Претрага

Министар је поручио невладиним организацијама да се убудуће не ослањају само на буџетска средства, већ да траже и друге начине финансирања.

Вулин је рекао да је што се њега тиче, прича о конкурсу завршена и да очекује још извештај ДРИ о томе.

Прецизирао је да је влада одлуку о пренамени средстава донела у недељу и да је процедура тиме завршена, будући да су сва средства у складу са одлуком владе, а на предлог ресорног, као и Министарства здравља и Министарства финансија, пребачена на рачун тог фонда.
"Што се мене тиче прича конкурсу је завршена, није завршена само за ДРИ која ће проверити детаљно све податке, али новац није отишао у неку безличну буџетску резерву већ се користи за оно што му је била сврха-побољшање социјалних улога, а ова деца заслужују да им се помогне", рекао је Вулин.

Он је рекао да се ДРИ обратио и усмено и писмено и да та институција има свој годшњи план рада.

Упитан како ће убудућу министарство сарађивати са НВО он је казао да сматра да министатсво има добру сардању са њима и да нема разлога да се однос квари, нити поправља.
Казао је и да у Србији има 24.000 невладиних организација и да су све оне имале право да учествују на конкурсу, те да је сигуран да ће у будућности моћи добро да функционишу и сарађују са ресорним Министарством.

"Они који су изразили сумњу у овај конкурс могу да буду задовољни јер је он стопиран, они који сматрају да могу и треба нешто боље да ураде они ће то урадити идуће године када ће поново бити расписан конкурс", поручио је Вулин истичући да ће настојати да тај конкурс буде расписан што пре.

Он је рекао да се не љути што те организације траже његову оставку јер је то, како је рекао, потпуно легитимно.
"Минисатсво ће сигурно сарађивати са невладиним сектором и налазићемо начина да кроз невладин сектор помогнемо људима и сигуран сам да ће невладине организације умети да разумеју и положај у коме се држава налази, али и у крајњој линији своју улогу", рекао је министар.

Вулин је рекао и "да нису добре критике које говоре да је минисраство оставило некога без нечега".

Он је позвао НВО да се не осланају само на буџетска средства, већ да траже алтернативне начине финансирања, донаторе, да комуницирају са локалним самоуправама и да тај начин обезбеди што више средстава.

Циљ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да се у наредном периоду повећа социјална инклузија свих рањивих група у друштву, јер је инклузија један од основних принципа којима се руководимо у креирању стратегија, закона и подзаконских аката из области социјалне заштите, истакла је државна секретарка Стана Божовић на тематском дијалогу „Економско оснаживање Рома и циљеви одрживог развоја у Србији“. 

„У том смислу већ радимо на доношењу нове Стратегије социјалне заштите и Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници, као и на изменама и допунама Закона о социјалној заштити“, нагласила је Божовић и додала да ће посебна пажња бити посвећена рањивим друштвеним групама, као што су деца, старији људи, лица са инвалидитетом, ромска национална мањина, жртве насиља. 

Божовић је навела да је ромска заједница један од најчешћих корисника права и услуга у систему социјалне заштите и да су Роми и Ромкиње великим делом корисници права на новчану социјалну помоћ и права на дечји додатак, али су у недовољном броју корисници различитих услуга из овог система.

Управо је то поље у које треба више улагати и више радити на локалном нивоу како би се број Рома који користе услуге повећао и да истовремено радимо више на њиховом запошљавању и укључивању у тржиште рада, указала је Божовић. 

Предуслов за то је, како је додала, и већа укљученост ромске деце у процес образовања, јер се само на тај начин може прекинути генерацијски ланац сиромаштва и социјалне искључености. 

Божовић је навела и да су Роми, као и остали грађани Републике Србије, били обухваћени универзалним мерама помоћи грађанству за излазак из ковид кризе и да од проглашења пандемије у нашој земљи није било прекида у коришћењу права на новчану социјалну помоћ, дечји додатак, накнаде за породиље и друга права. 

„Обезбеђена је и хуманитарна помоћ једном броју ромских насеља уз помоћ донатора као и покривање трошкова народних кухиња. Помоћ и подршка појединцима и породицама у кризним ситуацијама је нарочито тешка и комплексна због чега је потребно заједничко деловање како мера на републичком нивоу тако и од стране јединица локалних самоуправа, установа социјалне заштите, организација цивилног друштва, приватних пружалаца услуга па и самих корисника“, рекла је Божовић. 

У последњих неколико година уочени су видљиви помаци у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији, поручила је проф.др Дарија Кисић министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на свечаности на којој су поводом 28. априла -  Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији додељена национална признања из области безбедности и здравља на раду. 

Проф.др Кисић је истакла да је Инспекторат за рад у претходној години остварио значајне резултате у циљу унапређења инспекцијског надзора у овој области, будући да су током прошле године инспектори рада извршили 63.670 инспекцијских надзорa, што је за око 1.500 више него 2020. године, од чега је више од половине, око 33.000 надзора било у области безбедности и здравља на раду. 

Министарка Кисић је указала на значај безбедног и здравог радног окружења. „Познато је да око једне трећине живота проведемо на радном месту, тако да нам је свима од изузетног значаја да радно место буде безбедно, подстицајно, пријатно“,  навела је Кисић.

Проф. др Кисић је рекла да су зато активности на унапређењу стања у овој области један од приоритета Министарства и одвијају се и кроз унапређење сарадње са социјалним партнерима на промоцији и унапређењу културе рада. 

У наредном периоду активности министарства у овој области биће усмерене на доношење новог закона о безбедности и здрављу на раду и предлагање стратешког оквира за период од 2023. до 2027. године, као и на даље повећање кадровског капацитета и модернизације рада Инспектората за рад, на чему је Министарство интензивно радило последњих месеци, додала је проф. др Кисић. 

„Сигурна сам да ће ове мере допринети још ефикаснијем деловању Инспектората за рад у наредном периоду“, истакла је проф. др Кисић и на Светски дан безбедности и здравља на раду пожелела још боље и безбедније услове за рад у нашој земљи.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил навела је да се уређењем и унапређењем система, којим се остварују безбедни и здрави радни услови, у највећој могућој мери обезбеђује смањење повреда на раду и професионалних болести. „Улагање у унапређење безбедности и здравља на раду и подизање културе превенције стална је потреба и послодаваца и запослених  и друштвене заједнице. Разумевање ове области као социјалног, економског и техничко технолошког феномена од стране послодаваца и запослених је предуслов успешне превенције повреда на раду и професионалних болести“, указала је Цицмил.

Она је нагласила да је Управа за безбедност и здравље на раду урадила много тога у претходној години, поред осталог удвостручила број надзора над радом правних лица и предузетника који поседују лиценцу из ове области.

На свечаности су уручена национална признања из области безбедности и здравља на раду, која су, у категорији правних лица и предузетника који имају више од 250 запослених добили Нафтна индустрија Србије А.Д, Предузеће за производњу прехрамбених производа MARBO PRODUCT д. о. о. Београд, Yanfeng International Automotive Technology Serbia д. о. о. Крагујевац, WEST PHARMACEUTICAL SERVICES Beograd D. O. O. Ковин и Фабрика картона УМКА Д. О. О. У категорији правних лица и предузетника који имају мање од 250 запослених награђени су Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу и промет грађевинског материјала Јелен До, Привредно друштво E-RECIKLAŽA 2010 Д. О. О. Ниш, Индустрија боја и лакова HELIOS Србија А. Д. Горњи Милановац.

Национална признања уручена су и физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.

Национални координатор Међународне организације рада за Србију Јован Протић уручио је у оквиру пројекта “Унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији“ стипендије студентима за полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду, а Стана Божовић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ваучере за информационо-комуникациону опрему правним лицима и предузетницима са лиценцом за обављање послова из безбедности и здравља на раду. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић састале су се са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС) и савеза удружења особа са инвалидитетом и разговарале  о плановима за наредни период и унапређењу сарадње.

На састанку је разговарано о досадашњим резултатима оствареним у партнерству између инвалидског покрета и ресорног Министарства, као и о приоритетима за наредну годину, мећу којима је и расписивање конкурса за 2021. годину који су од изузетне важности за одрживост и рад савеза и удружења особа са инвалидитетом на територији Републике Србије. Тема разговора био је и наставак реализације Кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”, коју је Министарство покренуло у сарадњи са НООИС-ом. 

„Фокус Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  је стварање услова за пуну и ефективну партиципацију особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, уз пуно поштовање њиховог достојанства и индивидуалне аутономије”, истакла је министарка Кисић Тепавчевић. 

Министарка је нагласила да је размена информација и укључивање особа са инвалидитетом у процес доношења одлука кључно за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Такође, истакла је да ће Министарство, у складу са епидемиолошком ситуацијом, када се створе услови, организовати састанак са представницима свих 33 савеза у Републици Србији, уз уверење да ће сарадња ових организација и Министарства у наредном периоду бити додатно унапређена. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић честитала је Националној организацији особа са инвалидитетом и целом инвалидском покрету на одликовању сребрном медаљом за заслуге од стране председника Републике Србије Александра Вучића и истакла да је додела признања изузетна част, али и одговорност за даље деловање и напредак у овој области.

Председник НООИС-а и председник Савеза слепих Србије Милан Стошић изразио је огромно задовољство добијеним признањем и захвалност Министарству и Сектору за заштиту особа са инвалидитетом на изузетној сарадњи и исказаној спремности да подржи идеје и активности које су предуслов за потпунију партиципацију особа са инвалидитетом у свим друштвеним токовима.

Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић саопштила је да је на конкурс за награду Ј=ДНАКИ, коју почев од 2018. године поводом одржавања првог Сајма Ј=ДНАКИ, додељује Национална организација особа са инвалидитетом Србије, уз подршку Министарства - Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, пристигло 20 пријава организација особа са инвалидитетом или појединаца, односно особа са инвалидитетом из 13 локалних самоуправа: Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Ужица, Сремске Митровице, Бачке Тополе, Новог Кнежевца, Крушевца, Бруса, Алексинца, Лесковца и Власотинаца.

Добитници награде Ј=ДНАКИ за 2020. годину су: у категорији „Ј=ДНАКИ у иновативном/инклузивном програму” - Милица Вељковић из Новог Сада, за пројекат „Добро или боље”, у категорији „Ј=ДНАКИ у спречавању дискриминације” награду деле Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, за пројекат „Ради као што говориш, заједно са особама са инвалидитетом” и Сања Марковић из Београда, члан Савеза дистрофичара Србије и у категорији „Ј=ДНАКИ у приступачности” - Удружење оболелих од мултипле склерозе Северно-Банатског округа Нови Кнежевац, за пројекат „Адаптација МС куће”.   

Добитницима награде честитала је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић уз оцену да и ова награда сведочи о  заједничкој успешној сарадњи.

Епидемија Ковид 19 суочила је цео свет, као и Србију, са бројним изазовима, од здравствених до социјалних и економских и зато је пред свима нама одговорност да што ефикасније и брже одговоримо на сва отворена питања, рекла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на видео конференцији „Осмо пролазно време: Задовољство и поверење инвеститора“.

Министарка Кисић Тепавчевић је на министарском панелу конференције, коју је организовала Америчка привредна комора - AmCham, нагласила да је један од изазова, који је епидемија донела са собом, организација рада од куће, у случајевима и пословима где је то могуће. 

Она је рекла да Закон о заштити становништва од заразних болести не оставља простор да се закони у области рада прилагођавају условима пандемије, тако што би се законско решење суспендовало актима министра или Владе. 

„За измену императивних законских одредаба, као што је замена анекса уговора о раду решењем и достављање решења уместо личном доставом – електронским путем, једино правно одрживо решење је да се измени Закон о раду, уз анализу ефеката на судске и управне поступке који могу да произађу из таквих законских решења“, навела је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је казала да је предлог да се послодавци прилагоде тренутним условима пословања, тако што ће запосленима достављати решење у електронској форми, ради бржег и ефикаснијег поступања, уз обавезну истовремену доставу поштом или на други одговарајући начин, као и да поједноставе одредбе уговора о раду од куће, које не захтевају често мењање и допуњавање.

Такође, послодавци треба да запосленима понуде анексе уговора о раду којим ће само уговорити могућност рада од куће за један период радног времена, а у складу са одлуком о распореду радног времена коју доноси послодавац, која се доноси у зависности од потреба посла. 

Анексом уговора о раду треба да се дефинишу права запосленог за време рада од куће у складу са законом, који ће се примењивати када год запослени ради од куће, додала је министарка Кисић Тепавчевић. 

Једно од значајнијих питања у вези рада од куће односи се на безбедност и здравље на раду, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је указала да обавезе и одговорност послодавца и запослених остају да важе и у случају рада од куће, као и да је услове везане за безбедност и здравље на раду теже пратити и контролисати тамо где је дом истовремено и канцеларија.

Кисић Тепавчевић је навела да зато Управа за безбедност и здравље на раду припрема водич за безбедан и здрав рад при обављању рада од куће и изразила уверење да ће он помоћи послодавцима и запосленима у организовању безбедних и здравих услова на раду и решити одређене недоумице које се односе на обавезе и одговорности послодавца и права и обавезе запослених.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је први хоспис дневни центар у Србији, чији је пројекат успешно спроведен током две године имплементације захваљујући подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и финансијској подршци ЕУ.

Министар Ђорђевић истакао је да су дуготрајна нега и палијативна заштита препознате у свим законима наше државе и стратешким документима који се ослањају и поштују актуелне европске и светске трендове. Он је такође навео да поменути Центар за терминално оболеле пацијенте и њихове породице, представља пример добре праксе, као и да је показатељ да организација цивилног друштва удруженог око јавног интереса може да допринесе развоју и побољшању квалитета услуга грађанима којима је ова услуга важна. 

„Дужност и обавеза Министарства је да у свим сферама пружа подршку грађанима наше земље, сходно могућностима. Центар који покрива 20 смештајних капацитета, мали је за целу Србију, али је важан први корак, који води ка отварању још центара попут БЕЛхосписа. Влада Републике Србије се залаже да својим грађанима пружи сву могућу услугу и оствари сва очекивања која они потражују од државе“, рекао је министар Ђорђевић и додао да је Министарство пружило пуну подршку Центру, посебно у прикупљању адекватне документације за лиценцирање услуге, која је припремљена у сарадњи са Инспекторатом за рад.

На помоћи и подршци Министарства и других институција, захвалио се амбасадор Уједињеног Краљевства и председавајући почасног одбора БЕЛхоспис центра Денис Киф.

„Завршетак нашег пројекта омогућила је сарадња многобројних експерата, волонтера, као и подршке многих ресора. Захваљујући њима и искреној намери да се помогне људима у најтежим тренуцима, БЕЛхоспис центар ће пружити помоћ свима којима је она потребна“, рекао је Киф.

Том приликом, истакнуто је да пацијентима Дневног центра је обезбеђена подршка професионалног особља и волонтера ангажованих кроз овај пројекат, као и да је развијен програм обука за Дневни центар, који је акредитован од стране Републичког завода за социјалну заштиту.

Кроз поменути пројекат мобилисана широка мрежа подршке, у којој је осим Министарства и Министарство финансија, локална управа, представници корпоративног сектора у Србији и велики број појединачних донатора и волонтера, који су помагали реализацију циљева пројекта, као и да се омогући одрживост услуге у будућности.

Право на безбедне и здраве услове за рад је основно и најважније право које проистиче из рада, право које никоме не треба и не сме да буде ускраћено, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији поводом обележавања Европске недеље безбедности и здравља на раду.

„Радимо у времену у коме се безбедности и здрављу запослених на раду придаје изузетан значај, посебно имајући у виду присутну пандемију заразне болести Ковид 19, која је на жалост повећала и ризике у самом процесу рада“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Министарка Кисић Тепавчевић нагласила је да су активности Министарства у претходном периоду у области безбедности и здравља на раду биле усмерене првенствено на усклађивање законодавног оквира са правним тековинама Европске уније и модернизацију рада Инспектората за рад, чији су инспектори од јануара до септембра ове године извршили 44.069 инспекцијских надзора и 9.213 заједничких и координисаних инспекцијских надзора у циљу сузбијања ширења корона вируса. „Иако је доста урађено у претходном временском периоду, наше инспекције су биле јако вредне и стално су на терену, простора за унапређење активности има, што је у складу са настојањем да се смањи број повреда на раду“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је навела да у наредном периоду предстоје врло значајни задаци - унапређење законодавства у овој области, подизање свести о значају безбедности на раду и културе рада, а ради смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Кисић Тепавчевић је додала да Министарство ради на изради Нацрта закона о безбедности и здрављу на раду и да је јавна расправа о том нацрту завршена.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да ће Министарство, у циљу обезбеђивања примене свих прописа и унапређења правног оквира, радити на развијању социјалног дијалога са свим партнерима, јер се само заједничким радом може постићи циљ, а то је смањење броја повреда на раду. 

Министарка Кисић Тепавчевић је поводом Европске недеље безбедности и здравља на раду најбољим инспекторима за рад доделила захвалнице за 2020. годину.

Говорећи о новом закону, вршилац дужности директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил истакла је да ће се његови позитивни ефекти, поред осталог, огледати у повећању нивоа заштите и унапређењу безбедности и здравља запослених на раду, подизању нивоа компетенције стручњака за безбедност и здравље на раду, као и лиценцирање свих физичких лица који обављају послове безбедности и здравља на раду.

Цицмил је истакла да је Управа у овој години, у циљу побољшања стручног, квалитетног и законитог рада правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, појачала контролу над њиховим радом, да је број надзора за првих осам месеци ове године удвостручен у односу на период од 2018. до 2020. године и да ће се са таквом праксом наставити и у наредној години. 

Вршилац дужности директора Инспектората за рад Милан Цветков истакао је да су инспектори рада од јануара до септембра ове године, од 44.069 извршених инспекцијских надзора, извршили 22.369 надзора у области радних односа, 21.518 у области безбедности и здравља на раду и 182 надзора над нерегистрованим субјектима, да су затекли 4.042 лица на раду ''на црно'', као и да су након предузетих мера инспектора рада послодавци засновали радни однос са 2.420 лица.

Инспектори су, како је Цветков додао, донели 3.777 решења за отклањање утврђених неправилности  са укупно 8.258 мера и 4.364 указивања, упозорењa и налога на записнике, донели 349 решења о забрани рада на месту рада, 2.610 захтевa за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника и одговорних лица у правним лицима, поднели 45 кривичних пријава, извршили 753 инспекцијских  надзора  поводом пријављених повреда на раду, утврдили 182 нерегистрована  субјекта.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се, обележавањем Европске недеље безбедности и здравља на раду, придружило кампањи Европске агенције за безбедност и здравље на раду „Здрава радна места, смањимо оптерећење”, чији је циљ да се укаже на значај превенције поремећаја мишићно-скелетног система. О томе су на конференцији говорили Тим Трегенза и Мајкл Динели из те агенције. 

На конференцији су као примери добре праксе у области безбедности и здравља на раду свој рад презентовале компаније Грундфос Србија доо и Норма група доо.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствовао је свечаности поводом обележавања 198. годишњице од рођења Светозара Милетића, једног од најпознатијих Новосађана и најзнаменитијих градоначелника у историји Новог Сада.

Министар Селаковић је истакао да је рођењем Светозара Милетића постављена политика српског, као државотворног народа у Републици Србији, не само у војвођанским областима, већ ширем нашег културног и духовног простора, који водимо и ми данас.

“Милетић је умро 1901. године, али Милетићева политика је жива и данас.

Иако се некада дешавало, несрећним сплетом околности, нашим немаром, нашом непажњом или поводљивошћу, за туђим интересима и циљевима да се те политике оставимо и оканемо, нисмо добро чинили себи, а ни другима који су били око нас”, указао је министар и додао да управо зато славимо рођење Светозара Милетића у години  када ће се обележити  200. годишњица Бранка Радичевића и 200. годишњица, једног Светозаровог савременика, који се грчевито борио за права Срба, Србина бокеља, Стјепана Митрова Љубише.

“Ово што радимо данас, није ништа мање важно од градње брзе пруге од Београда до Новог сада и од наставка пруге од Новог сада ка Суботици и даље ка Пешти. Ово што чинимо данас, важно је колико и изградње и обнове и школа и болница. Ово што нас је окупило данас је део духовне обнове нашег народа и наше државе, која раме уз раме са инфраструктурном, привредном, спортском, културном, научном и сваком другом обновом се у Србији дешава,  у овом периоду у коме ми живимо.

Оно што треба да чинимо у времену пред нама, јесте да у сваком делу српског културног простора, на сваком оном педљу земље где наша деца, наши људи, наши стари живе, гајимо идеју и сећање на великог Светозара Милетића и зато је овај датум у државном  програму  свечаности,“ нагласио је министар.

Поред министра Николе Селаковића, венце су положили делегација Аутономне покрајине Војводине, начелник Јужнобачког управног округа градоначелник Новог Сада, као и делегација Фондације „Светозар Милетић“.

Свечаности су присуствовали државни званичници Владе Републике Србије, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, представници АП Војводине, локалних самоуправа и свештенство.

Он каже да су сензорне собе значајно терапеутско средство и да сваки дом за децу са инвалидитетом треба да је има, те да се нада да ће захваљујући донацији ЕПС-а, али и других донатора, до краја године успети у тој намери.

"Електропривреда Србије има слоган "Укључи се у живот" и ово је сјајан начин да се покаже да је ЕПС део нашег живота и да су укључени у свакодневни живот и потребе ове деце", нагласио је Вулин.

Он је додао да свака помоћ дечацима и девојчицама са инвалидитетом значи помоћ њиховим породицама, људима који о њима брину, те да је то "помоћ људском бићу према коме живот није био поштен".

"Помогли сте људском бићу које је без своје кривице тешко оштећено, а на нама је да се изборимо да то оштећење буде блаже и да му живот буде достојнији човека", рекао је министар.

Вулин је подсетио да је ЕПС до сада, у шест сензорних соба, уложио 5,25 милиона динара и да ће ЕПС наставити да се укључује у свакодневни живот корисника социјалне заштите.

"Желим да апелујем на све пословне људе у Србији да одвоје део зараде и да поделе са онима којима је помоћ потребна. Поделите га са децом, поделите га са њиховим родитељима и сви заједно ћемо се боље осећати и живећемо у бољој и уређенијој средини", каже министар.

Како каже министарство ће наставити да унапређује квалитет услуга у систему социјалне заштите и посебно се трудити да развију мале домске заједнице, јер је то најхуманији и најефикаснији облик бриге о деци са посебним потребама.

На првом месту су, наставља он, биолошке породице и сматрамо да је свака породица боља и од најбоље установе, да је следећа инстанца хранитељска породица, а да тек на крају долази збрињавање у установама.

"Видите да водимо рачуна. Ја сам пре годину дана био овде у Дому и види се разлика, види се да смо напредовали и да је много боље. Наставићемо да буде боље, али то мора да буде у сваком систему социјалне заштите", рекао је Вулин новинарима.

Како је рекао, у Дом у Неготину долазе деца из читаве земље, и оно што је важно је да може да се види њихов напредак, да је њима боље и да се боље осећају.

Вулин је истакао да је Неготин од ресорног министарства, по први пут, у оквиру трансферних средстава за развој услуга у заједници, добио 3,19 милиона динара и напоменуо да ће свака локална самоуправа имати континуирану подршку Министарства како би услуге у заједници напредовале.

"На шта ћете их потрошити, да ли ће то бити геронто домаћице, дневни боравак за децу са посебним потребама или било која установа у систему која је потребна, то је на локалној самоуправи, али држава је у времену кризе и штедње нашла начин да помогне локалној заједници и да обезбеди одрживост услуга", рекао је Вулин.

Он је додао да је највећи проблем са једном услугом социјалне заштите када се она покрене, а онда више нема новца за њено фунцкионисање.

"На овај начин смо успели да обезбедимо одрживост услуга и буџетом каквим смо предвидели, сваке следеће године ћемо имати најмање исту, ако не и већу количину новца баш за то", рекао је Вулин.

Вулин је истакао да ће 510 милиона бити довољно да и ове године 35.000 корисника народних кухиња у 77 градова и општина буде збринуто и да будемо сигурни да ће у Србији бар један оброк бити обезбеђен за оне којима је помоћ заиста потребна.

''Влада Србије је социјално одговорна влада. Црвени крст нам значајно помаже у спровођењу наше важне улоге у помоћи становништву којима је помоћ потребна'', рекао је Вулин додајући да је Црвени крст ту да помогне и у хигијенским и сувим пакетима.

Оцењујући да се Црвени крст разликује од било које друге организације по својој упорности, организованости, по томе што делује у свакој средини у Србији и што је ту и када је потребно обезбиди помоћ у храни, али и када је потребно збринути некога након поплава или помоћи људском бићу које пати, он је навео да је управо та организација дала немерљив допринос у мигрантској кризи.

Према његовим речима, та организација дала је немерљив допринос борби државе са последицама мигрантске кризе прецизирајући да је 472.000 миграната, од чега 230.000 малолетних миграната до 18 година, добило помоћ у храни и хигијени од стране Црвеног крста.

Како је истакао, без Црвеног крста и та улога државе не би била могућа. ''Волонтери Црвеног крста и њихова организација на терену, њихова организованост и обученост и наравно њихова хуманост је нешто што служи на част држави Србији. Црвени крст дожиовљавамо као део државе, као организацију у кују увек сви заједно можемо да се ослонимо'', рекао је Вулин.

Генерални секретар Црвеног крста је поновила да је вредност споразума велика оцењујући да 510 милиона бити искоришћено за подршку 77 народним кухињама током девет месеци, односно да ће бити покривено 35.000 корисника.

''Црвени крст је задовоља овом врстом подршке јер су министарство и министар препознали потребу која постоји'', рекла је Миленовић.

Она је прецизирала да нису у питању само народне кухиње од којих су две нове - Блаце и Коцељева, већ да ће подршка бити усмерена и на породичне пакете хране и хигијене за социјално најугроженије породице у 105 средина које нису корисници народних кухиња.

''Такође ће бити покривен опоравак социјалнбо угрожене деце корисника народних кухиња који до сада нису били покривени овом врстом подршке и трошкови рада народне кухиње у Бујановцу која једна од највећих кухиња у Србији са 1.200 корисника, а коју локална самоуправа ни ове године није препознала за покривање трошкова што је њена обавеза'', рекла је Миленовић.