Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана детета, обишао је Установу за децу и младе „Сремчица“, где је заједно са својим најближим сарадницима и корисницима установе учествовао у спремању недељног ручка.

Министар Ђорђевић рекао је да би деца и млади из установе „Сремчица“ требало да имају још боље услове живота, а Министарство ће се трудити да им то и обезбеди како би им боравак и одрастање у овој установи били лепши.

„Срећа и осмех ове деце, која пружају несебичну љубав сваком човеку који их посети, је нешто за шта се Влада Србије активно залаже. Обећали смо три ствари и њих полако, али сигурно остварујемо, а то су прикључење установе на даљински систем грејања, односно на градску мрежу, уређење дворишта и асфалтирање свих стаза и игралишта у склопу ове установе, али нећемо ту стати“, рекао је министар.

Директорка Установе за децу и младе „Сремчица“ Марина Видојевић захвалила је министру и целом његовом тиму на посети и подршци истакавши да се у овој установи све мења на боље и да има још доста планова како би се додатно унапредили услови живота свих њених корисника.

У спремању недељног ручка поред министра Ђорђевића учествовали су и државни секретари Ненад Нерић и Стана Божовић, в.д. помоћника министра у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту Сузана Мишић и в.д помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић. Дружењу су присуствовали и наши најстарији грађани из Дома за старе „Вождовац“.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на Округлом столу „Ка даљем унапређењу положаја и заштите деце избеглица, миграната и тражилаца азила без пратње - позив на акцију“ где је поручио да је Србија показала прави начин управљања мигрантском кризом и додао да ће ту одговорну политику наставити да води у наредном периоду.

Министар Ђорђевић рекао је да је Република Србија као транзитна земља, уложила много напора, као и људских и финансијских ресурса у управљању избегличко - мигрантском кризом.

„Док су друге државе затварале своје границе за мигранте, Србија је показала велику одговорност. На то сви заједно можемо и треба да будемо поносни, а посебно на хумани приступ грађана наше земље према свим избеглицама и мигрантима који долазе са Блиског истока, из Азије и Африке“, рекао је Ђорђевић.

Министар Ђорђевић истакао је да нико од миграната није напуштао својевољно своју домовину, већ да су на тај корак били принуђени тражећи бољу будућност. Он је рекао да Србија посебну пажњу посвећује бризи о малолетним мигрантима којих, како каже, тренутно у Србији има око 500.

„Србија је учинили све што је у њеној моћи да деци врати њихова права на образовање, здравствену и социјалну заштиту. Као држава трудићемо се да им омогућимо оно најважније, а то је безбрижно детињство, које им је неко одузео, а на које свако од њих има право“, рекао је Ђорђевић.

Министар је нагласио да велику захвалност у управљању мигрантском кризом Србија дугује и Европској унији, UNHCR - u и UNICEF - u и додао да верује да ће се заједничким радом и трудом свих институција још успешније реализовати пројекти који су у плану.

Карокс Писхван из Ирака, који је одлучио да остане у Србији рекао је да је веома захвалан на свему што је наша држава учинила за њега. Како каже, ни у једној земљи се није осећао лепо и заштићено као у Србији, те је зато и тражио азил, који је и добио.

„Овде сам успео да завршим основну школу и упишем се у средњу. Срби су веома пријатан народ, који увек хоће да пружи помоћ и стварно никада нисам срео тако добре људе“, рекао је Писхван.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић председавао је седницом Социјално - економског савета у Влади Србије, на којој није био постигнут кворум, те је време искоришћено за разговор о Стратегији економског развоја Србије до 2050. године, реформама образовног и привредног система, као и о заустављaњу миграција младих.

Једна од тема о којој се разговарало на седници био је Закон о агенцијском запошљавању, за коју Ђорђевић напоменуо да ова област треба што краћем временском року да буде регулисана. 

„Закон је прошао све потребне процедуре и сматрамо да је спреман да са, закључком од прошле седнице СЕС-а и са свим прибављеним мишљењем, буде упућена Влади РС.  Очекујем да ће се у наредном периоду Закон наћи у Скупштинској процедури“, рекао је министар.

Овом приликом саговорници су разговарали и о усклађивању образовног и привредног система, како би се млади школовали у складу са потребама тржишта рада, ради лакшег проналажења посла и позиционирања међу конкуренцијом.

„Желимо да задржимо младе људе да остану и раде у својој земљи. Унапређенијим образовањем омогућићемо младима да лакше дођу до посла за који су се школовали“, рекао је Ђорђевић и додао де ће се тиме привући и страни држављани да дођу и раде у нашој земљи и тако утичу на стварање модерније и економски стабилније Србије.

Поред наведеног, на седници је било речи и о Предлогу закона о дуалном образовању у високом школству.

Председник Уније послодаваца Србије и члан СЕС-а Милош Ненезић подржао је предлог Координационог тела за спречавање економске миграције, за доношење Стратегија економског развоја Србије до 2050. године веома важна, и истакао да је она веома важна, јер одлучује о будућности Србије.

Такође, имајући у виду планирану посету председника Француске Емануела Макрона, министар је истакао да је то прилика да се потпише Споразум о сарадњи са француским СЕС-ом који има традицију од 80 година и 233 члана.

ИЗВЕШТАЈ
О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ
О НАЦРТУ ЗАКОНА О УСЛОВИМА ЗА УПУЋИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ПРИВРЕМЕНИ РАД У ИНОСТРАНСТВО И ЊИХОВОЈ ЗАШТИТИ

Одбор за привреду и финансије је, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на седници одржаној дана 05. јуна 2015. године утврдио Програм јавне расправе о Нацрту закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити (у даљем тексту: Нацрт закона).
Јавна расправа о Нацрту закона спроведена је у периоду од 11. јуна до 30. јуна 2015. године, а текст Нацрта закона био je постављен на интернет страници Министарства за рад, запошљавање и социјалне политике и на порталу е-управе. У току јавне расправе примедбе, предлози и сугестије заинетересована лица достављала су путем поште на адресу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Немањина 22-26 или путем електронске поште на адресу: javnarasprava.rad@minrzs.gov.rs.

У току јавне расправе одржана су три округла стола, и то:
- 15. јуна 2015. године у Нишу, у просторијама Регионалне привредне коморе Ниша, Добричка 2;
- 17. јуна 2015. године у Новом Саду, у просторијама Привредне коморе Војводине, Хајдук Вељкова 11;
- 19. јуна 2015. године у Београду, у Привредној комори Србије, Сала 1, Ресавска 13-15.

На организованим округлим столовима, поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, присуствовали су представници Министарства спољних послова, Министарства здравља, Републичког фонда за задравствено осигурање, Савеза самосталних синдиката Србије, УГС „Независност”, Општег удружења малих привредника и занатлија, Националне службе за запошљавање, Удружених синдиката Србије „Слога”, Француско-српске привредне коморе, Синдиката грађевинарства и ИГМ Србије, Самостални сидиката запослених у банкама, Грађевинске коморе Србије, Индустријски синдикат Србије, представници послодаваца (Енерготехника, Југоимпекс, Енергомонтажа, Haineken Србија, Консинг групе, Монт-Р, Енергопројект-нискоградња, Енергопројект холдинг, Инвест-импорт, ГП Планум, НИС, Страбаг, WIG, Делта Аграр, Сименс и др.) и представници организација (Фондација Центар за демократију, агенција „Мирна кућа”, омладинских задруга и др.)

На организованим округлим столовима представници министарстава, социјалних партнера и других институција и послодавци поздравили су доношење новог закона којим се на савремен начин регулише питање упућивања запослених на привремени рад у иностранство. Највише пажње привукао је нов концепт обавештавања надлежног министарства, увођење контакт особе и основа за упућивање и период упућивања. Такође, дати су директни одговори на питања у вези са обавезама послодаваца, правима запослених и процедурама за обавештавање надлежног министарства.

У јавној расправи узели су учешће путем достављања примедби, предлога и сугестија Савет страних инвеститора, Нафтна индустрија Србије и Грађевинска комора. Савет страних инвеститора поздравио је напредак који Нацрт закона доприноси у побољшању регулаторног оквира у области заштите запослених на привременом раду у иностранству, док су се њихови предлози пре свега односили на прецизирање појединих законских решења и термина, продужење периода упућивања, брисање обавезе достављања уверења Централног регистра и објављивања података о упућивању на сајту министарства. Нафтна индустрија Србије дала је сугестије у правцу продужења периода упућивања, прецизирања појединих одредби и укидање објављивања података о упућивању на сајту министарства. Грађевинска комора Србије, између осталог, предложила је проширење основа за упућивање, продужење периода упућивања, као прецизирање услова повратка запосленог пре истека периода упућивања.
Предлози и сугестије са јавне расправе који су били усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и који су у духу концепта на којима се исти заснива, уграђени су у текст Нацрта закона.

„Унапређење бриге о мигрантима и обезбеђивање квалитетнијих услова боравка и њихове заштите у Србији су приоритети рада Министарства када је у питању управљање мигрантском кризом“, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић након састанка са шефицом представништва Високог комесаријата Организације уједињених нација за избеглице у Србији (UNHCR) Франческом Бонели.

Како је министарка навела, подршка „UNHCR-а“, који је дугогодишњи партнер Министарства је од великог значаја и због тога је неопходно да се та сарадња континуирано и додатно унапређује.

„У наредном периоду акценат сарадње биће на наставку пружања подршке установама социјалне заштите у виду додатне старатељске заштите, стручне подршке у раду са децом и малолетницима без пратње у контексту мешовитих миграционих токова и интеграције лица која су добила међународну заштиту у Републици Србији“, навела је Кисић Тепавчевић.

Шефица представништва UNHCR-а Франческа Бонели захвалила је министарки на конструктивном дијалогу и изразила уверење да ће се сарадња са Министарством кретати узлазном путањом.

Министарка проф. др Кисић Тепавчевић састала се и са шефицом канцеларије Међународне организације за миграције у Србији (IOM) Лидијом Марковић са којом је разговарала о сарадњи у оквиру пројекта „Подршка ЕУ у управљању миграцијама у Србији – Унапређење прихватних капацитета, услуга социјалне заштите и приступа образовању“ (Специјална мера 6) који представља кључни аспект подршке систему социјалне заштите у раду са мигрантском популацијом у којем учествује 20 установа социјалне заштите у 17 општина у Републици Србији.

На састанку је истакнуто да ће заштита деце и других рањивих категорија избеглица и миграната у оквирима система социјалне заштите у наставку сарадње бити област којој се посвећује додатна пажња имајући у виду и да је оваква подршка у директној вези са испуњавањем мерила из Акционог плана за Преговарачка поглавља 23 - правосуђе и основна права и 24 - правда, слобода и безбедност у процесу приступања Србије ЕУ.

Шефица канцеларије IOM-а Лидија Марковић истакла је да би обезбеђивању квалитетније бриге о мигрантима који бораве у Србији допринело усавршавање запослених за раднике у систему социјалне заштите кроз тренинге и обуке за рад са овом специфичном популацијом.

На састанку је договорено да се заједнички настави рад на спровођењу пројеката у циљу обезбеђивања подршке систему социјалне заштите у раду са избегличком/мигрантском популацијом, са посебним акцентом на заштити и бризи о деци, малолетницима без пратње родитеља или старатеља, затим жртвама трговине људима, жртвама сексуалног, породичног, родно заснованог и других облика насиља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је на скупу антифашиста Балкана „Балкан-зона мира, разумевања и договора“ да је јако важно што постоји антифашистички покрет у свету и што тај покрет подиже глас против неправде и деструкције.

„Антифашисти Балкана би требало да буду онај свеснији део свог народа, који ће допринети да Балкан постане оаза мира, толеранције и разумевања и да никада више не дозволи да зарад туђих интереса крваво међусобно ратује. Антифашисти треба да буду ти делови друштва који ће се храбро противити свима онима који потпирују неслогу и призивају нове сукобе“, рекао је министар и додао да Антифашистички покрет данас има задатак да буде гласноговорник мира и узајамног разумевања.

Ђорђевић је нагласио да покрет треба да упозорава и васпитава и уколико је то потребно, да се побуни против оних политичких одлука које могу да доведу до сукоба.

„Придруживањем балканских народа у европску породицу народа требало би да се створе услови у којима ћемо у миру моћи да се развијамо, рађамо и живимо без сукоба и рата. Време је да поносни балкански народи подигну своју главу и сами свесно граде своју будућност, ослањајући се једни на друге, повезујући се у сличности и поштујући различитости”, поручио је Ђорђевић.

На скупу су учествовале делегације борачких ветеранских антифашистичких организација из: Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине Црне Горе, Републике Српске и Мађарске, као и представници Немачке, Италије, Белгије и Русије у оквиру делегације Међународне федерације антифашиста са седиштем у Берлину.

Организатор Скупа СУБНОР Србије, као носилац Сретењског ордена на основу Указа председника Републике, жели да окупљањем антифашиста из нашег дела Европе допринесе бољим данима свим народима и ван окружења којем припадамо. На скупу је усвојена Изјава антифашиста Балкана о миру.

"То говори да се привреда опоравила, да полако оживљава, али отуда и добри подаци када је у питању смањење незапослености која је сада 17,9 одсто", рекао је Вулин новинарима приликом посете погона фабрике "Ауреа", предузећа које запошљава раднике који се као технолошки вишак налазе на евиденцији НСЗ.

Вулин је ипак навео да је цифра од 17,9 одсто још увек веома висока и нешто са чиме не можемо да будемо задовољни, али да је пример фабрике "Ауреа" начин да се ствари мењају.

"Држава је ту да помогне, али без приватног предузетништва, без способности да привучете страног партнера и да сачувате квалитет какав се овде чува, не можете очекивати да ће држава то сама да уради, али ово је пут и одличан начин, односно нешто што враћа наду и говори да су ствари могуће и да идемо на боље", оценио је Вулин.

Наводећи да му је велико задовољство што се налази у обновљеним погонима конфекције "Рудник", који је некада био понос наше текстилне индустрије, министар рада је је истакао да је захваљујући приватној иницијативи, ангажовању страног партнера, локалне самоуправе, НСЗ и читавог друштва, ипак нада почела да се враћа.

"Од запослених 140 радница, које су биле технолошки вишак и које тешко да су могле поново да се запосле, да није дошло до обнављања производње", рекао је Вулин.

Директор и власник фабрике "Ауреа" Саша Алексић рекао је да је та фирма овог лета ушла у врло озбиљан и захтеван пројекат у оквиру кога је упослено око 300 бивших радника модне конфекције "Рудник".

Наводећи да та фабрика производи читаву палету производа за немачке купце, Алексић је прецизирао да у Горњем Милановцу производе блузе и кошуље, у Тополи панталоне, а у Београду горње делове, блејзере и капуте.

"У Тополи имамо 140 радника, а у плану је увођење друге смене", рекао је Алексић.

Директор немачке фирме "Драјкорн" Герит Фос рекао је да је та компаније радила седам година са "Рудником" и да је наставила сарадњу са "Ауреом", одласком "Рудника" у стечај.

"Јако смо задовољни сарадњом, битно је да се и даље ради на квалитету и унапређењу", рекао је он, додајући да се у просеку радило 60.000 јединица у сезони.

"Никад нисам говорио пред већим бројем људи, хвала вам што сте вечерас овде. Желим свим Крајишницима да се извиним што су постојали они у Србији који су у тренутку злочиначке акције Олуја окретали главу од вас и нису довољно бринули о свом народу", рекао је Вучић.

Он је навео да је данас тежак и тужан дан за Србију и Србе, али је поручио да "олуја" више неће бити.

"Хоћу да вам кажем да "олуја" више неће бити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и нико више неће дозволити такав погром", рекао је Вучић.

Додао је да кривица никако не припада Крајишницима, већ разним политикама, погрешним и лошим, које су дозволиле нешто што се "у вашем случају може назвати злочиначким коначним решењем".

Истакавши да стид због "Олује" не припада прогнаном српском становништву већ, он је поручио:

"Нисте нигде погрешили, ви сте обични људи који су обично и добро живели на својој жемљи. Ничим нисте заслужили погром, бежање на тракторским приколицама, и немате шта да се стидите тога што они не умеју да се стиде ни тога што срећу покушавају да изграде на туђој несрећи".

Како је рекао, прогнани Срби не треба да се стиде ни споменика злочинцима, нити усташких повика, нити кукастих крстева, који ће, закључио је, увек припадати злочинцима.

Премијер је нагласио да не верује у колективну кривицу и да за несрећу прогнаних нису криви сви Хрвати, већ појединци који су бацали бомбе на тракторске приколице и они који су убијали старце.

"А колико је таквих, немамо намеру да бројимо. То треба да ураде они сами", рекао је Вучић нагласивши да је Србија то урадила када је реч о онима који су у њено име чинили злочине.

Како је рекао, крв који је на рукама оних који су чинили злочине у име Србије не желимо на рукама свих Срба.

А одговори хрватским званичницима, слање протестних нота служе управо да би се неко у Хрватској коначно постидео због српске крив на рукама и етничког чишћења 1995, највећег после Другог светског рата у Европи, истакао је Вучић.

Подсетивши на речи Хане Арент после суђења нацистичком официру Адолфу Ајхману када је упитала да ли би неко од нациста имао грижу савести да су којим случајем победили у рату, он је навео: "Не би и нема је свако ко негира погром и етничко чишћење".

Вучић је Крајишницима, али и Србима, поручио да Србија нема намеру да ћути и ономе што се десило 4. августа 1995. године.

"Јер ми смо ту историју доживели, доживели сте бежање тракторима, камионима, у дугачким уклетим камионима које су каменовали. Изгубили сте куће и имања... а они кои су остали, немају ни струју, дотле је стигла та демократија. Да ли треба да кажемо да 250.000 људи није истерано, да то није био злочин, да нису никада ни живели они који су побијени и покрштени. Како некоме може да падне на памет да ми Срби то можемо да негирамо", упитао је Вучић.

Он је рекао да је српски народ и после 1995. године, кад је мислио да више нема будућности, устао и да је у стању да стоји, још бољи, јачи и снажнији.

Премијер је нагласио да је Србија велика за све, и да нам не треба већа територија, већ само јача и стабилнија земља.

Крајишницима је поручио да су у Србији добродошли те приметио да и Бусије и све што је у том месту изграђено, говори о томе шта је изгубила земља која их је протерала - вредне и пожртвоване људе.

Вучић је рекао да је Србија довољно велика да никога не мрзи, да свакоме пружи руку, али да заборав никада неће добити они који су заборав очекивали.

Он је навео да Србија са Хрватском жели најбоље односе, али да жели да заштити своје људе, те истакао да ће држава урадити све што може да заштити Србе у Хрватској.

Крајишницима је поручио да зна колико им је било тешко, али да су добили Србију и да је Србија добила њих.

"Поново сте код своје куће и имате чиме да се поносите, ваша кућа је саздана на вашој жртви и то сећање ће трајати вечно, подсећаћемо се сваког 4. августа и Србија и Република Српска", поручио је премијер.

Додик: Срби имају оно што нико нема - Србију и РС

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Бусијама, да Срби имају оно што нико нема - две државе, Србију и Републику Српску, настале распадом СФРЈ.

На обележавању Дана сећања на све српске жртве, који Хрватска на 21. годишњицу војно-полицијске акције "Олуја" обележава као "Дан победе и домовинске захвалности", Додик је позвао Хрватску на мир, али и поручио да им Срби не могу заборавити колоне ни оне Петровачке, ни оне код Окучана.

"Тукли сте нам жене и децу и убијали нас онда када смо потпутно били немоћни, и мислили сте да сте да сте јунаци. Наш народ каже да су такве кукавице", рекао је Додик.

Председник Републике Српске је рекао да је српски народ у једном тренутку помислио да је проблем са Хрватима решен, да живимо у миру и да се узајамно поштујемо.

Међутим, додао је, опет је кренуло величање фашиста и злочинаца.

"Мислили смо да су можда то потиснули уласком у ЕУ. Али, нису, и даље величају своје злочинце", навео је Додик и подсетио да је српски народ достојанствено гледао и оно што се ради у Хагу знајући да је то, како је рекао, суд неправде, а не правде.

Очигледно је, додао је, да смо били у заблуди, јер смо им веровали.

"Распад Југославије направио је једну хрватску и две српске државе…Оно што ми имамо нема нико други. Ово је живот, ово је Србија, ово је српски народ, ово је Република Српска. Одавде сигурно отићи нећемо. Бранимо наше достојанстве, бранимо наше животе, наше поштење…", рекао је председник Републике Српске.

Додик је поручио да се српски народ опоравио зато што је веровао у Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

"Живела Србија, живела Република Српска, живео српски народ, живели Срби где год били…Ми смо један народ и остаћемо један народ", поручио је Додик и додао да Хрвати никада неће моћи од Алојзија Степинца да направе позитивну личност.

Говорећи о највећем прогону Срба у новијој историји, председник Републике Српске је рекао да у том ентитету има 50.000 тих избеглих Срба, да су они интегрисани и да су допринели да РС буде богатија.

"Они су наши људи, они су наши Срби. Република Српска је њихова домовина исто колико је и моја", поручио је Додик.

Иринеј: Срби и Хрвати треба да граде мир, љубав и толеранцију

Патријарх СПЦ Иринеј поручио је вечерас да Срби и Хрвати уместо мржње треба да граде мир, љубав и толеранцију, али и да ћутање Европе на величање усташтва у Хрватској отвара питање да ли је оправдана наша жеља да постанемо члан ЕУ.

У Бусијама, након парастоса приликом обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе током Олује, патријарх је рекао да је тужно сећање на оне који су морали да напусте своје огњиште и потраже друго место за живот, али и на све оне који су настрадали од злочиначких руку.

"Сећамо се страдања нашег народа у познатој акцији Олуја која је покренута од стране хрватске војске и полиције 1995. године. Акција прогона је обухватила просторе северне Далмације, Лике, Корудуна и Баније. Простор Српске крајине. Циљ прогона је био протерати Србе са својих вековних обиталишта и тиме Хрватску очистити од Срба и Православља", казао је Иринеј.

То је био план усташке Хрватске и врха тадашње Римокатоличке цркве, додао је патријарх.

"Тој идеји је жртвовано преко милион невиног српског народа на начин какав новија историја није запамтила. То сведоче логори Јасеновац, Јадовна, Градине... и десетине стартишта, јама и провалија у које су Срби живи бацани и умирали страшном смрћу", казао је патријарх подсетивши да су Срби у Другом светском рату масовно страдали током усташке владавине у Хравтској.

Ту голготу су поред Срба доживели једино још Јермени и Јевреји, нагласио је патријарх додајући да је у усташкој Хрватској формиран злогласни дечији логор кроз који је прошло више од 120.000 невине српске деце, а од којих је највећи број умро од глади и жеђи.

Он наводи да величање и слављење злочинаца данас у Хрватској и оживаљавање усташке и фашистичке Хрватске уноси страх и неисгурнност код Срба у Хрватској, док Европа то мирно посматра.

"Мук и ћутање Римокатоличке цркве и њених предстанивка на сва ова збивања озбиљно забрињава", навео је Иринеј.

Он додаје да су Срби и Хрвати хтели или не најближи једни другима и зато позвани да граде мир и пријатељство, као и да заједно граде будућност.

Окупљенима се обратила и докторка Јелена Шарић, једна од оних који су избегли током "Олује", истичући да је рат многима однео све, а да се свако ко је преживео бори на свој начин.

"Не бих волела да се ово догоди било ком народу, треба да живимо у миру, али да заборавимо нећемо", рекла је она и захвалила народу Србије на подршци и хуманости коју су пружили.

Јована Јекић (32), дипломирана социјална радница, запослила се у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2019. године у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом. Годину дана касније, Министарство је покренуло кампању „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА” како би унапредило положај особа са инвалидитетом. Зато се с правом може рећи да је Јована једно од заштитних лица кампање, јер све време личним примером скреће пажњу послодавцима у Србији да пруже шансу особама са инвалидитетом да покажу колико су посвећени и одговорни радници.

Када се запослила у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Јовани се испунио сан да ради у државној управи. Од првог радног дана у јавном сектору труди се да својим ангажовањем унапреди положај особа са инвалидитетом. Та борба јој је олакшана  пре три године када је покренута кампања „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА”. Данас Јована верује да ће још више послодаваца уважити апел министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и по угледу на Министарство запослити што већи број особа са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом су добри радници, а наша обавеза је да посвећено радимо како би побољшали услове за њихово запошљавање и укључивање на тржиште рада. За веће остваривање права и боље услове живота особа са инвалидитетом неопходна је сарадња државних институција и самих организација особа са инвалидитетом, али и едукација целокупног становништва да свако од нас има потенцијале које ће исказати у оној мери у којој му окружење пружи шансу – порука је министара Николе Селаковића.

Министарство већ годинама гради окружење у коме ће сви имати једнаку шансу да успеју. Како би се трајно побољшао положај особа са инвалидитетом и омогућила њихово укључивање у све сегменте живота, реализовали смо бројне стратешке пројекте као што је изградња игралишта за децу са инвалидитетом, обезбеђивање адекватних просторно-техничких услова за рад и окупљање чланова удружења, затим решавање питања приступачности објеката јавне намене који су први пут од оснивања постали доступни особама са инвалидитетом.

Од 1.664 запослених 1.064 особа са инвалидитетом

Поред тога, Министарство континуирано подржава рад 33 савеза са више од 500 локалних удружења у саставу у више од 100 локалних самоуправа и рад 61 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која имају 1.664 запослених, од тога 1.064 особа са инвалидитетом.

Иначе, предузећа за професионалну рехабилитацију вишеструко су значајна за особе са инвалидитетом, пре свега због њиховог ангажовања, професионалне рехабилитације, али и у промоцији запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз помоћ овом типу привредних друштава Министарство подстиче оснивање нових предузећа и на тај начин обезбеђује нова радна места за особе са инвалидитетом и апелује на друге послодавце да пруже шансу особама са инвалидитетом да се економски осамостале.

Промоција примера добре праксе

Министарство значајне напоре улаже како би се особама са инвалидитетом омогућиле једнаке шансе за укључивање у све друштвене области.

Стога се подржава реализација различитих пројектних активности чији је циљ подизање друштвене свести о правима и могућностима особа са инвалидитетом како би оне биле прихваћене као равноправни чланови друштва. Континуирани рад на повећању броја запослених особа са инвалидитетом огледа се и у промоцији примера добре праксе у запошљавању особа са инвалидитетом. На тај начин се оснажују особе са инвалидитетом као тражиоци запослења и уједно мотивишу послодавци да запосле особе са инвалидитетом.

Венце и цвеће ће такође положити представници Министарства Одбране и Војске Србије, Градова Бора, Зајечара, Неготина, Сремске Митровице, Шапца као и представници Удружења и грађана.

Спомен-костурница на пољу Легет у потпуности је обновљена и реконструисана средствима Министарства за рад, запошљавање, борачкa и социјалнa питања 2014. године.

13. пук тимочке дивизије ,,Хајдук Вељко Петровић,, је уз делове 15. пука форсирао реку Саву 6. септембра 1914. године, прешавши на поље Легет крај Сремске Митровице. Прелазак Саве је започет код Чеврнтије са мачванске стране у раним јутарњим часовима. На сремску обалу први су се искрцали војници 13. пука ,,Хајдук Вељко Петровић,,. Циљ им је био постављање мостобрана на Сави, који је требао да омогући Тимочкој дивизији изградњу понтонског моста и даљи борбени развој у правцу Митровице и Шашинаца. Тиме је требало олакшати главни напад Прве армије на правцима код Купинова и Земуна. Током раних преподневних часова борба се развила према селима Шашинци и Јарак. Српска војска је у почетку постизала успехе. На жалост, изградња понтонског моста није на време завршена и већ до тринаест часова Аусто-Угари су у борбу увели свеже јединице из правца Митровице и Руме и бројчано надјачали Србе. До мрака, српске снаге су остале без муниције и око 4800 људи се предало. Епилог битке је био трагичан за Србе. Преко 6000 војника и официра је избачено из строја, а заставу Пука је невиђеном храброшћу спасао санитетски мајор Миливоје Петровић, потомак Милутина, брата Хајдук Вељка Петровића. Због недостатка материјала за форсирање реке Саве офанзивни планови српске војске нису остварени. У жестокој борби погинуло је много српских и аустро-угарских војника. Бројни војници из Тимочке Крајине су на овом месту оставили своје животе и пали у заробљеништво зарад слободе своје браће у Срему. Српска војска је ослободила Срем у новембру 1918. године, чиме је остварена вековна тежња становништва за прикључењем матичној држави.