Претрага

На трибини је емитован документарни филм о догађајима на Кошарама, који је реализован у продукцији Радио Телевизије Србије и Застава филма. После емитовања филма уследила су обраћања професора са Факултета безбедности из Београда - Душка Томића, команданта операције „Кошаре“ - Љубинка Ђурковића, учесника борбе на Кошарама - Војислава Вукашиновића и старијег водника Прве класе, припадника Петог батаљона Војне полиције - Златка Солунца.
Организатор трибине је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Битка на Кошарама била је битка између припадника Војске Југославије и шиптарских терориста из такозване Ослободилачке војске Косова. Битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници Србије (тадашње СР Југославије) и Албаније, између 9. априла и 10. јуна 1999. године, током НАТО агресије на Србију. Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. После тешких борби, Војска Југославије успела је да порази нападаче и да спречи њихов улазак на КиМ. Припадници Ослободилачке војске Косова успели су да заузму караулу Кошаре због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника Војске Југославије на том подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу, упркос подршци коју су имали. Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију под називом „Аустријска искуства у вези са Уредбом 883 ЕУ и Поглавље 2 (слобода кретања радне снаге у ЕУ) у процесу придруживања Републике Србије Европској унији“.

Министар Ђорђевић изјавио је да Србија, обзиром да је у процесу прикључења Европској унији активно ради на решавању два изазова, а то су односи на усклађивање националног законодавства који се односи на слободу кретања радника са правним тековинама ЕУ и утврђивање правог начина за транзициони период који представља услов за нове државе чланице.

Ђорђевић је истакао да ће искуство Аустрије, са којом Република Србија има одличну сарадњу и квалитетне партнерске односе бити од изузетног значаја и помоћи да се тренутни оквир политика у области слободе кретања радника приближи стандардима Европске уније.

„Република Србија брине о заштити својих држављана који раде у иностранству, али и грађанима из иностранства који су на привременом раду у нашој земљи. У складу са тим Србија примењује 28 Споразума о социјалном осигурању, а у процесу је и поступак ратификације Споразума о социјалном осигурању са Руском Федерацијом. Потписана су три билатерална споразума у области запошљавања са Белорусијом, Босном и Херцеговином и Словенијом“, рекао је Ђорђевић и додао да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потписало два меморанадума о сарадњи са Словачком и Мађарском, а у току су преговори са Русијом, Државом Катар као и да је у плану почетак преговора са Малтом“, рекао Ђорђевић.

Ђорђевић је захвалио претходном амбасадору Аустрије Јоханесу Ајгнеру на залагању и пруженој подршци Србији на њеном европском путу у нади да ће се та сарадња и подршка наставити и у будућности са новопостављеним амбасадором Њ.Е. Николасом Лутеротијем.

Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић отворила је семинар „Примена и планирање спортско рекреативних активности са учесницима особама са инвалидитетом“ у Новом Саду, где је истакла да је овај семинар веома важан јер утиче на подизање свести и стварање механизама за бољу укљученост особа са инвалидитетом у спорт.

„Част ми је да смо данас у Новом Саду, мом родном граду, који на челу са градоначелником Милошем Вучевићем и његовим тимом, улаже велики напор у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом, и представља светао пример једнаког, приступачног и равноправног друштва“, рекла је Биљана Барошевић.

Барошевић је навела да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на челу са проф. др Даријом Кисић Тепавчевић, пружа континуирану подршку савезима и удружењима који окупљају особе са инвалидитетом.

Према речима помоћнице министра, Министарство у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије, реализује кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” у оквиру које промовише остварене резултате који за циљ имају унапређење положаја особа са инвалидитетом, као што су постављање рампи на објектима јавне намене, реконструкције и опремања објеката за особе са инвалидитетом, обележавање значајних датума инвалидског покрета и слично. 

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће и у наредном периоду пружати подршку удружењима особа са инвалидитетом и на тај начин заједнички радити на стварању једнаких могућности за све грађане Србије“, поручила је Барошевић. 

Семинар је организовао Стонотениски клуб особа са инвалидитетом „Тврђава 021“ чији рад карактерише посвећеност и труд у реализацији конкретних активности намењених особама са инвалидитетом, а освојене медаље доказ су да мотивација и истрајности представљају предуслов за успех, навела је Барошевић. 

„Ускоро креће адаптација борачког дома у Нишкој бањи“, најавила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски приликом посете Граду Нишу.

Она је навела да ће борачки дом бити прилика да се борци, кроз различите програме, друже и рехабилитују и истакла да ће тај дом бити више од меморијалног центра.

„Биће место окупљања и формирања програма међугенерацијске сарадње и солидарности. Ту ће наши најмлађи учити како се чува мир, како се воли отаџбина и шта се дешавало на Кошарама, Паштрику и на свим другим местима где је било неопходно бранити земљу“, нагласила је министар.

Она је подсетила и да Министарство, сваког месеца, издваја 50 милиона динара за борачко – инвалидску заштиту у Нишу и најавила да ће у наредном периоду бити уручене  борачке споменице и борцима инвалидима. 

Ђурђевић Стаменковски је са Нишлијама поделила и вест, да је у 2025. години Министарство овом граду исплатило 1.600.000.000 динара за новорођену децу у оквиру права родитељски додатак.

„Надамо се да ће у 2026. години та средства бити још већа, јер верујемо да су та пронаталитетна давања, која имају за циљ да нас избаве из демографске зиме, најбоља национална давања и национални приоритети“, нагласила је.
Она је најавила да ће Министарство у наредном периоду инвестирати и у изградњу инклузивних игралишта у свим општинама града Ниша, у различите инфрастурктурне пројекте, у циљу реконструкције, обнове и адаптације делова установа социјалне заштите. Такође, истакла је и да ће се обезбедити куповина наменског возила које ће бити приступачно особама са инвалидитетом, као и да ће се уложити средства за реновирање лифта, на градском базену, како би базен био приступачан и особама са инвалидитетом.

Разговарано је и о унапређењу услуга у заједници, са посебним акцентом на Саветовалишту за рани развој. 
„Желимо да Ниш ради, напредује и буде нови град на старим, добрим, историјским темељима“, закључила је Ђурђевић Стаменковски.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Kанцеларијом за управљање јавним улагањима ове године почеће са реконструкцијом седам установа у систему социјалне заштите, и то у Алексинцу, Београду, Kрагујевцу, Панчеву, Параћину и Сомбору, за шта је издвојено више од милијарду динара. 

Према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, Дом за смештај одраслих лица – Kулина, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине – Звечанска, Завод за збрињавање одраслих лица "Мале Пчелице" Kрагујевац, Центар за социјални рад Kрагујевац, Геронтолошки центар Панчево, Центар за социјални рад Параћин и Центар за социјални рад Сомбор биће реновирани по светским стандардима и прилагођени у потпуности потребама корисника и запослених у овим установама.

“Брига о осетљивим категоријама становника је приоритет Владе Републике Србије, а како би они који су корисници у систему социјалне заштите имали најбољу могућу услугу од стране запослених у систему социјалне заштите кренули смо у реконструкцију објеката. Веома је важно да они буду безбедни и уређени тако да задовољавају све критеријуме који су прописани. Нико од грађана тамо не долази зато што воли, већ зато што мора, а ми смо у обавези да им максимално олакшамо”, истакао је министар.

Ђорђевић је додао да ће се са оваквом праксом наставити и у наредним годинама, као и да је у току припрема планова реконструкција за 2021. годину.

У претходне три године ресор којим руководи министар Зоран Ђорђевић и Kанцеларија на чијем је челу директор Марко Благојевић, успешно су реконструисали 22 установе у систему социјалне заштите, отпочели реконструкцију седам објеката као и изградњу потпуно новог Дневног боравка за децу, младе и одрасле са интелектуалним тешкоћама у Лазаревцу.

“Од 2017. године закључно са 2019. годином успели смо да реконструишемо 22 објекта у систему социјалне заштите за шта је издвојено близу милијарду динара. Потписани су уговори  и у току су радови на реконструкцији  Дома за децу и омладину ометену у развоју Ветерник, Специјалне установе за лица ометена у развоју "Гвозден Јованчићевић" Велики Поповац, Геронтолошког центра Суботица  - Дом за одрасла лица и Геронтолошког центра Суботица -Дом Дудова шума су у току, за шта је опредељено 1,5 милијарда динара, док су набавке у току за реконструкцију Геронтолошког центра Београд - Дом Kарабурма, Геронтолошког центра Нови Сад  и Дома за децу "Kолевка" Суботица, у вредности већој од 1,7 милијарди”, рекао је Благојевић и додао да је инфраструктура у систему социјалне заштите дуго била запостављена и да је велика ствар то што данас Република Србија може себи да приушти да значајним улагањима обезбеди неупоредиво боље услове за смештај и негу онима који чине можда најрањивији део популације у нашој земљи.

Србија је међу малим бројем земаља која је жртве трговине људима препознала као кориснике система социјалне заштите, изјавила је данас државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић на отварању онлајн Националног конгреса о трговини људима „Не у мојој смени“.

Божовић је истакла да је јасно навођење жртава трговине људима као корисника система први корак у институционализацији препознавања и заштите жртава трговине људима, којим држава преузима кључне обавезе у идентификацији и подршци жртвама трговине људима. 

Међу бројним активностима државе, како је додала Божовић, кроз активности Савета за борбу против трговине људима, оснивање и рад Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима и измене законских прописа, основан је и Центар за заштиту жртава трговине људима. 

„Оваквом оријентацијом државе дошло је до промене претходног начина идентификације и организације подршке жртвама, где су кључну улогу имале невладине организације. Оне су и данас изузетно важни актери у раном препознавању деце, младих и одраслих који су у ризику или су већ постали жртве трговине људима, и обезбеђивању потребне директне подршке и помоћи“, нагласила је Божовић. 

Државна секретарка је истакла да су рано откривање жртава, прикупљање почетних информација о ризику за конкретне особе и њихова размена са Центром за заштиту жртава трговине људима први и изузетно значајан корак сарадње и заједничког рада невладиних организација и државних институција. 

Како је навела, само заједничким радом на пружању подршке жртвама и стварањем друштвеног контекста који подржава остваривање њихових људских права и заштиту у складу са демократским приниципима и међународним конвенцијама, жртвама се може обезбедити опоравак и достојанствен живот. 

Основни циљ Конкгреса је јачање капацитета и способности омладинских организација и организација за младе у Србији за веће учешће у борби против трговине људима и унапређење заштите младих од трговине људима. 

Божовић је навела да трговина људима у Србији погађа значајан број младих и да, према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, међу идентификованим жртвама трговине људима у Србији деца и млади чине око 50 одсто жртава сваке године.

„Нећемо дозволити било коме да заустави даљи развој компанија које послују у Србији и прилив нових инвестиција“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, након обиласка јаме рудника „Чукару Пеки“ у Бору, компаније Зиђин Мајнинг.

Ђурђевић Стаменковски је нагласила да су рудари покретачка снага, ослонац и темељ, не само српско - кинеске економске сарадње, већ и економског развоја читаве наше земље. 

„Овде смо да упознамо оне који раде за нашу земљу, испод земље. Наши рудари су инспирација за све нас, они су увек били симбол рада и труда и њихово пожртвовање у свима нама, изазива посебну емоцију“, поручила је министар.

Како је навела, компанија „Зиђин Мајнинг“ упошљава 1380 радника из Бора и околине, поштујући све мере заштите безбедности и здравља на раду свих запослених. 

„Од 2012. до 2025. године  незапосленост у Бору је мања за преко 61 одсто, односно 4000 радника је више запослено сада него 2012. захваљујући овој компанији. Бор ради, Бор се гради и то је визија српско – кинеских односа“, истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да је Кина највећи инвеститор у Србији и да кинеске компаније примењују и мере заштите животне средине, што је од кључног значаја у рударској индустрији.

Министар је навела да је у плану и отварање нове зоне, која би додатно запослила око 600 радника из Бора и околних места. 

„Веома нам је значајно што кинеске компаније поштују и равноправност, трудећи се да запошљавају и жене, а оно што је за нас значајно је да је у компанији трећина запослених млађих од 30 година“, нагласила је.

Ђурђевић Стаменковски је након обиласка јаме рудника, у Бору, обишла и компанију Зиђинг Копер.

У оквиру кампање “Инклузивна Србија“, коју спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на Звездари је почела изградња првог инклузивног игралишта под називом „Звездара без баријера, Булбудер без баријера“. Радове на изградњи игралишта које се налази на углу Крфске и Мариборске улице обишли су помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, председник ГО Звездара Владан Јеремић и председник Удружења слепих и слабовидих особа и других социјалних група „Гледамо срцем“ Бобан Величковић.

Барошевић је истакла да је игралиште на Звездари пето инклузивно игралиште које је у Београду изграђено  у оквиру кампање “Инклузивна Србија“.

Барошевић је подсетила да је највеће игралиште намењено деци особама са инвалидитетом изграђено у Овчи, у општини Палилула, као и да су инклузивна игралишта добиле и општине Земун, Савски Венац и Чукарица.

"У наредном периоду у плану је изградња још једног, које ће се налазити на општини Врачар“, рекла је Барошевић и додала да је Министарство, подршком разним активностима и реализацијом многобројних пројеката, огромна подршка особама са инвалидитетом и да је изградња инклузивних игралишта битан део те подршке. 

Помоћница министра је истакла њихов значај у циљу промоције једнаких могућности за децу са инвалидитетом, како би на једнакој и равноправној основи била укључена у игру и забаву са другом децом. 

"Континуираним радом и огромном подршком за овакве пројекте стварамо друштво које прихвата различитости и стварамо инклузивну Србију", поручила је Барошевић и указала да је изградња инклузивних игралишта резултат разговора са суграђанима који су изразили потребу за садржајима који ће бити приступачни особама са инвалидитетом.

Председник Градске општине Звездара Владан Јеремић истакао је да је општина партнер Министарства у реализацији овог пројекта које за циљ има стварање Звездаре без баријера.

Он је додао да му је драго што ће Звзедара ускоро добити прво инклузивно игралиште које целокупним дизајном и карактеристикама ствара једнаке могућности да свако дете буде укључено у игру без обзира на своје способности или личне карактеристике и да је нарочито важно што ће деца са сметњама у развоју и са инвалидитетом моћи више времена да проводе на отвореном, у простору који је прилагођен њиховим потребама.

Државни секретар Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је данас у име Владе Републике Србије церемонију полагања венаца и одавања почасти у месту Каленица код Штипа поводом 108. годишњице битке на Брегалници. 

Венци су положени на месту некадашње спомен-костурнице са сахрањеним посмртним остацима 6.000 српских ратника палим у Брегалничкој бици.  

Венце су, такође, положили и амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, изасланик Одбране Војске Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов, представници Општине Штип, удружења Срба у Републици Северној Македонији за неговање традиција и грађани

Организатори државне церемоније су Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Почаст је одата и у Спомен капели Доње Карасларе код Велеса, у чијој се крипти налазе посмртни  остаци  палих ратника из балканских и Првог светског рата.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна ‒ 9. јула  1913. године. Бугарска је, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, 30. јуна 1913. године, без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. 

Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута надмоћнијих Бугара.

Захваљујухци донацији компаније Јапан Тобако Интернешнал (ЈТИ) замењен је и реновиран део инвентара, потпуно је реконструисано пет тоалета, а набављен је и материјал за неуропсихолошку рехабилитацију дементних особа.

"У дом на Крабурми уложено је три милиона динара и још 30.000 евра је уложено у различите дневне боравке на територији Београда, а то је само део донација ЈТИ", рекао је Вулин додајући да је прошле године више од 86 милиона динара за те намене дошло управо из оваквих и сличних донација.

Министар је захвалио компанији ЈТИ наводећи да је реч о социјално одговорној компанији, четвртој по висини уплаћеног пореза у наш буџет и једном од наших најважнијих привредних субјеката.

Он је изразио наду да ћемо ове године успети да окупимо још већу донаторску заједницу и да више ванбуџетских средстава буде утрошено у побољшање квалитета живота корисника, јер је, како је истакао, социјално одговоран посао потребан овој земљи.

Министар је апеловао на све послодавце, на све који могу да одвоје део средстава да учине нешто добро за своју заједницу.

"Сви заједно можемо да мењамо свет и то на боље. Држава улаже и домове овог типа. Можемо да се похвалимо и тиме да смо прошлу годину завршили са највећом количином уложеног новца у институције социјалне заштите од 2000. године", рекао је Вулин.

Он је истакао да држава никада није више улагала, те да је планирано да се заврши процес линценцирања и изједначавања квалитета услуга у свим домовима.

Директор корпоративних послова и комуникација компаније ЈТИ за западни Балкан Горан Пекез рекао је да је брига о старима неодвојив део бриге о локалној заједници, подсетивши да је осим стационара на Карабурми та компанија помогла реконструкцију дневних центара на Врачару и у Новом Београду.

"Наставићемо са овим активностима и убудуће", рекао је Пекез додајући да се нада да ће и остале компаније следити њихов пример.

Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић изјавила је да је из ове донације 2,2 милиона динара уложено у адаптацију мокрих чворова, а остало у ангажовање уметника различитих профила.

Како је рекла, захваљујући уметницима који су се одрекли својих хонорара, додатно су завршени још неки послови, попут кречења и набавке столица и трпезаријских столова.