Претрага

Мали је истакао да је ова представа добила награду града Београда за стваралаштво младих у области уметности, додавши да и као градоначелник и лично даје пуну подршку том инклузивном пројекту.

"На овај начин указујемо на потенцијал који аутистична деца имају. Београд је у претходној недељи потписао уговор са 44 пратиоца за децу ометену у развоју. Тој деци је неопходна подршка и ми смо ту помоћ обезбедили", рекао је он и најавио да ће до краја године бити обезбеђено још сто пратилаца.

"Тако шаљемо јасну поруку као Град да сва деца на територији Београда имају једнака права на безбрижно и срећно детињство", изјавио је Мали.

Вулин је истакао да је ова представа "доказ да инклузија није само празна реч, већ наше опредељење и нешто што је могуће".

"Потребно је уложити више труда и рада. Ова представа ће нас и постидети и обрадовати, јер ћемо видети шта све ова деца могу. Аутизам је болест усамљености, а ова деца су нам пружила своје мале руке, изашла из свог затвореног света и показала да могу бити део нашег света", изјавио је он.

Министар је нагласио да "деца са посебним потребама нису невидљива".

"Она заслужују пажњу, а њихови родитељи заслужују помоћ. Локална самоуправа и министарство које ја водим итекако воде о томе рачуна", поручио је Вулин.

Аутор представе Дорђе Макаревић изразио је задовољство што је после три године напорног рада направљен овај мјузикл који је јединствен у свету и који доказује да аутистична деца могу да играју, певају и глуме задржавајући своју пажњу на томе и дуже од сат времена.

Потпредседница Републичког удружења за помоћ особама са аутизмом Наталија Лазић рекла је да се вечерашња представа изводи у оквиру обележавања европских дана аутизма.

Представа је настала као копродукција тог удружења, министарства за рад, борачка и социјална питања, а главни актери су шесторо деце са аутизмом и једна девојка са слушним проблемом, њихови браћа и сестре, али и професионални играчи Позоришта на Теразијама, чланови хора и фолклора АКУД "Лола" и ансамбл "Тути Србија", рекла је Лазићева.

Главни актери су Ђорде Голубовић, Игор Деспотовић, Душан Лазић, Јована Лазић, Анастазија Лиздек, Александра Лиздек, Немања Митић, Јелена Мишковић и Михајло Ридевац.

Како је утврдила надлежна инспекције, тај дом у коме тренутно борави 17 корисника већ око годину дана ради без потребне документације, због чега ће против власника бити поднете прекршајне и кривичне пријаве.

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је да је ово седми дом који је затворен од почетка године што, како је додао, говори да борба против нелегалних домова мора да се настави, али да ће бити још затварања.

"Овај дом је без иједног папира, корисници нису имали адекватну здравствену негу, радници нису били пријављени...", рекао је Вулин и додао да ће поред прекршајних и кривичних пријава бити поднете пријаве и за противправно лишавање слободе.

Он је апеловао на родбину да своје родитеље и рођаке никада не остављају у домовима који немају лиценцу и у којима немају одговарајућу негу. "Тражите лиценцу на увид када остављате родбину у домовима," упозорио је министар.

Он је истакао да је једино решење у борби против нелегалних домова поштовање закона, да сви домови имају лиценцу, а они који немају да знају да ће инспекција пре или касније доћи до њих. "Министарство интезивно ради на томе да до краја мандата у Србији не остане ниједан нелегални дом за старе", истакао је Вулин.

Он је навео да је у овом случају пријаву поднела полицијска управа Смедерево и да је МУП пружио велику помоћ надлеженој инспекцији. "Сви морају да учествују у борби против нелегалних домова и апелујем на грађане да пријаве ако знају да постоји овакав или сличан дом, а министарство ће реаговати," поручио је Вулин.

Дом за старе "Мила" у Смедереву ради око годину дана и прошле године је поднео захтев за лиценцу. Пошто није имао адекватну документацију, захтев је повучен у новембру, али је дом наставио да ради без лиценце.

Крушевац је добио највише новца, сразмерно издвајањима локалне самоуправе, 14.095.000 динара, а захваљујући том новцу обезбеђена је и одрживост двадесетак постојећих услуга и створена могућност за увођење нових.

"Са ових 400 милиона динара који смо одвојили за 122 општине ми смо обезбедили несметан наставак живота и функционисање у својој заједници за више од 40.000 корисника. Они ће моћи и ове године да рачунају на услуге у заједници", рекао је Вулин након обиласка Геронтолошког центра.

Корисници центра нису крили одушевљење што је министар дошао у посету, хвалили су особље, храну, лекаре, а од министра Вулина тражили да им поздрави колеге политичаре у Београду - Вучића, Дачића... и да им каже да и они дођу да их посете.

Открили су министру да се у дому лепо друже, да се ту јављају и велике љубави попут Драгане Јовановић и Споменка Глигоријевића који су постали и цимери у соби, а има и оних који, како кажу, неће јавно да открију љубав, углавном због деце.

Министар Вулин каже да сваки корисник социјалне заштите мора да има максимално квалитетне услуге, без обзира где жив и да је министарство донело одлуку и пронашло средства у буџету којим се локалним самоуправама помаже да одрже већ постојећи ниво услуга у заједници али да их и повећају.

"Ове године министарство је одвојило 400 милиона динара, а ранијих година је то било на нивоу од 50 милиона динара. Идуће године имаћемо иста и већа средства, што значи да смо на путу да сваку услугу коју имамо у заједници учинимо одрживом", нагласио је министар.

Са добијеним средствима Крушевац ће, како каже моћи да оџи постојеће програме посебно програм геронтодомаћица којих тренутно има 28 и које помажу најугроженијим градским али и сеоским домаћинствима.

Заменица градоначелника Крушевца Јасмина Палуровић објаснила је да ће средства која ће бити пребачена том граду за услуге које већ раде и за неке нове услуге бити употребљена на најбољи могући начин.

"Ми ћемо се трудити да одржимо постојеће услуге и евентуално пронађемо начин да их проширимо", рекла је Палуровић.

Она је подсетила да се тренутно у овом граду спроводе услуге геронтодомаћица, услуге подршке особама са инвалидитетом, затим услуге пратиоца...

"Из буџета се финансира двадесетак услуга и ова помоћ из министарства је била неопходна да све те услуге одржимо и проширимо", каже она.

Директорка геронтолошког центра Славица Ђурђевић упознала је госте са радом установе - да је капацитет центра 220 кревета да је тренутно смештено 180 корисника, од тога 80 зависних, 50 полузависних и 50 независних, о којима брине 104 запослена радника.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потписао је Меморандум о сарадњи са aмбасадом Краљевине Норвешке у Србији и удружењем "Група 484", чиме је настављена сарадња на најважнијим инфраструктурним пројектима, у општинама које су биле погођене мигрантском кризом.

 Министар Ђорђевић захвалио je Краљевини Норвешкој, као једном од највећих билатералних донатора, на несебичној и континуираној подршци српском народу, која је настављена у време и након мигрантске кризе.

„Република Србија и министарство на чијем сам челу наставиће да пружа социјалну заштиту свој деци, а лично ћу уложити максималан напор да се свој деци обезбеди несметано школовање. Поносан сам што су партнери препознали наше залагање да омогућимо безбрижно детињство свој деци која живе и која тренутно бораве у Србији, а посебно ме радује да поред овог Меморандума постоји заједничка жеља наше две земље да сарадњу наставимо“, нагласио је министар Ђорђевић и додао да се Србија више пута показала као одговорна држава и као пример на који начин треба да се односи према мигрантима и мигрантској деци.

„Желимо да сва деца у Шиду и Сомбору имају боље услове за школовање, како деца са ових простора, тако и деца мигранти која похађају редовну наставу. Препознали смо одговорност локалних самоуправа Шида и Сомбора да прихвате мигранте раширених руку и њиховој деци омогуће даље школовање. У сарадњи са Групом 484, издвојили смо средства у износу око 30 милиона динара за реконструкцију објеката основних школа „Иво Лола Рибар" у насељу Шикара код Сомбора и "Сремски фронт" у насељу Моловин, као и за јавно осветљење пружног прелаза код насеља Вашица код Шида. Ово је још један у низу заједничких пројеката Министарства за рад и Амбасаде Норвешке, a наредне године, трудићемо се да сарађујемо са Министарством, за добробит свих грађана Србије, посебно оних најугроженијих“, истакао је амбасадор Крљевине Норвешке Њ.Е. Арне Бјернстад.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је правила наградне игре "Узми рачун и победи 2018 – први круг“, која има за циљ подизање свести грађана и привреде о значају сузбијања сиве економије и мотивацију за поштовање прописа и нагласио да ће наградни фонд за ову годину износити укупно 117,3 милиона динара.

„Влада Републике Србије иде корак даље и одлучила је да ове године увећа наградни фонд. Жели да мотивише грађане да се едукују о томе шта значи фискални рачун, наплата пореза, као и да увиде да и они имају корист од тога, а не само држава. У борби против сиве екомоније потребно је да сви узмемо учешће заједно, и држава и грађани, јер једино тако ће она бити ефикасна“, истакао је Ђорђевић и додао да је Влада Републике Србије, још у 2014. години, када је њен председник био Александар Вучић, поставила борбу против сиве економије као стратешки циљ, а да садашња Влада на челу са председницом Аном Брнабић успешно наставља истим путем.

Министар је подсетио да је Инспекторат за рад, при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ове године је отпочео акцију сузбијања рада на црно који представља велики пројекат и део је акције Владе Републике Србије.

„Пореска управа и Инспекторат за рад потписали су протокол о сарадњи у циљу ефикаснијег сузбијања сиве економије, а први резултати рада биће представљени на крају првог квартала 2018. године. Грађани могу коначно да виде да држава брине о њима, обезбеђујући им боље услове за сигурнију и лепшу будућност“, рекао је Ђорђевић и додао да сваком наплатом фискалног рачуна држава може изградити део новог пута, обновити неке установе, изградити вртић, школу јер је циљ Републике Србије да буде раме уз раме са најсавременијим државама Европске уније.

Наградна игра "Узми рачун и победи 2018 – први круг“ трајаће од 3. до 31. марта и у њој ће бити подељене бројне вредне награде у четири извлачења. Право да учествују имају све пунолетне особе са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије. Учесници у наградној игри потребно је да шаљу коверте које садрже најмање 10 фискалних рачуна или 10 потврда за плаћање картицом (слипова), издатих на територији Републике Србије, минималне вредности од 100 динара по фискалном рачуну, односно „слипу“, а који нису старији од 1. јануара 2018. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју у Суботишту, у општини  Пећинци и том приликом корисницима поклонио компјутер.

Министар Ђорђeвић је истакао да су осмеси деце најбољи показатељ да корисници уживају квалитетну услугу стручног тима и да ће ресорно Министарство наставити и у будућности да континуирано пружа подршку Установи, која пружа две велике социјалне услуге, Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју и Помоћ у кући за стара лица.

„Ресор, којим руководим, брине о свим категоријама грађанима наше земље и наставићемо да пружамо подршку установама за које смо надлежни, да унапређујемо пружање услуга и квалитет положаја корисника центара. Малишанима из дневног боравка потребно је комби возило за превоз  деце и особа са посебним потребама и Министарство ће учинити све, сходно својим могућностима, да им тo омогући, јер сва деца заслужују једнаке услове за срећно и здраво одрастање“, рекао је Ђорђевић и додао да ће Министарство пружити подршку Предшколској установи Пећинци за реализацију пројекта реконструкције тоалета у централној установи у Пећинцима, којом би тоалети били прилагођени потребама особа са инвалидитетом.

Председник општине Трбовић захвалио се Министарству на пружању подршке и навео да је Општина Пећинци социјално одговорна локална самоуправа која је изабрана за учешће у пројекту „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе, као и да је део програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома.

Догађају су присуствовали помоћник министра Биљана Барошевић, задужена за Сектор за заштиту особа са инвалидитетом и директорка Центра за социјални рад Пећинци Биљана Јовичић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у емисији “Бизнис монитор” на РТВ телевизији рекао је да је приоритет рада Министарства у 2018. години борба против сиве економије и едукација грађана о користима које имају од спречавања рада на црно.

Недавно сте изјавили да ће грађани моћи електронски да провере да ли их је послодавац пријавио и да ли редовно уплаћује порезе и доприносе. Како ће то у пракси да се осети?

У оквиру пројекта “Реци не раду на црно”, који смо покренули са Норвежанима израдиће се веб сајт преко којег ће грађани  моћи да простим уносом свог матичног броја провере да ли им послодавац уплаћује здравствено осигурање и да ли их је пријавио. Желимо да у цео систем буде укључен и централни регистар, а следећи корак јесте обједињавање свих регистара, а то је управо израда социјалних карата. Укрштањем података добијаћемо одмах информацију да неко није пријављен и да је потребно да реагујемо. Када се успостави овај начин провере, мислим да ће у Србији рад на црно бити само статистичка грешка.

Сива економија у Србији чини око 30 одсто БДП-а, дневно због тога губимо око 8 милиона евра. Како спречити да се то и даље у будућности дешава?

Мере које спроводе Министарство финансија, Пореска управа и Министарство рада у оквиру свог домена и измене и допуне закона већ показују своје резултате.

Мислим да мале фирме и занати, који се налазе најчешће у сивој зони, а потребно је да их регистурјемо, можемо да заштитимо тиме што ћемо им дати потпуне бенефиције кад су у питању порези и доприноси. Треба потпуно да их растеретимо јер та занимања треба да постоје, јер су корисна за наше грађане. Уколико ова занимања постоје легално корисник услуге имаће и гаранцију квалитета.

Нама се предузетници у емисији стално жале да су инспекцијске службе у Србији репресивне, а не превентивне. Како Ви гледате на тај њихов коментар?

Било каква казнена мера није казнена уколико нема неку репресивну позадину, а људи се управо највише плаше новчане казне. Ја сам поборник тога да не треба уводити веће новчане казне пошто пото, јер имамо доста фирми које ако казните онолико колико би требало фактички их терате у сиву зону и на рад на црно.

Ми желимо да едукујемо с једне стране послодавце, а с друге стране и саме раднике, да знају ко и шта добија или губи радом на црно и изван њега. Људи сами морају да размисле да ли је исплативо да раде у сивој зони или не чиме ће, уз изменаме и допунаме нормативно правних аката, омогућити растерећење привреде.

Да ли сте или нисте задовољни прошлогодишњим резултатима самозапошљавања људи који су били на евиденцији Националне службе?

Људи најчешће не знају шта све држава жели и може да им помогне. Имамо много њих који не знају да након завршетка факултета, уколико први пут отварају своју фирму имају разне олакшице. Сви заједнички, и медији и министарство и држава, морамо да радимо на едукацији људи о свему што је потребно да знају. Новац постоји, али држава нема довољно пројеката и идеја. То млади људи треба да знају.

Младе људе морамо да задржимо у својој земљи, поготово у фундаменталним наукама јер ти кадрови недостају у Србији. Морамо им дати већу плату него што имају у иностранству, и запослити их у средњим предузећима, јер покретање већ добро позиционираног предузећа на тржишту са таквим младим човеком, који је велики потенцијал, даје нови замајац, и проширење. Запошљавање нових младих људи показало се, код људи који су радили у Финској пројекат, да су сви после тога добили стални посао. Зашто онда да не копирамо неког где видимо да постоји успех и то сто посто.

Програм социјалног предузетништва се наставља. Како ће ваше министарство се прилагодити том националном програму?

Социјално предузетништво већ постоји, али није законски регулисано, а надамо се да ће бити у току ове године. Ми желимо тачно да уоквиримо правила по којим ће функционисати социјално предузетништво и да категорију становништва, која прима неки облик социјалне помоћи подстакнемо да ради.

Он је нагласио да није угрожена ни здравствена ситуација, како је навео, епидемиолози су рекли да је ситуација под контролом, а тако ће и остати.

"Ми ћемо са свим релевантним службама наставити да радимо да град Зајечар мирно функционише и да се што мање носи са последицама мигрантске кризе. Надам се да ћемо имати подршку и помоћ од Међународне заједнице, УНХЦР-а, хуманитарних организацијама", рекао је Вулин новинарима након састанка са градоначелником Зајечара и начелником зајечарског округа.

Вулин је рекао и да се не гради прихватни центар, те да мигранти неће остајати овде, само ће се гледати како да се убрзају одређене бирократске процедуре које су неопходне, а истакао је да се свакако проверава њихово здравствено стање и обезбеђује и лек и хлеб за "сваког невољника" који овуда прође.

Према његовим речима, води се рачуна да зајечарска важна манифестација- Гитаријада не буде угрожена приливом миграната, који, како је навео, и онако нису ту да остану у Зајечару, већ иду неким својим путем.

"На нама је да заштитимо наше становништво и обезбедимо све што је потребно да овај град нормално функционише, а он иначе добро функционише, ми само хоћемо да помогнемо, да обезбедимо више хигијене, људи који ће се бринути о томе, више хране, лекова, да никоме здравље не буде нарушено и да се апсолутно у том смислу ништа не промени", рекао је министар рада.

Он је истакао да Полицијска управа одлично ради свој посао и озбиљно се бори против кријумчарења тих људи, те да Србија своју границу није напустила и не дозвољава да се она прелази тек тако.

Вулин не очекује никакав нови велики талас миграната, а како је навео, према званичним последњим подацима УНХЦР-а, из Сирије је избегло нешто више од четири милиона људи а на граници између Турске и Сирије налази се око два милиона људи.

"То се дешава потпуно независно од нас. Кад се појача борба у Сирији, повећа се и број избеглица. Око 40.000 миграната се тренутно налази у Бугарској, према нашим подацима, који не морају бити тачни, не можемо тачно да знамо", рекао је Вулин.

Он је нагласио да се Србија неће ограђивати од света око себе.

"Бугарска је већ направила зид- и ништа. Према Турској имају већ такав зид и ништа. Србија је отворена, организована земља и не може да се заштити зидом. То није успевало у средњем, па неће ни у 21 веку. Зидом ћете људе само гурнути у руке кријумчара и криминалаца. Ми то не дамо. И све што се овако организујемо је да људи не треба да иду код кријумчара и да им плаћају и да гину по путевима", каже Вулин.

Како сматра, зид ће одмах направити криминалце са обе стране границе и ништа неће решити, а направиће проблем свима.

Вулин је додао да мора да се размишља о томе да долази зима и да је највећи број евентуалних повреда, па и смртних последица, био од промрзлина.

Градоначелник Зајечара Велимир Огњеновић и начелник зајечарског округа Владан Пауновић истакли су да су у разговору са министром Вулином направили конкретне договоре како ће се даље наступати у вези са проблемом миграната.

Вулин се захвалио АМСС, Паркинг сервису и Агенцији за безбедност саобраћаја што воде рачуна о деци из институција, односно што воде рачуна да деца чије детињство није лако и не протиче онако лепо као што би требало, могу да рачунају на подршку читаве заједнице и осете да их њихова Србија воли.

Према његовим речима, то је порука да се рачуна на њих и да с надамо да ће бити добри и успешни људи као и да ћемо учинити све да њихово детињство буде бар мало боље јер живот није биуо фер према њима.

Оцењујући да свако дете жели да се провоза бициклом да прође кроз парк, полигон да се игра, расте и напредује Вулин је навео да моли да усвоје и одређена знања и правила како би били застићени.

"Поред бицикла, кацига, прслука, добиће и могућност да науче да буду одговорни и сигурни у саобраћају"рекао је Вулин, додајући да би било добро да сви заједно научимо да нисмо довољно едуковани и безбедни у саобраћају".

Он је истакао да министарство нема форману одговорност за саобраћаја али да вооди рачуна о особама са инвалидитетом која возе и деци из институциија која су учесници у саобраћају.

Министар је навео да питање безбедности у саобраћају не може да реши само један сегмент већ да је потребно да у томе учествују и министарство просвете, саобраћаја, унутрашњих послова и локална самоуправа...

Он се захвалио АМСС-у што континуирано помаже и особама којима је помоћ потребна и што све ове године настављају са великом акцијом давања попуста за те борце.

Председник АМСС-а Мирко Бутулија рекао да АМСС и даље наставља са својим безбедносно-превентивним акцијама.

"Како је бицикл симбол детињства, мислим да деца која живе у отежаним условима у односу на своје вршњаке, заслужују такву радост".

Он је навео да је АМСС заједно са Паркинг сервисом, Агенцијом за безбедност саобраћаја и министарством омогућио но што је из његове надлежности.

"АМСС ће омогућити овој деци и оно што је посебно битно за нас а то су предавања о безбедности у саобраћају. Покушаћемо да доведемо и репрезентацију ученика АМСС из Србије који су освојили четврто место на Европском такмичењу како би у међувршњачком разговору покушали да пренесу штићеницима Завода своја искуства", рекао је Бутулија.

Он је навео да се нада да ће деца искористити и усвојити сва знања саобраћајне културе која су неопходна а која су се изгубила у предходним деценијама.

Директор Завода за васпитање деце и омладине Драган Роловић захвалио се на помоћи које ће како је рекао деци омогућити много већу безбедност. Он је рекао да је донација значајна јер је донела пуно радости малишанима.

Вулин је новинарима, након поделе пакетића малишанима са церебралном парализом, у београдском хотелу "Метропол", рекао да социјална давања за угрожене категорије становништва неће бити смањивана, јер је држава ту да брине о њима.
"Министарство је штедело на свему и уштедело од прошлог ребаланса 1,8 милијарди динара, али није штедело ниједан динар на било ком социјалном давању, праву и инвалиднини, на било којој борачкој надокнади... Нисмо штедели, тамо где не сме да се штеди, а то је на људима и мислим да је то велика ствар, па ћемо следећу годину наставити са потпуно истим приступом", рекао је Вулин.

Он је рекао да ће 2015. године бити донето неколико важних закона из области социјалне заштите, попут закона о социјалној заштити и о финансијској подршци породицама са децом.
"Ти закони довољно дуго трају да бисмо видели где се грешило и да то почнемо да исправљамо", рекао је Вулин и напоменуо да ће држава увек посебно бринути за особе са инвалидитетом и њихове породице.

Истичући да закони о социјалној заштити и о финансијској подршци породицама са децом суштински одређују права и начин спровођења одређених права, Вулин је изразио уверење да ће 2015. година бити управо у знаку тих закона.

На питање како се могу решити проблеми у области социјалне заштите када не постоје одговарајуће стратегије на нивоу градова, Вулин је рекао да је то ствар која ће морати да се уради, а да је Министарство спремно да помогне, иако је наведено питање у надлежност локалних самоуправа.
"Не постоје многе стратегије, али и постоје многе стратегије које напишемо, а не спроводимо их и не водимо рачуна шта смо заправо написали", оценио је Вулин.

Он је рекао и да се ради нова стратегија за борбу против насиља над децом, а покренута је и борба против принудног рада деце и проблема деце улице.

У том контексту, Вулин је навео да је основано више од 60 центара при центрима за социјални рад који се баве борбом против тих негативних појава у друштву.

Када је реч о додели данашњих пакетића, Вулин се захвалио хотелу "Метропол" који је обезбедио поклоне за више од 40 малишана са церебралном парализом, истичући да њиховим родитељима много више од пакетића значи брига, да нису невидљиви и да држава не окреће главу од њих.
"Држава је ту да брине и већина ове деце добија додатак за туђу негу и помоћ, а неки добијају и увећан додатак за туђу негу и помоћ. Оно што држава може, она и ради", рекао је Вулин.

Он је закључио да је увек суштински проблем у запошљавању и да ли особе са инвалидитетом, и када добију одговарајуће стручно знање, могу да добију посао, због чега ће инспекције и проверавати да ли се поштује Закон о запошљавању особа са инвалидитетом.

За малишане са церебралном парализом, осим што су добили пакетиће, у хотелу "Метропол" је обезбеђена дечија представа, а дружили су се и са Деда Мразом.