Гостујући у Дневнику РТС-а, Вулин је истакао и да је први пут прецизно наведено када и како неко може да добије отказ, што је добро и за раднике и послодавце.

Када је реч о амандману који спречава отпуштање трудница и породиља, министар је истакао да Закон ни пре тог амандмана није дозвољавао њихово отпуштање и да је увео категорију дојиља која до сада није била штићена.

"Жена када доји има право да не ради одређене послове који могу да угрозе здравље ње и детета. И има право на одређено време у току радног времена за дојење детета", навео је Вулин.

Навео је да је реч само о малом појашњењу, јер је постојала могућност да послодавац каже да није знао за чињеницу трудноће. Сада је, како каже, уведена стопостотна заштита за труднице.

Вулин је истакао и улогу инспекције рада, која ће бити важан механизам борбе против сиве економије. Истакао је и да је новина то што ће уговор о раду морати да се чува тамо где радник ради.

Такође, инспектори ће имати и неометан приступ централном регистру социјалног осигурања.

Када је реч о уштедама, рекао је да смо уштедели на бенефицираном радном стажу и да су га изгубили они који није ни требало да га имају.

"Није исто да сте рудар или радите у администрацији рудника", објаснио је Вулин.

Вулин је навео и да је успорен одлазак у пензију, што је, како је рекао, чињеница, ма колико изгледало лоше.

"Ми имамо 1,7 милиона пензионера, а по економским правилима требало би да буду три запослена на једног пензионера. То би значило 5,1 милиона запослених у земљи са седам милиона становника, што није могуће", рекао је Вулин.

Према речима Вулина, изменама закона о ПИО нико није ускраћен ни за једно право. Постигнуте су и уштеде смањењем броја чланова управног и надзорног одбора са 28 на седам чланова.

„То је начин да сви задрже оно што имају, али и да тако уштедимо нешто на бенефицираном стажу. Мислим да је то добро", рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Говорећи о уговорима које је потписао са 35 локалних самоуправа, Вулин је рекао да је то помоћ за оне локалне самоуправе које су неразвијене, а којима су неопходне одређене социјалне услуге, а држава је ту да им помогне.