Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије говори о социјалној помоћи и социјалним картама.

 

Право на социјалну помоћ или субвенције које обезбеђују локалне самоуправе преиспитују се једном годишње. Промену статуса корисника Центри за социјални рад готово да не могу да контролишу, а шта ће променити социјалне карте говори нам министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

За почетак, зна ли се барем оквирно или прецизно број људи у Србији који прима социјалну помоћ?

Зна се, ми то морамо да знамо. На крају сваког месеца знамо број људи који је примио социјалну помоћ, а на крају октобра 557.973 лица је примило разне видове социјалне помоћи. Ми водимо евиденцију и трудимо се да вршимо и контролу из месеца у месец и да у складу са оним колико имамо пара у буџету да распоређујемо те паре, јер знамо да је тим категоријама то врло потребно и да је потребно на неки начин да стигне у праве руке и у право време.

 

Како се креће тај број примаоца социјалне помоћи протеклих година, да ли је у расту, у паду?

Да Вам кажем, зависи од категорија, врше се анализе, мењају се закони, добијају се други основи за примање социјалне помоћи, неки прелазе из једне категорије у другу, али у принципу мислим да постоји тенденција лаганог пада.

 

Који подаци ће бити у основи садржани у социјалним картама, шта је то што ће одређивати тај социјални статус?

Влада Републике Србије и наша премијерка је у свом експозеу рекла да ми желимо да уђемо као држава у дигитализацију и да искористимо све предности дигитализације које она пружа. Једна од тих ствари јесте да базе података које постоје на нивоу државе и канцеларија која је оформљена у Влади Републике Србије,она координира и да више ако могу тако да кажем не ради свако сепаратно него да постоји план како желимо да радимо. Један од тих планова јесте и остваривање, формирање социјалних карата. То значи да ми желимо да искористимо све базе које су сада које су у оптицају које постоје и које су у употреби.

 

И да се умреже?

Тако је, да постоји са једне стране начин контроле тих база, да видимо ко су корисници и да се формира једна аналитичка база која ће да умрежи све те податке на једном месту. Значи, они који су носиоци одређене ствари могу да ажурирају и поделе информације у аналитичкој бази, а та аналтичка база окупиће на једном месту све податке, где ћемо моћи да о једном грађанину буквално на једном месту имамо све податке. Ти подаци ће моћи да се укрштају, умрежавају и да одређеним државним институцијама у зависности од тога како и ко има право на шта, дају податке или евентуално дају могућност да аналитиком нешто утврде или не утврде.

 

Јединствена база података, то смо утврдили, повезана је са информационим системима више институција, које институције ће бити повезане?

Да кренемо само од почетка, врло је комплексно израдити такву једну базу и стручни тим и радни тим који је оформљен на нивоу Министарства, који сарађује са канцеларијом тренутно је у фази тога шта је то све што треба да садржи та будућа аналитичка база. Државне институције које ће бити укључене јесу Пореска управа, Катастар, РФЗО, Регистар социјалних осигураника, разне институције које имају базе, што више података имамо то ће бити квалитетнија база касније за аналитику, која ће да пружа разним државним органима, у складу са оним какве они имају законске могућности, да користе податке и да им пружа могућност да врше анализе и евентуално раде ствари за које су они  у ствари меродавни, али друга ствар која треба да испрати све то јесте и измена закона и измена доношења неких подзаконских аката, како би та база била у складу са законом и дефинисала то ко и каква права има кад су у питању подаци који су у суштини врло лични.

 

Врло лични, врло комплексан посао, као што сте и сами рекли, социјална помоћ која је заиста веома значајна људима који је примају, самим тим ове социјалне карте ће у сваком смислу спречити злоупотребе, а опет са друге стране омогућити адекватну помоћ оним најугроженијима. Многи, на пример, берачи воћа у сезони или разноразни други послови који се обављају месец два дана раде на црно не пријављују се не били изгубили право на социјалну помоћ. Како ће се то регулисати, како ће социјалне карте утицати у том смислу?

Рекао сам да ће то бити врло комплексна база која ће имати доста података о сваком грађанину наше земље. С једне стране морамо прво да водимо рачуна о сигурности тога, желимо да ново формирана државна база података, буде део дата центра. Друга ствар јесте као што сам Вам рекао, доношење закона где морамо врло прецизно да дефинишемо ко има право и каква права има на увид у све то, трећа ствар јесте да ће аналитичка база с обзиром да ће имати у реалном времену мењање података, у складу са оним како основне базе мењају податке, давати врло корисне податке онима који су корисници у складу са својим законским могућностима. Конкретно, Инспекторат рада када се ради о Министарству рада моћи ће да укрсти податке који се тичу тога да ли су некоме плаћени порези и доприноси, да ли прима неку социјалну помоћ, да ли је тренутно на боловању,

значи много неких ствари. У суштини социјалне карте треба да иду у корист грађана и оне ће бити највећа корист нашим грађанима, који поред тога што ће бити све на једном месту и што ће бити онемогућено да било ко злоупотребљава, моћи ћемо да пружимо нашим грађанима све оно што је је њима било ускраћено и за шта је било потребно доста времена, сада ће можда моћи по аутоматизму да им се да.

 

То је нешто што ће бити регулисано, као што сте напоменули законом, да ли ће бити регулисано и моменти ситуације када неко губи право на социјалну помоћ?

Видите овако, ми имамо базу података у којој се укрштају рецимо, конкретно ради се о мени, хајде да кажемо тако, где ће бити све што се тиче мене, мојих података и тако даље. Ако нека база која је са стране рецимо, која је овлашћена за то, има број личне карте, матични број није потребно кад ја негде аплицирам, није потребно да опет у Министарство доносим извод из матичне књиге рођених, фотокопију личне карте, кад знамо да та база користи податак који је у том тренутку меродаван. Друго, знаће се све о неком грађанину када се уради пресек, као што сада он доноси гомилу неких папира да би доказао да он јесте социјално угрожен и да њему следује социјална помоћ.

 

Зна се апсолутно све из базе, да ли је запослен, колика су примања, када је колико радио и тако даље?

Аналитиком ћемо доћи до тога,  њему је држава потребна да би добио социјалну помоћ и наша идеја јесте и наш циљ јесте да тај грађанин по аутоматизму добије социјалну помоћ и да њему на праву адресу дође.

 

Наравно спречавамо све могуће проблеме.

Злоупотребе.

 

Злоупотребе, али и проблеме скупљања папира, доношење разноразне документације има и оних који не могу да дођу.

Има оних који немају могућност да дођу и плаћају друге да дођу, користе рецимо одређено време кад могу и кад су они способни да дођу негде. Ми желимо да изађемо у сусрет свим грађанима и сматрамо да је врло корисно и желимо да покажемо једну одговорност државе према нашим грађанима.

 

У прегледу штампе имали смо прилике да прочитамо да више од 180 малтене докумената се могу добити од куће из фотеље, односно тамо где смо увек први на шалтеру, тако у шали написано.

Али овде неће уопште бити потребно да прибављате било какве документе.

 

Настављамо на ту тему наравно, неће бити потребе за прибављање докумената јер у анализама ће бити све садржано, пошто је база података изузетно велика, то је веома комплексан посао, наравно за одређени велики број људим, становника. Колико се процењује да ће тај посао трајати, односно када ће се оформити и завршити та читава база?

Јесте, али ми смо свесно ушли у цео тај посао, јер ову ствар радимо за будућност, за нашу земљу и за наше грађане, желимо прво да и тражили смо модалитет и,бар тако кажу, најбоље уређена социјална карта јесте у Данској и ми користимо та искуства, а Данци желе нама да помогну у свему томе.

 

Каква су њихова искуства?

Цео систем како је уређен, како је уређен систем социјалних карата, какве све користи имају грађани Данске када је у питању коришћење социјалне карте, то ми желимо да искористимо у Србији. Ми желимо да наши грађани прескоче све оне муке које су други имали када су водили социјалне карте и да имамо одмах карту која се показала најбоља у свету и то ће бити копија тога.

 

Да ископирамо ми стандард и све остало из Данске успут.

То је почетак.

 

Добро, када ће почети да функционишу социјалне карте?

Радна група треба да установи како, на који начин ће да функционише та аналитичка база, који ће све то подаци да се сливају унутра и у току следеће године почиње фактички са израдом те аналитичке базе и ја очекујем да база сама по себи проради у току 2018., а у току 2019. у потпуности.

 

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији “Да се не лажемо“ осврнуо се на недавни протест који је одржан 1. маја, рекавши да је присуствовао протесту синдиката јер нема шта да крије, као и да Министарство редовно има састанке са синдикатима. 

 

Министар Ђорђевић истакао је да је свакодневна комуникација са радницима најбољи показатељ да Влада Србије води рачуна о запосленима, али подједнако и о послодавцима и додао да при изградњи модерног друштва морамо имати различитих мишљења.

 

Осврнувши се на приватизацију Гоше, министар је рекао да је она одавно завршена, али да раднике нису оставили на цедилу, већ су им чак понудили нова радна места. 

 

Министар Ђорђевић позвао је све грађане да пријаве ако мисле да у неким фирмама постоји кршење права радника, додавши да откад је он у Министарству није било ниједне притужбе из Јуре, као и да уколико радници не постигну договор о синдикалном организовању са послодавцем, увек могу да се обрате Министарству.

 

Министар је нагласио да нико нема протекције и да су кажњавани и страни инвеститори ако би повредили права радника.

 

Осврнувши се на данашњицу, Ђорђевић је рекао да је куповна моћ грађана данас номинално већа и додао да држава ове године дотира пензиони фонд са око милијарду и по евра.

 

„Проблем са којим се сусрећемо је сива економија, која поједе око осам милиона евра дневно. Против сиве економије се боримо константним инспекцијским надзорима. Инспекторат за рад је направио сарадњу са пореском инспекцијом, и све инспекције су ванредне, и покушавамо да будемо што ефикаснији и санкционишемо оне послодавце који не поштују закон", рекао је министар и додао да се сада лакше проверавају да ли послодавац евидентира прековремени рад.

 

Министар је нагласио да је потребно да се људи јаве онда када дође до кршења радничких права јер мора одмах да се реагује. 

 

Када је реч о инвеститорима, министар је рекао да су идентични услови за добијање субвенција за стране и за домаће инвеститоре, и да се субвенције исплате само ако постоји добар пројекат.

 

Говорећи о реформи пензионог система у Србији, министар је рекао да ће нам бити већи проблем што нећемо имати људе, него то што нећемо моћи да исплатимо пензије, а осврнувши се на повећање година за одлазак у пензију, Ђорђевић је рекао да је повећање границе за старосну пензију последица демографске слике.

 

Министар је истакао да треба да подигнемо привреду, одстранимо сиву економију и подигнемо плате.

Када је у питању Закон о штрајку, министар је напоменуо да је мањкавост садашњег Закона о штрајку то што послодавац сам може да одреди минимум процеса рада.

 

Током емисије министар се осврнуо и на недавни снимак испред Центра за социјални рад у једниом граду у Војводини где се извршила потресна примопредаја детета, и рекао да ингеренцију над центрима за социјални рад има локална самоуправа.

 

"Кренули смо у реформу и центара за социјални рад и закона", рекао је министар и додао да је неопходно да уколико држава даје новац мора да зна шта се дешава у центрима за социјални рад у Војводини.

 

На питање  да ли министарство може да помогне у случајевима несталих беба, Ђорђевић је рекао да је тешко да центри за социјални рад могу ту нешто да ураде. 

"Родитељима могу да поручим само да шта год буде тражено од нашег Министарства, ми ћемо свакоме изаћи у сусрет", закључио је Ђорђевић. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећа послодавце и запослене да обављање послова на отвореном, у наредним данима, треба прилагодити условима високих температура.

 

Послодавац не може утицати на спољашње факторе, међутим када запослени обављају послове на отвореном при високим температурама послодавци су дужни да примењују Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконске прописе. Обавеза послодавца јесте да Актом о процени ризика на радном месту и у радној околини процени ризике по безбедност и здравље запослених што се односи и на рад на отвореном при високим температурама. 

 

Штетно дејство високих температура на здравље запослених има следеће симптоме: дехидрација организма, брже замарање, умањење способности за рад, повећање грешака при обављању посла, што може да доведе до појаве замора, топлотних грчева, исцрпљености, несвестице, топлотног удара и другог.

 

Мере које су послодавци дужни да примењују при раду на отвореном при високим температурама у пракси подразумевају честу замену запослених за обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени могу да се склоне од сунца и расхладе, обавезно давање информација запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама, упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до здравствених проблема запослених.

 

Радници који раде на отвореном и изложени су повећаном ризику од рака коже и оштећења ока због излагања сунцу, сада могу да мере нивое штетног ултраљубичастог (УВ) зрачења на својој локацији помоћу нове апликације за мобилне телефоне “SunSmart Global UV“, коју су покренули Светска здравствена организација и Међународна организација рада.

 

„SunSmart Global UV“ апликација пружа петодневне УВ и временске прогнозе на локацијама широм света које се могу претраживати. Истиче временске интервале када је потребна заштита од сунца, са циљем да се помогне људима да избегну прекомерно излагање УВ зрачењу и знају када да користе заштиту од сунца.

 

Апликација је заснована на УВ индексу, који указује на ниво сунчевог УВ зрачења на површини земље. УВ индекс користи скалу од 1 до 11 и више. Што је већа вредност индекса, већи је потенцијал за оштећење коже и очију Прилагођавање активности на отвореном и коришћење заштите од сунца препоручује се када је УВ индекс 3 или већи. 

 

УВ оштећења су кумулативна, а УВ зрачење може бити штетно када су људи изложени дуже време – чак и на ниским нивоима и мање времена је потребно да дође до оштећења. Ова апликација је користан алат за помоћ послодавцима и запосленима у идентификацији опасних послова и планирању мера безбедности и здравља на раду и може се бесплатно преузети на следећем линку: https://play.google.com/store/apps/details?id=au.org.cancervic.globaluv…

 

Како би се ризик по здравље при раду на високим температурама на отвореном свео на најмању могућу меру, послодавцима и запосленима могу помоћи Смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама које је припремила Управа за безбедност и здравље на раду, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које можете пронаћи на следећем линку: https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/smernice-za-bezbedan-i-z… 

 

Крушевац је овог викенда био домаћин каравана дигиталних вештина, писмености и безбедности, под називом „Дигитална експедиција“, покренутог на иницијативу Кабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић.

 

На догађају на Градском тргу грађани су имали прилику да се упознају са кључним дигиталним вештинама 21. века, електронским услугама, електронском трговином, основама дигиталне безбедности и писмености, као и осталим погодностима које нуди дигитални простор и омогућавају нове технологије. Кроз разговоре и радионице са експертима и домаћим инфлуенсерима презентоване су основе дигиталне писмености и безбедности.  

 

Присутнима се обратио Сава Савић, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација: „На досадашњим путовањима караван „Дигитална експедиција“ наишао је на веома добар оџив грађана који су изразили велику заинтересованост да развијају своје дигиталне вештине и да искористе предности е-Управе. Посебно је значајно што деца врло активно учествују у програмима Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, што говори о томе да већ сада имају свест о потреби за онлајн заштитом. Наш циљ јесте да се теме дигиталних вештина, писмености и безбедности нађу међу важним темама на којима ће се заснивати савремено српско друштво“.

 

Догађају је присуствовала и Биљана Зекавица, помоћница министарке за рад, борачка и социјална питања, која је изјавила: „Иако је дигитална трансформација донела значајне користи за грађане наше земље, постојећи старосни јаз у нивоу дигиталне писмености и вештина спречава наше најстарије грађане да једнако учествују у дигиталном свету. Како би се овај јаз премостио, неопходно је да се уложе додатни напори како бисмо нашим старијим грађанима омогућили да лакше и брже усвоје дигиталне вештине, да их безбедно користе кроз бројне погодности. Са задовољством могу да најавим, да у наредном периоду, у сарадњи са партнерима из Програма Уједињених нација за развој, планирамо да наставимо подршку геронтолошким центрима и домовима за одрасле и старе широм Србије. Та подршка се огледа у набавци техничке опреме и спровођења едукативног програма дигиталне писмености, који корисницима ових установа омогућава да користе дигиталне алате на једноставан и безбедан начин“.

 

Караван „Дигитална експедиција“ је намењен свим грађанима, почев од најмлађих, који су дигиталном садржају изложени од рођења, па до најстаријих којима су дигитални ресурси недовољно познати и доступни. 

 

Присутним грађанима и грађанкама се обратила и Јасмина Палуровић, градоначелница Крушевца, која је том приликом истакла задовољство што је град Крушевац један од 15 градова у којем гостује караван дигиталних вештина, писмености и безбедности. 

 

„Развој технологије променио је наш живот. Различите врсте технологије су свуда око нас и оне су важан део наше стварности. Србија се убрзано прикључује земљама чија јавна управа, привреда и читаво друштво највише напредују по питању дигитализације. Влада Републике Србије улаже велики напор за унапређење доступности услуга и других онлајн могућности и жели да грађанима представи дигитално окружење на директан, непосредан и интерактиван начин“, додала је Јасмина Палуровић. 

 

Овај пројекат се спроводи уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије за ИТ и еУправу, и у партнерству са програмом „Нова писменост” који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).

 

На досадашњем путовању караван је посетио Београд, Пријепоље, Вршац, Шабац и Смедерево, а у наредна три месеца посетиће још 10 градова Србије: Краљево, Чачак, Ужице, Суботицу, Алексинац, Ниш, Врање, Пирот, Рашку и Нови Пазар.

 

Више информација можете потражити на сајту digitalnaekspedicija.gov.rs

 

Радници очекују да се њихов посао више цени, а Вулин да они помажу онима којима су и друштво и породице окренули леђа.

"Социјални радник није обичан човек и људи запослени у социјалној заштити, пре свега, воле људе и никада их не заборављају, и када им се заврши радно време не закључавају своја врата и фиоке, већ и након тога мисле о њима и помажу им", рекао је Вулин.

Он је рекао да ће се изменама у законодавству омогућити да се они истовремено и растерете и оптерете.

Како је прецизирао, настојаће се да се они растерете од непосредних процедура и папирологије и да ће им се омогућити да се више баве корисницима, њиховим потребама, да обиђу сваку кућу где има старих и онима којима је помоћ потребна, као и домове и друге установе.

Министар је најавио да ће запослени у социјалној заштити бити обухваћени и повећањем плата, али да ће се видети у ком обиму.

Вулин је изразио захвалност социјалним радницима, што, упркос неповољном материјалном статусу, квалитет услуга и рада у социјалној заштити није ослабио.

Вулин је додао и да је добро што је потписан колективни уговор у области социјалне заштите, после дужег времена, и навео да је неопходно да се здравственим радницима омогући да буду сигурни и безбедни на радном месту, јер су, захваљујући свом преданом раду, живот корисника у институцијама учинили знатно бољим.

Директорка Дома за смештај душевно оболелих лица "Свети Василије Острошки - Чудотворац" у Новом Бечеју Љиљана Богнић рекла је да је циљ данашње конференције да се размотри како помоћи социјалним радницима и како поставити стандарде за њих.

"Тешко је радити у овој области, а циљ је да сви заједно видимо како помоћи раднику да буде задовољан и да не сагори на послу и да се избори са тешким условима рада, како би лакше обављао свој посао", рекла је Богнић.

Она је навела да су у организацији данашње конференције, осим Дома за смештај душевно оболелих лица "Свети Василије Острошки - Чудотворац", помогли и Дом за старе "Грабовац" из Рисна, Геријатријски центар из Бања Луке, Дом за старе из Марибора, који су пре неколико година потписали Меморандум о пословној сарадњи, захваљујући коме се и одржава тај скуп.

Председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић истакао је да је Нови Бечеј један од градова у Србији који има највише добровољних давалаца крви, да помаже свима којима је помоћ потребна, нарочито социјално угроженима, истичући да је важно помоћи социјалним радницима да што боље и квалитетније обављају свој посао.

Помоћник покрајинског секретара за здравство и социјалну политику Новка Мојић истакла је да је важно да се рад социјалних радника више цени, будући да су они мало плаћени, а брину о најстаријима, као и социјално угоженима. Она је додала да су они веома посвећени онима о којима брину.

Народни посланик Саша Максимовић указао је да локална самоуправа у Новом Бечеју активно учествује у суфинансирању и побољшању живота својих грађана, којима је помоћ потребна и да се не ослања само на геријатријске центре и институције.

Он је рекао да и поред свих мера штедње, за област социјалне заштите није штедело.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је данас Борачке споменице борцима, ратним војним инвалидима и породицама палих бораца са територије општине Бабушница.

Министар Селаковић је навео да је изузетно важно што је данас у Бабушници како би дан провео са српским борцима, а не само да им уручи Борачке споменице као својеврстан симбол и вид захвалности отаџбине за оно што су они учинили и дали за њу у најбољем периоду свог живота.

"Уверен сам да смо сада у времену у којем смо, као што је Цвијић рекао, направили кућу на путу, а први пут управо у ових десетак година, захваљујући једној озбиљној политици председника Александра Вучића, ми на том путу наплаћујемо друмарину", истакао је Селаковић у Дому културе.

Навео је да Србија не ратује, не сукобљава се, већ се труди да свако ко тим путем прође, буде задовољан, а да Србија своју кућу ојачава, уздиже и унапређује.

"Да градимо нове путеве, да градимо брзе пруге, да обнављамо школе, градимо нове болнице и најважније, отварамо нова радна места, како бисмо нашим грађанима омогућили да од свога рада пристојно живе и зарађују", рекао је Селаковић.

 
Додао је да када су ствари постављене на такав ниво и када је Србија, за десет година, успела да удвостручи БДП, стекли су се услови да се направи материјална основа како би Србија помогла онима који су за њу ратовали и који су је бранили онда када је то било најтеже.

"Ми овде нисмо данас само да уручимо споменице и на такав начин покажемо захвалност, већ смо овде да испромовишемо и чињеницу да је борачка легитимација од недавно више од картице погодности, да је све већи и већи, недељом за недељу, број компанија које нуде различите врсте погодности онима који носе борачку легитимацију", рекао је Селаковић.

Министар је навео да је уверен да ће и житељи Бабушнице, који су били борци у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година, сада са том картицом моћи да остваре и озбиљне погодности за себе и своје породице.

 
"Захваљујући озбиљним економским реформама које је предводио председник Вучић, ми данас можемо да се похвалимо да први пут као друштво водимо бригу о нашим палим борцима, односно о породицама палих бораца и ратним војним инвалидима", рекао је Селаковић.

Истакао је да ратни војни инвалид прве категорије данас у Србији прима 360 хиљада динара месечно, а да сваки члан породице палог борца прима 100 хиљада динара месечно понаособ.

"Овом нашом акцијом ми бринемо о оној најширој категорији, људима који су живи  изашли из рата и показујемо да ће имати неку врсту погодности, а надамо се од наредне недеље и новим компанијама и местима, где ће те погодности бити боље, а то први пут држава Србија ради захваљујући председнику Србије који је иницирао доношење закона", рекао је Селаковић.

Када је реч о томе ко остварује право на статус борца, Селаковић је објаснио да сваки грађанин може да иницира поступак утврђивања свог статуса и остваривања права и да се то ради у зградама општинских односно градских управа, као и да то право може да се оствари у ефикасном, брзом и квалитетном поступку.

"Такође, позивам све оне који нису искористили своје право да утврде свој борачки статус и да то ураде у што скоријем року како би добили легитимацију и на тај начин оживели све оне погодности које следују", рекао је Селаковић.

Навео је и да ће вероватно од понедељка прећи број регистрованих палих бораца као и да је већ пређен број од 60 хиљада корисника права борачко-инвалидске заштите.

"Пре годину дана, када сам дошао на место министра надлежног за борачка питања, број регистрованих бораца био је 25 хиљада, а ми смо сад дошли до 40 хиљада што је повећање од 60 одсто за свега неколико месеци вођења кампање, што показује да су људи постали заинтересовани и да хоће да утврде свој статус", рекао је Селаковић.

 

Извор: Танјуг

 

Пратећи податке о запошљавању, у периоду од јануара до новембра 2022. године, број случајева запошљавања износио је 185.321 лицe, што је превасходно резултат макроекономске стабилности оствареној у претходном периоду, истакао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на обележавању 101. годишњице Националне службе за запошљавање, које је организовано у Градској кући у Новом Саду. 

 

 „Од земље која је до пре само 10 година бележила број од 700.000 незапослених, у којој је стопа незапослености била 25,9 одсто, Србија данас постаје земља која је све већи увозник радне снаге“, оценио је министар Селаковић.

 

Говорећи о раду Националне службе за запошљавање, министар је рекао да је у 2022. години расписано 13 јавних позива намењених послодавцима и незапосленим лицима. „У мере и услуге активне политике запошљавања планирано је да се до краја 2022. године укључи укупно 382.040 незапослених лица од којих 20.165 по основу директне финансијске подршке, од чега је 2.285 особа са инвалидитетом“, истакао је Селаковић и додао да је за реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години издвојено 6 милијарди и 550 милиона динара.

Министар је подсетио да се и ове године спроводи програм за младе „Моја прва плата“ који је започет 2020. године и који за циљ има да подстакне запошљавање младих и пружи подршку привреди у решавању проблема са недостатком кадрова. „У 2022. години за учешће у програму „Моја прва плата“ пријавило се више од 10.300 послодаваца, који су исказали потребу за преко 18.000 позиција за близу 27.000 радних места“, навео је министар.

 

Када је реч о наредном периоду, Селаковић очекује да се више од 21.000 незапослених лица укључи у финансијске мере активне политике запошљавања, те истакао да су за ове мере у 2023. години издвојена средства у износу од 6.300.000.000 динара, што је за 300 милиона више у односу на претходну годину. 

 

Он је најавио стратешко проматрање будућег деловања Националне службе, а у складу са новим изазовима и потребама нашег тржишта рада. Такође, указао је да је један од важних задатака у наредном периоду увођење пројекта „Гаранције за младе“, у чијој реализацији ће Национална служба имати једну од кључних улога.

 

„Национална служба за запошљавање представља пример квалитетно организоване институције, у погледу успостављања широке мреже партнерстава и сарадње како са институцијама у оквиру владиног сектора, тако и са организацијама цивилног друштва, које је за сваку похвалу“, закључио је министар.

 

Градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић је истакао да су током 2021. године у Новом Саду активно радила 165.234 лица, односно од 2012. године скоро четрдесет хиљада људи је у добило запослење. „То је показатељ заједничког квалитетног рада Града Новог Сада и Националне службе за запошљавање“, рекао је градоначелник. Он је нагласио да је Град Нови Сад у последњих десет година за програме запошљавања издвојио милијарду и 434 милиона динара, а да ће само у следећој години издвојити рекордних 203 милиона динара.

 

Директор НСЗ Зоран Мартиновић истакао је улогу Покрајине и готово свих локалних самоуправа које из својих буџета издвајају додатна средства за реализацију локалних и регионалних планова запошљавања. „Ове године смо по трећи пут за редом, спровели програм за младе „Моја прва плата“, а до краја године закључићемо уговоре за око 9000 младих, који ће радити код 5000 послодаваца“, рекао је Мартиновић.

 

На обележавању 101. годишњице од оснивања Националне службе, истакнутим пословним партнерима, привредницима и сарадницима, који су запослили највећи број лица са евиденције Националне службе за запошљавање додељена су признања и захвалнице.

Снимак са догађаја и изјаву говорника бесплатно можете преузети са сајта Инфобироа.

 

 

Министар у Влади Србије Александар Вулин истакао је на свечансоти да је једанаести факултет у оквиру овог Универзитета слобода.

"Ни један студент који је дошао овде, није отишао одавде бвез свести о слободи. Без свести о бесомучној, упорној, жилавој, тврдоглавој потреби да се бори за слободу, често не питајући за цену. Тај једанаести факултет заправо одређује Универжитет у Косовској Митровици, заправо објашњава његово постојање, оправдава сваки труд и сваку борбу за њега. Тај, једанаести факултет слободе", рекао је Вулин.

Он је подвукао да ће Влада Републике Србије наставити да подржава, финансира и брани Универзитет у Косовској Митровици.

"Без Универзитета, живот не у Косовској Митровици, већ живот Срба на КиМ не би био могућ, не би био смислен. Без постојања Универзитета, Срби на КиМ не би имали чему да се надају. Зато ће Влада Републике Србије наставити, као и до сада, да, подржава, финансира, чува и брани Универзитет у Косовској Митровици. Ви се одавде нећете померити", поручио је Вулин.

Универзитет у Косовској Митровици је мерило нашег останка и мерило нашег успеха, рекао је Вулин.

Ректор приштинског Универзитета Срећко Милачић поручио је да би Универзитет морао да "буде царство слободе, где ће се људи огледати у стварању, изразавајући тако свој пуни идентитет".

Милачић је истакао да је потребно улагати свакодневно напор за остварење снова.

"Морамо се залагати да се деценије не троше узалуд, а храбри и умни поједини не губе лако у маси. Јединствено, са оснаженим Универзитетом, заједно са својим народом, можемо се изборити за своје идеале. Нека свако од нас угради по један беочуг у мозаик заједничке стратегије и ми ћемо се изборити за своје место на овим просторима. Добродошли на вечито српски Универзитет на КиМ", поручио је Милачић.

"Они који желе да маргинализују Универзитет и да читав српски народ духовно обезглаве и претворе у паре и за српске душмане, остављају дубоке последице јер изазивају још већу несигурност међу српскоим народом на КиМ", рекао је Милачић.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев рекао је да ће Србија и даље бити присутна својим образовним системом на КиМ.

"Србија ће наставити да буде присутна својим образовним системом на КиМ, јер је то елементарно право и потреба насег народа и будите уверени да то право, колико год били гласни они који нам га оспоравају, јесте неприкосновено и неотуђиво", истакао је Козарев, пожелевши професорима и студентима још много јубилеја.

Ректор Универзитета у Новом Саду и председник Заједнице државних Универзитета Србије Душан Николић пожелео је све најбоље свима На ПУ у нади да се у наредном периоду срећу на свим нашим Универзитетима.

Десет студената добило је награде "Истакнути студент" које додељује Универзитет, а дипломе за најбољи успех и залагање током студија уручио је Милачић.

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици има више од 10.000 студената, око 1.000 наставника и сарадника и око 400 запослених из реда ненаставног особља.

Културно уметнички програм припремили су студенти Факултета уметности И хор тог факултета којим руководи редовни профешор Јасмина Новокмет.

Свечаној академији присуствовали су и ректор Универзитета у Нишу и заменик председника КОНУС-а Драган Антић, ректор Универзитета одбране у Београду Младен Вуруна , ректор државног Универзитета у Новом Пазару Миладин Костић, декани факултета ПУ, архимандрит отац Иларион, начелници округа, представници локалних самоуправа на КиМ, као и установа и привредних субјеката, студенти и бројни гости, пријатељи Универзитета.

Министар Вулин и амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман посетили су Службу хитне помоћи при сомборском Дому здравља поводом почетка остваривања пројекта помоћи здравственим центрима у нашој земљи за који су немачка амбасада и хуманитарна организација "Хелп" издвојили укупно 900.000 евра.

Истичући велики значај те помоћи министар Вулин је рекао да ће обновљена инфраструктура овог Дома здравља, као и возило које је добила та здравствена установа у оквиру овог пројекта, остати на располагањну грађанима Сомбора и када прође ова мигранстка криза.

Он је том приликом поручио и да о мигрантима не размишљамо само као о некаквом оптерећењу, него као " људима због којих и са којима можемо да унапредимо живот свих нас".

"Србија није узроковала овај проблем и неће га сама решити", рекао је Вулин и поновио да наша земља води рачуна о својим интересима а, како је нагласио, ЕУ мора да решсава мигрантску кризу.

Министар Вулин је поновио да Србија неће бити " никакав концентрациони логор у којем ће боравити људи који не желе ту да буду".

Одговарајући на питање новинара да ли наша земља може да обезбеди смештајне капацитете за 150.000 миграната месечно, Вулин је рекао да то наравно није могуће, али и истовремено нагласио да "то нико од нас није тражио".

Истичући да су границе пропусне и да сада пролаз миграната функционише уобичајеним начином, он је рекао да се и овог дана очекује код Прешева око 8.000 људи, као што је било и претходног дана.

То, како је рекао, нису могли да осете ни становници Сомбора, Београда, ни Новог Сада, па чак ни грађани Шида, напомињујући да је у том погледу наша држава добро организована и да имамо одговарајуће прихватне центре.

"Градићемо још тих центара који морају да буду стабилнији и прилагођени предстојећим зимским условима", рекао је министар.

Вулин је рекао да Србија не може сама да се носи са овом великом мигрантском кризом, ни када је реч о набавци хране и обезбеђењу смештајних капацитета, као и за људе који се брину о мигрантима.

Србија не може ни политички да се ефикасно носи са том кризом јер, како је рекао, "не можете да очекујете да неко затвори приступ својим земљама, а неко да потпуно отвори и да сад Србија буде та која арбитрира око тог проблема".

Истичући да ће се наша држава у тој мигрансткој кризи понашати као до сада, Вулин је подсетио да му је јуче у Бриселу отворено речено да већина земаља ЕУ може да Србију узима као пример како се успешно излази на крај са мигрантском кризом.

Амбасадор Дитман је у изјави новинарима нагласио да Србија, као и земље ЕУ, ради на решавању проблема прилива избеглица и додао да Немачка у том погледу жели да подржи нашу земљу износом од скоро четири милиона евра.

Он је изразио задовољство што је у Сомбору започео, како је рекао, важан пројекат у сарадњи са НВО "Хелп" у оквиру којег ће бити адаптирано и опремљено шест здравствених центара у Србији и изграђени смештајни капацитети за избеглице.

Дитман је прецизирао да је реч о адаптацији здравствених центара у Сомбору, Шиду, Прешеву, Кањижи, Пироту и Суботици.

Обнова инфраструктуре тих здравствених центара, набавка опреме и помоћ у ефикаснијем пружању медицинских услуга знатно ће помоћи с једне стране избеглицама, а дугорочно је намењено локалном становништву, рекао је немачки амбасадор.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић захвалио је немачкој амбасади, организацији "Хелп" и Министарству рада на тој значајној донацији, напомињујући да локална самоуправа има важну улогу у квалитетном збрињавању миграната.

"Ова помоћ граду је значајна јер потврђује улогу локалне самоуправе као квалитетног сервиса грађана", рекао је Тодоровић, напомињујући да је град недавно обезбедио пет возила за сомборску Службу хитне помоћи.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу за спречавање злоупотребе „деце улице“. Министарство је својим налогом обавезало центре за социјални рад - органе старатељства у Републици Србији да у складу са својим надлежностима предузму мере и активности у организовању помоћи и подршке „деци улице“, односно деци жртвама насиља и злоупотребе која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд.

 

Налог садржи следеће:

 

• Да се формира посебан тим у чијем саставу ће бити стручњак органа старатељства, полицијски службеник полицијске управе или одељења полицијске управе, представник подручног дома здравља (педијатријска служба, предшколски или школски диспанзера);
• Да се реализује целовита и континуирана социјална и породично правна заштита ове деце што подразумева да је центар за социјални рад – орган старатељства дужан, у свим случајевима за које има сазнање да се деца злоупотребљавају у циљу експлоатације или се затекну да обављају напред описане радње, одмах применом члана 332. став 2. Породичног закона («Службени гласник РС» бр 18/2005), децу одузети од родитеља, старатеља или лица код кога се затекну и обезбедити им бригу о здрављу, егзистенцијалне потребе и безбедност (мере старатељске заштите, смештај у установу социјалне заштите или хранитељску породицу);
• Да се према родитељима, старатељима или лицима код којих се деца затекну, предузму мере кривичноправне заштите деце од злостављања и занемаривања, односно поднесу кривичне пријаве због евентуално учињеног кривичног дела «запуштања и злостављања мал. детета» из члана 193.  Кривичног законика РС («Службени гласник РС» бр 86/2005,88/2005-испр.107/2005-испр 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013);
• Да се према родитељима малолетног детета који злостављају, занемарују или грубо злоупотребљавају родитељско право, предузму мере грађанско - правне заштите од злостављања и занемаривања малолетног детета, односно покрене поступак за потпуно лишење родитељског права у складу са чланом 81. Породичног закона Републике Србије;
• Да се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања-Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, достављају тромесечни писани извештаји о реализацији датог налога.

У складу са налогом у 115 центара за социјални рад – органа старатељства  формирано је или је у поступку формирање посебних тимова.  По наведеном налогу Министарства у целој Републици Србији центри за социјални рад предузели су следеће мере у помоћи и подршци „деци улице“:

 

• деца измештена из породица и обезбеђен им смештај у систему социјалне заштите - смештај у хранитељску породицу: 20, смештају у установу социјалне заштите: 26, планирано издвајање из угрожавајуће породичне средине: 4;
• процењене породице са децом са којима ће се радити на постизању родитељске компетенције и на тај начин остварити право детета на обезбеђивање услова за њихов несметан раст и развој и право детета да се пре свих других о њему старају родитељи: 79;  
• породицама са „децом улице“ према којима је обезбеђена подршка кроз пружање услуга социјалне заштите: 43

 

На основу извештаја који су периодично достављани Министарству о активностима које су предузимали центри за социјални рад-органи старатељства на организовању заштите ове циљне групе деце, констатовано је, да у конкретној ситуацији у значајној мери изостаје структуирана, целовита и континуирана сарадња са органима унутрашњих послова и локалним самоуправама у којима постоји, комуналном полицијом који на основу својих надлежности и начина рада на терену, могу у великој мери допринети откривању ових случајева.

 

У циљу унапређења рада и постизања вишег степена ефикасности у организовању заштите, помоћи и подршке деци жртвама насиља, злостављања и злоупотребе („деце улице“), ово Министарство је 21. маја 2018. године, под бројем 560-00-334/2018-01 издало налог свим центрима за социјални рад – органима старатељства, а посебно овим институцијама социјалне заштите у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где је ова појава најраширенија.

 

На данашњи дан налог је послат и свим општинама у Републици Србији.

 

• Да у року од 15 дана од дана добијања овог налога  организује састанак са Полицијском управом за град или полицијском станицом у локалној самоуправи на територији своје надлежности и комуналном полицијом, уколико у локалној заједници иста постоји, у циљу успостављања структуиране, целовите и континуиране сарадње на откривању случајева насиља над децом, злостављања и злоупотребе деце која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд, нарочито кроз организовање заједничких континуираних и периодичних акција, обиласка уобичајених места на којима се деца злостављају и злоупотребљавају;
• Да се у сваком откривеном случају по хитном поступку у складу са чланом 332. став 2. Породичног закона, дете одузме од родитеља, или старатеља или од лица код кога се дете затекло;
• Да се у складу са извршеним проценама стручњака органа старатељства против родитеља или старатеља детета или лица код којег се дете затекло предузму мере грађанскоправне и кривичноправне одговорности:

1. Покрене парнични поступак за лишење родитељског права;
2. Покрене поступак за заштиту права детета, односно за забрану одржавања личних односа са дететом;
3. Покрене парнични поступак за изрицање мере за заштиту од насиља у породици;
4. Поднесе кривична пријава због евентуално учињеног кривичног дела запуштање и злостављање малолетног детета или насиља у породици;

• Да се по хитном поступку предузму мере ургентне заштите детета и обезбеди:

1. Безбедност,
2. Брига о здрављу;
3. Егзистенцијални услови;
4. Психосоцијална подршка;
5. Заступање детета (детету постави старатељ);
6. Други услови за остваривање права детета на образовање и васпитање;

 

Основ поступања стручњака центара за социјални рад - органа старатељства, у извршавању овог налога, што се подразумева и што је видљиво из напред наведених података, је поштовање свих права детета, а посебно права на обезбеђење услова за несметан раст и развој и права да се пре свих других о њему старају његови родитељи.