Претрага

Поводом обележавања 104. годишњице искрцавања Српске војске на острво Крф и страдања на острву Видо, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће  државну церемонју код Маузолеја на острву Видо 24. септембра 2020. године са почетком у 11 часова. Венци ће истог дана бити положени на спомен обележје „Морнарички крст“, а венац Владе Републике Србије биће положен и у „Плаву гробницу“.

Комеморативне манифестације у Републици Грчкој одржавају се у знак сећања и пијетета на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске.

Високој делегацији Републике Србије на Виду прикључиће се и представници амбасаде Републике Србије у Републици Грчкој и генералног конзулата Републике Србије у Солуну.

Комеморативним церемонијама присуствоваће поред званичника Републике Србије и званичници Републике Грчке. Такође, помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских и грчких удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5. априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава да ће се инспекцијски надзори, од стране инспектора социјалне заштите и инспектора рада у Установама социјалне заштите за домски смештај наставити у наредном периоду како би се извршила контрола остваривања права корисника, услови и стандард за пружање услуга домског смештаја и примена стручних процедура у установама социјалне заштите.

Током фебруара, Инспекција рада обавила је надзоре у Домском одељењу за одрасле и старе при Центру за социјални рад у Новом Пазару, Дому за лица ометена у развоју у Тутину и Дому за смештај одраслих лица Трбуње у Блацу.

Инспекцијски надзори у марту планирани су у неколико градова у Србији и то у: Геронтолошком центру ''Јеленац'' и Геронтолошком центру ''Јеленац'' РЈ Тешица; ЦСР-у, Дому за децу и младе ''Христина Маркишић'' у Алексинцу и Дому за смештај одраслих лица ''Кулина''; Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'' Стамница, Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац; ЦСР -у Петровцу на Млави; Дому за децу и младе ''Јефимија'', Геронтолошком центру и ЦСР-у у Крушевцу; Установи за одрасле и старије ''Лесковац'' и ЦСР-у Лесковац;  Дому за децу и младе ''Станко Пауновић'' и ЦСР-у у Неготину.

Такође, у априлу су у плану надзори у:

Установи за децу и младе ''Шабац'' при Центру за социјални рад; Геронтолошком центру, ЦСР-у у Шапцу; Дому за децу и младе ''Вера Благојевић'' Бања Ковиљача; ЦСР-у Лозница, Геронтолошком центру и ЦСР-у у Јагодини; Дому за децу и младе ''Петар Радовановић'' Ужице; Домском одељењу за старе Забучије; ЦСР-у Ужице; Домском одељењу при ЦСР-у Пожега за смештај одраслих и старијих и ЦСР-у Пожега; Дому за смештај старих лица и ЦСР-у у Смедереву; Дому за децу и младе ''Душко Радовић'', Заводу за васпитање омладине, Геронтолошком центру и ЦСР-у у Нишу; Геронтолошком центру, Заводу ''Мале пчелице'', ЦСР-у у Крагујевцу; Дому за смештај и негу старих лица и ЦСР-у у Прокупљу; Дому за одрасла  инвалидна лица и ЦСР-у у Дољевцу; Геронтолошком центру и ЦСР-у Младеновац.

На списку планираних инспекцијских надзора у наредном периоду су и Геронтолошки центар, Завод за васпитање деце и омладине и ЦСР у Књажевцу; Домско одељење за смештај одраслих и старији и ЦСР у Љубовији; Геронтолошки центар Матарушка бања; ЦСР Краљево; Домско одељење за смештај старих лица и пензионера и ЦСР у Крупњу, Дом за смештај старих лица и ЦСР у Димитровграду, Геронтолошки центар ''Бежанијска Коса'' РЈ Карабурма, Дом за одрасла  инвалидна лица Земун, Геронтолошки центар Обреновац, Установа за децу и младе ''Сремчица'', Центар за заштиту одојчади деце и младе, Звечанска, Београд, Завод за васпитање деце и младине Београд и Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд.

Поред инспекцијских надзора у установама домског смештаја од стране инспектора социјалне заштите и инспектора рада, запосленима ће бити пружена и стручна подршка од стране Републичког завода за социјалну заштиту, а извештаји инспекцијских надзора, са фотографијама затеченог стања у установама, бити редовно објављивани на сајту Министарства.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је централну државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста и уз пуне војне и државне почасти положио венац код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду. 

Mинистар Ђорђевић истакао је да се овог 27. јануара обележава тачно седам и по деценија од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије 1945. године. 

„У Холокаусту је на монструозан начин убијено шест милиона припадника јеврејске вере и националности. Нацистички пројекат „германског натчовека“ неславно се завршио у бујици Волге код Стаљинграда, под ледом око Лењинграда, у блату Курска и у подножју наших планина“, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да нацисти, у крајњем исходу и упркос свему, нису успели да униште ни јудеохришћански идентитет великог немачког народа.

„Велика већина припадника немачког народа, а нарочито њихове политичке елите, изражавају жаљење због несреће коју су проузроковали у Другом светском рату, указују дужно поштовање жртвама и искрено саосећају у болу потомака жртава Холокауста. Тај идентитет нас обавезује да увек изнова подсећамо све који то не знају или не желе да знају због чега је победа над фашизмом у Другом светском рату једна од темељних вредности Организације Уједињених Нација и уједињене Европе“, рекао је министар.

Ђорђевић је овом приликом послао поруку да није добро одузимати идентитет другом и другачијем човеку или народу, јер можда тиме у свој сопствени идентитет уграђујете нешто што није достојно ни човека ни народа. 

„Нама су више него икад потребни мир, стабилност и јединство, како бисмо сарађивали и интегрисали се у заједничкој европској будућности зарад општег бољитка и напредовања“, закључио је.

Поред министра Ђорђевића венце и цвеће код споменика положили су и изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије Верољуб Арсић, преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници Јеврејске општине Београда, представник Националног савета Ромске Националне мањине, градоначелник Града Београда Зоран Радојичић, чланови дипломатског кора, удружења и грађани. 

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања учествовао је у Дигиталном самиту Западног Балкана, где је говорио на тему Е-инспектора, социјалних карти и Документ менаџмент система.

Министар Ђорђевић рекао да је у протеклој години обављено више од 30 одсто више инспекцијских надзора, захваљујући систему Е-инспектор олакшан је и модернизован рад инспекција.

Ђорђевић је навео да су инспектори морали да прођу и различите обуке, а опремљени су тако да буду у сваком моменту мобилни на терену.

“Оно што је сада њихова предност је да могу да имају изједначеност у приступању, користе податке из других регистара, сарађују са другим инспекцијама…”, рекао је Ђорђевић.

Министар је овом приликом истакао да је у плану да систем Социјалних карата заживи 2021. године и додао да верује да ће он бити од велике користи за грађане.

Ђорђевић је објаснио да је пројекат социјалних карата подељен у три фазе.

Прва фаза, која ће бити у јулу месецу ове године, која подразумева да сви подаци о личности које поседује Министарство рада буду обједињени на једном месту, требало би да буде завршена до јуна.

Друга фаза подразумева усвајање закона о социјалним картама, док завршна фаза треба да буде израда алата, по угледу на Данску, земљу која, каже министар, има најсавршенију социјалну карту са укрштеним подацима о сваком лицу.

Ђорђевић је објаснио да ће грађани имати много користи од социјалних карата, јер ће до својих права долазити без аплицирања.

"Грађани којима треба социјална помоћ добијаће је по аутоматизму, систем ће сам израчунати колика ће помоћ да буде а у складу са могућношћу буџета, особе са инвалидитетом ће, примера ради, имати право на паркинг без аплицирања, по аутоматизму,  борци ће долазити до својих права без административних проблема. Циљ је да родитељи, када добију бебу, после пријаве на систем у породилишту у секунди добију поруку са честитком, а потом и поруку да им је уплаћен родитељски додатак", рекао је Ђорђевић.

То ће бити систем за целу државу, истакао је Ђорђевић и додао да приступ тим подацима мора бити строго заштићен

"Да би такав систем заживео, потребна је посвећеност свих државних органа и ми радимо на томе", рекао је Ђорђевић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће  церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 104. годишњице смрти Гаврила Принципа у четвртак, 28. априла 2022. године у 10.30 часова крај спомен-плоче која се налази испред ћелије у којој је Принцип тамновао, а у оквиру некадашњег аустроугарског затвора у Терезинској тврђави.

Полагање венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу у Прагу, где се налази спомен-костурница са 131 сахрањним српским војником и спомен плоча краља Александра Карађорђевића, планирана је истог дана у 12 часова.

Полагање венаца у некадашњем логору у Јиндриховицама код Карлових Вари планирано је 29. априла 2022. године од 12 часова код спомен-костурнице из Првог светског рата, у којој почива 7.100 наших сународника.

Церемонијама ће присуствовати и делегације Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Амбасаде Републике Србије у Чешкој и удружења Срба у Републици Чешкој.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године, преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

У крипту цркве Успење Пресвете Богородице су током 1926. и 1927. године пренети посмртни остаци 132 српска војника који су били сахрањени на Олшанском гробљу у Прагу и гробљу у Винохрадима. У цркви се налази и спомен плоча посвећена краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове кошуље коју је носио приликом атентата у Марсеју.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7.100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. 

Поводом обележавања 103. годишњице искрцавања Српске војске на острво Крф и страдања на острву Видо, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић ће предводити државну церемонју код Маузолеја на острву Видо 26. септембра 2019. године са почетком у 11 часова. Венци ће истог дана бити положени на спомен обележје „Морнарички крст“, а венац Владе Републике Србије биће положен и у „Плаву гробницу“.

Комеморативне манифестације у Републици Грчкој одржавају се у знак сећања и пијетета на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске.

Делегацију Републике Србије чиниће и министар здравља Златибор Лончар, државни секретар Министарства просвете Владимир Поповић, као и државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић. Делегацију Војске Србије која ће положити венце на острву Видо предводиће бригадни генерал Синиша Кресовић.

Високој делегацији Републике Србије на Виду прикључиће се и представници амбасаде Републике Србије у Републици Грчкој као и генералног конзулата Републике Србије у Солуну.

Комеморативним церемонијама присуствоваће поред званичника Републике Србије и званичници Републике Грчке. Такође, помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских и грчких удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5. априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

Поводом обележавања 103. годишњице искрцавања Српске војске на острво Крф страдања на острву министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић ће предводити државну церемонју код Маузолеја на острву Видо 26. септембра 2019. године са почетком у 11 часова. Венци ће истог дана бити положени на спомен обележје „Морнарички крст“, а венац Владе Републике Србије биће положен и у „Плаву гробницу“.

Комеморативне манифестације у Републици Грчкој одржавају се у знак сећања и пијетета на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске.

Делегацију Републике Србије чиниће и министар здравља Златибор Лончар државни секретар Министарства просвете Владимир Поповић као и државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић. Делегацију Војске Србије која ће положити венце на острву Видо предводиће бригадни генерал Синиша Кресовић.

Високој делегацији Републике Србије на Виду прикључиће се и представници амбасаде Републике Србије у Републици Грчкој као и генералног конзулата Републике Србије у Солуну.

Комеморативним церемонијама присуствоваће поред званичника Републике Србије и званичници Републике Грчке. Такође, помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских и грчких удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

Трибином о значају донорства у Краљеву је у оквиру кампање “Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ обележен Европски дан донорства органа.

 
У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и помоћнице министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом учесницима трибине се обратила Јулијана Станисављевић, која је истакла огроман значај донорства у стварању хуманијег и солидарнијег друштва.

 
„Буђењем свести грађана да донирају органе можемо да спасемо велики број живота, јер у Европи од болести бубрега дневно оболи шест људи. То је један од најхуманијих чинова којим помажемо онима којима су наша помоћ и подршка најпотребнији”, навела је Станисављевић, додајући да је циљ Министарства, које је подржало ову трибину, да се повећа свест грађана о значају донирања органа.

 
Станисављевић је указала и на добру сарадњу Министарства и Савеза бубрежних инвалида Републике Србије, за чије активности је ове године Министарство издвојило 3,5 милиона динара.

 
Трибину су, уз подршку Града Краљева, организовали Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије и Удружење бубрежних болесника „Студеница“ кроз пројекат „Боља видљивост свих бубрежних пацијената“. У име града Краљева на трибини је учествовао помоћник градоначелника Марко Матовић.

Европски дан донације органа се обележава сваког 12. октобра по одлуци Генералне скупштине Уједињеним нацијама  са циљем подизања свести о важности давања органа као начина спасавање живота, али и одавање захвалностима донорима, њиховим породицама које су у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих угасили, смогли снаге и дали сагласност за трансплантацију као  и стручњацима за трансплантацију широм Европе.

„Отварање инклузивног  центра „ Звуци Срца - Суботица“,  не би било могуће отворити данас да  није било невероватног ентузијазма људи из Удружења за помоћ особама са аутизмом, који су  покренули  пројекат и удружили средства и енергију људи из Сектора за заштиту особа са инвалидитетом министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  и града  Суботице“, истакао је министар  за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом отварања  другог клуба овакве врсте у Србији.

Министар Селаковић је рекао да је Град Суботица обезбедио репрезентативан простор у центру града и окупио људе добре воље, који су са својим донацијама омогућили, да заједно са Министарством, буде уложено  више од  7,5 милиона динара.

„Ово је други клуб овакве врсте у Србији, који ће особама са инвалидитетом омогућити да се на једном месту информишу, укључе у ширу друштвену заједницу и осећају корисним члановима друштва, али и место где ће они бити препознати као добри домаћини“, нагласио је Селаковић.

Истичући да  Министарство наставља да у свом деловању препознаје Сектор за заштиту особа са инвалидитетом као изузетно важан, Селаковић је рекао да је Министарство  у прошлој години подржало 12 удружења из Суботице са око 15 милиона динара и да ће подршку наставити и у овој години.

Том приликом, Селаковић се захвалио помоћници  Биљани Барошевић на подршци, градоначелнику Суботице Стевану Бакићу и предузећима, који су донацијама  помогли да клуб „Звуци срца“ почне са радом. 

Када је реч о Северно бачком округу, о Суботици, министар Селаковић је истакао важност наставка  реконструкције ГЦ „Дудова шума“, у који је до сада уложено милијарду и седамдесет милиона динара,  док је за наредну фазу овој години предвиђено још 850 милиона динара. Министар је подсетио да је било проблема у динамици спровођења радова, али да је уверен да ће се та лоша динамика променити и да ће у овој години план радова бити испуњен у року .

Селаковић се осврнуо на тржиште рада и запошљавање, где је у Суботици забележен озбиљан резултат и смањена стопа незапослености за 11 посто у односу на 2021. годину, али и напоменуо да ће се решавању проблема дефицитарних занимања  у наредном периоду, приступити систематично и озбиљно.

Министар Селаковић најавио је кампању запошљавања особа са инвалидитетом, која ће почети од марта месеца, како би што више послодаваца, дало прилику овој категорији да дође до посла и као примере добре праксе навео предузећа ДЕС Суботица и Жељезничар, који су од Министарства за подршку за боље услове рада и за помоћ у исплати зарада,  добили око 40 милиона динара.

Министар Селаковић је посебно истакао да је буџет Министарства значајно повећан у овој години и да износи  више од 174 милијарди динара и напоменуо да ће сви ресори под Министарством бити  адекватно обезбеђени за функционисање и рад у овој години.

„Налазимо се у овом прелепом амбијенту клуба „Звуци срца“  и по атмосфери која влада у овом клубу, и како је уређен, види се да је од срца све  направљено“,  истакао је градоначелник Суботице Стеван Бакић  и члановима удружења поручио да увек могу да рачунају на подршку и  да ће Град и у будућности препознавати пројекте и све њихове акције. Градоначелник Суботице је рекао да је поносан, јер је у буџету за ову  годину,  опредељено  близу 450 милиона динара за област социјалне заштите и мере социјалне политике, што је за 13,6% више него у претходној години. 

Председница Градског удружења за помоћ особама са аутизмом Сузана Скендеровић је нагласила да ово није само  клуб особа са инвалидитетом и њихових пријатеља, већ  и један нови простор  где ће  особе са инвалидитетом, које нису имале место на тржишту рада, сада ће њих 10 за почетак, имати посао.

Министар Селаковић се током боравка у Суботици сусрео и са градоначелником Суботице Стеваном Бакићем, као и са представницима центра за социјални рад, ПИО фонда, Националне службе за запошљавање и Геронтолошког центра.

"Руководство ПИО фонда има правилну орјентацију и разуме потребу да се приближимо корисницима. То радимо са жељом да будемо на услузи својим корисницима, ми смо ту због њих. Зато се данас отвара испостава у Гроцкој, где ће 14.114 осигураника и нешто више од 13.000 пензионера моћи да задовољи све своје потребе", рекао је Вулин новинарима.

Додао је да је по броју осигураника и пензионера то град величине Бачке Паланке и да није логично да такав град нема своју испоставу ПИО фонда.

Грађани Гроцке, како је истакао, у будуће неће морати да одлазе до центра Београда и губе време усред бербе, жетве, сетве, веће ће сва своја права моћи да остваре у Гроцкој.

"Такав тренд ће се наставити, па ће се овде радити и вештачење за туђу негу и помоћ. Неће бити ниједног разлога да одлазите у централу Филијале Београд. То је добра вест за становнике Гроцке, а ускоро и за становнике Калуђерице који ће добити своју испоставу", истакао је министар.

Директо Филијале за град Београд Милан Тодоровић рекао је да је испостава у Гроцкој четврта испостава те филијале и да ће грађани Гроцке по први пут имати прилике да своја права из пензијског осигурања остварују у својој општини.

Ту ће, објаснио је, моћи да подносе све врсте захтева, да комплетирају захтеве, да подносе све врсте пријава на осигурања, пријаве М4, све врсте потврда и уверења.

"Грађани Гроцке неће морати да иду у Немањину 30, тиме ће се растеретити шалтери филијале Београд. На овај начин мрежа организационих јединица Фонда се и даље шири, а услуга се приближава корисницима", рекао је Тодоровић, додајући да ће квалитет услуга ПИО фонда на тај начин бити побољшан.

Додао је да је у плану проширивање броја испостава, најпре на Чукарици.

Заменица председника општине Гроцка Јасмина Мандић захвалила се министру Вулину што је брзо изашао у сурет захтеву да се отвори испостава у Гроцкој, која има преко 100.000 становника.

Потреба за тим, како је навела, постоји, а у плану је ускоро и отварање испоставе у Калуђерици, такође великом насељу.