усвојио је седам општих коментара, битних за разумевање и спровођење одредаба Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Општи коментар број 7 (2018) разматра учешће особа са инвалидитетом, укључујући и децу са инвалидитетом, преко њихових представничких организација, у спровођење и праћење Конвенције, кроз активно, ефективно и информисано учешће у одлукама које утичу на њихов живот и права, у складу са приступом који је заснован на људским правима у процесима јавног одлучивања и који обезбеђује добро управљање и друштвену одговорност. 

 

Законом о удружењима („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 99/11 --др. закони) уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак удружења, као и друга питања значајна за рад удружења. Реч је о кровном закону који наведена питања уређује за широк круг добровољних и невладиних недобитних организација заснованих на слободи удруживања више физичких или правних лица, основаних ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

 

При том, у члану 2. став 2. овог закона утврђује се да се рад политичких странака, синдиката, удружења организованих ради обављања одређених делатности у циљу стицања добити, спортских организација и удружења, цркава и верских заједнице, спонтаних привремених повезивања више лица и других удружења уређује посебним законом, а да се у питањима која нису уређена тим посебним законом сходно примењују одредбе Закона о удружењима.

 

Одредбом члана 38 утврђено је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава користе за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења обезбеђују у буџету Републике Србије. Надлежно министарство та средства додељује организацијама особа са инвалидитетом на основу спроведеног јавног конкурса и уговора о реализовању одобрених програма у области заштите лица са инвалидитетом који се са тим организацијама закључују. Наведени члан се примењује и за подстицање програма од јавног интереса средствима која се обезбеђују у буџету аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

 

У Републици Словенији делатност инвалидских организација  уређена је посебним законом о инвалидским организацијама, који је донет 6. децембра 2002. године, уз предвиђену супсидијерну примену одредби закона који уређују друштва.

 

У Републици Северној Македонији, 2008. године, донет је Закон о инвалидским организацијама којим је, такође, предиђена супсидијерна примена Закона о удружењима грађана и фондацијама.

 

У складу са наведеним, стекли су се услови да се прихвати дугогодишња иницијатива представника инвалидског покрета у Србији, односно да се започне са припремом Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом који ће кроз своје одредбе на једном месту и на одговарајући начин уредити питања која се односе на специфичне циљеве и задатке организација особа са инвалидитетом, врсте и облике њиховог удруживања, услове и поступак за стицање статуса репрезентативности на националном и локалном нивоу, начин стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса, укључивање ових организација у рад тела која се баве питањима од значаја за положај особа са инвалидитетом и друга питања од значаја за њихово деловање. 

 

Један од разлога за доношење овог закона представља стварање правног основа за успостављање званичне базе података о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом у Републици Србији. На тај начин би се омогућило постојање свеобухватне, централизоване и поуздане базе података која садржи тачне и ажурне податке о особама са инвалидитетом у Републици Србији у електронском облику, чиме се омогућава боље праћење стања у овој области, израда квалитетнијих извештаја и анализа података о особама са инвалидитетом, а кроз признавање права на посебну легитимацију омогућава се боља доступност субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставније спровођење одређених административних процедура. 

 

2. Планирана решења која ће нацртом закона бити предложена

 

Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом поред предмета уређивања, начела закона, циљева и задатака организација особа са инвалидитетом, утврђује се да оне делују у јавном интересу ради унапређења положаја и заштите права и интереса особа са инвалидитетом, али да могу у складу са законом обављати привредну и другу делатност, оснивати предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или други облик организовања.

 

Утврђује се ко могу бити њихови чланови, као и да организација може имати кориснике који не морају бити чланови, већ особе са инвалидитетом којима се пружају услуге, подршка или у њиховом интересу обављају други послови. Истовремено се утврђују врсте организација особа са инвалидитетом и уређује начин њиховог удруживања у савезе и друге асоцијације.

 

Нацртом закона се уређују услови и поступак за стицање репрезентативности организација особа са инвалидитетом на националном и на локалном нивоу и дефинише се појам Националне организације особа са инвалидитетом као облика организовања највећег броја репрезентативних организација од националног интереса.

 

У оквиру одредаба које уређују начин финансирања ових организација и стицање средстава за спровођење њихових задатака и циљева, утврђени су извори стицања средстава, начин финансирања програма од јавног интереса који спроводе репрезентативне организације особа са инвалидитетом, односно начин расподеле наменских примања буџета Републике Србије за реализовање одобрених програма репрезентативних организација кроз финансирање или учествовање у финансирању, што ће се ближе уредити подзаконским актом који доноси министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Нацртом закона се уређује укључивање организација особа са инвалидитетом у рад тела која се баве унапређењем положаја и заштитом права особа са инвалидитетом, као и радних група чији је задатак уређивање те области и одлучивање о питањима која се односе на особе са инвалидитетом и њихове породице.

 

Истовремено, Нацртом закона се успостављају различите базе података, односно евиденције о организацијама особа са инвалидитетом и особама са инвалидитетом и уређује се начин прикупљања и ажурирања података, документација на основу које се уносе подаци у евиденције, мере сигурности приступа евиденцијама и изворима података, начин коришћења, рок чувања података и друга питања од значаја за њихово вођење.

 

Одредбама  Нацрта закона уређује се начин остваривања права на посебну легитимацију за особе са инвалидитетом у циљу остваривања субвенција и различитих погодности намењених особама са инвалидитетом, као и једноставнијег спровођења одређених административних процедура.

 

3. Циљеви који се Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом постижу и очекивани ефекти доношења закона

 

Неки од циљева који се постижу Нацртом закона о организацијама особа са инвалидитетом, су :

 

- Промовисање права особа са инвалидитетом и залагање за унапређење стања у овој области, у складу са применом Конвенције о правима особа са инвалидитетом;

- Унапређење положаја особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота;

- Борба за прихватање инвалидности применом социјалног модела инвалидности заснованог на људским правима; 

- Поштовање различитости и пуно учешће, једнакост, равноправност и социјалну укљученост особа са инвалидитетом;

- Смањивање предрасуда, насиља и дискриминације по основу инвалидности;

- Унапређење положаја жена и девојчица са инвалидитетом;

- Залагање за примену међународно признатих стандарда у области заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом; 

- Јачање капацитета организација и особа са инвалидитетом; 

- Развијање међународних, националних, регионалних и локалних мрежа, међународне сарадње са циљем побољшања положаја особа са инвалидитетом;

- Развијање сарадње и размене искуства са свим друштвеним актерима у остварењу интереса особа са инвалидитетом на територији Републике Србије

- Јединствен наступ пред доносиоцима одлука и другим актерима у друштву, односно јединствено заступање права и интереса особа са инвалидитетом; 

- Планирање, организовање и извођење програма и пројеката који омогућавају унапређење положаја особа са инвалидитетом у складу са њиховим потребама и интересима;

- Активно учешће особа са инвалидитеом у свим друштвеним активностима;

- Превенција и пружање подршке у отклањању социјалних и других последица инвалидности;

- други циљеви и задаци од јавног интереса.

 

Очекивани ефекти који се остварују Нацртом закона:

 

- Осигурање обавезе финансирања основне делатности организација особа са инвалидитетом, што подразумева обезбеђење материјалних трошкова неопходних за рад и хонораре запослених и спровођење активности и програма од јавног интереса;

- Разграничење и одређивање правног статуса – репрезентативности организација особа са инвалидитетом од посебног интереса за Републику Србију од осталих удружења и организација цивилног друштва;

- Поштовање свих међународних докумената које је потписала Република Србија, као и актуелних прописа и стратешких докумената којима се утврђује обавеза државе да посебно штити права и интересе особа са инвалидитетом и њихових организација;

- Одрживост постојећег модела организованости организација особа са инвалидитетом по врсти инвалидитета, односно проблема којим се специфично баве ради спровођења успешног социјалног партнерства државе и организација у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом;

- Јачање капацитета организација и самих особа са инвалидитетом и стварање једнаких могућности за њихово деловање у цивилном сектору и читавом друштву;

- Осигурање услова за деловање организација особа са инвалидитетом у сродним међународним организацијама;

- Укључивање представника особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, као и креирању афирмативних мера на свим нивоима.

 

При том је пружање услуга подршке од изузетног значаја за живот особа са инвалидитетом, али се оне у овом тренутку не пружају равномерно на читавој територији државе, нема континуитета у њиховом пружању, а неке од њих се спроводе у недовољној мери, што отежава живот ових особа. Финансирањем тих активности које у значајној мери реализују организације особа са инвалидитетом, омогућава се њихово пружање сходно потребама које ове организације најбоље препознају.

 

4. Основна начела за уређивање друштвених односа у области деловања организација особа са инвалидитетом, укључујући права и обавезе субјеката на које се закон односи

 

Доношењем овог закона обезбеђује се остваривање уставом зајемчених основних начела која се односе на: поштовања људских права, достојанства и различитости особа са инвалидитетом, политику једнаких могућности, забрану дискриминације, постизање пуне равноправности и укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама, приступачности и универзалног дизајна, као и постизање партнерског односа са органима јавне власти у реформским процесима који се тичу положаја особа са инвалидитетом.

 

5. Оцена и извори средстава потребних за спровођење закона

 

Закон о играма на срећу („Службени гласник РС”, број 18/20), у члану 5. утврђује да се део средстава који је приход буџета у износу од 40% користи за финансирање Црвеног крста, организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално – економског положаја особама са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и омладине, ЈЛС и лечења ретких болести. Наменска примања из буџета распоређују се у износу од по 19% за финансирање наведених правних субјеката а у износу од 5% за лечење ретких болести.

 

Из тог разлога нису потребна додатна средства у буџету Републике Србије за примену Нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, јер ће се финансирање организација особа са инвалидитетом, вршити као и до сада, из наменских буџетских средстава предвиђених Законом о играма на срећу и Законом о буџету.

 

Председница Владе Србије Ана Брнабић у име Србије председавала je радном групом за политике миграција и граница у оквиру састанка Светског економског форума. 
Том приликом премијерка је истакла да је ово председавање показатељ да свет одаје признање свим грађанима Србије због односа који има према мигрантима.
„Кроз нашу земљу прошло је више од милион људи из угрожених земаља и ми ни у једном тренутку нисмо затварали наше границе. Додатно, у овој школској години 645 ђака миграната похађа школе у Србији. То је препознато у Европи и председавање овом радном групом је признање Србији за учињене напоре у мигрантској кризи“, рекла је премијерка.
Република Србија ће се у будућности ослањати на четири стуба које је Светски економски форум дефинисао.То су свакако управљање токовима људи и контрола граница европских земаља, питање интеграције миграната у Европи, као и могућности за унапређење положаја миграната у земљама порекла.
 „Оно што сматрам посебно важним јесте промена и побољшање јавне слике о мигрантима у европском јавном мњењу. Морамо тежити стварању инклузивне Европе, која ће искористити предности миграција и која ће неговати вредности отворености и инклузије“, истакла је премијерка Ана Брнабић.
Овом приликом премијерка се осврнула и на то да у Србији упркос ратовима који су оставили дубок траг у српском друштву живи 26 етничких или националних мањина, што је више него било где у Европи и да је Србија сагледавши себе прихватила друге и схватила да разлике не морају водити у сукоб.
„Од средине која се није либила да покаже физичко насиље над неистомишљеницима успели смо да искорачимо и креирамо друштвену атмосферу, да се недавно одржана Парада поноса одржи без тензије и увреда. На овогодишњој Паради, поред мене, учествовали су и два министра и градоначелник Београда, што представља озбиљну политичку поруку и знак да је наше друштво сазрело, да се не одриче различитости и да на мањине не гледа са ниподаштавањем“, нагласила је Ана Брнабић.
Премијерка је указала на то да се различитост и толеранција не смеју свести само на уважавање припадника ЛГБТ популације, већ и на Роме, особе са инвалидитетом, жене и децу жртве насиља, особе које пате од тешких и ретких болести, као и све остале мањинске групе.
Председница Владе први је представник Србије који председава радном групом у оквиру Светског економског форума, која анализира политике у вези са најактуелнијим политичким, економским, друштвеним и безбедносним питањима. 

 

Када је реч о унапређењу положаја Рома и Ромкиња, Иванишевић је нагласио да се очекује усвајање Акционог плана за примену Стратегије која за период од девет година дефинише на који начин ће се остваривати свеукупно унапређење положаја Рома и Ромкиња у Републици Србији.
,,Поносан сам на чињеницу да Србија предњачи у системској подршци Ромима и да свакодневно показујемо да је друштво у Србији инклузивно. У протеклом периоду Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је предузело низ активности на унапређењу положаја ромске заједнице. Једна од активности је потписивање Споразума о сарадњи са Ромским образoвним фондом из Будимпеште у оквиру пројекта „Унапређивање могућности за образовање и интеграцију Рома у Србији“, који има за циљ осмишљавање механизма трајног решења и политике за ромску децу и младе у процесу њиховог повратка у образовни систем, повећање стопе дипломирања Рома средњошколаца и студената, као и омогућавање њиховог успешног уласка на тржиште рада. Образовање и запошљавање остају кључни како бисмо у потпуности остварили заједнички циљ“.
Државни секретар је подсетио да је Одлука о оснивању Координационог тела за прaћење реализације Стратегије за социјално укључивање усвојена 3. марта ове године. У оквиру Координационог тела образована је Стручна група која ће вршити стручне послове на текућим питањима у вези са социјалним укључивањем Рома и Ромкиња, а у њен рад су укључени образовани и стручни младићи и девојке ромске националности, представници Националног савета ромске националне мањине, као и представници ромског цивилног сектора. Такође, у току су преговори са УНОПС-ом и Сталном конференцијом градова и општина у вези са пројектима којима желимо да подржимо јединице локалне самоуправе у изградњи добре управе, што укључује социјалну заштиту и запошљавање, што ће омогућити спровођење Стратегије.
Укључивањем Рома и Ромкиња у мере активне политике запошљавања, било да се ради о програмима из система додатног образовања и обуке (подизање компетенција, знања и вештина ради конкурентнијег иступања на тржишту рада) спровођењем активности у оквиру пројеката, конкретним финансијским подстицајима ради запошљавања или самозапошљавања, утиче се на њихово запошљавање и економско оснаживање, али и доприноси отклањању предрасуда и подизању свести (унутар локалне заједнице) о могућностима и стварним потенцијалима ромске популације.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је, на III Националној конференцији Владе Србије и привреде „Излаз из сиве економије“ да Влада Републике Србије кроз разне пројекте, измене постојећих и доношење нових Закона, жели да створи бољу и модернију државу борећи се за права радника и послодаваца.

 

„Направили смо велики помак изменама Закона о раду, које предвиђају да радник сада од првог дана на послу мора да буде пријављен и једино тако може да обавља посао за који је плаћен. Не смемо бежати од проблема, већ се одмах ухватити у коштац са њима и учинити их транспарентним за наше грађане, који ће на тај начин имати увид где иде њихов новац“, рекао је Ђорђевић и додао да Влада Србије мора имати квалитетан приступ према свим проблемима са којима се сусреће на путу ка изградњи боље Србије.

 

Ђорђевић је рекао да ће Закон о сезонским радницима у пољопривреди, бити врло квалитетан и да ће ускоро ући у скупштинску процедуру као и да су од 1. јануара започете ненајављене и ригорозније контроле привредних субјеката.

 

"Радићемо 24 сата дневно, јер се у сивој зони углавном ради ван радног времена. Жеља нам је да сви који раде нелегално имају стални страх да ће неко да их контролише, јер једино тако ћемо их натерали да пријаве раднике", истакао је Ђорђевић и додао да је то у интересу и послодаваца, због нелојалне конкуренције, као и радника ради поштовања њихових права.

 

Ђорђевић је подсетио и на кампању „Реци НЕ раду на црно!“, коју је Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања покренуло са Норвешком и истакао да је циљ кампање да едукује своје грађане о користи коју имају од сузбијања сиве економије јер против рада на црно, који је присутан, морају да се боре сви заједно, и грађани и држава.

 

Председница Владе Србије Ана Брнабић најавила је да ће ове године стартовати јединствена информациона платформа е-инспектора, која ће до јуна умрежити прве четири инспекције и истакла да ће та платформа још боље повезати и координисати рад инспекција у Србији.

 

„До средине 2019. биће умрежене све 42 инспекције, што ће увести потпуну транспаретност у рад Инспектората. То ће дозволити и привредницима да контролишу њихов рад и да могу да реагују уколико увиде да постоје неке неправилности", рекла је Брнабић.

 

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је државну церемонију обележавања Дана сећања на страдање цивила у Бојнику у Другом светском рату.

Обраћајући се присутним званицама након церемоније полагања венаца Антић је рекао: "Није се српски југ мирио са бугарском окупацијом и зато је у оба светска рата жестоко страдао. Онда када су сви били убеђени да се више никада у овим крајевима неће поновити патња Срба из времена гушења Топличког устанка, догодило се нешто још монструозније. Догодио се крвави 17. фебруар 1942. Дан у којем су синови истих оних егзекутора нашег народа из Великог рата, на најсвирепији начин ликвидирали 600 цивила из Бојника и Драговца, међу којима је било 126-оро деце млађе од 15 година. Бојничким масакром '42 бугарске окупационе власти подигле су себи у Пустој реци споменик вечите срамоте".

Државни секретар је истакао да је захваљујући иницијативи министра Николе Селаковића Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру ове године по први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја. То је учињено како би се сачувала од заборава истина о страдању српског југа, и додатно развила култура сећања на цивилне жртве наци-фашистичког терора.

"Срби су слободарски народ утемељен на демократским и антифашистичким вредностима. Ради слободе и свог националног имена гинули су и страдали. Сада је на нама да истину о страдању сопственог народа сачувамо и пренесемо будућим генерацијама. Не ради тога да би код млађих нараштаја подстицали негативне емоције према било коме, већ да нам се Бојник или Сурдулица као народу више никада не би поновили" -  истакао је државни секретар Дејан Антић и закључио: "Зато данас, државно руководство Републике Србије, поучено искуством из прошлости, ради на очувању историјске свести и државотворне традиције српског народа, осигуравајући наш национални опстанак, подједнако унапређивањем привредно-економских позиција земље, колико и јачањем њених војно-одбрамбених капацитета".