Претрага

Поводом недоумица грађана Србије, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом COVID–19, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у даљем тексту, објашњава све детаље и могуће ситуације у току ванредног стања (рад од куће, висина накнада, права родитеља који имају децу млађу од 12 година, права радника у самоизлоацији, плаћеном и неплаћеном одусуству, боловању...).

 

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ОД КУЋЕ

 

Апелујемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла које обављају дозвољава, запосленима организују рад од куће. Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, раде од куће имају право зараду, као и запослени који раде на свом радном месту. Једина разлика је што запослени који раде од куће, немају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени који долазе у пословне просторије послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин. 

Рад од куће није „плаћено одсуствоˮ већ организација рада у којој запослени своје радне обавезе извршава од куће и за то остварује зараду.

У случају када послодавац не може да организује рад од куће, дужан је да обезбеди све мере заштите безбедности и здравља на раду. 

 

Запослени родитељ са децом млађом од 12 година

 

На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенције ширења заразе COVID–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама (Препорука).

Препорука се, имајући у виду надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега односи на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе. 

Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца.

Према Препоруци, „послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или је другом родитељу установљена радна обавеза. За наведене запослене неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом који је послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленогˮ.

Међутим, у случајевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији. 

Послодавац треба да омогући  једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а уколико је процес рада послодаца такав да је немогуће организивати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.  

 

ОСВРТ НА ПОЈЕДИНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА И ПО ОСНОВУ РАДА

 

Запослени је у самоизолацији/карантину

 

Запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, имаја право на накнаду зараде.

 

Накнада зараде припада запосленом према Закону о здравственом осигурању, у случају када је запослени привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини.

 

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње.

 

Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа. 

 

Потврду о привременој спречености за рад, као и  дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих исту није могао да достави. 

 

Право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању, нема осигураник, ако је намерно спречавао оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример прекршај самоизолације/карантина). 

 

Накнада зараде, у случају самоизолације због здравственог надзора над заразном болешћу COVID-19 изазване вирусoм SARS-CoV-2 и мера ограничења кретања, односно мера кућне изолације, биће регулисана посебним актом Владе. Запослени је дужан да достави послодавцу решење надлежног органа о самоизолацији. 

 

Право на накнаду зараде имају запослени и лица која обављају самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у овом уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављју послови за који је закључен уговор).

 

Право запосленог који користи користи годишњи одмор

 

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Запослени за време коришћења годишњег одмора, односно колективног годишњег одмора код послодавца, има право на накнаду зараде, у висини просечне зараде остварене у претходних 12 месеци. 

  

Прекид рада, односно смањење обима рада до којег је дошло без кривице запосленог (члан 116. Закона о раду) 

 

Уколико послодавац има смањен обим посла  или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на тзв „принудни годишњи одморˮ у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом.

 

У наведеном случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде.

 

Колективним уговором или равилником о раду и уговором о раду може се утврдити и већи износ накнаде зараде од ове која је утврђена законом.

 

Прекида рада због наредбе надлежног државног органа/органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља 

 

Чланом 117. Закона о раду прописано је да  висина накнаде зараде за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, Законом о раду није утврђена. Иста се утврђује  и исплаћује у висини утврђеној колективним уговором/правилнком о раду и уговором о раду.

 

Запослени одсуствује са рада због болести или је на плаћеном одсуству 

(чл. 114. и 115. Закона  о раду)

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад и то најмање у висини 65% просечне зараде, односно у висини од 100% зараде запосленог у случају повреде на раду или професионалне болести. 

Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за случај  плаћеног одсуства: склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, добровољног давања крви и др.

 

Право на неплаћено одсуство (члан 78. Закона о раду) 

 

Послодавац у складу са Законом о раду, може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). 

Само на захтев запосленог, послодавац може да одобри право на неплаћено одсуство.

 

 

 

 

 Вишак запослених

 

Послодавац који отказује радни однос запосленом јер је технолошки вишак мора да води рачуна о томе да ли је у обавези да донесе програм решавања вишка запослених (члан 153. Закона о раду) као и да запосленима, које је утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду. Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду, запосленом исплати отпремнину (члан 158. став 1. Закона).

Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код којих послодавац није испоштовао одредбе закона.

Висина отпремнине утврђује се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, и  не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

 

Право запосленог на новчану накнаду за случај незапослености 

 

Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице које по основу уговора  обављало привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању. 

Новчана накнада припада од првог дана од дана престанка обавезног осигурања, ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. Незапосленом који поднесе захтев, по истеку рока од 30 дана, новчана накнада припада од дана подношења захтева.

Обезбеђивањем електронске пријаве на НСЗ, сва лица од 23. марта 2020. године, имају могућност да се пријаве електронски ради коришћења права на новчану накнаду у складу са законом.

 

http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl… 

 

 

Без обзира на ванредно стање, запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, које ће у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима предузети одговарајуће мере.

 

Контакт 

-   мејлови: inspekcija@minrzs.gov.rs  или kontrola@minrzs.gov.rs

-   телефонски број 0800 300 307 (бесплатан позив).

 

Поводом обележавања Недеље жена са инвалидитетом, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетили су Oпштину Рума.

 

Том приликом министар је посетио Спортски центар Рума у коме је, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, постављена електрична платформа и фиксна челична рампа, чиме је решен проблем приступачности овог објекта, који није био доступан особама са инвалидитетом 30 година. 

 

Обезбеђивањем несметаног приступа Спортској хали у Руми створени су услови за учешће свих грађана у спортским дешавањима и испуњени предуслови да се особе са инвалидитетом баве спортом, посебно жене које су доказале да не постоје препреке које не могу да превазиђу и које остварују изузетне резултате у многим спортским дисциплинама, истакао је том приликом министар Селаковић.

 

Министар је нагласио да само системским приступом стварамо Србију без баријера и исказао уверење да ће пример добре сарадње Министарства и Општине Рума следити и друге локалне самоуправе у Републици Србији. 

 

Министар Селаковић је са представницима Националне организције особа са инвалидитетом Србије и полазницима Академије за младе лидере са инвалидитетом обишао и куглану у којој младе спортисткиње и чланови Удружења параплегичара Срема тренирају стреличарство.

 

Након обиласка Спортског центра Рума, министар је на састанку са председницом Општине Рума, Александром Ћирић разговарао о конкретним активностима које Министарство и локална самоуправа у наредном периоду могу да реализују у партнерству како би побољшали услове живота становника ове општине, посебно особа са инвалидитетом.

 

Поред редовне подршке коју Министарство пружа организацијама особа са инвалидитетом из Руме и обезбеђивања средстава за постављање платформе у Спортској хали, у 2022. години обезбеђена су средства за постављање косе рампе на степеништу у Гимназији Стеван Пузић, као и за организовање различитих активности, попут радионица, спортско - рекреативних догађаја и слично.

 

Недеља жена са инвалидитетом обележава се од 2013. године, у периоду од 17. до 24. новембра, како би се јавности скренула пажња на положај жена са инвалидитетом у друштву и животне улоге које успешно обављају као мајке, спортисткиње, предузетнице и друго.

У оквиру Друштва у Фекетићу ради Центар за боравак деце и омладине са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и вртцих "Пинокио".

Корисници ту имају прилику да кроз креативне радионие искажу своју маштовитост, као и да се радно ангажују у стакленцу у коме се производи лековито и зачинаско биље, као и да ппохађају грнчарску и ткачку радионицу.

"Особе са посебним потребама су део нашег друштва и морамо да отворимо себе и своја срца и своју заједницу за све њих. Или ћемо се осећати као део заједнице и свако биће у земљи ће имати бар исту прилику да трага за својом срећом или нећемо бити добро друштво", рекао је министар.

Он је подвукао да Србија мора да покаже колико јој је стало до сваког грађанина.

Према његовим речима, Министарство рада ће наставити да помаже Друштву "Изида", које је на конкурсу Министарства већ добило 327.000 динара.

"Овде је велики број корисника, и треба да наставимо да помажемо и радимо заједно. Увек ме обрадује када видим да се спроводи радна терапија и да људи радом могу да промене свој положзај, да лече себе али и да помогну људима око себе", поручио је Вулин.

Он је подсетио да је Министарство покренуло покренуло можда и највећи конкурс у социјалној заштити од 2000. године и одвојило 400 милиона динара за трансферна средства локалним самоуправама за услуге у заједници.

Та средства ће, додао је, у наредних дана бити неколико дана бити расподељена.

"Од 125 општина које имају право да конкуришу, пријавило се 123 и очекујем да ће сви добити део срадстава и да ћемо моћи да кажемо да смо у целој Србији почели да усаглашавамо услуге у заједници, а то значи да неће бити скоро ниједне општине у којој неће бити помоћи друштва онима којима је помоћ најпотребнија и ја сам искрено поносан на то", казао је министар.

Он је додао да боравци и услуге попут оних у Фекетићу треба да постоје у свакој средини.

"Људска бића не треба да размишљају да ли живе у богатој или сиромашнијој општини већ одређени ниво њихових права мора да буде задовољен", рекао је Вулин.

Он је истакао да је на територији Војводине за домове који се баве децом без родитељксог старања или децом са посебним потребама ове године уложено више од 33 милиона динара.

Председница Удружења Јулија Пап казала је да су васпитачи, али и корисници пресрећни што је министар дошао у посету.

"Већ 12-13 година радимо и част нам је да у нашој кући угостимо министра Вулина, који најбоље зна нашу ситуацију", рекла је Пап.

Она је истакла да у општини Мали Иђош има око 120 домаћинстава које имају једног или више чланова са сметњама у развоју.

"Од тога овде повременио долази њих 52, док је 17 њих овде сваки дан који долазе на активности дневног боравка. Наши корисници су важни чланови друштва и треба да се старамо о њима и њиховим породицама", казала је она.

Председник општине Мали Иђош Марко Ровчанин захвалио је министру на посети, истичући да пред особама са посебним потребама не смемо да затврамо очи.

"Они су саставни део друштва, и морамо на сваки могући начин да покушамо да им обезбедимо сигурнију и срећнију будућност и сигуран сам да заједничким снагама и средствима можемо много да урадимо", рекао је он.

Начелник Севернобачког Управног округа Драги Вучковић казао је да је добра порука што Министарство увек позива цивилни сектор, људе који се баве категоријом лица са посебним потребама, да аплицирају на конкурсу, а да ће Министарство наставити да помаже тој деци у инклузији у наше друштво.

„Не можете некажњено мрзети ни Роме ни било кога другог. Не могу да разумем, поготово ако је ово писао Србин, да напише нешто против ромског народа са којим смо делили добро и зло вековима, који су били са нама увек и у тешким и у мање тешким временима, који и данас деле са нама исту земљу, који воле ову земљу. Не могу да разумем да неко пребије ромског дечака зато што је носио српску заставу. Не могу да разумем да се то одћути. Нисмо ћутали и нећемо ћутати. Као што не могу да разумем да, ако је Србин ово писао, да на срамоту српског народа стави кукасти крст, знак СС дивизија. Неко у његовој породици је стрељан од стране СС дивизија и неко у његовој породици је умро због идеологије кукастог крста. Не може Србин да стави нацистички симбол у Београду, не може Србин да шири нацистичку идеологију која је убијала његов народ“, рекао је Вулин.
„Влада Републике Србије ће увек оштро осуђивати и борити се против свих који шире мржњу. У нашем друштву има мржње и има нетолеранције, али то не сме да постане наша слика. Има је и када је у питању политика, има је и када су у питању људи који су другачији. Али то мора да буде мањина и српски народ то једноставно не сме и неће себи да дозволи. Ми смо, и када је била у питању мигрантска криза, показали своје најбоље лице зато што нисмо ширили мржњу, зато што нисмо дозволили да они који шире мржњу буду говорници читавог друштва. То нећемо дозволити ни када су Роми у питању, нећемо дозволити ни да се говори лоше о њима, нећемо дозволити да се мржња некажњено шири. Зато постоји држава и зато смо ми данас овде, и локална самоуправа и ресорно министарство, да покажемо колико нам је стало и да покажемо да се ово неће дешавати. Ово није лице Србије, ово није лице нашег народа. Мржња не сме и не може да буде лице Србије“, закључио је министар Вулин.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић учествовала је у раду 11. Међународног геронтолошког конгреса, где је истакла да су стари, њихов положај у друштву, квалитет живота и њихова права, међу приоритетима државе Србије. 

 

Најстарији у нашој популацији су најбољи и најјачи део нашег друштва, од којих можемо много да научимо и ми смо им захвални на знању и искуству, рекла је Кисић на Конгресу, који је окупио стручњаке из геронтологије и геријатрије из Србије и иностранства. 

 

„Најстарији су на много начина показали да су најодговорнији и најрационалнији део нашег друштва. Они су стварали и градили ову земљу и из тог разлога треба да им се одужимо“, указала је Кисић и додала да најстарији и након испуњена услова за пензију могу значајно да допринесу развоју земље.

 

Министарка Кисић је навела да је држава и у изазовним периодима увек тражила начин како да финансијски подржи најстарију популацију, кроз исплату једнократне помоћи и кроз повећање пензија.

 

„Предстоји нам повећање пензија за 9 одсто од 1. новембра, па за 12 одсто у јануару. То је нешто што се последњих година континуирано ради да би се обезбедила финансијска подршка пензионерима и побољшао квалитет њиховог живота“, рекла је Кисић.

 

Подршка државе се, према њеним речима, огледа и у развоју услуга у заједници, за шта се годишње јединицама локалне самоуправе опредељује 500 милиона динара у виду наменских трансфера. Једна од најраспрострањенијих услуга у локалним самоуправама је услуга помоћи у кући за старије, која је заступљена готово у свим јединицама локалне самоуправе у Србији, додала је Кисић. 

 

Проф. др Кисић је навела и да је знатно ојачан законски и стратешки оквир за побољшање положаја најстаријих и да је у току израда Стратегије о старости и старењу.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбеђује континуирану подршку предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом са циљем да особе са инвалидитетом и њихове породице имају квалитетније услове за живот, истакла је помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић приликом посете предузећу „NB TEX COMPANY” у Гроцкој.

 

Ово предузеће је једно од 60 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Републици Србији, у којима ради 1.542 запослена, од којих је  1.019 особа са инвалидитетом.

 

Барошевић је нагласила да је важно да се особама са инвалидитетом пружи могућност да покажу колико могу и да је врло значајно што им предузећа за професионалну рехабилитацију и запшљавање особа са инвалидитетом то и омогућавају.

 

„Важно је да заједно омогућимо све услове да особе са инвалидитетом буду једнаке, да имају иста права и могућности и да им будемо снажна подршка и ослонац на том путу“, истакла је Барошевић.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа финансијску подршку овим предузећима исплатом месечних субвенција зарада за запослене особе са инвалидитетом и доделом средстава за побољшање услова, рекла је Барошевић и додала да је за 2024. годину издвојено 705 милиона динара за подршку овим предузећима.

 

Ова предузећа су територијално распрострањена на подручју 25 локалних заједница (Ниш, Београд, Јагодина, Крагујевац, Нови Сад, Шабац, Ваљево, Суботица, Ковин, Панчево, Кикинда, Бор, Краљево, Трстеник, Аранђеловац, Севојно, Чачак, Пирот, Бачка Топола, Деч - Пећинци, Богатић, Зрењанин, Лесковац, Чајетина и Врање), а 19 предузећа послује са седиштем на територији АП Војводина у 8 локалних самоуправа (Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Панчево, Ковин, Деч-Пећинци и Бачка Топола).

 

У њима се производи више од 280 различитих производа и пружају разноврсне услуге, са тенденцијом раста предузећа која су своју делатност усмерила на услужни сектор (књиговодство и финансије, сортирање и паковање воћа и поврћа, зрнастих и прашкастих производа и остале робе широке потрошње, услуге шивења, хемијског чишћења, одржавања хигијене простора и друго).

 

Предузеће „NB TEX COMPANY” запошљава десет особа са инвалидитетом, који се оспосбљавају да буду оператери у текстилној доради. За подршку овом предузећу је до сада у овој години исплаћено нешто више од три милиона динара за субвенције зарада за особе са инвалидитетом.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је уручио кључеве аутомобила, марке „Фиат Типо“, председницима градова и општина који имају успостављене мобилне тимове за инклузију Рома и поручио да су Роми равноправни грађани Србије и да ће Влада Србије све учинити, у оквиру своје надлежности, да се они тако увек и осећају.

 

Министар Ђорђевић истакао је да грађани ромске популације заслужују више пажње и посвећености и да они морају да имају једнаке могућности као сви грађани Србије.

 

„Србија је земља у којој живи много нација и Влада Србије подједнако брине о свима, пружајући им једнака права и услове живота и рада. Поносни смо на чињеницу да представљамо прави пример међусобног функционисања народа, који могу да следе и друге земље. Желимо да Роми знају да држава чини све да им помогне како би и они могли, својим ангажовањем и вољом да буду део Србије и равноправно учествују у њеном развоју“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је захвалио ЕУ на донацији и подршци и истакао да ће њихово искуство, када је у питању брига о грађанима националних мањина, бити Србији од великог значаја.

 

Поред министра Ђорђевића, кључеве аутомобила уручио је и шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоран Лакићевић и генерални секретар СKГО Ђорђе Станичић.

 

Осим 30 аутомобила, за потребе мобилних тимова за инклузију Рома, локалним самоуправама, овом приликом уручено је и 30 лаптоп рачунара.

Прошле године је за наменске трансфере за 122 локалне самоуправе било издвојено 400 милиона динара, навео је Вулин новинарима након потписивања уговора и истакао да је ове године из буџета за ту сврху издвојено 700 милиона динара.

Вулин је рекао да нема оправдања ни за једну локалну самоуправу без обзира колико она била развијена или не, да не развија основне услуге у заједници.

"Држава Србија је обезбедила новац за то. У оној мери у којој смо напреднији, у оној мери у којој зарађујемо више одмах се то осети у социјалним категоријама, одмах се то осети према онима којима је помоћ потребна", рекао је он у Палати Србија где је потписао уговоре.

Како је рекао, намера је да се у Србији развије такав систем социјалне заштите у којем бар минимум социјалне заштите мора да постоји у свакој локалној самоуправи, без обзира не њену развијеност.

Све локалне самоуправе од прошле године могу да рачунају на тачно одређена средства, рекао је Вулин и, поновивши да је прошле године издвојено 400, а ове године 700 милиона динара, изразио наду да ће следеће године бити издвојена и већа средства.

"Како нам боље иде тако ће социјална заштита да се развија и политика ове владе и премијера Александра Вучића је да нема умањивања социјалних права, већ само може да буде повећања", нагласио је Вулин.

Како је речено, наменски трансфери намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић уручио је данас у манастиру Свети Прохор Пчињски, 53 борачке споменице борцима, ратним војним инвалидима и породицама палих са територије општина Бујановац, Прешево и Трговиште.

 

Селаковић је истакао да му је велика част што данас са владиком врањским Пахомијем у манастиру Светог Прохора Пчињског присуствује уручењу борачких споменица за 53 борца.

 

“То су наши вредни синови који су се на позив отаџбине у периоду од 1990. до 1999. године одазвали, обукли униформу и стали у одбрану Србије и српског народа", рекао је министар.

 

Он је истакао да се овим чином наставља акција уручења борачких споменица, пошто је, "право на борачку споменицу једно од права које наши регистровани борци, породице палих бораца и ратни војни инвалиди имају на основу закона који је почео да се примењује од 2021. године".

 

Како је рекао, данашњи догађај је још једна прилика за промоцију новог својства борачке легитимације, као картице, која у читавом низу компанија пружа погодности при куповини робе.

 

“У овом светом месту су почињале и завршавале се многе ослободилачке акције српских добровољаца четника и комита који су одлазили у јужне крајеве да браћи помогну у борби против окупатора", истакао је министар.

 

Он је позвао грађане који су били борци у бериоду од 1990. до 1999. године а ниси у складу са законом утврдили борачки статус, да у својим локалним самоуправама, уз неопходну документацију започну утврђивање статуса и тиме стекну борачку легитимацију, како би стекли право на велики број погодности и добијање борачке споменице.

 

Извор: Танјуг