Претрага

Резултати претраге

428 резултата пронађено

Министар Вулин: Изборићемо се са илегалним домовима за старе

ЛЕСКОВАЦ - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин поручио је данас да ће се министарство на чијем је челу и Влада Србије изборити са илегалним домовима за стара и одрасла лица.

Вулин је, у Установи за одрасле и старије "Лесковац", где је руководству уручио лиценцу за рад, казао да је у последње две године забрањен рад 37 домова, док је укупно у последњих 11 година било 44 такве забране.

"Наши инспектори су 2014. године изашли на терен и прегледали 174 дома та старе, а 2015. су интервенисали 182 пута. То доказује да намеравамо да забранимо рад свих оних који не испуњавају услове и да ћемо се изборити са илегалним домовима", рекао је Вулин.

Када процес лиценцирања буде завршен, у савременим условима који неће заостајати за домовима ЕУ, у Србији ће боравити 15.000 корисника, а за још 22.000 њих биће обезбеђени услови у дневним боравцима, рекао је Вулин.

Он је подсетио да буџет за наредну годину намењен социјалним давањима износи 95 милијарди динара, тако да неће бити смањивања у тој области.

"Водимо рачуна о најугроженијима и на њих се штедња не односи", рекао је министар.

Вулин је истакао да су ове године за социјалну заштиту издвојена, како је рекао, можда највећа средства од 2.000 године.

" За завршетак процеса лиценцирања одвојили смо близу 300 милиона динара, а за услуге помоћи угроженим групама у локалним заједницама, као што су дневни боравци за старе и децу ометену у развоју, геронтодомаћице, услуге персоналног асистента издвојили смо о 400 милиона динара. Међутим, и поред ангажовања Владе Србије потребно је да и општине и локалне самоуправе буду ангажоване и помогну онолико колико су у могућности", истакао је Вулин.

Према његовим речима, свака општина мора да има могућности да обезбеди помоћ за оне којима је она потребна, а ако је општина сиромашна ту је Влада Србије да помогне.

Министар је као добар пример сарадње локалне самоуправе и Министарства рада навео Лесковац где је урађено више пројеката у сарадњи са градом.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић навео је да је локална самоуправа учествовала у финансирању пројеката геронтодомаћица, изградњи дневног боравка за стара лица и адаптацију простора у Установи за одрасле и старије "Лесковац".

Током посете Лесковцу, министар је директорки Установи за одрасле и старије "Лесковац" Гордани Савић уручио лиценцу за рад којом се утврђује да ова установа испуњава услове и стандарде за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих особа.

Установи "Лесковац" лиценца је додељена на пет година.

Систем лиценцирања организација социјалне заштите и стручних радника има за циљ унапређење и стандардизовање квалитета социјалне заштите у Србији.

Решење о испуњавању услова и стандарда за установе социјалне заштите додељује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите.

Категорија садржаја

Vesti

Охрабрујући резултати пилот пројекта "Породични сарадник"

НИШ - Охрабрујући су резултати пилот пројекта "породични сарадник", највећи интерес је да деца из породица у проблему остану у својој биолошкој породици и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања даће све од себе да ту услугу прошири, рекао је данас министар Александар Вулин.

Приликом посете Дому за децу и омладину "Душко Радовић", у ком се реализује тај пројекат, Вулин је рекао да се "породични сарадник" пилотира у четири средине и да се спроводи у 430 породица, од ког броја је 700 одраслих и 900 деце.

"Наш највећи интерес је да дете остане у својој биолошкој породици. То је интерес сваке социјалне заштите на свету. Нигде дете не може боље да напредује, него што то може у својој биолошкој породици", рекао је Вулин.

Према његоцим речима, ако је биолошка породица у проблему, треба јој помоћи и како каже, институција породичног сарадника служи управо томе да помогне породици да се избори са својим проблемима, да пружи техничку, психолошку, стручну и сваку другу помоћ.

"Ја сам заиста задовољан резултатима, надамо се да ћемо успети да максимално проширимо и ту услугу и оно што са поносом желим да истакнем, да никада у историји социјалне заштите није више новца улагано", рекао је министар рада.

Навео је да је само за услуге, за опремање домова, за приближавање и постизање лиценце, прошле године одвојено 847.432.000 динара, што је, истиче, износ који никада у историји социјалне заштите није одвојен за развој заједнице.

"Ове године, за услуге у заједници, где припадају и овакве услуге, одвојили смо негде око 400 милиона динара, а претходних година просечно је одвајано по 50 милиона динара. Ми хоћемо да премрежимо Србију нашим услугама и да свака општина у Србији, без обзира на величину и богатство има корпус бар основних услуга", каже Вулин.

Наглашава да деца са посебним потребама имају потребе и у малој и у великој заједници, и у сиромашном и у богатом граду, као и да је политика социјалне заштите да се сачува капацитет биолошке породице.

"Свако следеће решење је мање повољно, а ако га буде, мора да буде на истом нивоу и у Београду и у Нишу и у Босилеграду. Свака локална самоуправа мора да има исти, или приближно исти корпус услуга у заједници", рекао је Вулин и нагласио да ће лично бити задовољан када се процес лиценцирања институција, започет 2011, заврши у две године мандата министарства, односно идуће године.

"Ми имамо око 74 различите институције под државном контролом, али издајемо и бројне друге лиценце, као што је и "породични сарадник", када будемо успели да изједначимо квалитет услуга у свим нашим установама, без обзира да ли су државне или приватне, тад ћу бити задовољан, не пре тога", рекао је министар.

Директор Дома за децу и омладину "Душко Радовић" Игор Стојковић рекао је да се ради са породицама које су у кризи, као и да је упутни орган ка породичним сарадницима Центар за социјални рад, који на својој евиденцији има проблематичне породице.

"Породични сарадници раде са тим породицама, то траје интензивно шест месеци, што значи да је сваке недеље породични сарадник обилази породицу и не ради само са дететом, него са свим члановима породицама, у циљу да их ојача, да превазиђу проблем и да наставе нормално да функционишу", каже Стојковић.

Истиче да су резултати фантастични, да је било 140 укључених породица, те да је сигуран да је у раду са њима, бар 10 одсто деце спречено да изађу из биолошке породице и да сматра то огромним успехом.

У Дому "Душко Радовић" у Нишу од 2013. у примени је пилот пројекат које је министарство наручило од УНИЦЕФ-а, који помаже биолошким породицама и спречава излазак деце из њих, има улогу у превенцији занемаривања и злостављања деце у породицама, као и унапређење капацитета родитеља кроз стицање нових знања и вештина у области родитељства.

Категорија садржаја

Vesti

У Новом Саду отворен Сајам услуга социјалне заштите

НОВИ САД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић данас су присуствовали отварању Сајма услуга социјалне заштите који се одржава у СПЕНС-у и на коме је наступило више од 70 излагача.

Организатори Сајама услуга социјалне заштите су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, а сајам је организован у оквиру редовних активности унапређења свести о важности услуга социјалне заштите и промоције институција, установа, грађанског активизма и волонтеризма.

Министар Вулин је том приликом рекао да социјална заштита представља одраз квалитета живота у једној заједници, и да се социјална заштита не односи само на оне којима је помоћ непосредно потребна већ представља помоћ целом друштву.

По његовим речима, када се помогне деци ометеној у развоју, помогло се и њиховим породицама и њиховим пријатељима, а подршка која се пружа старијима, не пружа се, како је рекао, зато што су сиромашни, већ што им је потребна додатна пажња и поштовање.

"Социјална заштита у Србији се развија и у ту област никада нису била већа улагања. Само ове године Србија је издвојила 700 милиона динара за развијање различитих облика социјалне заштите и услуга, прошле године је у те сврхе издвојено 400 милиона динара, а пре тога није издвојен ни један једини динар", рекао је Вулин.

Он је истакао да се константно повећавају улагања у област социјалне заштитет и да се констатно шири круг корисника тих средстава.

Вулин је честитао и Светски дан Рома истакавши да су Роми важан део нашег друштва, чији језик и култура чине Србију поносном.

"Наше друштво се константно мора борити за побољшање положаја Рома и за превенцију сваког вида дискриминације", рекао је Вулин и додао да у Србији не постоји системска дискриминација према било којој националној, сексуланој или ма каквој другој заједници.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је рекао да Сајам на најречитији начин приказује колико је велики број људи и организација укључен у систем социјалне заштите и да се тај систем никако не може уско посматрати као рад народних кухиња.

"То је много шири корпус активности Републике, Покрајине и локалних самоуправа, а пре свега удружења која су свој рад усмерила на помоћ другима. Град Нови Сад издваја готово милијарду динара из буџета за област социјалне заштите и то је доказ да смо солидарно друштво које је подршка онима којима је помоћ потребна", рекао је Вучевић.

Према његовим речима, то је и показатељ економског јачања државе захваљујући којем можемо више, брже и јаче да урадимо доста тога у тој области.

Вучевић је истакао да Град снажно подржава и рад установа којима није оснивач, као што су Дечје село у Сремској Каменици, Геронтолошки центар и Дом за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику.

Након обиласка Сајма Вучевић је рекао да му је драго што је видео велики број волонтера који су, како је нагласио, без било какве личне материјалне користи, на услузи онима којима је подршка неопходна.

Категорија садржаја

Vesti

Министарка Кисић у кампу за децу и младе оболеле од шећерне болести у Кушићима: Заједно у борби против дијабетеса

Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић посетила је камп за децу и младе оболеле од шећерне болести, који се у Кушићима поред Ивањице одржава уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министарка Кисић, која је поздравила децу са помоћницом министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљаном Барошевић, председником општине Ивањица Момчилом Митровићем и градоначелником Краљева Предрагом Терзићем, истакла је да је један од приоритета Министарства унапређење квалитета живота особа са инвалидитетом.

Министарство је, према њеним речима, ове године Савезу друштава Србије за борбу против шећерне болести, који окупља 21 удружење на територији Србије, поред редовних средстава од близу 4 милиона динара, определио додатна средства за реализацију овог кампа у износу од 850.000 динара. Камп је у претходних 13 година посетило више од 1.100 деце и младих.

„Овакви кампови имају огроман значај, јер се овде млади који имају шећерну болест едукују, добијају савете и уче да живе са дијабетесом. Министарство ће и у наредном периоду наставити да подржава овакве и сличне активности, да заједно стварамо Србију без баријера“, поручила је Кисић.

Министарка Кисић је деци пожелела да у кампу стекну нека нова пријатељства, као и да науче да болест неће нарушити квалитет њиховог живота ако се од самог почетка правилно боре са њом. „Појава дијабетеса је све чешћа код деце, те је самим тим већа и потреба за едукацијом и психосоцијалном подршком како квалитетно живети са дијабетесом“, навела је Кисић.

Генерални секретар Савеза друштава Србије за борбу против шећерне болести Слободан Нешовановић нагласио је да је министарка Кисић први министар који је посетио камп, који се одржава 13 година и који окупља децу од 10 до 18 година из целе Србије.

Председник општине Ивањица Момчило Митровић и градоначелник Краљева Предраг Терзић указали су на значај оваквих кампова у борби против шећерне болести и да је подршка у њиховом организовању прави пример добре сарадње Министарства, локалних самоуправа и Савеза.

Фото галерија

186126

Категорија садржаја

Vesti

Србија решава проблем мигрантске кризе

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у ауторском тексту за лист Курир, који преносимо у целости, говорио је о управљању мигрантском кризом, Споразуму о приступању РЕЦ програму Европске уније као и о пројектима МАДАД 1 и МАДАД 2.

„Србија је деведесетих година научила шта значи бити избеглица. Због тога смо спремно отворили границе када је мигрантска криза почела и приступили решавању проблема уз подршку Европске уније.

Добри односи са ЕУ, започети с пројектом МАДАД 1, добили су нову димензију доласком амбасадора делегације ЕУ у Србији Сема Фабриција и пројектом МАДАД 2, посебно у погледу транспарентности и наменског трошења средстава, на чему обојица инсистирамо.

МАДАД 1, у вредности од 7.299.999 евра, имао је за циљ да допринесе ефикасном решавању проблема повећаних миграторских токова. Отворили смо 18 прихватних центара, ангажовали теренске социјалне раднике, а кроз програм МАДАД 2, у вредности од 16 милиона евра, у оквиру кога је запослено скоро 600 људи, поносно можемо да кажемо да смо једини у Европи који смо успоставили прихватне центре за малолетне мигранте без пратње, о којима непрекидно брине тим стручњака.

Наш циљ је да ојачамо капацитете државних установа које се баве управљањем миграцијама, са акцентом на бризи и заштити рањивих категорија становништва, пре свега деце.
Најближа моја сарадница, када су међународни односи у питању, помоћница Јована Миловановић, успела је да синхронизује све тонове који су оптерећивали односе Србије и ЕУ у претходном периоду и помогне ми да наши односи данас функционишу без грешке.

Као наставак овако добре сарадње, са амбасадором Фабрициом потписаћу Споразум о приступању РЕЦ програму Европске уније, чији буџет износи више од 439 милиона евра бесповратних средстава, а омогућиће организацијама цивилног друштва, јавним установама и локалним самоуправама да приступе финансијским средствима за реализацију програма и пројеката у оквиру заштите основних права.

Данас с правом могу рећи да је Србија на правом путу ка ЕУ и биће тамо врло брзо“.

Категорија садржаја

Intervjui

Дневник РТС-а: Вулин - Обавезе и за раднике и за послодавце

Радници ће морати да се навикну на додатну дисциплину, а послодавци на више обавеза и поштовање процедура, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин коментаришући Закон о раду који је Скупштина усвојила.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Вулин је истакао и да је први пут прецизно наведено када и како неко може да добије отказ, што је добро и за раднике и послодавце.

Када је реч о амандману који спречава отпуштање трудница и породиља, министар је истакао да Закон ни пре тог амандмана није дозвољавао њихово отпуштање и да је увео категорију дојиља која до сада није била штићена.

"Жена када доји има право да не ради одређене послове који могу да угрозе здравље ње и детета. И има право на одређено време у току радног времена за дојење детета", навео је Вулин.

Навео је да је реч само о малом појашњењу, јер је постојала могућност да послодавац каже да није знао за чињеницу трудноће. Сада је, како каже, уведена стопостотна заштита за труднице.

Вулин је истакао и улогу инспекције рада, која ће бити важан механизам борбе против сиве економије. Истакао је и да је новина то што ће уговор о раду морати да се чува тамо где радник ради.

Такође, инспектори ће имати и неометан приступ централном регистру социјалног осигурања.

Када је реч о уштедама, рекао је да смо уштедели на бенефицираном радном стажу и да су га изгубили они који није ни требало да га имају.

"Није исто да сте рудар или радите у администрацији рудника", објаснио је Вулин.

Вулин је навео и да је успорен одлазак у пензију, што је, како је рекао, чињеница, ма колико изгледало лоше.

"Ми имамо 1,7 милиона пензионера, а по економским правилима требало би да буду три запослена на једног пензионера. То би значило 5,1 милиона запослених у земљи са седам милиона становника, што није могуће", рекао је Вулин.

Према речима Вулина, изменама закона о ПИО нико није ускраћен ни за једно право. Постигнуте су и уштеде смањењем броја чланова управног и надзорног одбора са 28 на седам чланова.

„То је начин да сви задрже оно што имају, али и да тако уштедимо нешто на бенефицираном стажу. Мислим да је то добро", рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Говорећи о уговорима које је потписао са 35 локалних самоуправа, Вулин је рекао да је то помоћ за оне локалне самоуправе које су неразвијене, а којима су неопходне одређене социјалне услуге, а држава је ту да им помогне.

Категорија садржаја

Vesti

ИПА - Инструмент за претприступну помоћ

Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) јесте финансијски инструмент ЕУ који подржава стратегију проширења ЕУ, чија намена је да пружи помоћ земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима у процесу приступања ЕУ.

Надлежности за самостално управљање програмима претприступне помоћи ЕУ (индиректно управљање) пренете су на одговарајућа тела у Републици Србији која су испунила неопходне захтеве, на основу Одлуке Европске комисије о преносу овлашћења за управљање програмима претприступне помоћи ЕУ. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је једна од корисничких институција која има акредитовану ИПА јединицу одговорну за спровођење ИПА пројеката различитих модалитета. Други модалитет је директно управљање средствима ЕУ у ком је ЕУ Делегација Уговорно тело.

АКТУЕЛНИ ИПА ПРОЈЕКТИ

ИПА 2013

У оквиру Секторског програма ИПА 2013 друштвеног развоја кроз Меру 1 и Меру 2 спроводе се 4 пројекта у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП).

Мера 1 се односи на повећање делотворности и инклузивности услуга запошљавања путем развоја система обуке заснованог на анализи мањка вештина, осмишљавању и примени програма прилагођених незапосленима и нарочито особама са инвалидитетом и програма субвенција за запошљавање и има општи циљ да допринесе паметном, одрживом и инклузивном расту у Републици Србији путем изградње образованије и вештије радне снаге, унапређења политика социјалне заштите и социјалне укључености осетљивих група, повећавајући могућности за бољи животни стандард у складу са циљевима Стратегије Европа 2020., као и да развије систем који значајно доприноси ефикасном и делотворном усклађивању понуде и потражње и функционисању целокупног тржишта рада, са посебним акцентом на укључивању ОСИ. Планирана вредност пројекта у оквиру Мере 1 је била 7.000.000,00 евра, а тренутно се спроводе 2 пројекта:

„Техничка помоћ за изградњу капацитета у области политике запошљавања” (уговор о услугама)
„ЕУ подршка Националној служби за запошљавање“ (директни грант)

Уговор о услугама

„Техничка помоћ за изградњу капацитета у области политике запошљавања”

Техничку подршку обезбеђује PLANET S.A. у конзорцијуму са BEST, AECOM International Development Europe SL, Економским институтом у Београду и CREFOP.
Вредност пројекта је 1.829.050,00 евра. Уговор о спровођењу техничке подршке потписан је 01.06.2017. године, а имплементација активности је отпочета 30.08.2017. године.
Период реализације пројекта је 31 месец (30.08.2017. – 30.03.2020.).
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 10%.
Уговорна страна у овом пројекту је Министарство финансија, Одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ. Главни корисник пројекта је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Главни фокус пројекта „Техничка помоћ за изградњу капацитета у области политике запошљавања” је на развоју система и процеса који у значајној мери доприносе ефикасном и делотворном повезивању понуде и потражње радне снаге и свеукупном функционисању тржишта рада, са посебним освртом на укључивање особа са инвалидитетом. У том циљу, пројекат „Техничка помоћ за изградњу капацитета у области политике запошљавања” пружа подршку националним институцијама у области запошљавања, и то Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП), Националној служби за запошљавање (НСЗ) и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (ППРЗ-ОСИ), да развију модеран систем организације обука за незапослене и креирају и спроводе мере активне политике запошљавања.
Пројекат доприноси општим стратешким циљевима Националне стратегије запошљавања за период 2011–2020. године, односно паметном, одрживом и инклузивном расту у Републици Србији изградњом образованије и квалификованије радне снаге, унапређењем социјалног укључивања угрожених група становништва и пружањем већих могућности за бољи животни стандард у складу са циљевима утврђеним у стратегији Европа 2020.
Сврха пројекта је:

смањење неусклађености између постојећих и потребних квалификација на тржишту рада путем унапређења система обука НСЗ и
побољшање ефеката мера и услуга у области запошљавања прилагођених потребама особа са инвалидитетом.

Пројекат треба да постигне следеће резултате:

- Утврђивање јаза између постојећих и потребних вештина у циљу повећања запошљивости незапослених на евиденцији НСЗ и унапређења квалитета програма обука НСЗ.

- Унапређење процеса организације обука НСЗ

- Унапређење услуга и мера запошљавања за особе са инвалидитетом које реализује НСЗ

- Унапређење квалитета професионалне рехабилитације и стручног оспособљавања у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом

- Подршка за НСЗ и МРЗБСП за делотворно спровођење и праћење Директног гранта ИПА 2013 за НСЗ

- Информисање и делотворна комуникација о пројекту према најважнијим заинтересованим актерима и широј јавности у циљу веће видљивости активности усмерених ка осетљивим групама на тржишту рада, финансираних заједнички из републичког буџета и средствима ЕУ.

Директни грант

„Подршка Националној служби за запошљавање“

Пројекат „Подршка Националној служби за запошљавање“ је директни грант додељен Националној служби за запошљавање.
Вредност пројекта је 4.996.090,89 евра. Уговор о директном гранту је потписан 16.05.2017. године, а имплементација активности је отпочета 15.01.2017. године.
Период реализације пројекта је 28 месеци и 23 дана (15.01.2017. – 06.06.2020.).
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 10%.
Корисници гранта су Национална служба за запошљавање (НСЗ) и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП), док су крајњи корисници теже запошљива лица са евиденције НСЗ-а у складу са националним акционим планом запошљавања (НАПЗ-ом) за текућу годину.
Општи циљ пројекта је да допринесе ефикасном и делотворном усклађивању понуде и потражње на тржишту рада и општем функционисању тржишта рада. Програм запошљавања НСЗ, који се састоји од 4 активне мере политике запошљавања обухваћене пројектом, подржан је кроз доделу директног гранта. Пројекат је намењен теже запошљивим лицима са евиденције НСЗ.
Активности које треба да буду спроведене и финансиране из средстава пројекта су:

Обуке на захтев послодавца - Програм обука на захтев послодавца спроводи се у циљу стицања знања и вештина потребних за обављање радних задатака на конкретном радном месту, на захтев послодавца. Очекује се да ће најмање 800 лица бити укључено у обуке на захтев послодавца.
Субвенције за отварање нових радних места - Додељују се послодавцима из приватног сектора, као једнократна исплата у циљу запошљавања теже запошљивих група. Очекује се да ће бити отворено најмање 1000 радних места на основу доделе субвенција.
Субвенције за самозапошљавање - Додељују се незапосленим лицима за оснивање радње, задруге или другог облика предузетништва, као и ради оснивања привредног друштва уколико оснивач заснива радни однос у њему. Очекује се да ће најмање 1050 лица бити укључено у програм субвенција за самозапошљавање.
Обуке за потребе тржишта рада - У оквиру ове активности биће организована и спроведена обука за завариваче са атестом. Очекује се да ће ннајмање 175 лица укључено у обуке.

Меру 2 се односи на социјално укључивање и смањење сиромаштва осетљивих и вишеструко рањивих група са посебним акцентом на деци, старијима, особама са инвалидитетом и корисницима социјалне помоћи и има за општи циљ да допринесе паметном, одрживом и инклузивном расту у Републици Србији путем изградње образованије и вештије радне снаге, унапређења политика социјалне заштите и социјалне укључености осетљивих група, повећавајући могућности за бољи животни стандард у складу са циљевима Стратегије Европа 2020., као и да унапредити социјалну укљученост и реинтеграцију осетљивих група путем унапређења мера образовања и социјалне заштите и делотворних услуга у заједници, са посебним акцентом на смањење стопе прераног напуштања школовања, бригу о породици и приступу правди за децу. Планирана вредност пројекта у оквиру Мере 2 је била 6.200.000,00 евра, а тренутно се спроводе 2 пројекта:

„Подршка развоју регулаторних механизама из области социјалне заштите” (уговор о услугама)
„Развој ефикасних услуга у области образовања и социјалне заштите на локалном нивоу” (Грант шема )

Уговор о услугама

„Подршка развоју регулаторних механизама из области социјалне заштите”

Техничку подршку обезбеђује конзорцијум партнера НИРАС, Проман и КПМГ.
Уговорно тело у овом пројекту је Министарство финансија, Одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ (ЦФЦУ). Главни корисник пројекта је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП).
Вредност пројекта је 891.500,00 евра. Уговор о спровођењу техничке подршке потписан је 06.06.2017. године, а имплементација активности је отпочела 19.06.2017. године.
Период реализације пројекта је 34 месеци (19.06.2017. – 19.04.2020.).
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 10%.
Општи циљ је доприношење паметном, одрживом и инклузивном развоју Републике Србије кроз покретање активности које смањују неједнакости и јачају социјалну заштиту, кохезију, инклузију, економију и запошљавање у складу с циљевима утврђеним стратегијом “Европа 2020”, те опипљивијим резултатима за најугроженије групе у Србији.
Сврха пројекта је да пружи техничку подршку Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у реализацији 30 грант уговора у оквиру Грант шеме „Развој ефикасних услуга у области образовања и социјалне заштите“ и тиме ојача постојеће капацитете у министарству и ИПА јединицу кроз Компоненту 1. Кроз Компоненту 2 предвиђена је подршка корисницима бесповратних средстава у развоју одговарајућих процедуралних, административних и буџетских механизама, како би се осигурала пуна финансијска одрживост услуга које ће пружати. Техничка помоћ пружа подршку министарству у изради методологије за пилотирање иновативних инструмената у регулаторном оквиру социјалне заштите у Србији, укључујући и израду Стратегије социјалне заштите 2019-2025 и релевантног Акциони плана кроз Компоненту 3.

Грант уговор – Грант шема

“Развој ефикасних услуга у области образовања и социјалне заштите на локалном нивоу”

У оквиру ове грант шеме “Развој ефикасних услуга у области образовања и социјалне заштите на локалном нивоу” је додељено 30 грант уговора (бесповратне помоћи) општинама и невладиним организацијама, носиоцима пројеката у вредност од 5.252.596,00 евра.
Грант шема обухвата три лот-а (области):
ЛОТ-а 1: Успостављање, унапређење и / или одржавање (стандардних или иновативних) социјалних услуга које омогућавају социјалну заштиту, инклузију и независни живот најугроженијих група у Србији, где је експлицитни, али не и ексклузивни фокус, дат на наставак деинституционализације одраслих особа са менталним или интелектуалним потешкоћама, као посебан под-приоритет. Унутар ЛОТ-а 1 се спроводе 24 грант уговора.
ЛОТ-а 2: спровођење иницијативе социјалног предузетништва са јасним друштвеним циљем. Унутар ЛОТ-а 2 се спроводе 3 грант уговора.
ЛОТ-а 3: превенција раног напуштања школе и осипања из система образовања. Унутар ЛОТ-а 3 се спроводе 3 грант уговора.
Период реализације пројеката у оквиру грант шеме је од 12 до 24 месеци, почев од 06. јуна 2017. године.
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 10%.
Општи циљ пројекта: Помоћ најосетљивијим друштвеним групама и јачање система социјалне заштите у Републици Србији.

ИПА 2014

Aкциони ИПА програм за Републику Србију за 2014. годину, Акција број 9: „Запошљивост младих и активна инклузија” - ИПА 2014:

У оквиру Резултата 1, спроводе се два уговора укупне вредности 4.666.014,11 евра:

Уговор о услугама „Техничка помоћ за подршку социјалној укључености младих кроз иновативне, интегрисане и прилагођене услуге“, вредност: 596.800,00 евра, период реализације: 28 месеци (18.02.2019 - 18.06.2021).
Грант уговор (Уговор о бесповратним средствима) - Грант шема „Развој иновативних, интегрисаних услуга за младе и модела активне инклузије“, реализује се 24 грант уговора укупне вредности 4.069.214,11 евра; период реализације пројеката je од 15 до 24 месеца, почев од 24.12.2018. године.

У оквиру Резултата 3, спроводи се:

Твининг уговор „Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији”, вредност: 1.500.000,00 евра; период реализације: 24 месеца (22.02.2019 - 21.02.2021).

Пројекат „Подршка европске уније активном укључивању младих“

Пројекат „Подршка Европске уније активном укључивању младих”, укупне вредности 4,7 милиона евра, финансира Европска унија, у оквиру Акционог ИПА програма за Републику Србију за 2014. годину (ИПА 2014), а суфинансира из буџета Републике Србије преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства омладине и спорта.
Пројектом управља Министарство финансија - Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ) - Тело за уговарање. Пројекат спроводи Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, главна корисничка институција, у сарадњи са Министарством омладине и спорта. Крајњи корисници пројекта су грађани Србије – млади и припадници рањивих и/или угрожених група.
Пројекат има за циљ да обезбеди већу друштвену укљученост младих у Србији повећањем запослености, нарочито младих, кроз унапређење омладинских активности, рано стицање радног искуства и предузетничке праксе и активирање корисника социјалне политике и социјалне заштите.
Пројекат се спроводи кроз 2 уговора:

Уговор о услугама „ Техничка помоћ за подршку социјалној укључености младих кроз иновативне, интегрисане и прилагођене услуге“
Грант уговор „Развој иновативних, интегрисаних услуга за младе и модела активне инклузије“

Уговор о услугама

„Техничка помоћ за подршку социјалној укључености младих

кроз иновативне, интегрисане и прилагођене услуге“

Техничку подршку обезбеђује конзорцијум који чине “Eptisa Southeast Europe” д.о.о. (Србија) и “EPTISA Servicios de Ingenieria S.L.” (Шпанија), а укључује подршку током имплементације грант шеме, као и друге активности у вези са активним укључивањем младих.
Вредност пројекта је 596.800,00 евра. Уговор о спровођењу техничке подршке потписан је 23. децембра 2018. године. Период реализације пројекта је 28 месеци (18.02.2019 - 18.06.2021).
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 10%.
Општи циљ је повећање запослености, нарочито младих, кроз унапређење омладинских активности, рано стицање радног искуства и предузетничке праксе и активирање корисника социјалне политике и социјалне заштите.
Сврха пројекта:

- Пружање техничке помоћи корисничким институцијама (Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као главној корисничкој институцији, Министарству омладине и спорта, као секундарној корисничкој институцији и Телу за уговарање (Министарство финансија, Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ - ЦФЦУ) у управљању Грант шемом, на ефикасан и правовремен начин;

- Јачање капацитета локалних корисника бесповратних средстава у управљању пројектима које финансира ЕУ, чиме се осигурава успешна имплементација иницијатива за запошљавање младих и механизми и модели активног укључивања;

- Подршка ефикасном запошљавању младих и запошљивости и развоју политике активног укључивања на основу резултата додељених грант пројеката.

Пројекат техничке помоћи спроводи се кроз 4 компоненте:

- Компонента 1: Техничка помоћ корисничким институцијама (Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству омладине и спорта и Телу за уговарање (Министарство финансија, ЦФЦУ) у управљању Грант шемом;

- Компонента 2: Јачање капацитета локалних корисника грантова у управљању пројектима које финансира ЕУ;

- Компонента 3: Подршка ефикасном развоју политике засноване на преносу резултата из финансираних пројеката;

- Компонента 4: Међусекторске активности (активности везане за све 3 компоненте, дисеминација резултата, видљивост у складу са правилима ЕУ).

Грант уговор – Грант шема

„Развој иновативних, интегрисаних услуга за младе и модела активне инклузије“

У оквиру Грант уговора „Развој иновативних, интегрисаних услуга за младе и модела активне инклузије“, Европска унија и Влада Републике Србије, бесповратно су доделили 24 гранта (пројеката), у вредности од 4.069.214,11 евра.
Грант шема обухвата два лот-а (области):

- Лот 1: Запошљивост младих, у оквиру које је одобрено 12 пројеката, укупне вредности 2.190.778,46 евра. Ова област усмерена је на друштвене иновације у сфери запошљивости младих, са фокусом на међусекторску сарадњу ради развоја одрживих решења која одговарају потребама младих;

- Лот 2: Активно укључивање, у оквиру које је одобрено је 12 пројеката, укупне вредности 1.878.435,65 евра. Ова област обухвата реализацију мера активног укључивања у Србији усмерених на различите угрожене групе, највише кориснике социјалне заштите, путем спровођења интегрисаних мера активације и промовисања међусекторске сарадње на свим нивоима.

Период реализације пројеката у овиру грант шеме је од 15 до 24 месеци, почев од 24. децембра 2018. године.
Пројекат финансира Европска унија, а суфинансира из буџета Републике Србије, преко Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности (5%) и Министарства омладине и спорта (5%).
Општи циљ пројекта је подстицање кохезије економије високе стопе запослености реализацијом приоритета из Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике.
Специфични циљ је повећање запослености кроз унапређење омладинских активности, рано стицање радног искуства и подузетничке праксе и активирање корисника социјалне заштите.
Очекивани резултат је промоција и унапређење запошљивости младих која треба да резултира у успостављању и реализацији иновативних и интегрисаних услуга које су прилагођене младима као и реализацији модела и пакета за активну инклузију.
Пројекте у оквиру грант шеме ће спроводити јединице локалне самоуправе, организације цивилног друштва (невладине организације, удружења грађана итд.), институције социјалне заштите, центри за социјални рад, фондације и образовне установе.

Твининг пројекат

„Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада

у Републици Србији”

Пројекат „Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији”, укупне вредности 1.500.000,00 милиона евра, финансира Европска унија, у оквиру Акционог ИПА програма за Републику Србију за 2014. годину (ИПА 2014).
Пројектом управља Министарство финансија - Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ).
Пројекат спроводи словачко-чешки конзорцијум. Твининг партнери, земље чланице потписнице су Министарство за рад, социјална питања и породицу Словачке Републике (водећи партнер), Државни инспекторат за рад, Чешка Република (јуниор партнер) и Регионална развојна агенција, Словачка Република (подршка пројекту).
Крајњи корисник пројекта je Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, док су крајњи примаоци Управа за безбедност и здравље на раду и Инспекторат за рад.
Период реализације пројеката је 24 месецa (22.02.2019. - 21.02.2021.), а извршни период је 27 месеци. Уговор је потписан 21.12.2018. године.
Општи циљ пројекта је унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
Посебни циљеви:

- Оснажени капацитети инспекције рада кроз унапређене стручних компетенција инспектора рада за потребе обављања инспекција над поштовањем закона и прописа који се односе на безбедност и здравље на раду и унапређене и стандардизоване активности инспекције рада кроз новоуспостављене процедуре, стандарде и методе рада.

- Завршена припрема транспарентног и функционалног посебног осигурања од повреда на раду и професионалних болести креирањем финансијских олакшица којима би се финансирало спречавање појаве повреда на раду и професионалних болести (раздвајање трошкова за повреде на раду од оних за професионалне болести и њихово издвајање од других накнада на основу здравственог и пензијског и инвалидског осигурања), да службе за здравствену заштиту оснаже улогу служби медицине рада (унапређење законодавног оквира преношењем Директиве 89/391/ЕЕЗ) и стварање услова за успостављање модела (информационог) система за вођење статистике о повредама на раду и професионалним болестима према Европској методологији повреда на раду (ESAW).

Резултати пројекта по компонентама:

Компонента 1. Јачање капацитета инспекције рада

Резултат 1.1: Унапређено стручно знање инспектора рада о инспекцији над поштовањем захтева за безбедношћу и здрављем на раду и успостављен систем континуираног образовања.

Резултат 1.2: Унапређене и стандардизоване радне активности инспекције рада и развијен вишегодишњи стратешки план активности инспекције рада.

Компонента 2. Унапређен законодавни оквир осигурања од повреда на раду и професионалних болести које покрива систем здравственог и инвалидског осигурања

Резултат 2.1: Унапређен законодавни оквир и систем регистрације осигурања од повреда на раду и професионалних болести.

Резултат 2.2: Оснажена улога служби медицине рада

ИПА 2016

Програм: "ЕУ подршка инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома"

Програм ИПА 2016 "ЕУ подршка инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома", укупне вредности 4.200.000,00 евра, финансира Европска унија, а спроводи Стална конференција градова и општина (СКГО). Период реализације је 36 месеци од децембара 2017. до децембар 2020. године.

Програм има за циљ унапређење и оснаживање локалних заједница за укључивање Рома. Општи циљ програма је подршка процесу побољшања социо-економског положаја ромске популације у локалним заједницама и спровођењу приоритетних стратешких мера из Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године.

Програм се састоји из три компоненте:

КОМПОНЕНТА 1: Успостављање/унапређење локалних стратешких, финансијских и институционалних механизама

Циљ компоненте 1 је да пружи свеобухватну подршку ЈЛС у унапређењу/развоју ЛАП за инклузију Рома, успостављању и функционисању мултисекторског радног тела и мобилних тимова за инклузију Рома. Поред тога, у оквиру ове компоненте биће пружене обуке, размена најбољих пракси и саветодавна подршка свим локалним самоуправама са ромском популацијом.

КОМПОНЕНТА 2: Подршка спровођењу локалних мера за инклузију Рома (грант шема)

Циљ компоненте 2 је пружање финансијске подршке градовима/општинама кроз грант шему у циљу решавања приоритетних питања у локалним заједницама идентификованих у складу са политикама инклузије Рома, ЛАП и/или другим стратешким/акционим планским документима који осигуравају делотворно спровођење грант шеме на локалном нивоу.

КОМПОНЕНТА 3: Подршка у легализацији стамбених јединица, изради урбанистичких планова и техничке документације за подстандардна ромска насеља

Циљ компоненте 3 је да пружи даљу подршку локалним самоуправама у областима просторне регулације неформалних насеља и побољшању услова живота ромске заједнице. Предвиђене активности у оквиру ове компоненте покренуће израду урбанистичких планова, пројектно-техничке документације као и спровођењу регулаторног оквира за одрживо становање ромских заједница у одабраним општинама.

ИПА 2018

Програм: „Европска подршка социјалном становању и активној инклузији“

Програм ИПА 2018 „Европска подршка социјалном становању и активној инклузији“ чија вредност је 20 милиона евра финансира Европска унија, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Крајњи корисници су локалне самоуправе.

Период реализације је 36 месеци (01.12.2019. - 30.11.2022.) године. Уговор између Делегације Европске уније у Србији и УНОПС-а је потписан у октобру 2019. године.

Општи циљ програма: Допринос јачању социјалне инклузије жена и мушкараца, девојчица и дечака који су изложени сиромаштву и социјалној искључености, омогућавајући им да достојанствено живе и активно учествују у друштву.

Специфични циљ програма: Побољшање животних услова за најугроженије жене и мушкарце, девојчице и дечаке који живе у неадекватним / несигурним условима на одржив и одговоран начин до боље инклузије широм Србије.

Пројекат треба да допринесе следећим резултатима:

Резултат 1: Капацитети институција / органа / организација које пружају услуге становања и активног укључивања ојачани су за ефективно и родно одговорно планирање и имплементацију стамбених програма и релевантних услуга подршке.

Резултат 2: Адекватна решења за стамбена питања пружена најугроженијим женама и мушкарцима, девојчицама и дечацима.

Резултат 3: Запошљавање, социјалне, образовне и здравствене услуге, комплементарне стамбеном збрињавању, пружене најугроженијим женама и мушкарцима, девојчицама и дечацима.

За резултате 1 и 2 задужено је Министарство грађевинарства, саобраћаја, и инфраструктуре, док је за резултат 3 задужено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

ЗАВРШЕНИ ИПА ПРОЈЕКТИ

ИПА 2012

1. Подршка социјалној инклузији најугроженијих група, укључујући Роме, кроз разноврснију понуду социјалних услуга на нивоу локалне заједнице (Грант шема)

Вредност уговора износила је 5.000.000 евра.

Циљ уговора био је унапређење социјалне инклузије и смањење сиромаштва међу припадницима најугроженијих и најсиромашнијих друштвених група.

2. Подршка Европске уније инклузивном друштву - Техничка помоћ за спровођење грант шеме (Уговор о услугама)

Вредност уговора износила је 1.500.000 евра.

Техничка помоћ пружала је помоћ како Министарству тако и корисницима бесповратне помоћи у спровођењу грантова.

3. Повећање делотворности политике запошљавања према угроженим групама (Директни грант)

Вредност уговора додељеног Националној служби за запошљавање износила је 6.500.000 евра.

4. Техничка помоћ за управљање Директним грантом у области политике запошљавања - Техничка помоћ за спровођење директног гранта (Уговор о услугама)

Вредност уговора износила је 1.500.000 евра.

5. Унапређење социјалног дијалога у Републици Србији (Твининг уговор)

Вредност уговора износила је 1.500.000 евра.

У наредном периоду кадровско јачање и побољшање техничке опремљености Инспектората за рад

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће у наредном периоду радити на кадровском јачању и побољшању техничке опремљености Инспектората за рад, чији су инспектори у претходном периоду остварили значајне резултате упркос отежаним условима за рад у погледу епидемије болести Ковид 19, изјавила је ресорна министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на саветовању Инспектората за рад на Копаонику.

Кисић Тепавчевић је истакла да је посебан допринос остварен у погледу инспекцијских надзора у циљу сузбијања ширења епидемије Ковид 19, који су обављани удружено са осталим инспекцијама.

Говорећи о деловању Инспектората за рад у последњих годину дана, Кисић Тепавчевић је навела да је извршено 63.288 инспекцијских надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду, да је утврђено 5.525 лица на раду „на црно“, а да су послодавци, након предузетих мера инспектора рада, засновали радни однос са 3.347 лица. Утврђена су и 253 нерегистрована субјекта, а непосредно после надзора 148 се регистровало у Агенцији за привредне регистре.

Инспекција рада је донела 5.272 решења о отклањању недостатака у области радних односа и безбедности и здравља на раду, 8.008 указивања, упозорења и налога на записнике и 524 решења о забрани рада, поднела је 3.861 захтев за покретање прекршајног поступка, на основу којих су послодавци новчано кажњени у укупном износу од 223,6 милиона динара, а поднете су и 52 кривичне пријаве, додала је Кисић Тепавчевић. „Ефекти рада Инспектората за рад се итекако виде. Мере које инспектори доносе апсолутно дају резултате, а циљеви су нам заједнички - безбедни услови рада, смањење броја повреда на раду, сузбијање рада на црно и спровођење прописа у области радних односа и безбедности и здравља на раду“, истакла је Кисић Тепавчевић.

В.д. директора Инспектората за рад Милан Цветков захвалио је министарки Кисић Тепавчевић на огромној подршци и изразио уверење да ће рад Инспектората за рад у наредном периоду бити још ефикаснији, будући да се очекује запошљавање нових кадрова, набавка возила и техничке опреме.

Цветков је рекао да је посебно поносан на допринос сузбијању ширења епидемије Ковид 19, да је од јануара до октобра ове године на целој територији Србије извршено 12.400 заједничких и координисаних инспекцијских надзора са другим републичким инспекцијама, инспекцијама јединица локалних самоуправа и другим државним органима, као и да је те напоре препознала и Координациона комисија за инспекцијски надзор, која је уручила захвалницу Инспекторату за рад.

Цветков је додао и да је Инспекторат за рад у 2021. години потписао Споразум о сарадњи са Привредном комором Србије, који обухвата саветодавно деловање инспекције рада према привредним субјектима, а у оквиру којих ће се организовати округли столови на територији целе Србије, где ће инспектори рада одговарати на питања послодаваца.

У оквиру двогодишњег Твининг пројекта „Подршка и унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији”, уз финансијску подршку Европске уније из средстава ИПА оснажени су капацитети инспектора рада путем обука и основана је Пилот учионица, као почетак развоја Центра за обуку Инспектората за рад, навео је Цветков.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил рекла је да је најважнија предстојећа активност усвајање новог Закона о безбедности и здрављу на раду, додајући да ће боља законска решења омогућити стварање услова за безбеднију и здравију радну средину, продуктивнији рад запослених, подстаћи економски раст, запошљавање и побољшање функционисања тржишта рада, а што ће све позитивно утицати на привреду.

„Систем безбедности и здравља на раду у савременим условима орјентисан је ка сталном побољшању безбедних и здравих услова рада кроз смањење ризика на раду на најмању могућу меру, у чему ће нам допринети нова законска решења и наравно доследна примена истих“, указала је Дуња Цицмил.

Фото галерија

185265

Категорија садржаја

Vesti

ЗАПОСЛИ ОСИ

Колегиница Јована је пример добре праксе да су особе са инвалидитетом успешни радници

Јована Јекић (32), дипломирана социјална радница, запослила се у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2019. године у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом. Годину дана касније, Министарство је покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” како би унапредило положај особа са инвалидитетом. Зато се с правом може рећи да је Јована једно од заштитних лица кампање, јер све време личним примером скреће пажњу послодавцима у Србији да пруже шансу особама са инвалидитетом да покажу колико су посвећени и одговорни радници.

Када се запослила у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Јовани се испунио сан да ради у државној управи. Од првог радног дана у јавном сектору труди се да својим ангажовањем унапреди положај особа са инвалидитетом. Та борба јој је олакшана пре три године када је покренута кампања „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”. Данас Јована верује да ће још више послодаваца уважити апел министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и по угледу на Министарство запослити што већи број особа са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом су добри радници, а наша обавеза је да посвећено радимо како би побољшали услове за њихово запошљавање и укључивање на тржиште рада. За веће остваривање права и боље услове живота особа са инвалидитетом неопходна је сарадња државних институција и самих организација особа са инвалидитетом, али и едукација целокупног становништва да свако од нас има потенцијале које ће исказати у оној мери у којој му окружење пружи шансу – порука је министара Николе Селаковића.

Министарство већ годинама гради окружење у коме ће сви имати једнаку шансу да успеју. Како би се трајно побољшао положај особа са инвалидитетом и омогућила њихово укључивање у све сегменте живота, реализовали смо бројне стратешке пројекте као што је изградња игралишта за децу са инвалидитетом, обезбеђивање адекватних просторно-техничких услова за рад и окупљање чланова удружења, затим решавање питања приступачности објеката јавне намене који су први пут од оснивања постали доступни особама са инвалидитетом.

Од 1.664 запослених 1.064 особа са инвалидитетом

Поред тога, Министарство континуирано подржава рад 33 савеза са више од 500 локалних удружења у саставу у више од 100 локалних самоуправа и рад 61 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која имају 1.664 запослених, од тога 1.064 особа са инвалидитетом.

Иначе, предузећа за професионалну рехабилитацију вишеструко су значајна за особе са инвалидитетом, пре свега због њиховог ангажовања, професионалне рехабилитације, али и у промоцији запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз помоћ овом типу привредних друштава Министарство подстиче оснивање нових предузећа и на тај начин обезбеђује нова радна места за особе са инвалидитетом и апелује на друге послодавце да пруже шансу особама са инвалидитетом да се економски осамостале.

Промоција примера добре праксе

Министарство значајне напоре улаже како би се особама са инвалидитетом омогућиле једнаке шансе за укључивање у све друштвене области.

Стога се подржава реализација различитих пројектних активности чији је циљ подизање друштвене свести о правима и могућностима особа са инвалидитетом како би оне биле прихваћене као равноправни чланови друштва. Континуирани рад на повећању броја запослених особа са инвалидитетом огледа се и у промоцији примера добре праксе у запошљавању особа са инвалидитетом. На тај начин се оснажују особе са инвалидитетом као тражиоци запослења и уједно мотивишу послодавци да запосле особе са инвалидитетом.

Категорија садржаја

Vesti

Борба против сиве економије подстицај за предузећа

ЗАЈЕЧАР - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас да је Инспекција рада до почетка јуна открила 7.684 непријављених радника, након чега је на основу решења запослен 6.201 радник.

Вулин је новинарима након обиласка фабрике каблова ТФ КАБЛЕ у Зајечару рекао да Инспекција рада током године предузетништва има важну улогу у повећању запослености.

Према његовим речима, инспекција је закључно са 31. мајем имала 24.841 преглед предузећа, током којих је пронашла 7.684 непријављених радника.

У буџет Србије је на основу прекршајних поступака уплаћено 111,333 милиона динара и додатних 12,6 милона на основу решења која издају инспектори на лицу места, навео је Вулин.

Он је истакао да је ово година у којој ће се држава борити против сиве економије, што је, додао је, велики подстицај за предузећа која раде у складу са законом и којима нелојална конкуренција само може да шкоди.

"Инспекција рада не служи да би кажњавала, већ да упозори, да помогне да се закон поштује, а кад будемо у потпуности установили поштовање закона у сваком предузеху, онда ћемо моћи да кажемо да имамо добар амбијент и онда ћемо привлачити инвестиције", рекао је Вулин.

Он је додао и да је Инспекција рада до 31. маја нашла 354 непријављених привредних субјеката од њих је само 20 престало са радом, а остали су или регистровани или су ушли у процес регистације.

"Прошле године смо на основу решења инспекције рада запослили више од 16.000 људи, а ове године ћемо сигурно и више", рекао је Вулин и додао да влада треба да препозна проблеме привреде, да привредницима "дође на ноге" и да те проблеме решава, јер Зајечар није мање важан од Београда или Новог Сада.

"Довођење новог инвеститора, проширење пословања фирме, отварање новог погона је нешто што може много да помогне Зајечару и помоћи ће много више него еколошка такса, него новац који се слије у некакав општински бдужет и одатле буде потрошен ко зна где", рекао је Вулин.

Он је навео да ће влада урадити оно што је до ње и да ће са локалном самоуправом учинити све да помогне пријатељима из Пољске и да се исправи оно што није добро урађено.

"То није усамљен случај, било их је широм Србије, било је доста локалних самоуправа које су своје грешке и празне буџете исправљали тако што су узимали од оних који раде", рекао је Вулин.

Вулин је додао да је успех кад нека инвестиција дође из иностранства и додао да постоји могућност да се део фабрике пребаци у Зајечар и да се, самим тим, број запослених значајно бити повећан.

Категорија садржаја

Vesti