Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са једанаест општина у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина и Делегацијoм Европске Уније кроз програм „Подршка инклузији Рома“ потписало је уговоре за израду урбанистичких планова за ромска насеља и то: Кучево, Беочин, Бач, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Сомбор, Пећинци, Лебане и Сурдулица.

Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара.

Инклузија ромског становништва у Републици Србији веома је динамичан и изазован процес. За нас – представнике државних органа – ово је, пре свега, обавеза, како према нашим грађанима, тако и према нашим партнерима из Европске уније, који нам већ годинама пружају неопходну подршку на задатку укључивања Рома и Ромкиња у све сегменте нашег друштва.

Стратешки оквир обезбедили смо доношењем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016.–2025. године, чији је предлагач било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Две од пет приоритетних области препознатих у стратегији у директној су надлежности Министарства, а то су: запошљавање и социјална заштита. У јуну прошле године, Влада је усвојила и Акциони план за спровођење Стратегије за 2017. и 2018. годину. У том смислу, користим прилику да вас обавестим да је Министарство управо формирало Радну групу за израду наредног Акционог плана за 2019. и 2020. годину, која ће прву радну седницу имати већ наредне недеље. Свакако да ће побољшање услова становања и у овом Акционом плану бити једна од приоритетних области.

Наведена стратегија предвиђа преношење тежишта реализације кључних мера и активности на ниво локалних самоуправа. Овакав приступ одабран је из више разлога. Управо ви, представници јединица локалних самоуправа, у прилици сте да прецизно и економично мапирате потребе становништва и да их ускладите са сопственим материјалним и организационим могућностима. Ви поседујете и одређене материјалне и људске ресурсе, који републички ниво нема у довољној мери да би сам преузео обавезу решавања питања као што је становање. Коначно, за благовремену и ефикасну реализацију активности на терену одговорни могу бити само људи, који ту и живе, односно људи из градова и општина. Одговорност, разуме се, подразумева и заслуге и обавезе, а прецизна подела одговорности је предуслов добро обављеног посла.

Већина ромског становништва у Републици Србији, њих око 70%, живи у такозваним подстандардним неформалним насељима, којих укупно има 583 према истраживању из 2015. године. Преко једне трећине домаћинстава у овим насељима нема адекватан приступ води за пиће, што је вишеструко лошији проценат од републичког просека. Истовремено, око две трећине домаћинстава у ромским насељима није повезано на канализациону мрежу. Тежину услова у којима Роми и Ромкиње живе најбоље илуструју подаци о приступу електричној енергији. Чак свако десето ромско домаћинство је без прикључка на електричну мрежу.

Ови подаци јасно указују на то да без побољшања услова становања Рома и Ромкиња нема ни основа за подизање њиховог животног стандарда и њихове потпуније укључености у друштво. Држава је доношењем Стратегије показала спремност да се упусти у дуготрајан и темељан процес смањивања броја оваквих насеља, што се у већини случајева може учинити њиховом модернизацијом. Три основне мере у том смислу које овај програм финансијски и организационо помаже су: израда урбанистичко планске документације; израда техничке документације за изградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и легализација објеката.  

Право на адекватно становање је универзално људско право. Циљеви одрживог развоја 6. – Чиста вода и санитарни услови, и 9. – Иновације и добра инфраструктура обавезују нас да радимо на побољшању услова живота сваког грађанина и грађанке без обзира на њихово лично својство.

Према подацима из 2017. године, на евиденцији Националне службе за запошљавање налазило се 26 456 припадника ромске националне мањине. Приметан је пораст броја запослених лица међу овом популацијом, са 1 994 у 2015. години на 4.150 у 2017. години. Само током прошле године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5 140 незапослених Рома и Ромкиња. Средствима из ИПА 2012 програмског циклуса у мере активне политике запошљавања укључено је још 339 незапослених Рома и Ромкиња. Процена запошљивости и индивидуални планови запошљавања израђени су за 17 365 лица ромске националности, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 лица.

Вулин је на питање новинара колико ће тачно бити повећање плата и пензија и колика ће бити једнократна помоћ, рекао да је договорено да то објави Министарство финансија.

Вулин је рекао да се лако може израчунати да је то више од осам милијарди динара, али да ће Министарство финансија дати прецизне податке.

"Министарство за рад ће бити задужено да то и спроведе. Мислим да је то добра вест за нас, биће више новца и потрошња ће бити већа и надамо се да ће и наших предузетника бити више, да ће профита бити више, а да ће онда то подстаћи и запошљавање", навео је Вулин.

Он каже да су чак и пре него што је влада предузела мере за повећање плата и пензија, остварени добри резултати у девет месеци ове године.

"У АПР-у је у првих девет месеци регистровано 26.048 привредних субјеката, а највише храбри што је свега око 16.070 привредника избисало своју делатност", рекао је Вулин и додао да је прошле године "избрисано" 23.000 привредника.

Према његовим речима, то показује колико послови постају одрживи, колико привредни амбијент постаје бољи и далеко подстицајнији за привреднике.

"Са мерама у којима грађани добијају више новца, сигуран сам да ће то бити још повољније", додао је он.

Вулин је подсетио да је од почетка ове годије ПИО фонду уплаћено 5,6 милијарди динара више од плана и захваљујући томе Фонд је повукао 17 милијарди динара мање дотација за пензије.

"Онда ви можете да повећате пензије и дајте једнократну помоћ. Надамо се да ћемо до краја године ниво дотација за пензије свести на 35 одсто, што је најбољи резултат до сада”, додао је Вулин.

''Обишли су 1.186 породица, а чак и већи број је контактиран телефонон. Поделили смо стотине пакета хране и нико није остао без хлеба, без помоћи. На целој територији Србије 86 породица је смештено у нашим различитим центрима зато што су живели у неусловним просторима и зато што смо сматрали да им је помоћ у том тренутку потребна'', рекао је Вулин који је обишао Геронтолошки центар Мледновац.

Наводећи да је у свим геронтолошким центрима обезбеђен одговарајући број постеља и да нико није остао без пажње и бриге, министар је навео и да је велики број деце био смештен у центрима.

Према његовим речима, систем је функционисао, функционише и министарство ће увек бити ту за људе којима је помоћ потребна.

Министар је истакао да је читав систем социјалне заштите у време елементарних непогода функционисао изузетно.

Он се захвалио свим запосленима у систему социјалне заштите на великом пожртвовању и самопрегору због тога што су били ту за људе којима је помоћ била потребна.

''Ниједан радник ниједног геронтолошког центра и центра за социјални рад није питао да ли треба да остаје дуже на послу и да ли ће за то бити посебно стимулисан. Сви су били ту да помогну људима којима је помоћ била потребна'', рекао је Вулин.

Он је апеловао на све грађане Србије да обилазе и воде рачуна једни о другимима.

''Не можемо да обиђемо сваку кућу, да знамо коме је у том тренутку помоћ потребна, па хајде бар када су ови тешки ушлови да обиђемо једне друге, да комшије позвоне једни другима, а онда је систем ту. Обавестите нас ако смо потребни а нико не може да замени људе и бригу коју дугујемо једни другима'', рекао је Вулин.

Он је навео да је ситуација сада нешто лакша, али да то ништа не значи.

''Докле год постоји људска мука и потреба да се људима помаже ми ћемо бити ту. Министарство је издало одговарајуће упуство свим центрима за социјални рад и геронтолошким центрима како да се понашају у овим условима и сви су се понашали тако - били су хумани, одговорни и организовани'', рекао је Вулин.

Директорка Геронтолошког центра Младеновац Душица Токић рекла је да је у тој установи примљено око 45 људи од првог дана ванредне ситуације до данас.

''Капацитет наше установе је 310 корисника, али тренутно је их је 325 и још пет корисника, чланова једне поредице'', рекла је Токић.

Она је истакла да је тај геронтолошки центар послушао инструкције мнистарства и да је од почетка ванредне ситуације примао кориснике у континуитету.

Једна од корисница је и Драгиња Јовановић из села у околини Аренђеловца која каже да је смештена у Геронтолошки центар јер не може сама.

''Има 20 -так дана како сам овде. Нисам могла на ноге, падала сам. Бићу овде док не отопли, да не морам да ложим јер нема ко да ми то ради'', рекла је она додајући да јој је лепо и да је задовољна условима и запосленима у центру.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао је данас конференцију за медије, након састанка са директорима центара за социјални рад из целе Србије, који су иначе у надлежности локалних самоуправа, као и представницима репрезентативних синдиката у области социјалне заштите, ради сагледавања стања и потреба у овом сегменту система.

Поводом трагичних догађаја, министар Ђорђевић је рекао да је предузет низ конкретних мера како би се спречили слични случајеви у будућности и да ће, уколико се током инспекцијског надзора утврди да је било пропуста, одговорни бити санкционисани.

Ђорђевић је изјавио да је данас потписао обавезујуће Упутство о реализацији обавеза центара за социјални рад у примени Закона о спречавању насиља у породици којима се центри за социјални рад обавезују да сарађују са полицијом, тужилаштвом и судом, као и да корисницима у систему социјалне заштите пруже правну, психосоцијалну и сваку другу врсту помоћи ради решавања њиховог проблема, њиховог оснажења и нагласио је да ће ресорно министарство у најкраћем року урадити и посебно упутство које се односи на виђање детета и родитеља са којим не живи у тзв. "контролисаним условима".

Такође, министар је на састанку издао налоге директорима центара за социјални рад о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установа социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност запослених и корисника пријави полицијским управама или станицама и да се о томе извести ово министарство.

На конференцији су најављене смернице за рад које ће добити сви центри за социјални рад у Србији како би подигли безбедност корисника и својих запослених на што виши ниво, као и правилници и нормативи за даљи рад и поступање запослених у систему социјалне заштите.

Министар је најавио да ће следеће недеље одржати састанак са председницима општина и градова којом приликом ће бити представљени примери добре праксе појединих локалних самоуправа из Србије. После састанка, биће наложено локалним самоуправама да унапреде услове за рад у себи припадајућим подручним центрима за социјални рад.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је традиционалну хуманитарну манифестацију седми Параолимпијски школски дан „Хуманост на делу у дечијем оделу“ у ОШ „Руђер Бошковић” под слоганом „Храбри не спуштају главе“.

Министар Ђорђевић рекао је да веома важно да се деца од малих ногу укључују у хуманитарне акције и тако изграде навику и стекну осећај да увек треба да помажу другима, а то је велики предуслов за стварање савременијег и бољег друштва.  

„Хвала вам што постајете друштвено одговорни и што водите рачуна о другима. Поштујући праве животне вредности, верујем да ћете израсти у одговорне одрасле особе које ће створити још боље друштво и богатију државу“, поручио је министар.

Ђорђевић је истакао да су наши параолимпијци најбољи промотери Србије у свету, јер својим освојеним медаљама показују колико је наша земља успешна у спорту. Како каже, за децу су овакве манифестације, као и сам спорт од велике важности због њиховог психофизичког развоја и социјализације.

„Веома ми је драго што се на овај начин деца и млади са и без инвалидитета једнако укључују у друштвена дешавања. Циљ Министарства на чијем сам челу јесте спречавање дискриминације и промена свести грађана да међу нама нема разлика“, рекао је министар и додао да ће Министарство увек пружати подршку у организовању оваквих и сличних манифестација.

Генерални менаџер школе Драган Штулић рекао је да је циљ ове манифестације промоција параолимпијских вредности међу школском децом и њихово упознавање са параолимпијзмом, правима и могућностима особа са инвалидитетом.

„Ово је прилика да наши ђаци на конкретном примеру покажу да су увек спремни да пруже помоћ онима којима је најпотребнија. Посебно смо поносни на иницијативу наших ђака који показују колико су хумани, али и креативни, мимо редовног програма школе“, рекао је Штулић.

Као и претходних година, уз спортске активности и представљања најуспешнијих параолимпијаца, организована је и аукцијска продаја предмета коју су направили ученици ове школе, а средства прикупљена од продаје намењена су дневном боравку „Чукарица“ и свратишту „Нови Београд“.

У оквиру програма SOCIEUX+ (ЕУ програм техничке помоћи у области социјалне политике - социјална заштита, рад и запошљавање) Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, заједно са експертима ЕУ и социјалним партнерима, у току 2023. и 2024. године су радили на унапређењу текста Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном при условима ниских температура и Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном на високим температурама.

Циљ израде смерница је да се помогне послодавцима и запосленима како би се ризици по безбедност и здравље на раду на отвореном при условима ниских и високих температура свели на најмању могућу меру.

Повећање просечне температуре околине које се очекује са климатским променама може имати значајан утицај на радна места. Екстремни топлотни догађаји могу изазвати значајне здравствене проблеме по запослене који раде на отвореном. 

Имајући у виду да климатске промене и њихов тренд представљају један од најзначајнијих изазова савременог човечанства, Управа за безбедност и здравље на раду је веома одговорно приступила промовисању највиших безбедносних стандарда и здравља запослених, доношењем Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном при условима ниских температура и Смерница за безбедан и здрав рад на отвореном на високим температурама, које су усклађене са стандардима ЕУ, чије спровођење треба да допринесе побољшању положаја запослених који раде на отвореном при екстремним условима.

Жеља Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да још више подстакне послодавце, запослене, удружења и појединце који у свом свакодневном раду дају велики значај овој области, не само у циљу смањења повреда на раду и професионалних болести, већ и у циљу промене свести и промоцији ове области.

Напомињући да у случају Бухине инвалидске пензије, коју је према наводима медија остварио у 29. години, не може у овом тренутку да каже да ли је реч о злоупотреби тог права, Вулин је рекао да је његов лични став о томе случају такав да "Буха изгледа врло здраво и уопште ми не делује као неко ко је инвалид".

Вулин је, током посете бачкопаланачком Геронтолошком центру, рекао новинарима да ће, у сарадњи са Министарством здравља и другим надлежним органима и институцијама, врло брзо бити прегледан Бухин пензијски досије ради утврђивања да ли је било злоупотреба.

"То је можда добра прилика да размишљамо и о ревизијама многих других решења о инвалидском пензионисању", рекао је Вулин, подсетивши да је последња таква ревизија урађена још 80-тих година минулог века.

У међувремену, навео је он, хиљаде људи је добило такво решење, "а нисам сигуран да ли су сви заслужили да буду у инвалидској пензији".

Министар је нагласио да је коначно дошло време да се обезбеде услови за то да такве пензије добијају они којима су заиста потребне, да се прекине пракса давања инвалидских пензија онима који их не заслужују и да буду кажњени сви они који су одговорни за незаконито понашање у тој области.

"Буха је добио то решење и проверићемо да ли је све било како треба", поновио је министар Вулин и додао да ће одговор на питање да ли је то решење било законито "произвести бројне последице", односно да ће бити размотрена многобројна друга таква решења.

Имаћемо значајан број новозапослених до краја године

Захваљујући новом Закону о раду као и одговарајућим мерама Владе Србије очекује се да у нашој земљи до краја године буде значајан број новозапослених, изјавио је Вулин.

Истичући да одређена решења из Закона о раду, деловање инспекције рада и Владина политика субвенционисања нових радних места дају добре резултате, он је додао да је забележен пораст броја запослених у време годишњих одмора, када није нарочито жива привредна активност.

Вулин је напоменуо да је у том порасту броја запослених добрим делом реч о већ постојећим радним местима која су сад пријављена, јер су послодавци закључили "да им се више исплати да пријаве раднике него да чекају да им дође инспекција рада, која је постала врло агилна".

На основу субвенција Владе Србије послодавцима се више исплати да пријави раднике него да чине прекршај, рекао је Вулин одговарајући на питања новинара приликом посете бачкопаланачком Геронтолошком центру и додао да последњих месеци имамо повећање запослености, које додуше није тако велико али је ипак значајно у овим условима.

"Очекујемо да ће се тренд повећања запослености наставити и да до краја године имамо значајан број новозапослених у Србији", нагласио је министар Вулин.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 340029 2025 13400 001 001 011 024 од 31.01.2025. године)

Одредбом члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 ˗ УС, 113/17 и 95/18 ˗ Аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.

Дакле, обавеза је послодавца да запосленом надокнади трошкове ради доласка и одласка са рада, а у висини цене карте у јавном саобраћају или да организује сопствени превоз запослених којим ће им омогућити долазак и одлазак са рада.

Не улазећи у начин на који ће запослени долазити и одлазити са рада, закон је дефинисао висину трошкова превоза коју послодавац мора да му надокнади и која је одређена према висини цене карте у јавном саобраћају. Наиме, закон полази од претпоставке да трошак за долазак и одлазак са рада увек постоји (осим када послодавац организује сопствени превоз), да због тога запослени треба да има право на накнаду овог трошка.

Свакако је у даљој разради за остварење овог права било неопходно да се општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду даље уређује ова материја, а пракса је показала да се наведеним актима покрива и бројност ситуација које настају у одређеним случајевима које се не могу изричито подвести под прописану норму о висини овог трошка (нпр. када се рад одвија на местима на којима није организован јавни превоз) или када послодавац пристаје да накнади трошкове и у већој висини од прописане (у одређеним случајевима послодавац договара кроз колективни уговор или уговор о раду или одређује у правилнику о раду да висину овог трошка одреди на друкчији начин нпр. према цени горива за одређену километражу или сл).

Законско мерило за одређивање висине накнаде на коју запослени има право, у случају бесплатног јавног превоза негирало би само право, иако се приликом утврђивања ове норме пошло од претпоставке да трошак увек постоји, осим у ситуацији када послодавац обезбеђује сопствени превоз. Дакле, запослени нису по аутоматизму изгубили право на накнаду трошкова превоза, већ је потребно решити питање начина и висине исплате ове накнаде.

Имајући у виду све наведено, мишљења смо да општим актом и уговором о раду може да се уреди мерило за накнаду трошкова доласка и одласка са рада руководећи се висином последње исплаћене накнаде по овом основу, пре новонастале ситуације везано за бесплатан превоз у Граду Београду. 

Одредбом члана 80. став 2) Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон, 47/18), прописано је да мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и државни секретар Србислав Цвејић састали су се на радној вечери са амбасадорима Краљевине Норвешке Њ.Е. Арном Санс Бјорнстадом, Републике Финске Њ.Е. Пертијем Иконеном и Краљевине Данске Њ.Е. Андерсом Хогардом и отправником послова Краљевине Шведске Јоакимом Верном.

Министар је екселенцијама захвалио на досадашњој сарадњи и подршци коју ове земље  дају Србији.

Министар Ђорђевић рекао је да ће настојати да, институција на чијем је челу, уведе регистар социјалних осигураника и социјалне карте, како би администрација била сведена на минимум, социјална помоћ праведније била распоређена, а свака врста злоупотребе онемогућена.

“Србија жели да учи од најбољих и да примени моделе који су се показали као ефикасани у Данској, Норвешкој, Финској, Шведској. Представници министарства у протеклом периоду посетили  су Финску и Данску са циљем да се упознају са свим појединостима и законским оквиром који је потребан за увођење ефикасног социјалног концепта и у Републици Србији. Настојаћемо да од швеђана учимо и применимо шведски концепт родне равноправности и уважавања родног идентитета, као и модел Финске у превенцији породичног насиља и концепта СОС телефона”, рекао је министар Ђорђевић.

Амбасадори су похвалили сарадњу коју је министарство интензивирало у последњем периоду са посебним фокусом на оне којима је помоћ најпотребнија а норвешки амбасадор је најавио почетак једног од најважнијих пројеката за сигурне инвестиције и стабилну економију Србије, који се односи на спречавање рада на црно.

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић уручила је данас у Новом Саду рачунарску, електронску и канцеларијску опрему Удружењу „Чепом до осмеха“.

Набавка рачунарске и канцеларијске опреме део је пројекта „Унапређење капацитета Хуманитарно еколошке организације Чепом до осмеха“, који је подржан на Стално отвореном конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у 2024. години.

Захваљујући се члановима овог удружења на досадашњем преданом раду на унапређењу положаја особа са инвалидитетом, Барошевић је истакла да је ово удружење прави пример бриге према другом, хуманости и солидарности.

„На овом путу смо заједно, јер само заједно можемо да постигнемо праве резултате, да наша Србија буде у потпуности земља инклузије. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом је увек ту за оне којима су помоћ и подршка неопходни и ове вредности делимо са удружењем Чепом до осмеха“, навела је Барошевић.

Према њенима речима, Министарство и Сектор ће наставити да подржавају реализацију активности усмерених ка унапређењу положаја особа са инвалидитетом, јер то доприноси изградњи СРБИЈЕ БЕЗ БАРИЈЕРА и ИНКЛУЗИВНЕ СРБИЈЕ.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом путем конкурса подржава реализацију активности удружења „Чепом до осмеха”, како би се кроз ову сарадњу унапредио положај и квалитет живота особа са инвалидитетом. У периоду од 2018. године до 2024. године за рад овог удружења опредељено је 3,2 милиона динара.

Удружење „Чепом до осмеха“ основано је 2014. године са циљем да пружи подршку деци са сметњама у развоју кроз прикупљање пластичних чепова и подизање свести о значају екологије и заштите животне средине. Својим радом промовише социјално предузетништво и активно ради на запошљавању особа са инвалидитетом.

Ово удружење је до сада обезбедило 91 помагалo за децу са инвалидитетом и сакупило више од 1.500 тона пластичних чепова.