Претрага

Вулин је прецизирао да је, од како је усвојен Закон о инспекцијском надзору, у прошлој години било око 57.000 надзора, где је откривено да 16.408 људи ради на црно, а откривене су и читаве “непостојеће фирме”.

“Откривено је 539 непријављених субјеката, највише у угоститељству, услугама, кладионицама, али веровали или не, затекли смо и непријављене вртиће, непостојећи вртић. Замислите неког ко своје дете оставља у вртићу који је непријављен”, зачудио се Вулин говорећи на представљању НАЛЕД-ове Сиве књиге.

Министар је нагласио да је у последње две године затворено 37 илегалних домова за старе, док их је, приметио је, у последњих девет година, затворено исто толико.

“Ми смо за две године урадили нешто за шта је другеима требало девет година”, рекао је.

Вулин је навео да је од укупног броја затечених који су радили на црно, њих 16.408, накнадно је запослено њих 12.240.

“По регистру обавеза социјалног осигурања видимо да расте број пријављених, а да послодавци којима смо издали решења пријављују и лица која нисмо затекли, јер су видели да долазимо поново и да инспекција ради свој посао”, истакао је министар.

Он је рекао да је, само на основу нове мере, на основу могућности инспектора да на лицу места издаје прекршајну казну, уплаћено 36 милиона динара.

Ускоро ваучери уместо уговора за сезонце

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин најавио је данас да ће, одмах након избора, бити регулисано да ангажовани на сезонским пословнима раде по систему ваучера.

“Они који буду ангажовани на сезонским пословима, радиће по основу ваучера, уместо да за 10 дана брања вишања потписују уговоре”, рекао је Вулин на представљању НАЛЕДОВЕ Сиве књиге.

Формира се, како је навео, радна група која ће радити на закону о сезонским пословима, који ће увести систем ваучера за сезонско ангажовање.

Такође, према његовим речима, ради се и на закону о упућивању радника на привремени рад у иностранство.

Вулин је навео да је већ 25 послодаваца у овој години пријавило да су упутили на рад у иностранство више од 600 радника, док је, како је приметио, целе прошле године пријављен 901 радник.

“Сада је само за десетак дана пријављено њих више од 600”, приметио је.

Вулин се осврнуо и на предлог НАЛЕД-а у Сивој књизи за једноставније процедуре за породиље додајући да је закон који регулише ту материју већ готов и очекује да ће и тај пропис ускоро бити на реду.

“Накнаде за породиље неће више бити уплаћиване преко послодавца, већ ће ићи директно на рачун породиље”, указао је.

Указујући да то министарство иде у добром правцу, он је рекао да ће бити донет и закон о социјалном предузетништву.

Вулин је, такође, констатовао да ове планове министарства предстојећи ванредни парламентарни избори неће променити.

„Српски народ у молитвама за мртве има припев „вјечнаја памјат“. Дакле вечно сећање је оно што у нашој хришћанској традицији живи дугују мртвима. Али та врста императива у односу према прецима је старија од хришћанства. Она је иманентна људском роду. Без сећања на оне који су били пре нас смо напросто мање људи. Обичај је да се на комеморативним скуповима мртвима пошта одаје минутом ћутања, међутим када би свака жртва нацистичког и фашистичког терора на просторима наше некадашње државе добила заслужену једноминутну почаст, ћутали бисмо до наредне календарске године. Толике су биле размере страдања на овим просторима, а то страдање није ничим ни призвано ни заслужено.  

 

Када нешто бројем превазилази границе пребројивог и могућег, у нашем језику се посеже за изразом „не зна им се броја“. И до данас је то дословна истина када говоримо о Другом светском рату. Нико никад није поуздано и коначно утврдио колико је жртава нацизма и фашизма било на југословенским просторима, јер разлике у проценама су и по неколико стотина хиљада. Постоји међутим универзална сагласност да тај број није мањи од милион, да су убедљиву већину међу жртвама чинили цивили и да су међу убијенима огромну већину чинили припадници српског народа. Разни покушаји пописивања жртава никада нису дали финални резултат, некад због политичких или методолошких разлога, а некада зато што је покољ био толико темељан да није остало неког ко би могао да пријави да су појединци и породице постојали а да их више нема. Дан-данас Музеј жртава геноцида ажурира попис жртава у Другом светском рату и готово свакодневно том списку и нашем сећању придодаје се понеко ново име.   

 

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату уведен је као државни празник из више разлога. Први је тај што страдални народи не смеју себи да дозволе заборав, јер историја каткад има обичај да се понавља, због чега сећање постаје услов самоодржања. Не мање важан разлог је тај што мањински народи, а на уму пре свега имам Јевреје и Роме, само уколико постоји институционализовано сећање могу да имају гаранцију да њихове жртве неће бити статистички релативизоване и утопљене у некакве збирне прегледе страдалника, а тиме и заборављене. На крају, култура сећања је најснажнија брана покушајима ревидирања историје, односно потчињавања истине тренутним идеолошким потребама, како је то било у времену након 1945. године, па до почетка '90 или политичким интересима једног круга моћних и утицајних земаља, како је то и данас. 

 

У складу са тим је могуће да се данас неки злочини карактеришу као геноцид, а да се по трагичном билансу и по појавним облицима стоструко страшнији злочин над српским народом у Другом светском рату у међународној комуникацији не описује као геноцид, и штавише се и не помиње у западним историјским уџбеницима.   

 

Даме и господо, на данашњи дан је 1945. године групица болесних и изгладнелих људи успела да се бегом спасе из злогласног усташког логора „Јасеновац“. Ти хероји су одбили да као овце пођу на клање, а клани су буквално као овце. Сладострашће у убијању људи, какво су показивале усташе на територији некадашње НДХ, било је крајњи домет зла, хипербола зверства. Иако су злочини чињени свуда, широм окупиране Краљевине Југославије, дан пробоја јасеновачких логораша одабран је као датум посвећен жртвама нацизма и њему блиских идеологија управо као симболична победа живота над злом митских размера. 

 

Као потомци оних који су страдали у вихору Другог светског рата - а свако од нас је изгубио понеког члана породице или сродника - несумњиво имамо личну обавезу да се сећамо. Ту обавезу имамо и као припадници националног али ширег људског колектива, руковођени осећајем солидарности и човечности. Но, сећање није само себи сврха. 

 

Оно је коректив, јер свакодневно утиче на наше сагледавање света и опредељује наше потезе у будућности. Сећање дакле у сваком друштву има и функционални значај.

 

Када говоримо о слободарској природи нашега колектива, а њега чине Срби, Јевреји, Роми и многи други који су страдали од злочиначке руке нациста, неопходно је да схватимо вредност слободе у каквој данас живимо, а пречесто је узимамо здраво за готово. Слобода нам није поклоњена, већ је скупо плаћена стотинама хиљада живота. Када неко себи данас дозволи малодушност и помисли да би нам било боље и лакше уколико бисмо пристали на колективно бекство од слободе, управо треба да се сети високе цене којом је наша слобода плаћена. Пристајањем на могућност да на савремене политичке и дипломатске притиске одговарамо клечањем, уместо као што то чине слободни људи, пркосно и високо уздигнута чела, била би нам ускраћена и слобода и право на сећање и наша суштина.   

 

И треба ли нам веће потврде да је тако од ускраћивања права председнику Србије да се у Јасеновцу поклони сенима својих предака страдалих од руке усташа, или недавне забране једном министру Владе Србије да посети то место бола и страдања. Покушавају да нам забране да се сећамо и да одајемо почаст својим жртвама, и то чине бахато и самовољно, не страхујући да би ико из наводно антифашистичке Европе могао да им ишта замери. Ако на то пристанемо, пристаћемо на то да нам пишу уџбенике историје и да нам се над гробовима наших страдалих више никада не пусти суза или уздах туге. 

 

Много пута сам био у прилици да од страних саговорника чуjем став да Србија и српски народ не треба да буду окренути прошлости, већ да треба да се оријентишу ка будућности. За нас је то несхватљиво становиште, јер одрицање од прошлости је исто што и одрицање од самосвести, а народи и државе без самосвести немају ни будућност, бар не будућност на коју могу сами да утичу, већ ону коју ће им увек и без изузетка кројити други. А онда када нам се дозволи да се осврћемо у прошлост, то је увек пропраћено захтевом да се, како кажу, са прошлошћу суочимо. При том они који себи данас дају за право да народе стигматизују као геноцидне, често и сами избегавају да се суочавају са сопственом прошлошћу, зато што би их она сигурно подсетила на епизоде нечовечнпости у којима су и сами били актери.

 

Србија ће наставити да се сећа и никоме, баш никоме, неће дозволити да јој ускрати право да то чини, и да жали достојно и достојанствено за онима које је однела идеологија мржње. Ако их заборавимо, умреће поново, а заборавом ћемо амнестирати и злочинце који су их усмртили. Србија је у неким тренуцима у прошлости била нехајна, и када је реч о подизању меморијалних комплекса и када је реч о изградњи културе сећања код младих генерација. У времену пред нама такве грешке нећемо више правити, а то значи да ћемо наставити заједнички рад са Републиком Српском на подизању меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Београду и у Доњој Градини; да ћемо у нашем образовном систему посебну пажњу посветити најболнијим тренуцима наше историје. Наставићемо да се са браћом по страдању, нашим суграђанима Јеврејима и Ромима, заједнички боримо против занемаривања прошлости, јер неке ствари се морају памтити док је света и века, макар зато да се никада више не би поновиле.

 

И наставићемо да се боримо за оно право које нам је изнедрила свака жртва, свака невина жртва у претходним ратовима, а нарочито у Другом светском рату. На нашој страни није било жртве која није била невина, јер нашој земљи рат није ни објављен, наша земља је била небрањена, у нашој земљи свако ко је пао, пао је зато да бисмо ми у њој живели слободно и слободно и самостално одлучивали о својој будућности. Наставићемо да се боримо за такву будућност, недозвољавајући никоме да нас понижава и да према нама демонстрира двоструке аршине који почивају на законима лицемерја. 

 

Нека је вечна слава свим жртвама нацизма и фашизма!

Свим жртвама невино страдалим у Другом светском рату!

Да се никада не заборави!

Живела Србија!“

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Словачку Републику где је са министром рада, социјалних питања и породице Јаном Рихтером потписао Протокол о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и Министарства рада, социјалних питања и породице Словачке Републике, у области рада и запошљавања.

Током састанка министри су разговарали о бројним темама, а договорени су и додатни видови сарадње двеју земаља.

Ђорђевић је рекао да је сарадња земаља у региону у области спречавања рада на црно од великог значаја, јер за циљ има обезбеђивање пуне заштите грађана на раду у иностранству, уз истовремено поштовање важећих прописа обе државе.

„У заједничком је интересу да се додатно ојача сарадња двеју Влада, као и министарстава у овој области, посебно у борби против нелегалног рада, као и у бољем протоку информација у циљу спречавања рада на црно и рада нелегалних агенција“, истакао је министар.

Према речима министра, надлежне службе министарства су појачале контролу лиценцираних агенција, а и интензивно сарађују са осталим институцијама надлежним за контролу субјеката који обављају послове запошљавања без дозволе за рад.

„Ово министарство наставља да предузима све неопходне мере из своје надлежности у циљу спречавања нелегалног запошљавања српских грађана у иностранству, тако да су од почетка ове године одузете две дозволе за рад агенцијама које су запошљавале у Словачкој Републици, док с друге стране, пет привредних субјеката није добило дозволу, јер су обављали послове запошљавања без дозволе“, рекао је министар Ђорђевић.

Протокол о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и Министарства рада, социјалних питања и породице Словачке Републике, у области рада и запошљавања регулисаће, између осталог и борбу против рада на црно, имајући у виду чињеницу да велики број држављана Републике Србије одлази на привремени рад у Словачку Републику.

„Желимо да унапредимо досадашње добре билатералне односе између Републике Србије и Словачке Републике у свим областима, а нарочито у области рада и запошљавања и закључивање Протокола о сарадњи између наша два министарства, који представља значајан корак ка достизању заједничког циља, а то је да се обезбеде гаранције за заштиту грађана на раду у иностранству и сузбије рад на црно“, нагласио је Ђорђевић.

Овакав начин билатералне сарадње је најбржи вид обезбеђивања гаранције за заштиту грађана на раду у иностранству и чланова њихових породица, нарочито имајући у виду да за његово ступање на снагу није потребно спровести поступак ратификације, који поступак је сложен и додатно би одлагао решавање актуелних питања.

 

Вулин је изразио задовољство радом установе за децу ометену у развоју "Отворена врата", рекавши да се малишани тамо образују и добијају пажњу која им понекад можда и недостаје.

"Види се напредак деце која прођу кроз дневни боравак за разлику од оних која то не могу то да приуште, јер локалне заједнице нису у ситуацији да одвоје средства за овакве установе", казао је Вулин Танјугу.

Оценио је да су оне посебно важне за децу са сеоског подручја изразивши очекивање да ће ускоро у овом центру моћи да се похвале и услугом "предаха".
"То подразумева да деца могу остати викендом и током ноћи како би њихови родитељи могли да оду негде или посвете време једни другима што је веома важно и значајно", навео је Вулин.

Он је обећао да ће министарство учинити све да се ова услуга реализује у догледно време.
"Ово су времена штедње и наше министарство је до сада уштедело 1,83 милијарде динара, али ниједан једини динар није уштеђен науштрб остваривања права особа са инвалидитетом, давања социјалне помоћи породичних права, дечијих додатака и тако ће бити убудуће", рекао је Вулин.

Вулин је рекао да ће центри за социјални рад и даље бити снабдевани оним што им је неопходно за рад, и то по могућству од домаћих произвођача и фирми у којима су запослене особе са инвалидитетом.

Он је, приликом обиласка Центра за социјални рад у Ивањици, рекао да га не погађају критике када је у питању куповина опреме за установе тог типа.
"Ми нисмо купили ниједно возило за Београд, Нови Сад, Суботицу или било који већи град, али за мале општине и планинска места у којима су корисници километрима удаљени купили смо теренска возила и то "ладе ниве" које могу да прођу по свим теренима. То ће помоћи да им се однесе пензија, храна, лекови, а некога могу одвести лекару ако буде потребе", рекао је Вулин Тањугу.

Министар је најавио да ће се од идуће године ући у промене низа закона, почев од Породичног, Закона о социјалној заштити, Закона о финансијској подршци породицама са децом, као и Закона о запошљавању особа са инвалидитетом.
"Уколико буде Скупштина имала термине до краја ове године биће усвојен и закон о употреби знаковног језика и пса водича и закон о безбедности на раду", рекао је Вулин.

Коментаришући новоустановљено признање "Човек године" које је покренуло Министарство рада, Вулин каже да је то начин да се захвали запосленима у центрима за социјални рад, геронтоцентрима, установама за бригу о деци без родитељског старања, установама за бригу о деци са посебним потребама, као и најбољим хранитељским породицама, али и пензионерима који су свој радни век провели у центрима за социјални рад.
"Хоћемо да прикажемо Србији најлепше лице социјалне заштите јер о овим установама се пише и говори лоше", казао је Вулин.
Додела овог признања је прилика да се види ко су људи који брину о више од 700.000 корисника, а којих је у сиситему социјалне заштите 2.100.

"Осим захвалнице, "Човек године" добиће статуу и биће му уручена новчана награда", рекао је Вулин.

Говорећи о ивањичком Центар за социјални рад, он је рекао да то није једна од најнеуређенијих установа у Србији, али да предмети стоје на поду у ходнику и сутра када се загуби неки папир биће криви радници.
"Није важно то што неко није купио орман, али се из приложеног види да је битан сав инвентар за установу, јер стари рачунар који је у овом центру не препознаје софтвер ни програме, а од рачунара очекујемо тачну и брзу евиденцију на једном месту", рекао је он.

Директорка ивањичког Центра за социјални рад Светлана Јелић похвалила је залагање и напор ресорног министарства и министра Вулина.
"Он је први министар који је обишао ову установу. Очекујем наставак добре сарадње јер је министар препознао потребе нашег центра како бисмо унапредили рад са корисницима", рекла је Светлана Јелић Танјугу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „Права, једнакост и грађанство“ и обратио се присутнима, а његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да свима вама се овом приликом захвалим за то што мислите на Србију и њену будућност, и што улажете велике напоре да бисте допринели унапређењу права и једнакости свих њених грађана. Желео бих да вам пружим своју пуну подршку у томе.

 

Велико ми је задовољство да констатујем да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, својим озбиљним и одговорним приступом послу, уз свестрану помоћ министарства за ЕИ и моје колегинице министарке Јадранке Јоксимовић, заслужило поверење наших партнера из Европске уније, и успело да Република Србија, почев од 02. јула ове године, од свих земаља Западног Балкана постане прва учесница Програма за право, једнакост и држављанство од 2014. до 2020. године, за чију реализацију средства обезбеђује Европска комисија.

 

Данас имамо приступ буџету од 440 милиона евра, односно 63 милиона евра годишње, који омогућава свим државним институцијама, невладиним организацијама и академској заједници да поднесу и спроводе предлоге пројеката који треба да се односе на  борбу против дискриминације, спречавање и сузбијање расизма, ксенофобије, хомофобије и других видова нетолеранције, промоцију права особа са инвалидитетом, једнакост полова, превенцију насиља над децом, младима, женама и другим ризичним групама, заштиту права деце, заштиту података, јачање права потрошача и заштиту права која произилазе из грађанства Европске уније.

 

Јавни позиви налазе се на званичној интернет страници нашег министарства које је обезбедило 20 одсто учешћа за све оне пројекте који желе да уз подршку министарства аплицирају на овај отворен позив.

Напоменуо бих и да је минимални буџет пројектног предлога 75.000 евра.

 

Такође, неопходно је истаћи да ћемо наведеним Програмом испунити и део обавезa које су обухваћене Поглављима 19, 23 и 24, ојачаћемо капацитете Србије и  приближити је крупним корацима европској породици народа.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у највећој могућој мери, у оквиру својих надлежности, доприноси унапређењу положаја и статуса сваког појединца који живи у нашој земљи, без обзира на верску, националну и расну припадност, као и на лична уверења и опредељеност.

 

Институција на чијем сам челу постоји зарад грађана Србије и увек ће им бити на располагању. Из тих разлога, тежимо да будемо активно укључени у различите програме и пројекте у циљу уклањања препрека у стварању равноправног, ненасилног и инклузивног друштва.

 

Подсетићу вас да је ресорно министарство у том смислу формирало посебан Сектор за антидискриминациону политику и родну равноправност, који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има и припаднике ромске националне мањине.

 

Настојимо да реализујемо мере предвиђене Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији, у које између осталих спадају и мере активне политике запошљавања. Побољшање положаја Рома оствариће се управо и Програмом „Права, једнакост и држављанство“ и изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.

 

Посебно бих навео да ћемо у све што будемо радили укључивати и представнике цивилног друштва, да бисмо усвајали квалитетна решења и  примењивали их на одржив начин, са оптималним успехом.

 

Када је реч о родној равноправности, разматрају се примедбе на Закон о родној равноправности, при чему нам асистенцију пружају нордијске земље, које се са правом могу сматрати најдаље одмаклим на том пољу, и имамо у плану да крајем године са њима организујемо конференцију на ту тему.

 

Влади Републике Србије, Министарству и мени лично један од најзначајнијих приоритета је и унапређење положаја особа са инвалидитетом, за чије запошљавање је из буџета издвојено 555 милиона динара.

 

Позивам удружења, савезе и друге организације особа са инвалидитетом да искористе могућност и да преузму иницијативу, предложе пројекте у оквиру Програма „Права, једнакост и држављанство“, као и да буду што активнији у побољшању свог положаја, а држава ће бити ту да пружи сваку врсту подршке и помоћи. Неопходан је знатно већи ангажман цивилног сектора да бисмо искористили предности Програма на најоптималнији начин, то јест да би грађани, у условима позитивне конкуренције артикулисали и по важности рангирали приоритетне проблеме и препреке са којима се суочавају, и да би активно учествовали у њиховом отклањању, почев од оних најкрупнијих.

 

С обзиром на то да је развој и заштита породице и заштитa жена и деце међу најважнијим задацима нашег друштва, уверавам вас да ћемо све наше напоре усмерити да осигурамо њихову безбедност и уважавање њихових права.

Посебан проблем данас који је присутан не само у Србији већ у целој Европи је проблем демографије.

 

Сви морамо уложити максималне напоре како бисмо зауставили негативне трендове и појаве у тој области, а одговорна политика коју воде Председник Александар Вучић и Влада Републике Србије довела нас је и до сазнања да је, поред едукације становништва и опредељивања све већих средстава за социјална давања из године у годину, здрава економска база и политика привредног опоравка земље, која се најпре огледа кроз велике инфраструктурне пројекте и привлачење страних инвестиција којима се обезбеђује све већи број радних места за наше грађане, заправо неопходан предуслов за спречавање демографске катастрофе која је нашем народу претила у не тако далекој будућности ако би се наставило са неким старим навикама и политикама које, на срећу, припадају прошлости.

 

Желим да нагласим да ћу као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тежити да својим и радом својих запослених омогућим да грађани уживају своја права, која су у доменима институције на чијем сам челу, као и да Република Србија сваким даном буде све ближа пуноправном чланству у Европској унији.

 

Драги пријатељи, позивам вас да сви заједно радимо не тако као да нам је Европска унија што пре потребна, већ да бисмо ми што пре били потребни Европској унији.

 

Очекујемо вас и на предстојећем Сајму од 21 до 28 октобра у Београду, где ће бити присутно и наше министарство, верујем, имати још добрих вести за наше грађане“.       

 

Република Србија је направила велики напредак и учињени су велики кораци у циљу спречавања и сузбијања трговине људима и заштите жртава, што показује да се борба против трговине људима и њених последица убраја међу државне приоритете, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић приликом представљања Брошуре за особе у ризику и жртве трговине људима у Србији. 

 

Како је истакла, трговина људима је један од најтежих злочина, који дефинитивно разара животе не само жртве, него и њихових породица.

 

Министарка је истакла да је Србија, у циљу сузбијања овог проблема, ратификовала све најрелевантније међународне документе, укључујући Конвенцију УН против транснационалног организованог криминала, заједно са Палермо протоколом, као и Конвенцију Савета Европе о борби против трговине људима. 

 

„Прилагодили смо нашу законодавну регулативу, основали Савет за борбу против трговине људима, на највишем нивоу, кога чине чланови Владе Републике Србије.  Донели смо Стратегију превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава, за период од 2017. до 2022. године и основали Радну групу за њено спровођење. Основали смо Канцеларију за координацију активности у борби против трговине људима“, навела је Кисић Тепавчевић.

 

Према њеним речима, оснивањем Центра за заштиту жртава трговине људима направљени су бројни помаци и Србија је постала пример добре праксе у овом делу Европе. 

 

„На овај начин, добили смо уређен и стандардизован начин идентификације жртава и механизам за повезивање и координацију рада свих актера у систему заштите, а истовремено смо омогућили жртвама да правовремено добију специјализовану помоћ и подршку, посебно прилагођене њиховом стању. Обезбедили смо жртвама помоћ чак и у случајевима када тужилаштво не успе да прикупи довољно доказа да дело класификује као трговину људима, јер разумемо да жртве не могу да чекају на доказе и дуготрајне правне поступке“, навела је министарка.

 

Кисић Тепавчевић је истакла да се константно ради на едукацији стручњака и унапређењу међусекторске и интернационалне сарадње, као и на повећању свести јавности о овом проблему. 

 

„Укупан друштвени развој од огромног је значаја за сузбијање трговине људима. Константан и брз економски напредак, који је евидентан у нашој земљи, повећање запослености, повећање зарада, смањење сиромаштва, унапређење образовног система, повећање социјалних давања и инклузија маргинализованих друштвених група, помажу нам у стварању солидарнијег друштва, отпорнијег на овакве девијације“, навела је министарка.

 

Министарка Кисић Тепавчевић навела је да ће поменута Брошура пружити преглед услуга доступних жртвама трговине људима и биће од велике користи и њима, али и стручњацима који раде са њима широм земље, јер ће дати смернице за даљи рад и унапређење подршке.

 

Брошуру за особе у ризику и жртве трговине људима у Србији израдили су невладина организација посвећена искорењивању свих облика експлоатације и трговине људима -АСТРА и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Европске уније.

 

Караван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Кабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, посетио је данас своју једанаесту станицу – Алексинац, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

 

Догађају је присуствовао Мирко Јанић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања који је том приликом изјавио: „Алексинац је једанаести град који је посетио караван „Дигитална експедиција“ и радује нас да су и овде грађани заинтересовани да савладају дигиталне вештине и да их додатно унапреде. То нам говори колико је иницијатива Кабинета председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић корисна и значајна за све грађане наше земље. Осим упознавања грађана са кључним дигиталним вештинама, циљ кампање је и смањење генерацијског јаза у контексту дигиталне писмености, која је постала још значајнија и приметнија током пандемије Ковид 19“.

 

Министарство трговине, туризма и телекомуникација као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“ кроз едукативне активности Националног контакт центра за безбедност деце на интернету ради на јачању дигиталне писмености деце и одраслих, што је услов за дигиталну безбедност али и за просперитет савременог друштва. Процес дигитализације Србије, на свим нивоима, показао је свој велики значај и потребу. У оквиру каравана, едукатори Центра у разговору са децом, родитељима и наставницима имају задатак да осветле дигиталне технологије као саставни део живота које пружају могућност за напредовање, образовање, бржу комуникацију, истраживање, забаву, али и да упозоре да они са собом носе и многе ризике и злоупотребе па је и дигитална писменост неопходна вештина за „преживљавање“ у 21.веку.

 

Још једна значајна активност Министарства трговине, туризма и телекомуникација у оквиру каравана „Дигитална експедиција“ је подизање свести грађана и едукација о безбедној трговини преко интернета. Овај вид трговине убрзано се развија и све чешће замењује традиционалну куповину, а током периода пандемије повећао се за 300%. Да би грађани безбедно уживали у куповини преко интернета, имали одговарајућа права и заштиту, морају се држати правила легалне куповине, на које им током каравана указују експерти поменутог министарства.

 

Далибор Радичевић, председник општине Алексинац на каравану „Дигитална експедиција“ је истакао да дигитализација треба да буде свима од користи, и да без дигиталних вештина, дигиталне писмености и дигиталне безбедности нема напретка. Он је изразио задовољство што је Алексинац један од 16 градова Србије у којем гостује „Дигитална експедиција“ и што ће грађани Алексинца имати прилику да се на интерактиван начин упознају са основама дигиталне писмености и безбедности.

 

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за ИТ и еУправу, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион.

 

Током наредна два месеца караван ће посетити још 5 градова Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како се долази до одређене информације, како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство.

 

Више информација можете потражити на сајту

digitalnaekspedicija.gov.rs

 

"Иако смо Министарство које је највише уштедело и које је успело да нађе начина да сачува највише новца пореских обвезника, успели смо да обезбедимо 400 милиона динара за услуге у заједници. То значи да све услуге у заједници које сте до сада имали, без обзира на то колико је ваша општина можда сиромашна, наставити да постоје", рекао је Вулин.

Подсетио је да је прошле године министарство за услуге у заједници имало знатно скромнији буџет од 50 милиона динара, те да су обезбеђена средства да свако може да каже да ће се квалитет социјалне заштите у његовој средини сачувати и унапредити.

Вулин је истакао да је Министарство рада до сада издало 145 лиценци за разне облике рада у социјалној заштити и да хоће да се до краја године заврши процес лиценцирања, како за услуге, тако и за услуге домског смештаја.

"Став Министарства је да без обзира где живите, морате да имате подједнак квалитет услуга и о вама мора да се води рачуна на потпуно исти начин. Да ли је ваша општина развијена или не, то није ваша брига, о томе треба да води рачуна и држава и локална самоуправа и наравно и пружаоци услуга", истакао је министар.

Вулин је као један од циљева министарства навео и борбу против илегалних домова за старе и подвукао да је Инспекција социјалне заштите у протекле две године пронашла и забранила рад 47 илегалних домова за старе.

"Наша инспекција социјалне заштите постоји већ 11 година и за тај период никада није имала боље резултате. Наши инспектори непрекидно су на терену и наставиће да се боре против илегалних домова за старе, јер, наши најстарији не заслужују да буду у објектима који немају лиценцу, у којима немају лекарску негу и апелујем на децу - немојте своје родитеље остављати тамо где немају све оно што је законом предвиђено", рекао је Вулин.

Истакао је да се на сајту Министарства рада налази списак свих домова који имају дозволу за рад.

"Уколико нису на том списку, једноставно се ради о илегалном дому и немојте дозволити да оставите своје родитеље тамо где то ни на који начин нису заслужили", нагласио је министар и додао да ће Министарство рада наставити да се бори против илегалних домова за старе и да ће довести до тога на читавој територији наше земље постоји потпуно исти квалитет услуга.

Обраћајући се пружаоцима услуга који су добили лиценцу за рад, министар је рекао да су испунили високе критеријуме, као и да џава не може да пропише њихов однос према корисницима.

"Однос поштовања, љубави, достојанства, не може да се израчуна квадратима, то је нешто што сте ви изабрали и показујете у свакодневном животу и раду и то што ви радите увек је теже од онога што пише на папиру, то је однос према људским бићима којима је помоћ некада очајно потребна, то не може да се стави на папир. То сте ви и нисте случајно овде", рекао је Вулин.

Директорки Центра за социјални рад у Вршцу Мирјани Кнежевић уручена је лиценца за рад, коју је назвала "круном вишегодишњег рада".

Та институција је, како је рекла, предала захтев за још три услуге - персоналног асистента, личног пратиоца и заштићено становање и очекује да ће добити и лиценце за те услуге.

Директор Каритаса из Шапца Мирољуб Николић рекао је да је данас врло важан дан за његову организацију и НВО сектор, јер је ресорно Министарство препознало напоре НВО сектора да побољшају квалитет живота људи који живе на маргинама друштва и дају легитимет пружаоцима услуга из НВО сектора.

Најчешће услуге за које су пружаоци данас добили лиценце, односе се на домски смештај, помоћ у кући за одрасле, дневни боравак за старе, становање уз подршку, лични пратилац детета, персонални асистент.

Вулин је отварајући панел "Избегличка криза - година друга", у оквиру конференције "Економист: Свет у 2017", рекао да се свет променио и мења се пред нашим очима, истичући да је 65 милиона људи у свету сада у покрету, који могу себе да назову избеглицама или мигрантима.

Неки су, каже, гоњени ратовима, неки економским несташицама, а неки зато што се клима променила па у њиховом делу света није више могуће живети или им је живот знатно отежан.

"Различити су разлози зашто се крећу, али пут ка коме иду је исти, а то су развијене и богате земље западне Евопре и Северне Америке, које постају циљ свих људи", рекао је министар.

Додаје и да дубока политичка и економска подела планете на милијарде људи који немају довољно за воду, храну, лекове и милионе оних који контролишу читаво богатство, показује своју неодрживост.

Вулин је истакао да је Србија сувише мала да би могла да утиче на миграторне токове, прецизирајући да је прошле године близу милион људи прошло кроз нашу земљу, а ове више од 100.000 њих, иако је балканска рута званично затворена.

Он је указао да се променила структура људи који пролазе кроз Србију, те да су прошле године углавном то биле породице из Сирије, а ове су то углавном млади мушкарци из Авганистана и Пакистана који путују сами.

Министар је подвукао да дужина боравка миграната условљава и другачији приступ и адекватнији смештај, али не и повећање броја кревета, јер је Србија јасно рекла колико миграната може да прихвати.

"И то је суштина, то су људи које нико неће, које Европа одбија да прими", рекао је Вулин.

Он је поручио да Србија не може сама, али она ће бити део решења, која смо и сами умели да предложимо.

"Наш глас се чуо и ми ћемо га понављати и подизати", рекао је Вулин, али је поновио да без договора великих и свести да стари одговори више не важе и не нуде решење, нећемо решити мигрантску кризу, нити стићи до њеног корена.

Вулин је додао да Србија свим мигрантима даје могућност да затраже азил, али да мало њих то и чини.

"Свет се мења, стара правила не важе, али свет нема храбрости да крене у процес тражења одговора на нова питања и да успостави нова правила", оценио је Вулин.

Према његовим речима, велике и моћне земље и организације попут ЕУ, не могу да формулишу своју политику и кажу у ком правцу хоће да иду, али Србија се, истиче, иако малобројна и сиромашна, показала као поуздан партнер који не само да спроводи неке мере него их и предлаже.

"Свет се суочава са предрасудама, страховима, манама, са собом какав јесте, све хладније и безобзирније место за живот. Србија у том свету, покушава да се избори за своје место, за себе и своје становништво", рекао је Вулин.

Он је нагласио да је Србија најуспешнија земља када је реч о борби против кријумчара, и да је више од 600 њих ухапшено и оптужено за кријмчарејне више од 8.000 људи.

"Наплаћују се велике казне, плене возила. А нисмо сигурни да се све земље понашају на исти начин", рекао је министар.

Како каже, један од разлога за успешну бробу је тај што смо мигранте прихватили као људе, дарујући им нешто значајније од парцета хлеба или крова, а то је људско достојанство.

"Понашамо се према њима као према људским бићима и вратиће се то. Доброта иде у круговима и не знамо колико смо кроз ову земљу пропустили будућих председника, уметника, добрих људи, и ко зна колико ће пута наша деца дочекати да чују захвална сећања на Србију у којој су сви имали право на достојанство", закључио је Вулин.

То је предвиђено протоколом о сарадњи у активностима везаним за помоћ и подршку жртвама породичног насиља који је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин потписао са Националном службом за запошљавање, као и протоколом који су потписали Национална служба за запошљавање и Центра за заштиту жртава трговине људима.

Као један од најважнијих разлога зашто се ћути о породичном насиљу и избегава пријава, каже Вулин, јесте страх да ће жртва остати на улици и без смештаја и хране.

"Сада постоји нада да се то неће десити, држава је ту да помогне и ово је први пут да смо препознали жртве породичног насиља и жртве трговине људима као посебно рањиву категорију и да смо обезбедили одговарајућа средства", рекао је министар након потписивања протокола.

Како је навео, 2015. било је 18.475 пријава породичног и партнерског насиља, од чега се 45 одсто од овог броја односи на одрасле особе, 12 одсто на младе и осам одсто на старе.

"Све су ово људи који потенцијално могу да се укључе у тржиште рада, а велики број њих је нажалост незапослен, велики број њих дуго трпи породично насиље зато што се плаши да напусти насилника од кога по правилу економски зависи. Ово је наш начин као државе да дамо могућност људима да се охрабре и оснаже, да преузму своју судбину у своје руке", рекао је Вулин.

На овај начин, каже, даје се прилика жртвама породичног насиља и жртвама трговине људима да се запосле и да заиста могу да напусте насилника.

Према речима министра, послодавац неће бити упознат са природом онога ко се запошљава јер ће се цувати лични подаци жртава, односно разлог зашто је неко добио одговарајућу субвенцију.

Вулин је рекао да ће Центар за социјални рад заједно са Националном службом за запошљавање водити рачуна о времену и о томе када је потребно да жртва породичног насиља и жртва трговине људима изађе на тржиште рада.

"Уколико је потребна психолошка помоћ, саветовање, обука ми смо ту да све то обезбедимо. Уколико се зртва породичног насиља пријави директно Националној служби за запошљавање, а не постоји пријава за породично насиље у Центру за социјални рад, Национална слузба за запошљавање ће нас обевестити и ми ћемо то сматрати као пријаву породичног насиља и наравно почети да поступамо по њој", каже Вулин.

Наводећи да је Национална служба за запошљавање прошле године остварила изузетно добре резултате и по броју људи који су прошли кроз активне мере запошљавања, али и по уплати доприноса, Вулин каже да први пут ове године држава више не дотира Националну службу за запошљавање него она из сопствених прихода финансира активне мере запошљавања.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић каже да се очекује да у 2017. сви програми и мере активне политике запошљавања обухвате више од 130.000 особа, а финансијски подстицаји близу 25.000 људи, укључујући и жртве потродичног насиља и жртве трговине људима.

Ради спречавања злоупотреба у случају пријаве жртва породичног насиља и жртва трговине људима, Мартиновић наводи да је припремљено упутство за идентификацију жртва приликом пријаве Националној служби за запошљавање.

Како је навео, за мере активне политике запошљавања у овој години предвиђено је 2,8 милијарди динара, од чега је 550.000 динара намењено за особе са инвалидитетом.

Према његовим речима, у оквиру тих средстава распоређиваће се средства за жртве породичног насиља и жртве трговине људима намењена за програме обуке, запошјјавња и стручне праксе.

Секретар Центра за заштиту жртава трговине људима Марко Врећа рекао је да ће потписивање протокола омогућити системски приступ у решавању проблема запошљавања жртава као посебно осетљиве групе.

Наводећи да је један од најалармантнијих података да више од 90 одсто жртава трговине људима има или нема завршену основну школу, Врећа наводи да је потребно мотивисати их да траже посао и да се запосле.

Центар за заштиту жртава трговине људима, каже, пружа подршку и помоћ за 250 жртава трговине људима, од којих је између 30 и 40 њих већ сада спремно да ради.