"Сива економија не може се сузбити све док се не схвати да су обавезе према држави у интересу грађана, односно да се из пореза финансирају болнице, школе, позоришта...", рекао је премијер на представљању Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила прошле седмице.

Он је навео да сива економија, по неким проценама чини и 30 одсто удела у привреди, али да се праве размере не знају.

У уређеним земљама, рекао је Вучић, грађане не интересује ко је на власти, они разумеју да морају плаћати обавезе држави, да би држава испунила обавезе према народу, према грађанима, у виду финансирања здравства, просвете, социјалних давања...

"Хајте да се договоримо: можемо да не плаћамо ништа и да онда ништа и не тражимо од државе, или да плаћамо држави обавезе, а ако неко неће милом, онда законским средствима да га принудимо", рекао је премијер и поновио да је суштина у питању хоћемо ли заиста тржишну економију.

"Бринемо ли о будућности или не бринемо", објаснио је премијер да се сва та питања воде на једно - да се порез мора плаћати ако хоћемо да држава испуњава своје обавезе.

Вучић је рекао да резултати у 2015. години по питању смањења сиве економије нису лоши, али да верује да могу бити много бољи и додао да очекује од грађана разумевање и јединство, а од бизнисмена још више новца од наплате пореза.

"Суштина је у питању хоћемо ли ми тржишну економију или нећемо", поновио је и подсетио да се од деведесетих година сви декларативно залажу за тржишну економију, а да у пракси нико до сада заправо није хтео да поштује принципе тржишног привређивања.

"Можемо ли ми себе да променимо", запитао је премијер и додао да смо у Србији направили озбиљне промене у инспекцијском надзору, у броју пријавељних радника, што се види по порезима и доприносима, што је, каже, одлично за буџет, затим одређене промене у парафискалним наметима, те у укидању фискалних процедура.

"Нисмо успели да убедимо грађане Србије да је за њих боље и економски здравије да један део људи који учествује у том процесу који производи профит кроз сиву економију ради у складу са законом, нити смо успели да убедимо да је много важније да се плати порез, јер новац иде у школе, болнице, игралишта, позоришта...", рекао је премијер.

Према његовим речима, суочавамо се са контрадикторним приступом.

"Свакога дана када држава каже да жели да наплати порез суочени смо са нападима да држава само узима и напада", приметио је председник владе.

"А колико сутра сви ти увек кажу да држава треба да плати још нешто, да утиче на још нешто... Ако тражимо од државе, морамо и оне који у томе учествују да законским средствима натерамо да учетсвују у тржишту", рекао је.

Он је рекао и да страни инвестирори не желе да проширују свој посао све док имају конкуренцију у онима који послују у сивој зони.

Он је најавио да ће бити уведене онлајн фискалне касе, односно механизам по којем ће Пореска управа пратити пословање сваке радње и моћи ће да реагују одмах, чим, рецимо, виде да у току дана није било ниједног фискалног рачуна.

Такав начин рада је показао велике резултате у свету, рекао је Вучић.

Премијер се осврнуо и на рад Државне лутрије Србије, која је у 2011. години направила минус од милион и по евра, рекавши да смо једина земља у свету која је то "успела" и да не постоји ниједна земља са мањим профитом, али да ипак јавност не дозвољава ни промене у том државном предузећу.

На конференцији учествују и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби, амбасадор Немачке Аксел Дитман, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, те председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Владан Атанасијевић.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије државни буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, наводи се у саопштењу тог тела.

Како се додаје, новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Национални програм за сузбијање сиве економије је први стратешки документ Владе који предвиђа мере за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања.

У изради је учествовало више од 100 особа из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака.

Предложене мере укључују јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије, унапређење инспекцијског система и ефикасније процесуирање кривичних дела и прекршаја против привреде.

НАЛЕД је кроз Пројекат јачања конкурентности Србије, подржан од УСАИД-а, одиграо кључну улогу у развоју Националног програма и наставиће да подржава његову имплементацију, наводи се у саопштењу.