Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Kанцеларијом за управљање јавним улагањима ове године почеће са реконструкцијом седам установа у систему социјалне заштите, и то у Алексинцу, Београду, Kрагујевцу, Панчеву, Параћину и Сомбору, за шта је издвојено више од милијарду динара. 

Према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, Дом за смештај одраслих лица – Kулина, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине – Звечанска, Завод за збрињавање одраслих лица "Мале Пчелице" Kрагујевац, Центар за социјални рад Kрагујевац, Геронтолошки центар Панчево, Центар за социјални рад Параћин и Центар за социјални рад Сомбор биће реновирани по светским стандардима и прилагођени у потпуности потребама корисника и запослених у овим установама.

“Брига о осетљивим категоријама становника је приоритет Владе Републике Србије, а како би они који су корисници у систему социјалне заштите имали најбољу могућу услугу од стране запослених у систему социјалне заштите кренули смо у реконструкцију објеката. Веома је важно да они буду безбедни и уређени тако да задовољавају све критеријуме који су прописани. Нико од грађана тамо не долази зато што воли, већ зато што мора, а ми смо у обавези да им максимално олакшамо”, истакао је министар.

Ђорђевић је додао да ће се са оваквом праксом наставити и у наредним годинама, као и да је у току припрема планова реконструкција за 2021. годину.

У претходне три године ресор којим руководи министар Зоран Ђорђевић и Kанцеларија на чијем је челу директор Марко Благојевић, успешно су реконструисали 22 установе у систему социјалне заштите, отпочели реконструкцију седам објеката као и изградњу потпуно новог Дневног боравка за децу, младе и одрасле са интелектуалним тешкоћама у Лазаревцу.

“Од 2017. године закључно са 2019. годином успели смо да реконструишемо 22 објекта у систему социјалне заштите за шта је издвојено близу милијарду динара. Потписани су уговори  и у току су радови на реконструкцији  Дома за децу и омладину ометену у развоју Ветерник, Специјалне установе за лица ометена у развоју "Гвозден Јованчићевић" Велики Поповац, Геронтолошког центра Суботица  - Дом за одрасла лица и Геронтолошког центра Суботица -Дом Дудова шума су у току, за шта је опредељено 1,5 милијарда динара, док су набавке у току за реконструкцију Геронтолошког центра Београд - Дом Kарабурма, Геронтолошког центра Нови Сад  и Дома за децу "Kолевка" Суботица, у вредности већој од 1,7 милијарди”, рекао је Благојевић и додао да је инфраструктура у систему социјалне заштите дуго била запостављена и да је велика ствар то што данас Република Србија може себи да приушти да значајним улагањима обезбеди неупоредиво боље услове за смештај и негу онима који чине можда најрањивији део популације у нашој земљи.

Србија је међу малим бројем земаља која је жртве трговине људима препознала као кориснике система социјалне заштите, изјавила је данас државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић на отварању онлајн Националног конгреса о трговини људима „Не у мојој смени“.

Божовић је истакла да је јасно навођење жртава трговине људима као корисника система први корак у институционализацији препознавања и заштите жртава трговине људима, којим држава преузима кључне обавезе у идентификацији и подршци жртвама трговине људима. 

Међу бројним активностима државе, како је додала Божовић, кроз активности Савета за борбу против трговине људима, оснивање и рад Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима и измене законских прописа, основан је и Центар за заштиту жртава трговине људима. 

„Оваквом оријентацијом државе дошло је до промене претходног начина идентификације и организације подршке жртвама, где су кључну улогу имале невладине организације. Оне су и данас изузетно важни актери у раном препознавању деце, младих и одраслих који су у ризику или су већ постали жртве трговине људима, и обезбеђивању потребне директне подршке и помоћи“, нагласила је Божовић. 

Државна секретарка је истакла да су рано откривање жртава, прикупљање почетних информација о ризику за конкретне особе и њихова размена са Центром за заштиту жртава трговине људима први и изузетно значајан корак сарадње и заједничког рада невладиних организација и државних институција. 

Како је навела, само заједничким радом на пружању подршке жртвама и стварањем друштвеног контекста који подржава остваривање њихових људских права и заштиту у складу са демократским приниципима и међународним конвенцијама, жртвама се може обезбедити опоравак и достојанствен живот. 

Основни циљ Конкгреса је јачање капацитета и способности омладинских организација и организација за младе у Србији за веће учешће у борби против трговине људима и унапређење заштите младих од трговине људима. 

Божовић је навела да трговина људима у Србији погађа значајан број младих и да, према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, међу идентификованим жртвама трговине људима у Србији деца и млади чине око 50 одсто жртава сваке године.

У оквиру кампање “Инклузивна Србија“, коју спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на Звездари је почела изградња првог инклузивног игралишта под називом „Звездара без баријера, Булбудер без баријера“. Радове на изградњи игралишта које се налази на углу Крфске и Мариборске улице обишли су помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, председник ГО Звездара Владан Јеремић и председник Удружења слепих и слабовидих особа и других социјалних група „Гледамо срцем“ Бобан Величковић.

Барошевић је истакла да је игралиште на Звездари пето инклузивно игралиште које је у Београду изграђено  у оквиру кампање “Инклузивна Србија“.

Барошевић је подсетила да је највеће игралиште намењено деци особама са инвалидитетом изграђено у Овчи, у општини Палилула, као и да су инклузивна игралишта добиле и општине Земун, Савски Венац и Чукарица.

"У наредном периоду у плану је изградња још једног, које ће се налазити на општини Врачар“, рекла је Барошевић и додала да је Министарство, подршком разним активностима и реализацијом многобројних пројеката, огромна подршка особама са инвалидитетом и да је изградња инклузивних игралишта битан део те подршке. 

Помоћница министра је истакла њихов значај у циљу промоције једнаких могућности за децу са инвалидитетом, како би на једнакој и равноправној основи била укључена у игру и забаву са другом децом. 

"Континуираним радом и огромном подршком за овакве пројекте стварамо друштво које прихвата различитости и стварамо инклузивну Србију", поручила је Барошевић и указала да је изградња инклузивних игралишта резултат разговора са суграђанима који су изразили потребу за садржајима који ће бити приступачни особама са инвалидитетом.

Председник Градске општине Звездара Владан Јеремић истакао је да је општина партнер Министарства у реализацији овог пројекта које за циљ има стварање Звездаре без баријера.

Он је додао да му је драго што ће Звзедара ускоро добити прво инклузивно игралиште које целокупним дизајном и карактеристикама ствара једнаке могућности да свако дете буде укључено у игру без обзира на своје способности или личне карактеристике и да је нарочито важно што ће деца са сметњама у развоју и са инвалидитетом моћи више времена да проводе на отвореном, у простору који је прилагођен њиховим потребама.

Државни секретар Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је данас у име Владе Републике Србије церемонију полагања венаца и одавања почасти у месту Каленица код Штипа поводом 108. годишњице битке на Брегалници. 

Венци су положени на месту некадашње спомен-костурнице са сахрањеним посмртним остацима 6.000 српских ратника палим у Брегалничкој бици.  

Венце су, такође, положили и амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, изасланик Одбране Војске Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов, представници Општине Штип, удружења Срба у Републици Северној Македонији за неговање традиција и грађани

Организатори државне церемоније су Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Почаст је одата и у Спомен капели Доње Карасларе код Велеса, у чијој се крипти налазе посмртни  остаци  палих ратника из балканских и Првог светског рата.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна ‒ 9. јула  1913. године. Бугарска је, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, 30. јуна 1913. године, без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. 

Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута надмоћнијих Бугара.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Републике Србије, предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти код Споменика „Победе Српске Војске“ на брду Зебрњак код Кумановa у Републици Северној Македонији, 20. октобра 2019. године у 11 часова.

Организатор церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Републици Северној Македонији. После церемоније полагања венаца и одавања почасти планирано је протоколарно обраћање и уметнички програм.

Поред државног секретара венце ће положити и изасланик одбране Војске Србије у Републици Северној Македонији,  представници Владе Републике Северне Македоније, представници локалних самоуправа из Србије и Северне Македоније, чланови Собрања Северне Македоније, као и представници удружења српских заједница у Републици Северној Македонији опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Најзначајника битка Првог балканског рата одиграла се у кумановској долини 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска победила је тада надмоћније турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године да би свега пет година касније био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

У крипти споменика положени су посмртни остаци више стотина српских јунака страдалих у Кумановској бици.

Захваљујухци донацији компаније Јапан Тобако Интернешнал (ЈТИ) замењен је и реновиран део инвентара, потпуно је реконструисано пет тоалета, а набављен је и материјал за неуропсихолошку рехабилитацију дементних особа.

"У дом на Крабурми уложено је три милиона динара и још 30.000 евра је уложено у различите дневне боравке на територији Београда, а то је само део донација ЈТИ", рекао је Вулин додајући да је прошле године више од 86 милиона динара за те намене дошло управо из оваквих и сличних донација.

Министар је захвалио компанији ЈТИ наводећи да је реч о социјално одговорној компанији, четвртој по висини уплаћеног пореза у наш буџет и једном од наших најважнијих привредних субјеката.

Он је изразио наду да ћемо ове године успети да окупимо још већу донаторску заједницу и да више ванбуџетских средстава буде утрошено у побољшање квалитета живота корисника, јер је, како је истакао, социјално одговоран посао потребан овој земљи.

Министар је апеловао на све послодавце, на све који могу да одвоје део средстава да учине нешто добро за своју заједницу.

"Сви заједно можемо да мењамо свет и то на боље. Држава улаже и домове овог типа. Можемо да се похвалимо и тиме да смо прошлу годину завршили са највећом количином уложеног новца у институције социјалне заштите од 2000. године", рекао је Вулин.

Он је истакао да држава никада није више улагала, те да је планирано да се заврши процес линценцирања и изједначавања квалитета услуга у свим домовима.

Директор корпоративних послова и комуникација компаније ЈТИ за западни Балкан Горан Пекез рекао је да је брига о старима неодвојив део бриге о локалној заједници, подсетивши да је осим стационара на Карабурми та компанија помогла реконструкцију дневних центара на Врачару и у Новом Београду.

"Наставићемо са овим активностима и убудуће", рекао је Пекез додајући да се нада да ће и остале компаније следити њихов пример.

Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић изјавила је да је из ове донације 2,2 милиона динара уложено у адаптацију мокрих чворова, а остало у ангажовање уметника различитих профила.

Како је рекла, захваљујући уметницима који су се одрекли својих хонорара, додатно су завршени још неки послови, попут кречења и набавке столица и трпезаријских столова.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић и помоћник министра у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту Милош Јанковић, заједно са амбасадорком Словачке Републике у Србији, Њ.Е. Дагмар Репчековом, присуствовали су прослави Дана oпштине Бачки Петровац.

Државни секретар разговарао је са представницима општине Бачки Петровац који су га упознали са социјално-економском ситуацијом у општини Бачки Петровац, као и планираним пројектима. 

„У наредном периоду доћи ћемо до квалитетних пројеката, који ће моћи да се финансирају из буџета Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, рекао је државни секретар и додао да је и амбасадорка Словачке изразила жељу своје земље да помогне Бачком Петровцу.

Након састанка, обишли су Дом пензионера, Центар за социјални рад и „Белу кућу“, објекат у којем живи угрожено становништво Бачког Петровца. 

Председник општине Бачки Петровац Срђан Симић рекао је да ће се заједно са ресорним министарством и покрајинским секретаријатом наставити проширивање система услуга у Бачком Петровцу.

 „Трудићемо се да аплицирамо за средства у Mинистарству и очекујемо њихову пуну подршку, будући да је и до сада систем услуга био развијен, као и сарадња са Mинистарством“, истакао је Срђан Симић.

С обзиром да се у општини Бачки Петровац 15. октобар обележава и као датум ослобођења од окупатора у Другом светском рату, државни секретар Ненад Нерић и помоћник министра Милош Јанковић присуствовали су полагању венаца код Споменика палим борцима у II светском рату на Тргу слободе. Споменик су подигли преживели учесници Народноослободилачког рата и грађани општине у знак сећања на пале хероје и родољубе, који су погинули за време Другог светског рата бранећи своју отаџбину и народ.

Такође је предвиђена церемонија полагања венаца код спомен-плоче у Гувији (искрцавање српске војске на Крф), на споменик Дринској дивизији, као и код споменика Јанису Јанулису. Комеморативним церемонијама присуствоваће висока делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, градоначелник Крфа, министар Јонске области Републике Грчке као и представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић образложио је пред народним посланицима измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању, којим се укида Закон о привременом уређењу пензија закључно са 30. септембром.

„Овим Законом престаје Закон који се односио на привремено смањење пензија и то је оно што је најбитније за наше пензионере. У новембру ће бити исплаћене знатно веће пензије које се крећу, у односу на 2014. годину, од 8, 8 до 13, 2 одсто. Не желимо никада више да дође до смањење пензија. Сматрамо да пензије треба да се приближавају просечној плати и износу минималне потрошачке корпе па чак и да је премаше“, рекао је Ђорђевић и истакао да што је бољи положај пензионера то је боља слика стања у друштву.

Према речима министра, све мере спроведене су у циљу бољег рада ПИО фонда, али и побољшањa материјалног положаја пензионера.

Када је у питању функционисање ПИО фонда, Ђорђевић је рекао да је укидањем формулара смањена администрација и убразан просец доношења коначних решења са статистичким обрачуном који је другачији и неће се чекати на извештај Републичког завода за статистику који је једном годишње.

„До достизања финансијске одрживости система пензијског и инвалидског осигурања, пензије ће се усклађивати према прописима којима се уређује буџет и буџетски систем. Тиме смо омогућили ефикасније планирање потрошње у складу са економским могућностима Владе Србије. Гледаћемо да се суфицит у буџету и добри економски резултати одразе и на материјални положај пензионера и да пензије буду увећане чак и за  3, 4 или 5 одсто у складу са могућностима“, рекао је Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је свечаном отварању представништва највеће америчке компаније за некретнине „RE/MAX“ у Србији.

Министар Ђорђевић истакао је да је отварање представништва једне овакве компаније, која је светски лидер у услугама за некретнине и једна од најпрепознатљивијих америчких компанија, велика ствар за привреду земље и добар показатељ економског напретка Србије.

„Улазак компаније „RE/MAX“ показује колико је Србија озбиљна на тржишту некретнина. „RE/MAX“ представља реномирану светску компанију, чији долазак у нашу земљу топло поздрављам. Подржавам долазак иностраних компанија и инвестиција, које ће омогућити нашим грађанима, између осталог, нове могућности за запошљавање“, рекао је Ђорђевић.

Поред министра Ђорђевића пристнима су се обратили и амбасадор Сједињених Америчких Држава Кајл Скот, председник „RE/MAX“ Европа Мајкл Полцлер, као и директор „RE/MAX“ Србија Милош Маврић.

Компанија „RE/MAX“ ради искључиво кроз франшизни систем и највећа је и најбрже растућа компанија овог типа на свету.

Од 1973. године када је основан од стране два агента за некретнине у Денверу, Колорадо до данас растао је константно и сада послује у стотину земаља широм света, запошљава више од 123.000 агената и броји преко 7.900 агенција.

Девет година за редом проглашен је за вођећу светску франшизу у области некретнина, а сада је присутан и на нашем тржишту, где планира сарадњу са великим бројем водећих агената и агенција за некретнине.