Претрага

Државни секретар Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор  предводиће, у име Владе Републике Србије, церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 108. годишњице Брегалничке битке. 

Церемонија ће бити одржана сутра, 29. јуна 2021. године у 11 часова, у месту Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен-костурнице са сахрањеним посмртним остацима 6.000 српских ратника палим у Брегалничкој бици.

Венце ће, такође, положити и предсдтавници амбасаде Републике Србије у Републици Северно Македонији, руководство града Штипа и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна до  9. јула  1913. године. Бугарска је 30. јуна 1913. без најаве рата извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић током дводневне посете Москви, након обиласка сајма “Безбедност и заштита рада - 2018” и Међународног форума за безбедност и заштиту на раду, поделио је са амбасадором Славком Терзићем 160 пакетића српској деци у амбасади Републике Србије у Руској Федерацији.

Министар Ђорђевић је, након уручивања новогодишњих даровa српској деци, истакао да брига о нашој деци не познаје територијалне границе.

„Јуче смо у Београду даровали пакетиће малишанима из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд. На моје велико задовољство, данас имам прилику да присуствујем новогодишњој прослави у Москви. Нама су важна наша деца где год да она живе. Ови малишани су били добри током целе године и заслужили су да им Деда Мраз поклони пакетић. Важно је да бринемо о деци, да пазимо на њих и поклањамо им љубав“ рекао је министар Ђорђевић.

Амбасадор Републике Србије у Москви Славенко Терзић, честитао је најмлађима предстојеће празнике.

„Већ шест година, колико сам у Москви, дарујемо српској деци пакетиће. Данас их је овде више од 160. Наша, сада већ традиционална, окупљања пред празнике су увек весела, пуна осмеха и љубави. Велико ми је задовољство што је данас на манифестацији „Јелка код амбасадора“ са нама и министар Ђорђевић, који се посебно обрадовао и уживао у дружењу са најмађима“ рекао је амбасадор.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања започело је рад на припреми Предлога стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године, са Акционим планом за њено спровођење, којим ће бити утврђено стање у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији, дефинисани циљеви за унапређење ове области, активности и мере које треба предузети за њен развој и одговорне институције за њено спровођење.

У рад радне групе су поред представника Управе за безбедност и здравље на раду, Инспектората за рад и Сектора за рад и запошљавање Министарства за рад, укључени и представници Министарства здравља, Министарства привреде, Министарства просвете, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичког фонда за здравствено осигурање, Привредне коморе Србије, Социјално-економског савета, Факултета заштите на раду у Нишу, Факултета техничких наука у Новом Саду, Машинског факултета у Београду, Националне алијансе за локални економски развој, Удружења за безбедност и здравље на раду Србије, Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и УГС НЕЗАВИСНОСТ.

Први састанак Радне групе за припрему Предлога стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године, одржан је 12. маја 2023. године. Састанак је отворила в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду, Дуња Цицмил која је истакла да општи циљ Стратегије јесте унапређење безбедности на раду и очување здравља радно активног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру.“

На дан 20.12.2020. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 2081 корисника и 888 запослених. 

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 2212, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 988.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у: 

- Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;

- Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;

- Геронтолошком центру у Крагујевцу;

- Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Дом Лиман, РЈ Дом Ново насеље, РЈ Дом Футог, Прихватилиште и РЈ Помоћ и нега у кући;

- Геронтолошком центру у Зрењанину;

- Геронтолошком центру у Панчеву;

- Геронтолошком центру у Обреновцу;

- Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;

- Геронтолошком центру у Сомбору, РЈ Дом пензионера и РЈ Дом за негу и стара лица;

- Геронтолошком центру у Младеновцу;

- Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;

- Геронтолошком центру у Суботици;

- Геронтолошком центру у Бечеју;

- Геронтолошком центру у Крушевцу;

- Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;

- Геронтолошком центру у Врбасу, Домском одељењу у Куцури;

- Геронтолошком центру у Вршцу;

- Геронтолошком центру у Књажевцу;

- Геронтолошком центру у Шапцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Алексинцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;

- Служби помоћ у кући Савеза јеврејских општина Србије, Београд;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Кикинда;

- Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;

- Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;

- Дому за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник; 

- Центру за социјални рад општине Алексинац, и Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад општине Алексинац;

- Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;

- Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;

- Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју при Центру за социјални рад општине Алексинац;

- Дневном боравку за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју при Центру за социјални рад у Руми;

- СОС Дечијем селу у Краљеву;

- Установи за децу и младе у Шапцу;

- Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;

- Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;

- Републичком заводу за социјалну заштиту, Београд;

- Покрајинском заводу за социјалну заштиту, Нови Сад;

- Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;

- Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд, РЈ Стационар;

- Дому за смештај одраслих лица Кулина;

- Дому за одрасле ''Свети Василије Острошки-чудотворац'', Нови Бечеј;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;

- Дому за душевно оболела лица, Чуруг;

- Дому за лица ментално ометена у развоју, Тутин;

- Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;

- Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;

- Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;

- Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;

- Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Јабука;

- Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;

- Установи за одрасле и старије у Лесковцу;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;

- Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;

- Дому за смештај старих лица, Димитровград;

- Дому за смештај старих лица, Сурдулица;

- Домском одељењу у Деспотовцу;

- Дому за старе и пензионере у Апатину;

- Домском одељењу Извор, Параћин;

- Дому за смештај старих лица у Прокупљу;

- Дому за смештај старих лица у Крупњу;

- Дому за старе и пензионере у Молу;

- Дому за старе и пензионере у Кули, објекту у Кули;

- Дому за смештај старих лица, Смедерево;

- Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;

- Дечијем селу, Сремска Каменица;

- Услузи социјалне заштите Становање уз подршку Дома за децу и омладину без родитељског старања ''Споменак'', Панчево;

- Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;

- Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Бакина и декина прича'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''La Mia Vita'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Elite Home Star'', Београд; 

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јана'', Уб;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Топаловић'', Кладово;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа Добра Деспотовић'', Ваљево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Бреза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Senekta'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јаковљевић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Алтина 2'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Георгије'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Andrea'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Снежана Капра- Јанков'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Царски конак'', Тршић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза мира'', Смедерево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Mass Green House'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Николић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Арија'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Никола'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Jela dom II'', Сурчин, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авалска оаза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Бежанијска коса, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Дедиње, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Железник, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авенија 1990'', Чукарица, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vila Ancora'', Палић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Fortis Vita'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Принцип'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Адам плус'', Ковачица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Кучево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Заплање- мој дом'', Гаџин Хан;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Паун'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Family garden'', Панчево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Sweet Home-Su'', Суботица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vitae Residence'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Елизабета'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Торлак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''ABC Medic'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Реа Мартиа'', Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Стари град;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Звездара;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Раковица;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Палилула;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Лазаревац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица;

- Градском центру за социјални рад у Београду, Одсек за опште послове;

- Градском центру за социјални рад у Београду, одсек за финансијско рачуноводствене послове; 

- Центру за социјални рад у Ћуприји;

- Центру за социјални рад у Новом Саду;

- Центру за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица-Служба ''Помоћ у кући;

- Центру за социјални рад у Врању;

- Центру за социјални рад у Шапцу;

- Центру за социјални рад ''8.Мај'', Бела Црква;

- Центру за социјални рад у Пријепољу;

- Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;

- Центру за социјални рад у Краљеву;

- Центру за социјални рад у Пожаревцу;

- Центру за социјални рад у Кучеву;

- Центру за социјални рад у Чачку;

- Центру за социјални рад у Зајечару;

- Центру за социјални рад у Новом Бечеју;

- Центру за социјални рад у Дољевцу;

- Центру за социјални рад у Крагујевцу; 

- Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Панчеву;

- Центру за социјални рад, Чока;

- Центру за социјални рад у Бечеју;

- Центру за социјални рад Бољевац;

- Центру за социјални рад у Бајиној Башти;

- Центру за социјални рад у Апатину;

- Центру за социјални рад Жабари;

- Центру за социјални рад општине Темерин;

- Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;

- Центру за социјални рад у Богатићу;

- Центру за социјални рад ''Дунав'' у Инђији;

- Центру за социјални рад у Ужицу;

- Центру за социјални рад Ириг;

- Центру за социјални рад у Ћићевцу;

- Центру за социјални рад у Вршцу;

- Центру за социјални рад у Крушевцу;

- Центру за социјални рад Мерошина;

- Центру за социјални рад у Крупњу;

- Центру за социјални рад Кнић;

- Центру за социјални рад Нови Кнежевац;

- Центру за социјални рад Врбас; 

- Центру за социјални рад у Зрењанину;

- Центру за социјални рад Мали Иђош;

- Центру за породични смештај и усвојење у Београду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;

- Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Руми;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Вршцу;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад у Новом Пазару;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад општина Петровац и Жагубица.

Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд, Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка и Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 237, са капацитетом од 8.801 корисника.

Француско - српска привредна комора одржала је округли сто под називом „10 питања за Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“.

На иницијативу чланица Коморе и формираног клуба намењеног људским ресурсима, гост овог сусрета био је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је заједно са државним секретаром Бојаном Станић и руководством Министарства одговарао на питања привредника.

У првом делу сусрета министар је представио успешне резултате министарства и реформе које се планирају, рекавши да је посебна пажња Министарства посвећена борби против сиве економије.  Министар Ђорђевић рекао је да је Влада Републике Србије претходних година урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама у циљу креирања ефикасније структуре која је на располагању свим привредницима, као и да постоји дугорочно пројектована визија развоја, са јасно дефинисаним стратешким опредељењима у свим областима од значаја за целокупан друштвено - економски развој.

"Иако је много тога већ урађено, иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, још увек имамо много да радимо. Министарство је увек на располагању својим грађанима за сва питања и недоумице и позивамо све да пријаве сваку уочену неправилност која се односи на непоштовање закона", истакао је Ђорђевић.

Други део скупа био је посвећен бројним питањима из праксе присутних чланица Француско - српске привредне коморе која се тичу тумачења и примене законодавства, на која су одговарали присутни представници Министарства. Кроз изузетно динамичан дијалог, предузећа су могла да добију одговоре на питања и недоумице са којима се срећу у свакодневном пословању, а представници разних сектора у Министарству да додатно спознају главне преокупације привреде.

Ради се о новом формату догађаја који је Комора покренула и који за циљ има упознавање и отворену дискусију чланица Коморе са истакнутим личностима из државних институција и света привреде.

Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.

Вулин је на питање новинара колико ће тачно бити повећање плата и пензија и колика ће бити једнократна помоћ, рекао да је договорено да то објави Министарство финансија.

Вулин је рекао да се лако може израчунати да је то више од осам милијарди динара, али да ће Министарство финансија дати прецизне податке.

"Министарство за рад ће бити задужено да то и спроведе. Мислим да је то добра вест за нас, биће више новца и потрошња ће бити већа и надамо се да ће и наших предузетника бити више, да ће профита бити више, а да ће онда то подстаћи и запошљавање", навео је Вулин.

Он каже да су чак и пре него што је влада предузела мере за повећање плата и пензија, остварени добри резултати у девет месеци ове године.

"У АПР-у је у првих девет месеци регистровано 26.048 привредних субјеката, а највише храбри што је свега око 16.070 привредника избисало своју делатност", рекао је Вулин и додао да је прошле године "избрисано" 23.000 привредника.

Према његовим речима, то показује колико послови постају одрживи, колико привредни амбијент постаје бољи и далеко подстицајнији за привреднике.

"Са мерама у којима грађани добијају више новца, сигуран сам да ће то бити још повољније", додао је он.

Вулин је подсетио да је од почетка ове годије ПИО фонду уплаћено 5,6 милијарди динара више од плана и захваљујући томе Фонд је повукао 17 милијарди динара мање дотација за пензије.

"Онда ви можете да повећате пензије и дајте једнократну помоћ. Надамо се да ћемо до краја године ниво дотација за пензије свести на 35 одсто, што је најбољи резултат до сада”, додао је Вулин.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Заим Реџеповић, директор Агенције за мирно  решавање радних спорова Миле Радивојевић и помоћник директора у Управи за сарадњу са верским заједницама Ферид Булић разговарали су са ректором Интернационалног универзитета у Новом Пазару Суадом Бећировићем и деканом Правног факултета Реиханом Куртовићем о унапређењу сарадње.

Државни секретар Реџеповић истакао је да су за Владу Србије сви грађани једнаки и да имају исте могућности за унапређење услова живота и боље будућности. Како каже, посебно му је драго што је Палату Србије данас посетило скоро 50 студената овог универзитета.

„Сви млади људи у Републици Србији добродошли су у све институције Владе Србије, без обзира на националну и верску припадност. Радујемо се њиховој посети и желимо да упознају државне институције, јер верујемо да ће у будућности управо неко од њих бити носиоци најважнијих функција у земљи“, рекао је Реџеповић и додао да ће се већ добра сарадња Министарства и овог универзитета сигурно кретати узлазном путањом.

Према његовим речима, Министарство ће увек пружити адекватну подршку у реализацији свих планова које су им представници Интернационалног универзитета у Новом Пазару представили, јер млади људи представљају будућност Србије и неоходно им је обезбедити најбоље услове за образовање и рад.

Ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару Суад Бећировић захвалио је на прилици коју је Министарство омогућило студентима из Новог Пазара.

„Драго нам је што су студенти ималу прилику да виде Палату Србије која јеједна од најбитнијих институција државне власти . Ова посета је веома значајна нашим студентима, јер области које покрива ово Министарство студенти права изучавају кроз неколико предмета у току студирања“, рекао је Бећировић.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић рекла  је данас на отварању првог виртуелног Сајма запошљавања да је циљ да у Србији постоји још више послодаваца и да се обезбеди квалитетно и одрживо запослење за што већи број лица у нашој земљи. 

„Данашњи сајам запошљавања представља пример иновативног приступа у реализацији мера активне политике запошљавања, с обзиром да Сајам има карактер отворене манифестације и да пружа могућност и незапосленим лицима који нису на евиденцији Националне службе за запошљавање да узму учешће на овом скупу“, истакла је проф. др Дарија Kисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је компанијама пожелела успех у проналажењу одговарајућих кандидата, а незапосленим лицима да пронађу одговарајућег послодавца и посао.

Проф. др Кисић Тепавчевић је додала да је Национална служба за запошљавање 2. априла ове године расписала јавне позиве и конкурсе за реализацију мера активне политике запошљавања у 2021. години, као и да су у фебруару и марту ове године усвојени Стратегија запошљавања 2021-2026. и пратећи Акциони план за период од 2021 до 2023. године.

Та два значајна документа, како је истакла, дају јасне смернице развоја политике запошљавања у наредном периоду, са јасним циљем повећања стопе запослености, а све засновано на принципу квалитетног, одрживог и достојанственог рада.

Кисић Тепачвевић је захвалила представницима Амбасаде Немачке и Немачке развојне сарадње, програм „Миграције за развој“, као и Националној служби за запошљавање на организовању овог сајма.

Први виртуелни Сајам запошљавања се одржава данас од 10 до 16 часова, а заинтересовани могу да се укључе путем регистрације на www.nsz-sajamzaposljavanja.rs.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић уручила је припадницима снага безбедности кључеве станова који су у Земуну изграђени у оквиру Пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

Данас су додељени кључеви првих 375 станова,од укупно 1.000, колико је планирано у овом насељу.

Кисић је поручила да је држава, реализацијом пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности у неколико градова Србије, који је покренуо председник Републике Србије Александар Вучић, показала да испуњава све што је обећано.

Проф. др Кисић је подсетила да радови на изградњи станова у Београду, Новом Саду, Крушевцу, Краљеву, Врању и Сремској Митровици нису стали ни за време пандемије Ковид 19.  

„Веома сам срећна што са вама делим ове посебне тренутке у животу сваког од нас, а то је дан када добијемо кључеве сопственог стана“, рекла је Кисић и додала да је пре само две године на месту данашњег, модерног насеља, била пољана.

Министарка Кисић је будућим станарима пожелела много лепих и срећних тренутака у новим домовима и да се у њима чује што више дечијег смеха.  

Уручењу кључева присуствовали су и потпредседник Владе Републике Србије и министар одбране Небојша Стефановић, градоначелник Београда Зоран Радојчић, представници Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције.