Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић учествовао је на конференцији „Свет у 2025“ која је одржана у Привредној комори Србије.

 

Министар је истакао да остваривање дугорочних циљева Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања усмерено у  више праваца од којих ни један није и не сме да буде мање битан. Он је говорећи о резултатима рада у 2024. години истакао да је Инспекторат за рад вршењем инспекцијских надзора, по службеној дужности и по захтевима странака, тако и организовањем ванредних и појачаних инспекцијских контрола, на одређеној територији или у одређеној делатности, постигао значајне резултате, и у области радних односа, али и у области безбедности здравља на раду.

 

„У домену инспектората за рад, годину испраћамо са бољим резултатима у односу напретходну, а то је и основни циљ сваког наредног периода – да буде бољи и плодотворнији од претходног. Током 2024. Инспекторат је донео 15% више решења о отклањању различитих неправилности у односу на исти период претходне године, као и чак 40 % више решења о забрани рада на месту рада. Поднето је и 4% више захтева за подношење прекршајних поступака, на основу којих су несавесни послодавци кажњени новчаним казнама у укупном износу од 172.583.703,0 динара. Ове бројке недвосмислено сведоче о преданости и посвећености Инспектората за рад током године на измаку, а пре свега о широком овухвату заштите радника и њихових права, као једном од кључних праваца деловања Министарства“, истакао је министар.

 

Министар Старовић осврнуо се и на активности Сектора за борачко-инвалидску заштиту и и истакао да је  у 2024. години евидентиран укупно 80.841 корисник, од чега је 61.369 бораца, а 11.338 ратних или мирнодопских војних инвалида или цивилних инвалида рата.

 

Министар је додао да је за исплату права из области борачко-инвалидске заштите опредељено је чак 21.673.600.000. динара и додоа да локалним самоуправама испоручено 20.576 борачких легитимација, као и да су обезбеђене нове погодности за носиоце борачких легитимација у виду сарадње са 30 компанија из области медицине и прехране.

 

 

„Одговорно, стручно и посвећено трагајући за најоптималнијим решењима различитих социјалних питања, Министартво је у години коју испраћамо радило у широком замаху – донет је Закон о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Тиме је обезбеђен законски основ да се пензија убудуће редовно усклађује један месец раније, почев од пензије за децембар текуће године уместо од пензије за јануар наредне године како је досад практиковано. Ова измена позитивно ће утицати на стандард пензионера, а рецимо и то да ће приликом усклађивања пензија овог месеца, она у јануару 2025. године бити 10,9% већа“ истакао је Старовић..

 

Министар је нагласио да начињеним корацима  2024. у широкој лепези активности за које је задужено Министарство направило стабилне предуслове за сигурно корачање и у наредној години.

 

„Корачамо у 2025. са намером и решеношћу да остваримо зацртане циљеве доношења више правилника о уређењу и одржавању ратних меморијала у Републици Србији и ван ње, да наставимо активности које су ствар чувања сећања на слободарску прошлост нашег народа, али и да унапредимо оне активности које дају меру садашњем тренутку – кроз континуитет подршке борацима, као и кроз наставак сарадње са њиховим удружењима. Верујем и да ће нам  неуморан рад на наставку реформи система пензионог и инвалидског осигурања дати значајне и дугорочне резултате. Такође сам уверен да ћемо наставком мера финансијске подршке намењене особама са инвалидитетом, те даљим припремама на Нацрту закона о организацијама особа са инвалидитетом, као и Нацртом закона о њиховој евиденцији у значајној мери допринети побољшању квалиета живота ових људи и њиховој бољој перспективи“, истакао је министар износећи циљеве Министарства у 2025. години.

 

"Људи својим радом могу да промене стање у којем су", рекао је Вулин на затварању успешно оствареног пројекта о радној активацији социјално угороженог становништва на локалном нивоу, оствареног у сарадњи са Удружењем "Дуга" и уз финансијску подршку амбасаде Норвешке у Београду.

Обраћајући се представницима општина Ада, Нови Бечеј, Нова Црња, Пландиште и Пећинци, као и гостима, министар је истакао да је у Србији велики број корисника социјалне помоћи као и да је превелико верменско трајање у оквиру које се та новчана помоћ прима.
"Имамо ситуацију да читаве породице примају новчану социјалну помоћ генерацијама", навео је он и нагласио да социјална помоћ не сме да буде схваћена као занимање.

То је могућност друштва да помогне социјално угроженима али у ограниченом времену, напоменуо је министар и додао да ће нови Закон о социјалној помоћи, измене у домену радног законодавства и друге, не само упростити начине за остваривање социјалне помоћи, него ће ту област повезати са радним ангажовањем.

Истичући значај тог пилот пројекта оствареног у пет војвођанских општина, Вулин је захвалио норвешкој амбасади на подршци, а посебно невладиној организацији "Дуга" која је у тој области дала, како је рекао, одређени путоказ министарству да иде у правом смеру.
"Радна активација је једини пут и начин да се промени полозозај оних којима је тешко и који су у стању социјалне нужде", рекао је Вулин и додао да није довољно одређеним угоженим групама дати само новац, огрев или другу помоћ, него је потребно сворити услове да они својим радом побољшају сопствени положај.

Вулин је посебно истакао учешће локалних самоурава у остваривању тог јединственог социјалног пројекта и нагласио да је убудуће веома важно обезебдити сталну комуникацију између надлежних републичких органа, локалних самоуправа и невладиног сектора када је реч о решавању проблема социјано угрожених.

Норвешки амбасадор у Србији Нилс Рагнар Камсваг изразио је задовољство учешћем у том пројекту и напоменуо да је то иновативан начин организовања цивилног друштва и сарадње са општинама.
"Ово је добар начин да неке од најсиромашнијих друштвених група унапреде стање у којем се налазе, рекао је амбасадор и рекао да је, имајући у виду тешку економску ситуацију у Србији, веома битно наћи нове начине да се помогне онима којима је најтеже.

Директорка Удружења "Дуга" Весна Циврић истакла је да је тај пилот-пројекат држава прихватила на најбољи начин и захвалила надлежном министарству и покрајинском секретаријату, а посебно амбасади Норвешке која је финансирала отварање пет канцеларија у исто толико војвођанских општина.

На основу тог пројекта у ових пет општина израђене су социјалне карте на локалном нивоу и формирана посебна општинска тела која ће пружати подршку социјално угроженом становништву.

Те социјалне групе ће у складу с тим програмом бити усмераване ка радном ангажовању путем друштено корисног рада.

Под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, у периоду од 6. до 9. септембра 2022. године одржавају се јубиларне 30. Републичке спортске игре параплегичара и квадриплегичара Србије у Врњачкој Бањи (30. РСИ) под слоганом „Ако играш побеђујеш”.

 

У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 30. РСИ свечано је отворила помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић која је истакла да Министарство, на челу са министарком проф. др Даријом Кисић, континуирано подржава одржавање републичких спортских игара параплегичара и квадриплегичара у циљу промоције спорта међу особама са инвалидитетом.

 

„Поносна сам на чињеницу да смо допринели континуитету одржавања РСИ које су за особе са инвалидитетом значајне не само због такмичења и дружења, већ као и вид продужене рехабилитације“, нагласила је Барошевић.

 

На 30. РСИ учествовало је преко 140 чланова локалних удружења Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије, као и гости из региона.

 

Барошевић је истакла да је радује што међу учесницима види прослављене параолимпијце, као и екипе из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Хрватске, јер спорт повезује и не прави разлике.

 

Помоћница министра је учесницима пожелела успешно такмичење и истакла да су сви учесници победници, јер су показали жељу за игром. 

 

Присутне је подсетила да се данас обележава Светски дан Дишенове мишићне дистрофије у циљу побољшања живота људи са дистрофијом, а овогодишња тема Светске организације Дишенове мишићне дистрофије је „Жене и Дишен”. Уз подршку Министарства, Савез дистрофичара Србије организује округли сто за родитеље деце оболеле од ове ретке неуромишићне болести. 

 

У име општине Врњачка Бања присутне је поздравио Душан Стевановић, члан Општинског већа који је том приликом истакао да локална самоуправа подржава реализацију спортских манифестација, те да су поносни домаћини јубиларних 30. Републичких спортских игара параплегичара и квадриплегичара.

 

Председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић је изразио захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - Сектору за заштиту особа са инвалидитетом на континуирану подршку у одржавању републичких спортских игара и помоћници министра Биљани Барошевић уручио захвалницу. 

 

Након завршетка такмичења у атлетским дисциплинама, Барошевић и Пајевић су најбоље пласираним такмичарима уручили медаље.

 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић посетио је у селу Сува Морава код Владичиног Хана породицу Ненада Филиповића, борца са Кошара.

У одбрани јужне српске покрајине 1998. и 1999. године Ненад Филиповић је учествовао као припадник 53. граничног батаљона Војске Југославије. Данас је запослен у Војсци Србије као војник по уговору.

У разговору са породицом Филиповић држвни секретар је рекао да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министром Николом Селаковићем посвећује посебну пажњу и придаје велики значај сваком грађанину који је у тешким временима рата носио српску униформу како би бранио свој народ. Такав је случај и са Ненадом Филиповићем борцем са Кошара чија породица до сада није имала решено стамбено питање, али које ће залагањем државе Србије и локалне самоуправе бити решено у најскорије време.

"Свесни смо жртве коју су Ненад и његови саборци поднели бранећи суверенитет наше отаџбине, свој народ и националне светиње. Када је Србији било тешко Ненад Филиповић није оклевао, већ је узео активно учешће у одбрани земље. Зато данас Србија узвраћа истом мером не би ли Ненад и његова породица имали свој кров над главом" - навео је Дејан Антић.

Према речима државног секретара општина Владичин Хан је определила 1.400.000 динара помоћи за откуп куће и решавање стамбеног питања Ненада Филиповића, а радови на санацији куће у селу Стубал почињу већ на пролеће.

"Захваљујући општини Владичин Хан средства за подршку породици Филиповић опредељена су путем јавног конкурса за помоћ материјално угроженим особама. Осим тога локална самоуправа ће помоћи и око уређења дворишта стамбеног објекта намењеног породици Филиповић, док ће путем конкурса за унапређење енергетске ефикасности бити замењена и столарија на самом објекту" - истакао је државни секретар.

Антић се захвалио и руководству општине Владичин Хан на друштвено-одговорном односу према српским борцима и одбрамбено-ослободилачкој традицији српског народа.

 

Из Буџета Републике Србије ове године издвојено је 705 милиона динара за подршку предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, изјавила је помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић на седници Скупштине Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом - УИПС, у Кикинди.

 

Барошевић је најавила да ће у августу бити расписан јавни позив за доделу средстава за побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у 2024. години. 

 

Скупштина Удружења одржана је у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом ЛИРА доо Кикинда, које има 103 запослена, од којих је 69 особа са инвалидитетом, а за које је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до сада у овој години одобрило око 13 милиона динара. 

 

Барошевић је са градоначелником Кикинде Николом Лукачем разговарала са власником и директором овог предузећа Браниславом Бугарским и обишла предузеће, које је акредитовано за спровођење програма обука радног оспособљавања особа са инвалидитетом за израду радне одеће, шивење производа од коже, монтаже механизама који се производе у серијској производњи за употребу уиндустрији намештаја и за руковаоца машином за прање, сушење и хемијско чишћење. 

 

На седници УИПС-а истакнуто је да је подршка државе од велике важности имајући у виду да ова привредна друштва представљају значајан ресурс запошљавања ове категорије теже запошљивих лица, будући да свако од ових предузећа има у радном односу 50% и више запослених особа са инвалидитетом у односу на укупан број запослених, као и да послују на тржишном принципу.

 

Барошевић је навела да Сектор за заштиту особа са инвалидитетом сарађује са Удружењем предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, које окупља 32 оваква предузећа, у циљу оснаживања њиховог капацитета и унапређења положаја особа са инвалидитетом у области запошљавања и радног оспособљавања.

 

У Републици Србији регистровано је 59 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у којима ради 1.558 запослених, од којих је 1.002 особе са инвалидитетом, а од тога су 45,27 одсто жене.Ова предузећа територијално су распрострањена на подручју 25 локалних самоуправа, производе више од 280 различитих производа и пружају разноврсне услуге (књиговодство и финансије, сортирање и паковање воћа и поврћа, зрнастих и прашкастих производа и остале робе широке потрошње, услуге шивења, хемијског чишћења, одржавања хигијене простора).

 

У ситуацијама када запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца због престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду указујемо на следеће:    

Могућа су да начина престанка послодавца – привредног друштва и то:

• Ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни субјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова - оснвача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника. Потраживања се пријављују ликвидационом управнику. Поступак ликвидације уређен је члановима 524-548 Закона о привредним друштвима.

 

• Стечај привредног друштва, спроводи се када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Стечајни поступак спроводи надлежни привредни суд, а сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у законом предвиђеном року. Поступак стечаја, уређен је Законом о стечају.

 

Да би запослени остварили право у стечајном поступку, потребно је да пријаве потраживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете, отпремнине због одласка у пензију у складу са чланом 125. Закона о раду и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5 Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења Решења, којим се отвара стечајни поступак.

 

Када надлежни суд донесе Решење којим су призната потраживања запосленог (потраживања за неисплаћене зараде или накнаде зараде морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду Солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда, којом је утврђено потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на ово потраживање пред Фондом Солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима 139. до 145. Закона о раду.

 

Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може остварити право на исплату:

1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, који је био дужан да исплати послодавац у складу са ЗОР за последњих 9 месечи пре отварања стечајног поступка,

2) накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послоавца за календарску годину у којој је отварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,

3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка;

4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.

 

Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигурањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запошљавање сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

 

Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор

 

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време, уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду је ништаво, ако је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности, или ако је запослени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставцио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, а како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду.

 

Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужности предузима мере и запосленог враћа на рад и овклашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са законом.

 

Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој ситуацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права оствари преко Националне службе за запошљавање сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености.  

 

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС», бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

 

Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица  утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији, а уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.

 

У складу са чланом 13. Закона обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.

 

Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде  у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

 

 Исплату накнаде зараде у складу са Упутством овог министарства, о поступку и начину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10.12.2002. године, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства.

Поменутим упутством је предвиђено да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске-градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.

 

Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, а уколико послодавац, код кога је запослен корисник накнаде зараде, накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем износу од минималне зараде запосленом припада разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време  и остварује стандардни учинак.

 

Обрачун и исплату накнаде зараде у висини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1-Списак обрачунатих накнада и исплата накнада- овереног у општинској–градској управи по преносу средстава из буџета Републике.

 

Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства, врши се на обрасцу НЗ-2-Обрачун укупно потребних средстава за исплате права утврђених Законом.

 

Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послодавац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средстава из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1 претходно овереног од стране општинске–градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне.

 

За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак, обрачун и исплату минималне зараде врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у  буџету Републике.

Корисни линкови:

-          Инспекторат за рад

-          Сектор за рад и запошљавање

-          Закон о финансијској подршци породици са децом

-          Пројекат „Реци Не раду на црно“

-          За остаривање права пред Фондом солидарности у случају стечаја послодавца        

-          За остаривање права на новчану накнаду пред НСЗ у случају стечаја послодавца

 Корисни телефони:

-          Инспекторат за рад 011/201-74-85

-          Сектор за рад и запошљавање  011/3616-129

-          Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту 011/3616-259

-          Пријави рад на црно бесплатним позивом на број 0800 300 307

Документацију потребну за вештање здравственог стања детета, за породиље које први пут подносе овај захтев ради остваривања права на посебну негу детета, док је на снази Одлука о проглашењу ванредног стања, породиље могу да доставе електронским путем или поштом на адресу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (РФПИО).

 

Попуњен и потписан скенирани захтев за вештачење, са медицинском и осталом пратећом документацијом, укључујући и изјаву о веродостојности достављене електронске медицинске документације, потребно је послати на е-маил адресу novaporodilja@pio.rs или препорученом пошиљком на адресу РФПИО, ул Александра Костића бр. 9, 11000 Београд. 

 

У захтеву је потребно навести и следеће: мејл адресу послодавца, као и службу дечије заштите у месту пребивалишта.

 

РФПИО ће на основу вештачења медицинске документације, електронском поштом послати скенирано Мишљење комисије о здравственом стању детета, захтев, медицинску и осталу документацију надлежној служби дечије заштите. Секретар комисије из надлежне службе дечије заштите, послаће Мишљење комисије о здравственом стању детета:  подносиоцу захтева, послодавцу и на мејл novaporodilja@minrzs.gov.rs 

 

• Захтев за вештачење здравственог стања детета (Образац број 1ЕЛ – ЗОПНД) -  за остала лица;
• Захтев за вештачење здравственог стања детета (Образац број 1ЕЛ – ЗОПНД) - за породиље запослене; 

 Захтеви за вештачење, могу се преузети и са сајта РФПИО  https://www.pio.rs/

 

Напомињемо да је подносилац захтева који електронски подноси захтев и медицинску документацију ради вештачења, дужан да потпише и пошаље скенирану изјаву о веродостојности ове документације. Након престанка ванредне ситуације, РФПИО извршиће ревизију и контролу, достављене документације.

 

По добијању скенираног Мишљења комисије о здравственом стању детета, породиља подноси  Захтев ради остваривања права на накнаду зараде ради посебне неге детета или/и права на остале накнаде по основу посебне неге детета. Попуњен и потписан захтев ради остваривања права на накнаду зараде за време посебне неге детета, са потребном документацијом утврђеном законом, потребно је скенирати и послати на е-маил адресу prijem.zahteva@beograd.gov.rs за Град Београд, односно на другу одговарајућу е-маил адресу за општине и градове у Републици Србији, а која је истакнута на порталима градских општинских управа у нашој земљи.

 

Захтеви ради остваривања права на накнаду зараде ради посебне неге детета или/и права на остале накнаде по основу посебне неге детета, са потребном документацијом утврђеном законом, могу се послати и препорученом пошиљком на адресе служби дечије заштите, које припадају општинама или граду у којима подносилац захтева има пребивалишта.

 

Захтев за вештачење здравственог стања детета (Образац број 1ЕЛ – ЗОПНД), као и Захтев за остваривање права на накнаду зараде ради посебне неге детета (Образац НЗ-ПНД),  Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета (Образац ОН-ПНД), може се преузети са сајта Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/zakoni/sektor-za-brigu-o-porodic…

 

Подсећамо да се за породиље које су већ оствариле право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и на остале накнаде по основу посебне неге детета,  а којима ово право истиче истиче 15. марта 2020. године и касније, а надлежни орган није одлучио о даљем коришћењу, то право продужава на основу раније донетих решења, најдуже три месеца, односно док траје ванредно стање. Више о томе можете се информисати на линку у наставку:

 

https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/produzava-se-isplata-pra…

 

Вулин је, у Установи за одрасле и старије "Лесковац", где је руководству уручио лиценцу за рад, казао да је у последње две године забрањен рад 37 домова, док је укупно у последњих 11 година било 44 такве забране.

"Наши инспектори су 2014. године изашли на терен и прегледали 174 дома та старе, а 2015. су интервенисали 182 пута. То доказује да намеравамо да забранимо рад свих оних који не испуњавају услове и да ћемо се изборити са илегалним домовима", рекао је Вулин.

Када процес лиценцирања буде завршен, у савременим условима који неће заостајати за домовима ЕУ, у Србији ће боравити 15.000 корисника, а за још 22.000 њих биће обезбеђени услови у дневним боравцима, рекао је Вулин.

Он је подсетио да буџет за наредну годину намењен социјалним давањима износи 95 милијарди динара, тако да неће бити смањивања у тој области.

"Водимо рачуна о најугроженијима и на њих се штедња не односи", рекао је министар.

Вулин је истакао да су ове године за социјалну заштиту издвојена, како је рекао, можда највећа средства од 2.000 године.

" За завршетак процеса лиценцирања одвојили смо близу 300 милиона динара, а за услуге помоћи угроженим групама у локалним заједницама, као што су дневни боравци за старе и децу ометену у развоју, геронтодомаћице, услуге персоналног асистента издвојили смо о 400 милиона динара. Међутим, и поред ангажовања Владе Србије потребно је да и општине и локалне самоуправе буду ангажоване и помогну онолико колико су у могућности", истакао је Вулин.

Према његовим речима, свака општина мора да има могућности да обезбеди помоћ за оне којима је она потребна, а ако је општина сиромашна ту је Влада Србије да помогне.

Министар је као добар пример сарадње локалне самоуправе и Министарства рада навео Лесковац где је урађено више пројеката у сарадњи са градом.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић навео је да је локална самоуправа учествовала у финансирању пројеката геронтодомаћица, изградњи дневног боравка за стара лица и адаптацију простора у Установи за одрасле и старије "Лесковац".

Током посете Лесковцу, министар је директорки Установи за одрасле и старије "Лесковац" Гордани Савић уручио лиценцу за рад којом се утврђује да ова установа испуњава услове и стандарде за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих особа.

Установи "Лесковац" лиценца је додељена на пет година.

Систем лиценцирања организација социјалне заштите и стручних радника има за циљ унапређење и стандардизовање квалитета социјалне заштите у Србији.

Решење о испуњавању услова и стандарда за установе социјалне заштите додељује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите.

Приликом посете Дому за децу и омладину "Душко Радовић", у ком се реализује тај пројекат, Вулин је рекао да се "породични сарадник" пилотира у четири средине и да се спроводи у 430 породица, од ког броја је 700 одраслих и 900 деце.

"Наш највећи интерес је да дете остане у својој биолошкој породици. То је интерес сваке социјалне заштите на свету. Нигде дете не може боље да напредује, него што то може у својој биолошкој породици", рекао је Вулин.

Према његоцим речима, ако је биолошка породица у проблему, треба јој помоћи и како каже, институција породичног сарадника служи управо томе да помогне породици да се избори са својим проблемима, да пружи техничку, психолошку, стручну и сваку другу помоћ.

"Ја сам заиста задовољан резултатима, надамо се да ћемо успети да максимално проширимо и ту услугу и оно што са поносом желим да истакнем, да никада у историји социјалне заштите није више новца улагано", рекао је министар рада.

Навео је да је само за услуге, за опремање домова, за приближавање и постизање лиценце, прошле године одвојено 847.432.000 динара, што је, истиче, износ који никада у историји социјалне заштите није одвојен за развој заједнице.

"Ове године, за услуге у заједници, где припадају и овакве услуге, одвојили смо негде око 400 милиона динара, а претходних година просечно је одвајано по 50 милиона динара. Ми хоћемо да премрежимо Србију нашим услугама и да свака општина у Србији, без обзира на величину и богатство има корпус бар основних услуга", каже Вулин.

Наглашава да деца са посебним потребама имају потребе и у малој и у великој заједници, и у сиромашном и у богатом граду, као и да је политика социјалне заштите да се сачува капацитет биолошке породице.

"Свако следеће решење је мање повољно, а ако га буде, мора да буде на истом нивоу и у Београду и у Нишу и у Босилеграду. Свака локална самоуправа мора да има исти, или приближно исти корпус услуга у заједници", рекао је Вулин и нагласио да ће лично бити задовољан када се процес лиценцирања институција, започет 2011, заврши у две године мандата министарства, односно идуће године.

"Ми имамо око 74 различите институције под државном контролом, али издајемо и бројне друге лиценце, као што је и "породични сарадник", када будемо успели да изједначимо квалитет услуга у свим нашим установама, без обзира да ли су државне или приватне, тад ћу бити задовољан, не пре тога", рекао је министар.

Директор Дома за децу и омладину "Душко Радовић" Игор Стојковић рекао је да се ради са породицама које су у кризи, као и да је упутни орган ка породичним сарадницима Центар за социјални рад, који на својој евиденцији има проблематичне породице.

"Породични сарадници раде са тим породицама, то траје интензивно шест месеци, што значи да је сваке недеље породични сарадник обилази породицу и не ради само са дететом, него са свим члановима породицама, у циљу да их ојача, да превазиђу проблем и да наставе нормално да функционишу", каже Стојковић.

Истиче да су резултати фантастични, да је било 140 укључених породица, те да је сигуран да је у раду са њима, бар 10 одсто деце спречено да изађу из биолошке породице и да сматра то огромним успехом.

У Дому "Душко Радовић" у Нишу од 2013. у примени је пилот пројекат које је министарство наручило од УНИЦЕФ-а, који помаже биолошким породицама и спречава излазак деце из њих, има улогу у превенцији занемаривања и злостављања деце у породицама, као и унапређење капацитета родитеља кроз стицање нових знања и вештина у области родитељства.

Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић посетила је камп за децу и младе оболеле од шећерне болести, који се у Кушићима поред Ивањице одржава уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

 

Министарка Кисић, која је поздравила децу са помоћницом министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљаном Барошевић, председником општине Ивањица Момчилом Митровићем и градоначелником Краљева Предрагом Терзићем,  истакла је да је један од приоритета Министарства унапређење квалитета живота особа са инвалидитетом. 

 

Министарство је, према њеним речима, ове године Савезу друштава Србије за борбу против шећерне болести, који окупља 21 удружење на територији Србије, поред редовних средстава од близу 4 милиона динара, определио додатна средства за реализацију овог кампа у износу од 850.000 динара. Камп је у претходних 13 година посетило више од 1.100 деце и младих.

 

„Овакви кампови имају огроман значај, јер се овде млади који имају шећерну болест едукују, добијају савете и уче да живе са дијабетесом. Министарство ће и у наредном периоду наставити да подржава овакве и сличне активности, да заједно стварамо Србију без баријера“, поручила је Кисић.

 

Министарка Кисић је деци пожелела да у кампу стекну нека нова пријатељства, као и да  науче да болест неће нарушити квалитет њиховог живота ако се од самог почетка правилно боре са њом. „Појава дијабетеса је све чешћа код деце, те је самим тим већа и потреба за едукацијом и психосоцијалном подршком како квалитетно живети са дијабетесом“, навела је Кисић. 

 

Генерални секретар Савеза друштава Србије за борбу против шећерне болести Слободан Нешовановић нагласио је да је министарка Кисић први министар који је посетио камп, који се одржава 13 година и који окупља децу од 10 до 18 година из целе Србије. 

 

Председник општине Ивањица Момчило Митровић и градоначелник Краљева Предраг Терзић указали су на значај оваквих кампова у борби против шећерне болести и да је подршка у њиховом организовању прави пример добре сарадње Министарства, локалних самоуправа и Савеза.