„Остваривање свих права детета, обезбеђивање њиховог безбрижног детињства и заштита од било ког облика насиља и злостављања, су циљеви за чије остварење се свакодневно залажемо, желећи да изградимо модерно друштво које ће напредовати у сваком смислу и својим грађанима, а пре свега деци, обезбедити боље услове за живот и лепшу будућност“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на конференцији ''Права посебно осетљивих група деце у правосудном систему Републике Србије''.
Ђорђевић је подсетио да је Mинистарство припремило нацрт свеобухватног Закона о правима детета и Заштитнику права детета и да се његово усвајање очекује у што скоријем периоду, у оквиру мандата нове владе, а потом и у Скупштини Републике Србије.
„Овим законом ће се на најбољи начин омогућити промоција и унапређивање права детета у Србији, као и координација активности у остваривању права детета и контрола органа јавне власти и других субјеката у друштву у поштовању права детета. Успостављање система правосуђа по мери детета представља важан корак у остваривању и унапређивању права деце у Републици Србији, а нарочито када се ради о посебно осетљивим групама деце“, поручио је министар.
Како је истакао, Министарство подржава све промене чији је циљ поштовање принципа најбољег интереса детета и потпуна заштита сваког детета, поготово када су деца жртве или сведоци у кривичном поступку. Према његовим речима, подизање свести деце о њиховим правима и начинима заштите права мора се системски спроводити, јер је информисаност први, али и најважнији, корак ка остваривању и заштити права.
Такође, истакао је да је сарадња са другим министарствима, правосудним системом, независним институцијама и цивилним сектором веома важна у овом процесу и да доприноси да се приступ деце правди побољша, а деца оснаже за активно деловање. Имајући у виду да је центар за социјални рад, односно орган старатељства, укључен у велики број поступака који се тичу деце, навео је да је посебно потребно ојачати сарадњу система правосуђа и система социјалне заштите и обезбедити њихово ефикасно и координирано деловање.
„Министарство је подржало и заједничку иницијативу Савета за права детета и Савета за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима, за оснивање посебне установе за лечење и оспособљавање малолетника у смислу члана 23. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица“, навео је Ђорђевић.
По оцени Министарства, министар каже да установљавање овакве установе мора бити у надлежности Министарства правде и Министарства здравља, док је учешће Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овом поступку неспорно, као и учешће Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима обележила је „28. април” Дан безбедности и здрава на раду у Републици Србији доделом националних признања правним и физичким лицима.
Државни секретар Бојана Станић отворила је конференцију и у име министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Зорана Ђорђевића. У свом обраћању истакла је да Министарство има обавезу да у сарадњи са стручњацима стално промовише ову област како би заједнички подизали свест о значају примене превентивних мера што ће за резултат имати смањење повреда на раду и безбедније и здравије услове за запослене. У условима убрзаног економског развоја и живе привредне активности, брига о запосленима и заштита њиховог здравља и безбедности на раду је један од императива и циљева у раду Министарства због чега смо посвећени даљем развоју и успостављању светских норми у овој области.
В.Д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула истакла је да је Дан безбедности и здравља на раду истовремено дан среће и дан туге. Дан среће зато што имамо наш дан, Дан безбедности и здравља на раду, а дан туге зато што је ово ипак дан сећања на све смртно страдале раднике у Републици Србији и у свету. У Републици Србији у 2018. години 53 запослена изгубила су живот због повреда на раду, а од почетка 2019. године до данас 13 запослених је смртно страдало. Заједнички циљ свих нас је да водимо бригу о сваком запосленом који ће свој радни век провести у безбедној радној средини без повреда и оштећења здравља, а самим тим унапредићемо стање у области безбедности и здравља на раду на ниво најразвијенијих држава јер то дугујемо будућим генерацијама.
В.Д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и државни секретар др Стана Божовић уручили су признања награђеним правним и физичким лицима.
У категорији правних лица са више од 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:
AD ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ AIR SERBIA AD BEOGRAD и NIS A.D. NOVI SAD - NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE који равноправно деле I место;
PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU PREHRAMBENIH PROIZVODA MARBO PRODUCT DОО BEOGRAD, II место;
TIGAR TYRES D.O.O. PIROT, III место.
У категорији правних лица до 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:
METALAC PRINT DOO GORNJI MILANOVAC и BIOSPRINGER RS D.O.O. SENTA равноправно дело I место;
Панчево, Јабука – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је 16. децембра 2017. године државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.
„Данашњи дан Србија је посветила страдалим Ромима, који су за време Другог светског рата на простору Србије континуирано, систематски и плански убијани од стране нацистичке окупационе власти. Страдали су једнако као и Срби, Јевреји, и остали грађани тадашње Југославије, које су фашисти осудили на смрт само због њихове боје коже, вере, језика или нације“ рекао је у свом обраћању на свечаности државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, и при том додао да „Србија поштује све своје жртве и све жртве које су страдале од стране Вермахта и њихових савезника током Другог светског рата и да је наш задатак да као део модерне и цивилизоване Европе никада не дозволимо да се геноцид од стране фашиста, њихови бројни злочини и масакри забораве“.
Станковић је приликом свог обраћања поручио да Србија разним подстицајима жели да поправи економску ситуацију, социјално стање и статус Рома у друштву и да едукацијама утиче на подизање свести о значају образовања код припадника ромске популације, а кроз стипендије омогући њихово несметано школовање, и при том нагласио да је циљ државе Србије да Ромима обезбеди посао и веће плате, а не социјалну помоћ и већа социјална примања, да прошири ниво здравствене заштите и да свеобухватним деловањем утиче на боље и ефикасније укључивање Рома у друштво и друштвене токове.
Присутнима се обратио и градоначелник града Панчева Саша Павлов и заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Јелена Јовановић.
Венце су поред државног секретара положили и одали почаст страдалима градоначелник града Панчева, представници Националног савета Ромске националне мањине Србије, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.
У оквиру државне церемоније изведен је уметнички програм у којем су учествовали Београдски камерни хор, са диригентом господином Владимиром Марковићем, тамбурашки оркестар и уметници - глумица Љиљана Драгутиновић и глумац Иван Јевтовић.
Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Панчевом.
Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.
Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.
Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.
Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.
БЕОГРАД - Све исплате Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања биле су ове године редовне и ниједно давање није умањено, стопа незапослености је смањена, а за наредну годину планирано је више од 100 милијарди динара, изјавио је данас ресорни министар Александар Вулин.
За остваривање права о пружање услуга Министарства рада, за око 3,3 милиона грађана, за 2016. годину планирана су средства у износу од 101 милијарде динара и од тог укупног буџета Министарства 97 одсто намењено је корисницима права и услуга, рекао је Вулин.
Он је нагласио да је стопа незапослености смањена, да се дугови измирују и да је настављена свеобухватна контрола против свих врста злоупотреба, али да то "ни ове године неће бити велика вест".
Министар је нагласио да је стопа незапослености у овом тренутку 16,7 одсто и да је смањена је за 1,2 процентна поена у односу на други квартал ове године, док стопа запослености становништва радног узраста од 15-64 година износи 53,2 одсто, рекао је Вулин.
Он је на представљању годишње извештаја рада свог министарства подвукао да је та стопа повећана у односу на претходни квартал.
Ипак, додао је Вулин, није задовољан јер је, како је навео, то огромна бројка и велики проценат незапослености, али јесте значајно мање у односу на затечених 25,6 одсто незапослених.
Министар је додао да је од јануара до новембра ове године било 227.149 случајева запошљавања са евиденције НСЗ, као и да је запослено 4.575 особа са инвалидитетом.
"Све можете представити другачије, осим количине новца који се слива у државну касу. За 5,4 одсто повећана је запосленост у односу на исти период прошле године. Повећање запослености дугујемо и министарствима привреде, финансија, томе што смо најстабилнија земља у региону, па инвеститори долазе", рекао је Вулин.
Он је нагласио да је влада затекла огромна дуговања и да се Министарство рада носило, између осталог, и са дугом према војним пензионерима, да је до 25. децембра у процедуру закључивања уговора о вансудском поравнању ушло 34.983 пензионера што је 84 одсто укупног броја војних пензионера, а да је 5.298 одустало од тужби.
"У јануару ће им једнократно бити исплаћена разлика у једној рати. Пензија им је већ увећана за 6,57 одсто. Враћамо дуг који нисмо направили, више од 21 милијарду динара би ово коштало државу да нисмо реаговали. Обезбедили смо сва потребна средства и први толики дуг исплаћује се у једној рати", истакао је Вулин.
Додао је да је и према 66.000 умрлих пензионера била учињена неправда, па је нађено "и новца и снаге" да се договори са наследницима пољопривредних пензионера.
Издвојено је 1,75 милијарди динара како би се та неправда исправила, а дуг вратио, казао је министар.
Он је навео и да је до 25. децембра Фонду ПИО поднето 220 захтева за повезивање стажа за 7.755 радника, да је до сада повезан стаж по захтеву 83 предузећа са 923 запослена, а да је укупно повезано 2.479 година, 10 месеци и шест дана стажа у укупном износу од 154.363.528 динара.
"Да није одговорне политике владе, ови људи не би могли отићи у пензију", указао је Вулин и додао да је НСЗ решила и дуг од 2003. на име посебне накнаде за привремене незапослене који живе на КиМ, за око 15.600 лица.
Вулин је додао да је исплаћено 49,48 милијарди динара за дечју заштиту за око 490.000 корисника, 28,5 милијарди за социјалну заштиту за око 175.000 корисника, 12,82 милијарде за борачко-инвалидску заштиту за око 34.067 корисника и 54,37 милиона динара за осталу социјалну заштиту.
Министар је навео и да је Министарство имало веома живу законодавну активност и да је конкретно допинело промени живота на боље.
Нека права су побољшана особама са инвалидитетом, рекао је он и додао да до Закона о употреби знаковног језика није постојало звање тумач.
Вулин се осврнуо и на избегличку кризу рекавши да је 625.000 миграната, колико из је прошло кроз Србију у 2015. медицински збринуто, сачувано, штп показује да систем функционише беспрекорно.
"Кроз Србију до сада прошло око 625.000 миграната без иједног инцидента. Бескрајно сам поносан на сваког грађанина Србије који је разумео да ти људи нису претња, већ да заслужују помоћ у невољи", рекао је Вулин, који је и председник Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова.
Оно што предстоји је доношење неколико важних закона, неки су прошли јавну расправу, а регулишу највећу количину новца у буџету, ради се и на побољшања живота особа са инвалидитетон, закону о вишковима хране, рекао је Вулин.
"Хоћемо идентичне услуге за све на територији Србије, хоћемо да завршимо процес лиценцирања, наставићемо да се боримо против насиља у породици и експлоатацији деце", закључио је министар рада.
Инспекција социјалне заштите је на основу ''Плана надзора у установама социјалне заштите за домски смештај'', који је донет на основу налога министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господина Зорана Ђорђевића, у периоду од 18. марта до 22. марта 2019. године извршила ванредне инспекцијске надзоре у неколико установа социјалне заштите.
Након надзора у Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'' Стамница установљено је да је адаптацијом објеката у тзв. Доњој зони односно ''Француском павиљону'' омогућен квалитетнији живот корисника, односно деце и младих са сметњама у развоју, као и да је рад дефектолога и радних терапеута и радног инструктора са корисницима, а нарочито са корисницима из тзв. Доње зоне која се спроводи у оквиру седам радионица на завидном нивоу и за сваку похвалу.
Такође, наложено је и да се у тзв. Горњој зони и у главној згради у што краћем року отклоне све неправилности везане за хигијену простора и корисника као и да се успостави одговарајућа организација рада у складу потребама корисника.
Надзор је извршен и у Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'' Велики Поповац где је установљено да је у плану санирање објекта Мушког павиљона који је у веома лошем стању као и санација купатила у објекту у који су организовани дневни боравци.
У Установи за децу и младе ''Јефимија'' Крушевац у току је замена подова у простору васпитних група на првом спрату, али су потребна инвестициона улагања како би се и опрема репарирала, набавили делови опреме, заменили делови столарије.
У дому је констатован знатан напредак у свим сегментима заштите деце и младих на смештају, и утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника на потпуно задовољавајућем нивоу, као и да се све активности које чине услугу домског смештаја деце и младих спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника.
Инспекцијским надзором утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника у Геронтолошком центру Крушевац у Крушевцу на потпуно задовољавајућем нивоу, као да се све активности које чине услугу домског смештаја спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника на смештају.
Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одељење за управне и надзорне послове у области социјалне и породичне заштите, такође по налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и плану надзора у установама социјалне заштите, извршило је од 18.03.2019. године до 19.03.2019. године надзор и над стручним радом у Центру за социјални рад Петровац на Млави са Одељењем у Жагубици и од 21.03.2019. и 22.03.2019. године надзор над стручним радом Центра за социјални рад Крушевац у реализацији поверених послова породичноправне заштите одраслих и старијих лица на која је примењена мера старатељске заштите у отвореној и затвореној заштити.
Оцењено је да су оба центра у складу са бројем стручних радника и организационим и техничким могућностима са којима располажу, у реализацији поверених послова и организовању заштите наведене групе корисника делимично обезбедили поштовање основних стандарда стручног рада, закона и подзаконских аката.
Корисницима у установама социјалне заштите дозвољено је да примају ствари које им шаљу сродници или старатељи у складу са Инструкцијом о пријему и поступању до успостављања повољне епидемиолошке ситуације, коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутило свим установама социјалне заштите за смештај корисника, водећи првенствено рачуна да заштита корисника буде на највишем нивоу.
Како се наводи у поменутој инструкцији, предаја ствари може се извршити само у унапред утврђеним данима, на једном, за то предвиђеном, видно обележеном месту у установи/организацији, испред улаза у двориште, уз све мере заштите, са видљиво написаним потребним подацима.
Такође, неопходно је да се при пријему све ствари прво дезинфикују, а затим и одложе на посебно опредељено место на 24 часа, па да их тек онда лице које има непосредне контакте са корисником у време трајања ванредних мера (неговатељ, медицински техничар) преда кориснику. Ствари које се не могу претходно дезинфиковати се не примају, а уколико до тога ипак дође, спаљују се, уз све мере заштите, о чему се мора упозорити давалац ствари.
Овом инструкцијом и корисницима је одређен начин на коју морају да користе добијене ствари, а забрањена је и размена истих међу корисницима.
Oдговорно лице, односно директор дужан је да установи процедуру и контролише спровођење пријема, поступања и предаје ствари кориснику, на начин да не угрожава кориснике услуге смештаја као и да у оквиру извештаја које доставља Министарству извести о доношењу процедуре, њеном спровођењу, као и свим околностима битним за заштиту корисника, а које су проистекле применом ове Инструкције и процедуре коју је донео.
Мисија Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектора за заштиту особа са инвалидитетом је стварање инклузивног и приступачног друштва за све и у том циљу уклањање баријера које особе са ретким болестима и инвалидитетом спречавају да учествују у свим аспектима друштвеног живота, поручила је данас помоћница министра Биљана Барошевић на Регионалној конференцији о ретким болестима болестима „Caring for Rare“.
Барошевић је на конференцији, коју је организовала Национална организација за ретке болести Србије, истакла да је најчешћа последица ретких болести трајни инвалидитет, који не треба да буде препрека за испуњен и квалитетан живот.
„Унапређење дијагностике, лечења и квалитета живота особа са ретким болестима су питања која су нас данас овде окупила. Наше напоре треба усмерити на уклањање свих баријера и изградњу инклузивног друштва. Само заједничким снагама можемо створити бољу будућност за све“, истакла је Барошевић, која је истакла допринос председника Републике Србије Александра Вучића, супруге председника Тамаре Вучић, министра здравља Златибора Лончара и осталих надлежних органа конкретним резултатима наше државе у лечењу, дијагностици и унапређењу квалитета живота оболелих.
Према њеним речима, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом издвајају значајна средства за помоћ и подршку 33 савеза и више од 500 појединачних удружења особа са инвалидитетом у Србији.
Међу овим удружењима велики број окупља особе са ретким болестима, рекла је Барошевић и додала да се средства користе за различите програме подршке, укључујући едукацију, рехабилитацију и подизање свести о потребама и правима особа са инвалидитетом.
Захваљујући се председници НОРБС-а Оливери Јововић на позиву за учешће у овој конференцији и на огромном труду и залагању да особе са ретким болестима имају свеукупну подршку друштва и државе, Барошевић је навела да Министарство и Сектор континуирано подржавају рад и активности Удружења за борбу против ретких болести код деце „Живот“ из Новог Сада и да је од 2019. до 2024. године у ове сврхе издвојено више од 13 милиона динара.
„Наша визија је Србија без баријера — инклузивна Србија у којој сви грађани, без обзира на здравствено стање, имају једнаке могућности за испуњен и квалитетан живот. Охрабрујем вас да наставите са својим посвећеним радом и залагањем за права и подршку особа са ретким болестима“, навела је Барошевић.
Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић отворили су конференцију “ Економист: Свет у 2018.“, на тему шта Србију очекује у наредној години.
У свом излагању министар Ђорђевић поручио је:
„Влада Републике Србије је у претходне три године урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама, уз много стручности и знања, као и уз дугорочно пројектовану визију развоја, са јасно дефинисаним стратешким опредељењима у области економије, међународно-економских односа, спољно-политичких односа и других области од значаја за целокупан друштвено-економски развој.
Но, иако је много тога већ урађено, и иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, то још увек не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама још увек стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити.
Од 1991. године, када је и у Србији започео транзициони период, до 2014. године, односно доласка Александра Вучића на чело Владе, у нашој земљи није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања. Та колебљивост претходних власти на путу друштвених реформи, оличена у учесталој примени популистичких мера којима се једнократно обезбеђивао социјални мир, а суштински се продужавала агонија грчевитог инсистирања на опстајању превазиђеног и неделотворног друштвеног система, била је толико видљива и манипулативна да су грађани Србије у том периоду одбијали да пруже масовну подршку тим прилично нејасним, недоследним и недефинисаним покушајима реформе друштва.
Чињеница је да се у таквим околностима ,,сналазио” веома мали број људи, и то не захваљујући својој социјалној или било каквој другој интелигенцији, већ само због тога што је био у позицији да, поигравајући се са институцијама система чији се ауторитет урушавао једнако као и достојанство грађана, креира правила игре из које ће, како је планирао, тај мали број људи увек излазити као победник у симулацији друштвено-економске транзиције.
Такозвана ,,друштвена елита”, то јест сви они који су захваљујући друштвеним условима у социјалистичком систему успели да се устоличе на највишим ступњевима друштвене лествице, упорно је одбијала да одустајањем од дела привилегија које је стекла у социјализму пружи и сопствени допринос друштвеним реформама који би био сразмеран њеном положају у друштву, и неретко је некритички охрабривала неделотворне покушаје да се сав терет реформи свали на плећа највећег броја грађана који се, као и држава, задуживао преко сваке мере, у очајничком покушају да се одржи изнад границе сиромаштва.
Такво садејство политичког руководства и једног дела представника стручне и научне јавности у продубљивању социјалних разлика и пооштравању мера према онима које су цинично називали ,,губитницима транзиције”, успело је да створи осећај безнађа и бесперспективности код највећег броја грађана Србије, али и да у једнакој мери акумулира незадовољство код њега.
Управо се то грађанско незадовољство показало као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић. Грађани су у њему препознали јасно формулисан предлог једне заокружене и доследно спроведене трансформације друштва према условима тржишне економије и побољшању животног стандарда свих грађана Србије, при чему нико неће бити привилегован нити изузет из тог процеса, а терет реформи ће тако бити равномерно и праведније распоређен.
Поверење велике већине грађана које му је због тога указано 2014. године, а потврђивано на изборима 2016. и 2017. године, и велику енергију грађанског незадовољства учинком његових претходника, Алексадар Вучић је мудро усмерио ка мобилизацији целокупног српског друштва за спровођење коренитих реформи које по својој природи не могу имати популистички карактер, али које за свој епилог имају опоравак српске економије, привреде и животног стандарда, чему и ми сведочимо данас када се усваја развојни државни буџет за 2018. годину.
Влада је за кратко време остварила одрживу равнотежу између реформских циљева и захтева ММФ. Почетне буџетске уштеде зауставиле су даље негативне тенденције и пораст дефицита.
Разлог за даљи оптимизам представљају велики успешни започети пројекти на пољу станоградње, изградње путне и железничке инфраструктуре, гринфилд и браунфилд инвестиција, индустријских паркова, улагања у обновљиве изворе енергије, прераду отпадних вода, велике инвестиције у области српске металургије и електропривреде, на пољу хотелијерства и туризма... Очекујемо да привредни развој таквих размера и интензитета у скорој будућности покрене развој свих осталих сегмената српске привреде и реални пораст животног стандарда.
Када је реч о приоритетима ресорног Министарства које предводим, министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија. Што показује и буџет за 2018. годину којим су предвиђена знатно већа издвајања за бригу о најугроженијима. У тој бризи можда најбитнији задатак који стоји пред министартвом јесте израда социјалних карата.
Социјалне карте ће са једне стране помоћи држави да се обрачуна са корупцијом јер ће обезбеђивати преглед имовине и прихода, како појединца тако и повезаних лица, а са друге стране олакшаће борбу против стигматизације у друштву, јер постоје они које је срамота да затраже социјалну помоћ која им припада. Управо они претходни, односно особе склоне корупцији, јесу и највећи противници увођења социјалних карата, јер ће се увезивањем и разменом података између разних државних институција видети ко и са коликом имовином располаже, а то може иницирати даље испитивање како се до ње дошло. Многе земље у региону, као Македонија и Црна Гора, формирале су базе података које могу да користе многе државне институције. То омогућава да се искључе из права они који заправо не би требало да остварују одређено право, а другима би омогућило да лакше остваре своје право.
Социјалну карту у том смислу, за сада, имају само скандинавске земље. Оне имају регистар становништва, добре пореске управе и системе на основу којих у сваком моменту могу имати увид у то ко располаже коликим приходом, односно имовином.
Управо из тих разлога систем социјалних карата Србија уводи с циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана. Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза. Оне служе сврси остварења Уставом загарантованих људских права.
Потреба израде социјалних карата проистекла је из анализа стања сиромаштва у Р. Србији, стања система социјалне заштите и стања развијености информационих система у Министарству. Та потреба је изражена у експозеу о Програму Владе Републике Србије у Народној скупштини 28. јуна 2017. године, који је представила председница Владе Ана Брнабић, и дефинисана је као приоритет рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Увођењем система социјалних карата спречиће се евентуалне злоупотребе и омогућиће се праведнија расподела тако што ће социјалну помоћ добијати они корисници којима је она заиста и потребна.
Верујем да ће се оваквим приступом на један праведнији начин држави омогућити бољи увид у то коме је заиста потребна одређена врста помоћи и у којој мери, да та одговарајућа помоћ у што бржем року и без непотребних застоја стигне до оних грађана којима је заиста потребна, а да ће, са друге стране, на један ефикасан начин помоћи да се све евентуалне злоупотребе осујете.
Услед упорног опирања представника старог система вредности, који подразумева манипулативни однос и избегавање личне одговорности, излазак из економске и социјалне кризе није нимало лак и једноставан.
Иако сви верујемо у брзо и ефикасно постизање постављених циљева, економски, социјални и други показатељи указују на још увек сложену ситуацију у сфери националне привреде и економије рада. Нови институционални механизми који би требало да замене наслеђене још увек нису потпуно функционални пре свега због тога што смо са старим системима наследили и стару администрацију са старом радном етиком и радним навикама.
Због тога би требало нагласити да креирање и спровођење економске политике у жељеном правцу треба да се одвија паралелно са процесом реформисања система вредности у друштву, уз подстицање промене погледа на свет, који се налази у сталним променама, и редефинисање односа према раду нарочито код оног дела становништва чији посао подразумева и преузимање одговорности за друге људе.
Мислим да нећемо погрешити ако на основу потпуног успеха опште развојне политике од стране Владе Републике Србије сада, на крају 2017. године, изразимо оптимизам и са једнаком вером у боље резултате 2018.-те године приступимо спровођењу зацртаних циљева“, поручио је Ђорђевић и закључио да уколико немамо визију о томе како ће изгледати боља верзија наше будућности онда наша будућност прети да буде пуко понављање прошлости, што никако не смемо дозволити.
Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић истакла је да су мир, стабилност, одржавање фискалне стабилности, економски раст и сарадња са државама региона, Европе и света приоритети Србије и у наредној години.
"Можемо рећи да ће Србија живети боље у 2018. Ми ћемо радити на побољшању привредног амбијента, ту се Србија налази на добром путу. Србија жели да сарађује са својим непосердним окружењем и читавом међународном заједницом, а један од приоритета су добри односи у региону", навела је Гојковић.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је прошле године, на овом истом месту и у исто време, представљена дупла европска круна коју је Нови Сад понео – Омладинска престоница Европе 2019. и Европска престоница културе 2021. године.
„Нови Сад не би био толико успешан да нема тако добру комуникацију са покрајинском администрацијом и да не добија подршку Владе Србије, и то морам посебно да истакнем.
Трудимо се да у свим сегментима будемо ефикаснији, продуктивнији, да стално ослушкујемо потребе тржишта, и покушавамо да прилагодимо образовни систем“, истакао је градоначелник и додао да су највећи планови за 2018. годину наставак градње и унапређивање привредног и пословног амбијента.
Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Државе Катар о запошљавању држављана Републике Србије у Држави Катар, који ће бити потписан у наредном периоду, држављанима наше земље који су на раду у тој држави, биће омогућена пуна правна заштита у складу са донетим законодавством, посебно имајући у виду нове уведене реформе у области радног законодавства Државе Катар.
То ће уједно бити и први споразум такве врсте који ће Влада Републике Србије закључити са неком од земаља Арапског залива у којима живи и ради много наших држављана.
Приликом недавног сусрета са амбасадором Катара Мубараком бин Фахадом Ал-Танијем, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић је упозната са садржином реформског програма у области радног законодавства и запошљавања коју је Министарство административног развоја, рада и социјалних питања Државе Катар спровело у септембру 2020. године.
Министарка је изразила задовољство тиме што су поменуте реформе спроведене у складу са највишим међународним стандардима, и што су уведене мере којима се побољшава радни положај и заштита страних радника у тој земљи, са посебним акцентом на заштити здравља током пандемије изазване вирусом КОВИД 19.
Држава Катар обезбедила је здравствену заштиту високог квалитета и бесплатно тестирање за преко 1,5 милиона радника, олакшана је дистрибуција маски, средстава за дезинфекцију и других материјала за заштиту, спроводе се мултимедијалне кампање на подизању свести усмерене ка страним радницима ради разумевања њихових права и помоћи која им је на располагању, а радницима мигрантима који су у карантину или на лечењу Влада Катара гарантује пуни износ зараде.
Мерама у области рада утврђена је недискриминаторна минимална зарада за раднике у свим секторима, укидање излазних дозвола за стране држављане које су претходно морали да добију од својих послодаваца приликом напуштања земље, те укидање обавезе да запослени приликом промене послодавца прибаве уверење о сагласности, увођење казни за послодавце због одузимање пасоша и пооштравање казни за непоштовање прописа о ограничењу летњег радног времена, истакнуто је на састанку.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новоименованом амбасадорком Канаде у Републици Србији Њ.Е. Кејтлин Чабом и том приликом изразио наду да ће већ добри односи две земље, бити додатно унапређени.
Министар Ђорђевић истакао је да билатералну сарадњу са Канадом одликују добри и пријатељски односи које је потребно учврстити у областима које спадају у домен рада, запошљавања и социјалних питања. Ђорђевић је изразио наду да ће потписивање Споразума о социјалном осигурању између Министарства и надлежне институције у Квебеку бити до краја ове године, чиме би била регулисана питања осигураника у тој покрајини.
„Наше две државе су историјски савезници и очекујем да ћемо заједно радити на свим догађајима у вези обележавања завршетка Првог светског рата, који нас очекују током ове године“ изјавио је Ђорђевић и рекао да ће се размотрити предлог око учешћа Републике Србије у завршној фази пројекта ,,World Remembers“ који је намењен младим генерацијама у знак сећања на жртве Првог светског рата. Министар је истакао и да Република Србија жели да побољша демографску слику и мотивише младе да остану у својој земљи, тако што ће им обезбедити боље услове живота и рада.
Амбасадорка Кејтлин Чаба захвалила је на пријему, истакавши да је у питању први разговор са министром у Влади Србије. Поред похвала упућених Србији за управљање мигрантском кризом, оценила је и да Србија постаје све интересантнија држава за инвестиције, посебно у области рударства.
Будући да ће Канада у наредном периоду председавати Групом Г-7, посебан фокус биће на промовисању развоја мултикултурализма и принципа различитости, развоја и образовања деце као и питања родне равноправности.
