Претрага

Вулин је за ту, како је рекао, "хајку" покренуту против њега и министарства, оптужио оне који "нису добили оно што су навикли да добијају свих ових деценија, па су од нечег доброг хтели да направе нешто лоше и зло".

На конкурс за унапређење система здравствене заштите, расписан 27. октобра, неке невладине организације реаговале су и пре него што је истекао рок за жалбе.
"Не дам онима који то говоре да себе преносе на мене. Не дозвољавам да људи који су се обогатили у пљачкашким приватизацијама и од државних субвенција да своје грехе пребацује мени на терет", каже Вулин.

Он, како је навео, на расписивање конкурса за доделу средстава из буџета за невладине организације не може да утиче, али може да га не потпише.
"Конкурса неће бити. Он је требало да запосли у наредних четири месеца 150 људи и 4.500 волонтера, обезбеди услугу за инвалиде и старије који је требало да добију помоћ преко зиме, а 20 одсто тих средстава је требало да оде у хуманитарне сврхе", каже Вулин.

Како је оценио, то је сада "упрљано и погажено, јер ти људи нису добили оно што су навикли да добијају свих ових деценија па су од нечег доброг хтели да направе нешто лоше и зло".

Он је поновио да као ресорни министар неће потписати решење о конкурсу како се од њега не би правио случај и ставила мрља на Владу Србије.
"Ове године неће бити конкурса за невладине организације и неће бити потрошен ниједан једини динар за ове намене, иако мислим да је она добра и племенита. Сва средства биће враћена у буџет и идуће године ће се радити другачије", рекао је он.

Вулин каже да је направио грешку јер није раније јавно говорио о томе какве све невладине организације постоје.
"Оне деценијама узимају паре из фондова ЕУ и нашег буџета и на десетине њих за исте пројекте добијају новац и од локалних самоуправа и од Републике", рекао је он.

Вулин не одустаје од захтева да Државна ревизорска институција преиспита конкурс и да га упореди са онима који су се раније спроводили.
"Трудићу се да сазнам где је завршио новац за ове намене из републичког и других фондова. Нисам се плашио да покренем ревизију инвалидских пензија, помињем нека "недодирљива имена", поставим питање здравих и пословно способних људи који примају социјалну помоћ, па се нећу плашити да покренем питање како се узима новац за један пројекат од два различита донатора", навео је Вулин.

Људи који су, како је рекао, критиковали овај конкурс нису сачекали да се он заврши и изда решење, као ни да се заврши законска процедура, већ су напали оног тренутка када су помислили да нису добили средстава, а можда нису у праву.
Зато је, како је додао, покренута хајка на њега и министарство.

Он је нагласио да је пре конкурса требало да буду објављена имена свих организација која користе средства из различитих фондова за исте пројекте.
"Требало је да их именујемо и кажемо ко су и шта раде", закључио је Вулин.

Ове године је из буџета издвојено више од 429 милиона динара за надокнаде онима који се баве обуком особа са инвалидитетом и још 210 милиона динара за набавку репроматеријала у предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом, рекао је Вулин.

Вулин је данас заједно са градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем посетио новосадски ДЕС.

После обиласка радионица предузећа за професионалну рехабилитацију, оспособљавање за рад и запошљавање инвалидних особа оштећеног слуха ДЕС д.о.о. Нови Сад, Вулин је новинарима рекао да држава одваја озбиљан новац да би радиле те заштитне радионице.

У Србији има више од 50 таквих предузећа са укупно 2.227 запослених, од којих је 1.678 особа са инвалидитетом, напоменуо је министар, оценивши да за толико новца који држава одваја, нема довољно запослених особа са инвалидитетом.

Вулин је позвао послодавце да се обавесте о бенефицијама и свему ономе што држава нуди за те намене и нагласио да није битан облик власништва, односно да и државна и приватна предузећа могу равноправно да конкуришу за такве подстицаје.

Послодавци као и сви ДЕС-ови у Србији могу да се пријаве на конкурс ресорног министарства за расподелу преосталих 87 милиона динара намењених за надокнаде трошкова за набавку репроматеријала у тим предузећима, рекао је Вулин.

Он је истакао да би догодине требало да имамо знатно више предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом и додао да је и то један од разлога за доношење новог Закона о предузетништву.

Вулин је нагласио да је новосадски ДЕС, са више од 200 запослених, од којих је око 130 особа са инвалидитетом, једна од најуспешнијих заштитних радионица у Србији.

“Ове године је у том предузећу запослено дванаест радника и сви они су особе са инвалидитетом. Они ће својим радом моћи да хране себе и своје породице”, истакао је министар напомињући да је управо то и смисао заштитних радионица и разлог због којег држава издваја велике износе новца да оне функцинишу.

Вулин је захвалио градоначелнику Вучевићу на томе што локална самоуправа води рачуна о новосадском ДЕС-у и помаже том предузећу.

Вучевић је истакао да је за Нови Сад веома битно да ДЕС “издржи сва искушења из претходних година са којима се сусреће” и изразио наду да ће то предузеће задржати оно према чему је било препознатљиво, а то је “социјално одговорна политика”, односно упошљавање људи са посебним потребама.

То је истовремено и “економски здрава фирма, која је способна да издржи све захтеве тржишта”, нагласио је Вучевић и додао да Град Нови Сад јесте партнер ДЕС-а, и да помаже то предузеће у складу са законом и локалним прописима.

У складу са јавним позивом за доделу средстава за побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошшљавање особа са инвалидитетом, који је Министарство за рад расписало у јулу ове године, новосадском ДЕС-у одобрено је 7,85 милиона динара.

На том конкурсу Министарство је одобрило укупно нешто више 122,6 милиона динара за 40 предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом.

Министарство је 5. октобра расписало још један позив за доделу средстава предузећима како би било распоређено преосталих 87 милиона динара.

 „Овога дана, драга браћо и сестре, одајемо пошту свим нашим великим прецима, ми, који смо доказ њихове победе, победе живота над смрћу, Србија, која је доказ оправданости њихове борбе, која и данас суверено, слободно и самостално одлучује како да се њоме влада и којим путем да иде“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на обележавању 109. годишњице од Церске битке.

,,Одајемо пошту и краљу Петру Првом Ослободиоцу и краљу Александру Првом Ујединитељу и војводама Степи Степановићу и Радомиру Путнику и потоњим војводама Живојину Мишићу и Петру Бојовићу, али оно што никада не смемо да заборавимо, што је наша света дужност, што куца у свакоме од нас јесте да је ову битку и овај рат добио српски сељак, обичан човек, домаћин, онај кога је Пашић назвао ,,гуњац и опанак“, истакао је Селаковић у Текеришу код Лознице.

Министар  се осврнуо на значај српског сељака и подсетио да је обичан човек, гуњац и опанак, ослободио  земљу од турског ропства и допринео да по њој никну правда, слобода и једнакост.

,,Највећи и најмудрији управник једног народа је сам народ. У историји нема ниједног примера да је народ радио противу себе, противу свога опстанка. Народ је најбољи свој чувар, он је најбољи свој управник. Гуњац и опанак је победио у Церу, на Колубари, Мачковом камену, Кајмакчалану и пробио Солунски фронт“, нагласио је министар.

Он је рекао да је дужност свакога од нас да се сећа Церске победе, истичући да је на Церу српски народ показао како се брани отаџбина и воли слобода.

,,Захваљујући прегалаштву честитих и часних добрих људи Мачванског округа, свих локалних самоуправа и подршци коју је том пројекту пружио и пружа председник Републике Србије Александар Вучић ова генерација има задатак да на врху Цера подигне меморијални комплекс у част церских и ивањичких јунака“, поручио је Селаковић.

Поред министра Селаковића, венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Лознице, Града Шапца, околних градова и општина, амбасада, као и представници бројних удружења и грађана oпредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Немачка организација за међународну сарадњу  (ГИЗ) потписали су финансијски споразум, који има за циљ јачање улоге јединица локалне самоуправе у области политике запошљавања и социјалног предузетништва. 

У првој фази обезбеђено је 550.000 евра, који ће као бесповратна средства бити додељена за спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић истакла је да се подстицањем развоја и унапређења локалне политике запошљавања и социјалног предузетништва доприноси остваривању циљева локалног економског развоја.

Јачање локалне политике запошљавања једна је од мера предвиђених Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, подсетила је министарка Кисић, која је захвалила ГИЗ-у на финансијској подршци.

Проф. др Кисић је додала да ће кроз сарадњу са ГИЗ-ом посебно бити подржана иновативна решења која ће допринети унапређењу положаја на тржишту рада припадника теже запошљивих незапослених лица и друштвено осетљивих група.

Министарка Кисић je указала да Закон о социјалном предузетништву као друштвено осетљиве групе нарочито препознаје особе која се налазе у систему социјалне заштите, теже запошљива незапослена лица и лица из посебно осетљивих категорија, као и припаднике других осетљивих друштвених група, којима је потребна додатна системска подршка и интеграција на тржишту рада.

Вођа Програма „Миграције за развој” Марија Богдановић навела је да је вишегодишња сарадња ГИЗ-а и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пример квалитетног партнерског односа и отвореног дијалога, кроз који је реализован низ заједничких активности којима се доприноси економском оснаживању и побољшању квалитета живота оних друштвених група које се суочавају са више фактора отежане запошљивости.

Обезбеђена подршка јединицама локалне самоуправе, према њеним речима, допринеће оснаживању ових категорија и унапређењу укупне ситуације на локалном тржишту рада. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објавиће у наредном периоду Јавни позив за јединице локалних самоуправа за доделу средстава за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања.

„Највеће признање које сте нам оставили је слобода, а највећи завет који сте нам предали је да чувамо наше Косово и Метохију“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у манастиру Жича, где је одржан помен - парастос погинулим припадницима Херојске 124 ИБ Посебне јединице полиције Приштина.

Након парастоса додељене су Косовске златне ПЈП споменице породицама погинулих и несталих припадника јединице и Косовске сребрне ПЈП споменице рањеним припадницима чете ПЈП Косовска Митровица.

„Ова ордења не могу надоместити празнину у оним домовима који су дали оно највредније што су имали, животе својих ближњих, али уверена сам да генерације које долазе, њихови потомци, унуци и праунуци, ће их се са поносом сећати“, навела је министар.

Ђурђевић Стаменковски је нагласила да су борци једина категорија друштва која је обухваћена посебним пакетом мера, које је председник недавно представио, а које ступају на снагу почетком септембра и октобра.

„Уз подршку председника и иницијативом Министарства, успели смо да се на овај начин захвалимо свим борцима на свему што су чинили за нас и одамо им признање и част“, нагласила је.

Ступањем на снагу ових мера, за борце ће важити нижа цена огревног дрвета, чак 36 одсто нижа у односу на тржишну, а такође, наредних 6 месеци њихови рачуни за струју ће бити нижи.

Министар је истакла и да ће се до краја године наставити и подела борачких споменица, као највећег националног одликовања, свим породицама погинулих. Најавила је и различите мере подршке помоћи и борцима прве, друге и треће категорије.

Како је навела, Министарство ће ускоро и упутити препоруке свим локалним самоуправама да градови, односно општине буде посвећане херојима са Кошара, Паштрика и других фронтова, као и да се свим херојима, који су погинули за нашу земљу, доделе улице у њиховим родним местима.

Министар Ђурђевић Стаменковски је након уручења споменица, посетила и војне инвалиде у „Меркуру“ у Врњачкој бањи, који су тамо на програму рехабилитације и опоравка, које је обезбедило Министарство.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић учествовао је на конференцији „Свет у 2025“ која је одржана у Привредној комори Србије.

Министар је истакао да остваривање дугорочних циљева Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања усмерено у  више праваца од којих ни један није и не сме да буде мање битан. Он је говорећи о резултатима рада у 2024. години истакао да је Инспекторат за рад вршењем инспекцијских надзора, по службеној дужности и по захтевима странака, тако и организовањем ванредних и појачаних инспекцијских контрола, на одређеној територији или у одређеној делатности, постигао значајне резултате, и у области радних односа, али и у области безбедности здравља на раду.

„У домену инспектората за рад, годину испраћамо са бољим резултатима у односу напретходну, а то је и основни циљ сваког наредног периода – да буде бољи и плодотворнији од претходног. Током 2024. Инспекторат је донео 15% више решења о отклањању различитих неправилности у односу на исти период претходне године, као и чак 40 % више решења о забрани рада на месту рада. Поднето је и 4% више захтева за подношење прекршајних поступака, на основу којих су несавесни послодавци кажњени новчаним казнама у укупном износу од 172.583.703,0 динара. Ове бројке недвосмислено сведоче о преданости и посвећености Инспектората за рад током године на измаку, а пре свега о широком овухвату заштите радника и њихових права, као једном од кључних праваца деловања Министарства“, истакао је министар.

Министар Старовић осврнуо се и на активности Сектора за борачко-инвалидску заштиту и и истакао да је  у 2024. години евидентиран укупно 80.841 корисник, од чега је 61.369 бораца, а 11.338 ратних или мирнодопских војних инвалида или цивилних инвалида рата.

Министар је додао да је за исплату права из области борачко-инвалидске заштите опредељено је чак 21.673.600.000. динара и додоа да локалним самоуправама испоручено 20.576 борачких легитимација, као и да су обезбеђене нове погодности за носиоце борачких легитимација у виду сарадње са 30 компанија из области медицине и прехране.

„Одговорно, стручно и посвећено трагајући за најоптималнијим решењима различитих социјалних питања, Министартво је у години коју испраћамо радило у широком замаху – донет је Закон о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Тиме је обезбеђен законски основ да се пензија убудуће редовно усклађује један месец раније, почев од пензије за децембар текуће године уместо од пензије за јануар наредне године како је досад практиковано. Ова измена позитивно ће утицати на стандард пензионера, а рецимо и то да ће приликом усклађивања пензија овог месеца, она у јануару 2025. године бити 10,9% већа“ истакао је Старовић..

Министар је нагласио да начињеним корацима  2024. у широкој лепези активности за које је задужено Министарство направило стабилне предуслове за сигурно корачање и у наредној години.

„Корачамо у 2025. са намером и решеношћу да остваримо зацртане циљеве доношења више правилника о уређењу и одржавању ратних меморијала у Републици Србији и ван ње, да наставимо активности које су ствар чувања сећања на слободарску прошлост нашег народа, али и да унапредимо оне активности које дају меру садашњем тренутку – кроз континуитет подршке борацима, као и кроз наставак сарадње са њиховим удружењима. Верујем и да ће нам  неуморан рад на наставку реформи система пензионог и инвалидског осигурања дати значајне и дугорочне резултате. Такође сам уверен да ћемо наставком мера финансијске подршке намењене особама са инвалидитетом, те даљим припремама на Нацрту закона о организацијама особа са инвалидитетом, као и Нацртом закона о њиховој евиденцији у значајној мери допринети побољшању квалиета живота ових људи и њиховој бољој перспективи“, истакао је министар износећи циљеве Министарства у 2025. години.

"Људи својим радом могу да промене стање у којем су", рекао је Вулин на затварању успешно оствареног пројекта о радној активацији социјално угороженог становништва на локалном нивоу, оствареног у сарадњи са Удружењем "Дуга" и уз финансијску подршку амбасаде Норвешке у Београду.

Обраћајући се представницима општина Ада, Нови Бечеј, Нова Црња, Пландиште и Пећинци, као и гостима, министар је истакао да је у Србији велики број корисника социјалне помоћи као и да је превелико верменско трајање у оквиру које се та новчана помоћ прима.
"Имамо ситуацију да читаве породице примају новчану социјалну помоћ генерацијама", навео је он и нагласио да социјална помоћ не сме да буде схваћена као занимање.

То је могућност друштва да помогне социјално угроженима али у ограниченом времену, напоменуо је министар и додао да ће нови Закон о социјалној помоћи, измене у домену радног законодавства и друге, не само упростити начине за остваривање социјалне помоћи, него ће ту област повезати са радним ангажовањем.

Истичући значај тог пилот пројекта оствареног у пет војвођанских општина, Вулин је захвалио норвешкој амбасади на подршци, а посебно невладиној организацији "Дуга" која је у тој области дала, како је рекао, одређени путоказ министарству да иде у правом смеру.
"Радна активација је једини пут и начин да се промени полозозај оних којима је тешко и који су у стању социјалне нужде", рекао је Вулин и додао да није довољно одређеним угоженим групама дати само новац, огрев или другу помоћ, него је потребно сворити услове да они својим радом побољшају сопствени положај.

Вулин је посебно истакао учешће локалних самоурава у остваривању тог јединственог социјалног пројекта и нагласио да је убудуће веома важно обезебдити сталну комуникацију између надлежних републичких органа, локалних самоуправа и невладиног сектора када је реч о решавању проблема социјано угрожених.

Норвешки амбасадор у Србији Нилс Рагнар Камсваг изразио је задовољство учешћем у том пројекту и напоменуо да је то иновативан начин организовања цивилног друштва и сарадње са општинама.
"Ово је добар начин да неке од најсиромашнијих друштвених група унапреде стање у којем се налазе, рекао је амбасадор и рекао да је, имајући у виду тешку економску ситуацију у Србији, веома битно наћи нове начине да се помогне онима којима је најтеже.

Директорка Удружења "Дуга" Весна Циврић истакла је да је тај пилот-пројекат држава прихватила на најбољи начин и захвалила надлежном министарству и покрајинском секретаријату, а посебно амбасади Норвешке која је финансирала отварање пет канцеларија у исто толико војвођанских општина.

На основу тог пројекта у ових пет општина израђене су социјалне карте на локалном нивоу и формирана посебна општинска тела која ће пружати подршку социјално угроженом становништву.

Те социјалне групе ће у складу с тим програмом бити усмераване ка радном ангажовању путем друштено корисног рада.

Под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, у периоду од 6. до 9. септембра 2022. године одржавају се јубиларне 30. Републичке спортске игре параплегичара и квадриплегичара Србије у Врњачкој Бањи (30. РСИ) под слоганом „Ако играш побеђујеш”.

У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 30. РСИ свечано је отворила помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић која је истакла да Министарство, на челу са министарком проф. др Даријом Кисић, континуирано подржава одржавање републичких спортских игара параплегичара и квадриплегичара у циљу промоције спорта међу особама са инвалидитетом.

„Поносна сам на чињеницу да смо допринели континуитету одржавања РСИ које су за особе са инвалидитетом значајне не само због такмичења и дружења, већ као и вид продужене рехабилитације“, нагласила је Барошевић.

На 30. РСИ учествовало је преко 140 чланова локалних удружења Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије, као и гости из региона.

Барошевић је истакла да је радује што међу учесницима види прослављене параолимпијце, као и екипе из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Хрватске, јер спорт повезује и не прави разлике.

Помоћница министра је учесницима пожелела успешно такмичење и истакла да су сви учесници победници, јер су показали жељу за игром. 

Присутне је подсетила да се данас обележава Светски дан Дишенове мишићне дистрофије у циљу побољшања живота људи са дистрофијом, а овогодишња тема Светске организације Дишенове мишићне дистрофије је „Жене и Дишен”. Уз подршку Министарства, Савез дистрофичара Србије организује округли сто за родитеље деце оболеле од ове ретке неуромишићне болести. 

У име општине Врњачка Бања присутне је поздравио Душан Стевановић, члан Општинског већа који је том приликом истакао да локална самоуправа подржава реализацију спортских манифестација, те да су поносни домаћини јубиларних 30. Републичких спортских игара параплегичара и квадриплегичара.

Председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић је изразио захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - Сектору за заштиту особа са инвалидитетом на континуирану подршку у одржавању републичких спортских игара и помоћници министра Биљани Барошевић уручио захвалницу. 

Након завршетка такмичења у атлетским дисциплинама, Барошевић и Пајевић су најбоље пласираним такмичарима уручили медаље.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић посетио је у селу Сува Морава код Владичиног Хана породицу Ненада Филиповића, борца са Кошара.

У одбрани јужне српске покрајине 1998. и 1999. године Ненад Филиповић је учествовао као припадник 53. граничног батаљона Војске Југославије. Данас је запослен у Војсци Србије као војник по уговору.

У разговору са породицом Филиповић држвни секретар је рекао да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министром Николом Селаковићем посвећује посебну пажњу и придаје велики значај сваком грађанину који је у тешким временима рата носио српску униформу како би бранио свој народ. Такав је случај и са Ненадом Филиповићем борцем са Кошара чија породица до сада није имала решено стамбено питање, али које ће залагањем државе Србије и локалне самоуправе бити решено у најскорије време.

"Свесни смо жртве коју су Ненад и његови саборци поднели бранећи суверенитет наше отаџбине, свој народ и националне светиње. Када је Србији било тешко Ненад Филиповић није оклевао, већ је узео активно учешће у одбрани земље. Зато данас Србија узвраћа истом мером не би ли Ненад и његова породица имали свој кров над главом" - навео је Дејан Антић.

Према речима државног секретара општина Владичин Хан је определила 1.400.000 динара помоћи за откуп куће и решавање стамбеног питања Ненада Филиповића, а радови на санацији куће у селу Стубал почињу већ на пролеће.

"Захваљујући општини Владичин Хан средства за подршку породици Филиповић опредељена су путем јавног конкурса за помоћ материјално угроженим особама. Осим тога локална самоуправа ће помоћи и око уређења дворишта стамбеног објекта намењеног породици Филиповић, док ће путем конкурса за унапређење енергетске ефикасности бити замењена и столарија на самом објекту" - истакао је државни секретар.

Антић се захвалио и руководству општине Владичин Хан на друштвено-одговорном односу према српским борцима и одбрамбено-ослободилачкој традицији српског народа.

Из Буџета Републике Србије ове године издвојено је 705 милиона динара за подршку предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, изјавила је помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић на седници Скупштине Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом - УИПС, у Кикинди.

Барошевић је најавила да ће у августу бити расписан јавни позив за доделу средстава за побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у 2024. години. 

Скупштина Удружења одржана је у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом ЛИРА доо Кикинда, које има 103 запослена, од којих је 69 особа са инвалидитетом, а за које је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до сада у овој години одобрило око 13 милиона динара. 

Барошевић је са градоначелником Кикинде Николом Лукачем разговарала са власником и директором овог предузећа Браниславом Бугарским и обишла предузеће, које је акредитовано за спровођење програма обука радног оспособљавања особа са инвалидитетом за израду радне одеће, шивење производа од коже, монтаже механизама који се производе у серијској производњи за употребу уиндустрији намештаја и за руковаоца машином за прање, сушење и хемијско чишћење. 

На седници УИПС-а истакнуто је да је подршка државе од велике важности имајући у виду да ова привредна друштва представљају значајан ресурс запошљавања ове категорије теже запошљивих лица, будући да свако од ових предузећа има у радном односу 50% и више запослених особа са инвалидитетом у односу на укупан број запослених, као и да послују на тржишном принципу.

Барошевић је навела да Сектор за заштиту особа са инвалидитетом сарађује са Удружењем предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, које окупља 32 оваква предузећа, у циљу оснаживања њиховог капацитета и унапређења положаја особа са инвалидитетом у области запошљавања и радног оспособљавања.

У Републици Србији регистровано је 59 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у којима ради 1.558 запослених, од којих је 1.002 особе са инвалидитетом, а од тога су 45,27 одсто жене.Ова предузећа територијално су распрострањена на подручју 25 локалних самоуправа, производе више од 280 различитих производа и пружају разноврсне услуге (књиговодство и финансије, сортирање и паковање воћа и поврћа, зрнастих и прашкастих производа и остале робе широке потрошње, услуге шивења, хемијског чишћења, одржавања хигијене простора).