Претрага

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поносно је на програм „Моја прва плата“, за који је ове године конкурисало 12.966 младих, а своја радна места огласило 8.699 послодаваца, истакла је ресорна министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на седница Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања и обезбеђивање расположивости неопходних услова и потребних ресурса за целовито спровођење реформе. 

 

„Млади представљају окосницу и снагу сваког друштва и због тога су њихово запошљавање и процеси у оквиру ефикасне транзиције из света образовања у свет рада од огромног значаја. У том смислу је направљен читав низ реформи у претходном временском периоду како би наши млади остали у својој земљи, засновали породице и привређивали, да сви заједно градимо још јачу и напреднију Србију“, истакла је Кисић Тепавчевић. 

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је Влада Републике Србије на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ове године усвојила Стратегију запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године, са пратећим Акционим планом, као и да је спроведен читав низ конкретних програма и мера усмерених на подршку младима у запошљавању. Млади су том стратегијом дефинисани као приоритетна група када су у питању мере активне политике запошљавања, а програм „Моја прва плата“ се реализује другу годину за редом. 

 

Кисић Тепавчевић је нагласила да је програм „Моја прва плата“ дао изузетне резултате, да је обилазећи предузећа где су млади стекли прва радна искуства видела колико су они посвећени и одговорни, што је резултирало тиме да након првог циклуса програма готово половина младих заснује радни однос и остане у тим предузећима. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела и да Република Србија континуирано прати новине које се у погледу политике запошљавања младих примењују у земљама ЕУ, међу којима је најзначајнији програм „Гаранција за младе“. „Овај програм је пример интервенције у оквиру које се младима који су неактивни и незапослени приступа кроз сарадњу различитих сектора и социјалних партнера, укључујући и организације цивилног друштва, а у циљу дугорочно одрживе интеграције на тржиште рада“, рекла је Кисић Тепавчевић. Програм „Гаранција за младе“ подразумева да млади добијају квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или додатну обуку у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или напуштања, односно завршетка формалног образовања.

 

Кисић Тепавчевић је рекла да је Република Србија потврдила Декларацију Западног Балкана о одрживој интеграцији младих на тржиште рада, чиме је прихватила да ће радити на постепеном увођењу „Гаранције за младе“, определити људске ресурсе и финансијска средства, формирати мултиресорне радне групе и израдити План имплементације овог програма до јуна 2022. године. У складу са смерницама за припрему Плана имплементације „Гаранције за младе“, које је израдила Европска комисија у сарадњи са Међународном организацијом рада и Европском фондацијом за обуке, први корак у поступку припреме Плана имплементације је успостављање механизама за његову израду, као и за праћење његове реализације, на чијем успостављању Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања интензивно ради.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Зоран Ђорђевић, са сарадницима, одржао је састанак са представницима Светске банке са циљем разматрања подршке и заједничких активности које Министарство и Светска банка могу реализовати како би се унапредила делотворност мера активне политике запошљавања и квалитет услуга које Национална служба за запошљавање пружа незапосленим лицима и послодавцима, посебно имајући у виду динамичне промене на тржишту рада, како у смислу понуде, тако и у делу потражње за радном снагом.

 

Имајући у виду да национално тржиште рада карактерише једноцифрена стопа незапослености, али и чињенице да дигитализација и техничко-технолошке промене условљавају поседовање  додатних знања, вештина и компетенција радне снаге, неопходно је да се и Национална служба за запошљавање прилагоди овим променама, али и да представља својеврстан мост између света образовања и света рада.

 

Сарадња Светске банке и Министарства, у овом домену, договорена је на састанку који је председник Републике Србије господин Александар Вучић, на ком је присуствовао и министар Ђорђевић, одржао са представницима Светске банке. Сходно наведеном, током данашњег састанка, прецизирано је да ће Светска банка у сарадњи са Министарством и Националном службом за запошљавање, у наредна два месеца, припремити План реорганизације и реформе рада Националне службе за запошљавање, а представљање Плана предвиђено је за месец септембар 2020. године.

 

„Рад запослених у центрима за социјални рад мора да буде видљивији и више цењен, а услови њиховог рада бољи. Зато ћемо да наставимо да радимо заједнички на томе“, порука је министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића након састанка са директорима 47 центара за социјални рад из целе Србије.

 

На састанку, на ком су поред министра Ђорђевића присуствовали в.д. помоћник министра у Сектору за социјалну заштиту Сузана Мишић и директор Агенције за мирно решавање спорова Миле Радивојевић, разговарано је о побољшању услова рада запослених и решавању текућих проблема на најефикаснији начин.

 

„Посао који обављају запослени у центрима за социјални рад је одговоран, тежак, захтеван и обухвата много области. Министарство на чијем сам челу придодаје велику важност управо раду ЦСР и бригу према запосленима у њима. Одговорност људи који се баве овим послом је велика. Циљ нам је да њихове плате буду више и адекватне послу који обављају. Радници центара дaноноћно рaде и суочaвaју се сa рaзним проблемима и наша обавеза је да их стимулишемо“, рекао је Ђорђевић.

 

Према речима министра, од следеће године, када сви центри и установе социјалне заштите буду ефикасније радиле у систему трезора, када буду још боље планирали, буџетирали и на крају трошили, када буде извршена реорганизација центара, услови рада сигурно ће бити на вишем нивоу, људи ће бити задовољнији, а њихов рад ефикаснији. 

 

Министар је такође навео и да ће се овакви састанци, на којима запослени у центрима за социјални рад могу да представе своје евентуалне проблеме, кроз разговор са надлежнима, одржавати као и до сада континуирано, како би се заједнички пронашла адекватна решења.

"Овај закон се односи на оне који раде, али и на оне који не раде. Циљ нам је да отворимо нова радна места, што ћемо постићи флексибилнијим тржиштем рада и новим одредбама које се тичу рада на одређено време", рекао је Вулин у интервјуу за "Новости".

Министар је нагласио да нико не заборавља јавну расправу о Закону о раду, нити постоји било какво кршење демократске процедуре и да се ради о изменама и допунама закона - не новом закону који усваја Скупштина Србије, никако послодавци и синдикати.

"Ово су измене и допуне закона, а не нови закон. Примедбе за непостојање јавне расправе не стоје, јер ми и нисмо у обавези да је организујемо, а притом се под овим појмом може подвести и све објављено у медијима, а наредних дана најављена су и јавна окупљања", навео је министар.

Он је мишљења да је проблем што се кроз усвајање закона прелама више ствари - с једне стране незадовољство појединих синдиката што нису репрезентативни, а са друге послодаваца који не учествују у преговорима око закона из истих разлога.

"Они користе неинституционалне начине расправе и то је уреду, али чињеница је и да су Савез самосталних синдиката Себије и Уједињени грански синдикат "Независност" репрезентативни, као што је једна политичка партија парламентарна, а друга не", објаснио је Вулин.

Министар је навео да пре уласка закона у скупштинску процедуру, мора да се одржи још једна седница Социјално-економског савета (СЕС).

"Неопходно је да се одржи јос једна седница СЕС коју би председавајући Бранислав Чанак требало да закаже ове недеље. Свима треба да буде јасно да преговарају послодавци и синдикати, а не Влада. Мислим да би дан после СЕС-а, документ могао бити пред посланицима, а седница мора да се закаже не само због закона, већ због утврђивања минималне цене рада", навео је Вулин.

На питање када очекује прве резултате нових мере, министар је навео да ће мере које проистичу из закона дати одмах резултате.

"Ове измене радног законодавства могле су бити донете још пре неколико година, али нико није имао храбрости за то. Мере које проистичу из њега даће одмах резултате, који ће се видети најпре у приливу страних инвестиција и повољнијем привредном амбијенту. Сада смо у ситуацији да морамо да "победимо" Румунију, која има 22 милиона становника са просечном зарадом нижом него што је у Србији", приметио је министар Вулин у интервјуу "Новостима".

Влада Србије усвојила је Стратегију подстицања рађања, а разлог и важност одлуке образложио је председник Александар Вучић:

„Број становника 2017, 1. јануара у Србији био је 7.040.272, прираштај - закључно са 31.12. био је -39.202, дневни прираштај значио је да смо губили 107 људи дневно у 2017. години. Дакле, на дневном нивоу Србија је имала 107 људи мање. Ово је без албанског становништва на Косову и Метохији.

Процена броја становника 01.03. је 6.995.808 људи у Србији. Од тога имамо брачних парова без деце 600.724, ванбрачних парова без деце 48.943, брачних парова са децом 1.040.000, ванбрачних парова са децом 67.971, мајке са децом 291.522 и оца са децом 76.485.

Урадили смо упоредни приказ делова централне Србије и Косова и Метохије, насељеног албанским становништвом. Топлички управни округ који обухвата Прокупље, Куршумлију, Житорађе и Блаце има 2.231 километар квадратни површину. Подујево, рецимо, само 653 квадратна километра. Број насеља у Топлици је 267, у Подујеву 77. Али, број становника у читавој Топлици 86.327, а у Подујеву 83.242. Дакле, само Подујево је једнако велико колико читава наша Топлица. А после ћете видети како се креће природни прираштај у једном и у другом, да би људи у Србији разумели са чим се ми суочавамо.

 

Северно Косово, Митровица, Лепосавић, Звечане и Зубин Поток, 42.000 цео север. Јужна Митровица, само Јужна Митровица 68.474. Зато смо се ми за регионалну полицију борили да припада само у ове четири општине, јер кад се дода Јужна Митровица, Вучитрн или Вусхтрри како кажу Албанци.. Је л' нисам погрешио, Вусхтрри? Имамо овде и Албанце, па морам да проверим с њима јесам ли научио нешто. Србица, како ми Срби кажемо или како ви Албанци кажете Скендерај, је л' тако, је такође припадало томе. Добро. Онда бисмо имали 70% албанских полицајаца на северу, а 30% српских. Ми смо се у Бриселском споразуму изборили да имамо 100% српских полицајаца на северу са овако малим бројем становника. Зашто сам вам ово рекао? Зато што ћете сада да упоредите, увек смо узимали да су већи градови и већа места у централној Србији него на Косову и Метохији. Наиме, узели смо Смедерево и да поредимо Урошевац, или како би Албанци рекли Феризај. Смедерево има 2016. 104.987 становника, Урошевац 101.107. Али, погледајте, молим, вас. Дакле, Смедерево је веће од Урошевца. Смедерево има новорођене деце, 868 те године. Урошевац 1.541, иако је мање од Смедерева. Умрлих Смедерево има скоро три пута више. Колико смо стари, 1.456, Урошевац 520. Прираштај у Смедереву је да смо изгубили 588 људи, а прираштај у Урошевцу је да су добили 1.021 човека. Зајечар и Србица. Зајечар има 55.987, Србица 52.000 становника. Живорођених у Зајечару 340, у Србици 699. Ми смо изгубили 651 човека, они су добили 473 човека. Горњи Милановац и Дечани. Ми смо изгубили 308 људи, они су добили 262. Реч је о чисто албанским насељима, да знате. Дакле, то сем у Србици што имате два српска насеља која су издвојена из овога, реч је о чисто албанским насељима. Стара Пазова и Ораховац. У Старој Пазови код нас није тако лоше стање, али је -148, у Ораховцу је +450. Трстеник. Изгубили смо 384 човека, у Косову Пољу, рецимо, које је данас потпуно албанско имају 460.

 

Ово сам навео само да они људи који говоре како није време за решавање проблема, ја ћу вам сад дати дугорочну статистику и дугорочну анализу коју смо радили заједно са појединим невладиним организацијама и стручњацима у нашој земљи, која је за нас поражавајућа и зато смо се ухватили овог проблема. Ухватили смо се овог проблема у тренутку када нам економија иде на боље и када много тога можемо да урадимо. И видећете да ћемо да урадимо, али се плашим да то није довољно. Иначе, у овом тренутку, број рођених по мајци је 1.44 у Србији. 1.44 у Србији. Нама је потребно 0.8 више да бисмо имали просту репродукцију, дакле. 0.8 више по мајци, да бисмо имали просту репродукцију у Србији. Желим да вам изнесем следеће податке.

 

Радили смо анализу све демографске, економске и политичке последице решавања односа између Београда и Приштине. Не могу о томе све да вам говорим и не могу све да вам прочитам, али могу да вам говорим о демографским стварима. У зависности, између осталог, и од решавања косовског чвора и косовског проблема, Србија ће 2060. године имати између 3.9 милиона и 5.5 милиона становника. Свакако ћемо бити мали и значајно мање него што смо данас. И за то нам није крив ни Америка, ни Европска унија, нити било ко други. За то смо сами заслужни. Нико други.

У складу са тим, желим да вам кажем да је могуће да по конзервативном сценарију, од 3.9 милиона имамо чак 1.700.000 пензионера, што је исти број као данас када имамо седам милиона становника, што значи да смо ми тада завршили као нација. Просто, то људи треба да разумеју. Да ми више никакав немамо економски потенцијал, више немамо никакав демографски потенцијал и више никакав политички потенцијал. Зато је ово последњи тренутак да почнемо тиме на озбиљан начин да се бавимо јер смо у протеклих 67 година губили становништво, у протеклих 50 година имамо негативни природни прираштај. Или 27, извињавам се..

 

Последњих 27 година имамо негативни природни прираштај. Али, имамо пад чак у последњих 67 година. Али, у последњих 27, наш природни прираштај је негативан. Ово се наравно тиче имиграторних кретања, али желим да вам кажем да наше анализе показују, анализе урађене са најстручнијим људима у овој земљи и из иностранства, да ћемо ми, што се миграционог салда тиче, негде 2028. до 2030. направити такозвани нулти миграциони салдо, да ћемо имати једнак број емиграната, дакле, лица која напуштају нашу земљу и једнак број имиграната, лица која долазе да живе у нашој земљи. После 2030. имаћемо већи број имиграната, него емиграната, што је једна од ствари која може да помогне у опстанку Србије.

 

Оно што је велики проблем и што се намеће као кључни проблем за све нас, то јесте број новорођене деце. Ми нећемо да имамо економску снагу, смејали су ми се многи на различитим конференцијама за новинаре, ми за две и три године ћемо морати да увозимо радну снагу, ми нећемо економски моћи да подржавамо за 15 и 20 година, не данас, данас је економска ситуација врло добра и биће још боља и људи ће живети лакше, и то људи по први пут осећају, виде да су озбиљне ствари рађене у претходне три, четири године, али оно што је за нас кључни проблем, то је да ми немамо деце. И да ми по том питању..И уопште ме не интересују реакције, ни било кога другог из Владе, ни било кога другог на кугли земаљској који би се нашао паметан да ми соли памет по овом питању и да ми објашњава о праву на рађање.

 

Нико неће ничије право на рађање да угрози, ниједну уставну категорију. Ја као председник републике, изабран уз највећу подршку, рекао бих, у савременој српској историји, имам право да укажем народу на катастрофалне последице, чињенице да ми немамо децу и да немамо будућност. И ако људи то не буду разумели, пишите ви саопштења колико хоћете, бавите се феминистичким покретима, оваквим покретима, онаквим покретима, уопште ме не занима.

 

Само да бисте видели податак, 1950. године у Србији, не Југославији, у Србији имали смо 163.297 беба. 2017. скоро 100.000 беба мање, 65.002. Ја мислим да вам је све јасно када тако нешто кажем, када тако нешто изговорим. При чему данас имамо већи број становника него што смо имали тад.

 

Пре десет година Србија је имала 622.562 ђака у основним школама. Ове године има 544.632 ђака. То је за само десет година смањење за 78.000 основаца. Ако рачунамо да одељење у просеку има 20 ђака, а знамо да су и таква ретка, то значи да се само у току ових десет година број одељења у нашим школама смањио за 3.890. То је 3.890 празних учионица. 3.890 празних учионица. Грађани морају да знају да од броја рођене деце не данас, али за 15 и 20 година зависи одрживост пензионог система.

 

Деца која су данас рођена, за 20 и 30 година уплаћиваће у пензиони систем. У нашој земљи демографија је проблем и на селу и у мањим и у већим градовима. Зато морамо на озбиљан начин да се бавимо овим проблемом. Места у којима немамо великих проблема су: Нови Сад, и то највише због људи који су избегли са простора некадашње Републике Српске Крајине, Хрватске, како хоћете, Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Прешево. Ми се данас боримо за свако радно место, за сваку фабрику, за сваки нови пројекат, да бисмо људима побољшали услове живота. Ове године ћемо значајно повећати пензије и плате, поново. И знам да поред великих успеха и за незапосленост и за све друго људи по први пут се осећају боље, али ја не желим да људи занемаре оно што је од суштинског и стратешког значаја. Ако ову тему не обрадимо одмах и не посветимо се томе на другачији начин, земљу ћемо да изгубимо. На то немамо право. Наша је обавеза да бринемо о отаџбини у будућности. Кинези брину хиљаду година унапред. Хајте да ми пробамо да бринемо 50 година унапред, да живимо и животе наше деце и животе наших унучића, да размишљамо остављамо ли им отаџбину, остављамо ли им земљу или не остављамо. Влада је јуче донела озбиљну стратегију за решавање проблема нестајања нашег становништва.

 

Имаћемо озбиљне мере којима ћемо помоћи пре свега мајкама. Ја ћу данас да говорим о тим конкретним мерама. Мораћемо да отварамо још више обданишта, да бисмо имали више деце у предшколским установама. И не само да ћемо да градимо нова и обнављамо постојећа, већ пошто смо направили ових 3.900 празних учионица, адаптацијама ћемо део школског простора да претварамо у обданишта.

 

Зато апелујем и на Владу Србије и на Покрајинску владу и на све локалне самоуправе да се максимално посвете овом важном питању. Не желим никоме да пребацујем било шта или да сугеришем. Желим грађанима да кажем да је планирање породице и родитељства лична одлука свакога. Моја дужност је да констатујем и да упозорим.

 

Моја дужност као председника Србије, као најодговорнијег човека и човека бираног директном вољом народа је да упозорим на катастрофалне последице које ће доћи. Јер, знате, као што рекох, мислим да је Хана Арент рекла, опет, можда грешим, политичар има право да не види реалност, да не види стварност, али нема право да не сагледа последице те реалности коју није умео довољно добро да види. И ово што радим, наравно, не само да никоме од нас неће донети популарност, већ ће бити на мети критика, дежурних заштитника појединих друштвених група којима је најлакше додворавати се, а никада ниједан проблем решити. Треба да бринемо и о два, три месеца и у наредних 20, 30 година. Сви се сећамо и '88. и '98. Сутра ће нам бити 2038. И '48. Сваки ауто-пут, свака фабрика, све што радимо биће у том смислу веома важно. Сви морамо да помогнемо женама, нарочито ми мушкарци, да им олакшамо све оне промене и тешкоће које доноси трудноћа, да помажемо мајкама и као држава и као друштво, и као општина и као градови, и као комшије и као мужеви. Бригу о деци у мајкама не може да води само држава. Зато позивам и молим одговорне и привреднике и све друге послодавце да имају више разумевања за жене које се налазе у другом стању, које се налазе на породиљскомодсуству. Држава ће тражити начине да помогне великим инвеститорима да се недалеко од индустријских зона отварају обданишта за децу запослених мајки. И то ћемо да субвенционишемо.

 

Трудноћа не сме да буде хендикеп, већ моменат среће и припрема за долазак новог живота. Трудноћа не сме да буде разлог за отпуштање са посла. Треба да буде повод за већу подршку и послодавца, колега и пријатеља. Бити родитељ је највећа радост и највећа улога у животу. То погледајте по људима који се боре, који се тако страшно и великом снагом боре да добију дете, а који имају природне проблеме са тим. И ту морамо да помогнемо. Зато и за друго дете, а видећемо и за треће дете, мораће држава да плаћа све трошкове за вантелесну оплодњу.

 

Користим ову прилику да позовем све друштвене факторе да учествују у овоме, посебно вас из медија у стварању другачије, позитивније климе. Климе у којој мајке које роде троје, четворо и петоро деце у граду треба да буду поштоване и омиљене, а не избациване из друштва зато што немају довољно времена за скупе проводе, ташнице, ципеле или не знам шта већ. Ово су исувише важна питања да би постали арена за дневнополитичко препуцавање. У наступајућем периоду овим ћемо морати да се бавимо, иначе за 40 година нећемо имати ни државу, ни народ.

 

Влада је усвојила Стратегију подстицања рађање која предвиђа озбиљан пакет мера које ћемо покушати да зауставимо нестајање наших становништва. Донео сам одлуку о формирању Савета председника Републике за популациону политику. Значи ја нисам одлуке о Саветима за инфраструктуру да бих могао да наређујем некоме како да се узимају паре једног другог или трећег предузећа. Ово сматрам виталним питањем помоћи ћу Славица Ђукић Дејановић, Ани Брнабић и свима у Влади који се тиме буду бавили. Мој генерални секретар Никола Селаковић се на дневном нивоу бави овим питањем, ангажовао и више саветника који су у свим овим актима помагали Славици да направимо добра решења. Сада ћете чути неке од конкретних мера дакле, а не само причу и упозорење. Овај Савет ће се бавити разматрањем питања у области популационе политике, давањем предлога мишљења и стручних анализа. Од предлога мера, сада вас молим да ме пажљиво слушате јер ми знамо да највише можемо да утичемо и помогнемо тамо где имамо нешто већи наталитет данас, а то је у сиромашним подручјима Србије јер нама је најнижи наталитет тамо где људи најбоље живе. Тамо где људи су најбогатији и најмањи нам је природни прираштај у централним београдским општинама говорим у месту пребивалишта мајке које се порађају.

 

Ми смо Акционим планом договорили следеће мере и подршку мајкама за рођење деце. За прво дете као што знате 100 000 динара једнократне помоћи. Друго дете, сада молим вас пажљиво слушајте шта све предвиђам од другог до четвртог детета, друго дете 10 000 динара месечно две године дакле 10.000 РСД сваког месеца 24 месеца исплаћујемо. За треће дете 12000 РСД или 100 ЕУР месечно у току 10 година. 10 година исплаћује на 12.000 ДИН сваког месеца, не годишње свакогмесеца што значи 12.000 евра добијате за треће дете за 10 година. За четврто дете добијете18.000 евра за 10 година , дакле мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 евра за 10 година од државе Србије која ће сваког месеца одређени износ лећи на рачун. 30.000 ЕУР мислим да је то до сада највећи и најозбиљнији пакет који држава Србија за само 10 година могла да понудим мајкама али вам то говори колика је болест са којом се суочавамо, колики је проблем са којим се суочавамо. То ће нас да кошта у првом тренутку надамо се да ће нас коштати много више коштаће нас око 12 милиона евра и то ћемо кренути као стимулативном мером за свако дете које је трећа или четврта, друго, треће и четврто које је рођено од првог јануара 2018. године. И желимо да од данас мајке и породице буду стимулисане јер то је нешто што драматично стимулише јер мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 динара месечно које добија од државе да ништа не ради. 30.000 динара имаће месечно од државе само да роди  треће и четврто дете. И да има пребивалиште на територији Републике Србије.

Ја мислим да је то веома важна мера и последњи пут Србија је имала мање од седам милиона становника далеке 1966. године. Ми смо по том питању уназађени за 52 године. Можете ли да мислите да се уназадимо за 50 година у технологији, аутомобилима и свему другом да немате телефоне, пејџере којима смо се хвалили пре 30 година? Али највећи проблем је у броју освојених беба. Мањи нам је проблем у броју умрлих јер нам расте број година који људи живе са 77 према 72,5, 77 просечно живе жене, 72,5 мушкарци. Очекујемо да ћемо 2040. бити 86 година за жене, 81 године за мушкарца.

Дакле живеће се дуже, медицина напредује, технологија напредује и оно што једино проблем за нас то су новорођена деца.

Хајде да се бавимо Србијом и нашом будућношћу, немамо је ако ово не променимо. Једноставно је немамо. Можда ће доћи ту неко време у којем ће бити свеједно па да кажете не морам ни да се зовемо Србија цео свет је једно, па да изгубимо идентитет, ја се надам да неће али ко зна каква времена долазе. 2050. и 2060. али да се то и не деси ми ћемо своју земљу да изгубимо.

Ми према Бугарској и Румунији имамо никада мањи број становника, наше границе су незаштићени свуда и према Босни и Херцеговини и према Републици Српској немамо 130- 140.000 људи. Више нема дела Србије, нама Београд има прираст од свега седам-осам хиљада због унутрашњих миграција, а губимо становништво суштински у Београду. Нама се увећава само број аутомобила у Београду, сваке године имамо 20 до 25 000 нових аутомобила. А деце нема, сада идемо на 2, 3, 4 аутомобила по породици ретке су породице са једним аутомобилом у Београду. А само нам се деца смањују и тај проблем морамо да решавамо.

Имаћемо још мера, разговарали смо и са људима стручним из региона и света. Када се обавља абортус имате право да одлучујете о томе хоћете ли да родите или не, али то мора да буде по процедури па 48 сати код овлашћених лекара, а они који то раде неовлашћено ће да одговарају. Код овлашћених лекара али онда морате да покажете мајицу ултразвук и да чује откуцај срца. Па нека се одлучим није проблем има право да се одлучи, имате данас и 4Д па нека се одлучи али то мора да буде по процедурама, да заштитимо мајке да не буде повређивање у приватним ординацијама које немају никакве дозволе за киретаже. Хоћемо да заштитимо мајке од сваке врсте злоупотребе али да може још једанпут да се обави разговор са њима пре тога па онда нека донесу одлуку да ли желе или не желе да раде. Немојте да се мрште те ништа.

Дакле нико никоме никакво право неће да ускрати, једино што хоћемо је да покушамо да замолимо људе да разумеју колико су деца потребна нашој Србијо. И ништа више. И у том смислу наставићу разговоре са Албанцима да покушамо да решимо наше проблеме без обзира што им ништа не верујем. Као што не верујем ни онима који посредују али ми немамо други избор. Ми једноставно немамо други избор. Ко год ми покаже други избор, а да има све чињенице у глави молио бих да ми покаже који је то други избор.“

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић
положио је венац на гроб Милице Ракић, која је пре 25 година страдала од
касетних бомби у НАТО агресији 1999. године. на СР Југославију.


„Дете које би данас имало 28 година, да је жива. Она је једна од најмање
79-оро деце, колико је знамо да је страдало у току НАТО агресије. Та деца
нису била ни војни циљеви, нити било какве легитимне мете, била су само
деца. Наше окупљање сваке године на овај дан и наше упорно понављање и
називање злочина злочином и убистава невиних људи убиствима, јесте наша жеља
да се супротстављамо забораву као нашем највећем непријатељу, да кажемо да
жртве нису заборављене, да нисмо заборавили сва зла која су нам чинили, која
су нам чинили да нам отму наше Косово и Метохију и која су наставили да чине
до дана данашњег“, рекао је министар Селаковић.

Подсећајући да је оружана агресија окончана у јуну 1999. године, министар је
истакао да агресија према српском народу и држави Србији настављена до дана
данашњег.

„И све оно што Куртијеви зликовци данас раде на Косову и Метохији нашим
људима, све оно што њихови спонзори покушавају да учине и 25 година након
тога конвалидирајући, оправдавајући оно што су радили 1999. године, када су
убили хиљаде невиних људи, јер морам да кажем и војници и полицајци који су
бранили  своју земљу, нису били никакве легитимне мете. Они су бранили
међународно признату државу чланицу Уједињених нација“, нагласио је
Селаковић.

Министар је нагласио да је врхунац једног злочина, када се он врши према
деци. „Зато не постоји нормалан човек који може да остане равнодушан пред
жртвом једног малог Алексе, једне Бојане Тошовић или наше Милице Ракић, која
је постала симбол страдања нашег народа у том безумном времену 1999. године,
и не постоје речи којима то може да се оправда“, рекао је Селаковић.

Подсећајући на злочин у Грделичкој клисури, за који је НАТО изјавио да је
представљао колатералну штету, министар Селаковић је истакао да ми нисмо
колатерална штета. „Ми смо народ, српски народ, народ Божији и чињеница да
нас нису све побили, да живимо и данас, да се боримо и да чувамо слободарску
независну и суверену Србију, чињеница да се боримо за своја права јесте
доказ да они нису успели у ономе што су желели. А докле Србија и спрски род
постоји, Милица Ракић ће се помињати као пример невиности наших жртава у
току НАТО агресије 1999. године. Србија то неће заборавити“, поручио је
Селаковић.

Министар је рекао да Влада Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка
и социјална питања имају задатак, да преко Одбора за неговање традиција
ослободилачких ратова Србије, чувају од заборава оне који су невино пали у
бурној прошлости Србије, оне који су били симбол борбе за слободу и за
независност нашег народа и наше земље.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић уручио је кључеве новог санитетског возила, марке „Фијат дукато“ Центру за социјални рад у Јагодини, како је и обећано приликом претходне посете овом граду.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је обезбеђивање бољих услова живота корисника установа социјалне заштите, као и унапређење услова рада запослених, нешто за шта се Министарство активно залаже, а то ће наставити и у наредном периоду.

 

„Желимо да установе социјалне заштите заиста функционишу на најбољи могући начин, да имају најстручнији кадар и најбољу организацију рада, не само у Јагодини, него у целој Србији. Потребно је да грађани Републике Србије осете напредак и да се лично увере да Влада Републике Србије једнако брине о свима, а то ћемо успети кроз обезбеђивање бољих услова живота, рада, као и кроз пружање адекватне стручне помоћи онима којима је она неопходна“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је навео и да радници у социјалним установама, који обављају послове који нису нимало лаки, заслужује много веће поштовање, те да њихов материјали положај мора бити све бољи, за шта ће се и он лично залагати.

 

Председник Скупштине Града Јагодина Драган Марковић Палма рекао је да ће ово санитетско возило унапредити рад Центра за социјални рад и да ова донација показује прави облик децентрализације. Захвалио је Министарству на подршци, а посебно министру Ђорђевићу који је, како каже, веома предан свом раду и испуњавању постављених циљева и датих обећања.

 

Министар Ђорђевић је овом приликом посетио и Филијалу Националне службе за запошљавање за Поморавски округ у Јагодини, како би се детаљније упознао са тренутним стањем у евиденцији незапослених лица, као и предузетим и планираним мерама запошљавања.

Он је, говорећи на обележавању 20. годишњице страдања Срба у Западној Крајини нагласио да је само Србија економски јака, јединствена, моћна гаранција да се никада више неће некажењено десити ниједан злочин над Србима, без обзира где живели, где трајали.

Вулин је поручио грађанима Републике Српске да се држе заједно, јер, како је навео, без јединствене и јаке Републике Српске, нема наде да ће било ко од нас бити већи, цењенији, важнији, успешнији.

"Бићете важни и цењени онолико колико буде цењена Република Српска, или ћете бити сложни, моћни, јединствени, или нико неће моћи да ради за вас оно што ви треба да радите - да чувате Републику Српску", поручио је српски министар рада.

Он је додао да је непрекинута патња и упорна одлучност српског народа да се не помери, да не допусти да слобода постане далеки сан и само тамо где Србин има и свог судију, полицијаца, војника, школу, књигу, учитеља, цркву, "само тамо можемо бити сигурни да се ови ужаси неће поновити".

Он је истакао и да је 20 година много у људском животу, али у историји овог народа није ништа. "Само трептај ока. Нисмо ми Срби навикли да посустајемо и одустајемо, нису они који су овим планинама корачали пре вас и мене, па што бисте ви, што бих ја. Ако хоћемо да нас памте, да и ми памтимо, дајте да се учинимо вредним памћења", рекао је Вулин.

Према његовим речима, велика је победа што у УН није изгласано да су Срби геноцидан народ, што, како је истакао, значи да су се променила времена, да Србија није оно што је била, као и да је то први пут да заједничким деловањем Србије, Републике Српске и свих њених пријатеља у свету, нису успели да припишу своју истину.

"Ово је први пут да зато што смо били заједно и стајали заједно, зато што је свет видео јединство, нашу чврстину, ово је први пут да нису успели да своју истину и своје правдање зла ставе као нашу. Велика је то победа", нагласио је Вулин.

Како је рекао, народу Јадовна, Мркоњића, Пребиловаца, Јасеновца, најстрадалнијем и најпитомијем народу, не стоји та "ружна реч" геноцид.

"Мислили су, након свих ових година, да је дошло време да најтежу и најгору реч припишу заувек и да они који долазе за нама, који ће носити наша имена, да уче да су им очеви и дедови били народ геноцида. Једини геноцидни народ", рекао је Вулин.

Како је рекао, 20 година је прошло од када је напуњена јама безданица, и сваки пут "кад се помисли да је последња, окренемо се иза себе и у сваком граду нађемо по још један споменик, из последњег рата".

"Осим имена и презимена сличних, често истих, још једна ствар уједињује споменике наше патње- исто је име мржње и оних који су проузроковали патњу и бол, једва да смо сахранили оне које памте како су их усташе бацале у јаме безданице, кад ево јама, кама, ево их истих, имена, ознака, застава, мржње", рекао је Вулин.

Он је, заједно са министром рада и борачке политике Републике Српске Миленком Савановићем посетио мајку Жупића, која је изгубила три сина, којји су погинули у борбама 1995.

Вулин је такође положио венце на централном гробљу у Мркоњић Граду и на Централном спомен облежју погинулих бораца 1995.

У организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске, данас је обележена двадесетогодишњица страдања Срба у Западној Крајини, када су јединице Хрватске војске, Хрватског већа одбране, Армије БиХ, потпомогнуте НАТО снагама учинили незапамћене злочине против цивилног становништва.

Иза себе су оставили највећу масовну гробницу у протеклом рату. У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тело жртава, међу којима 81 цивил, 97 припадника Војске Републике Српске , три припадника МУП-а РС и 10 жена.

У мањим гробницама у тој општини пронађено је још 176 тела цивила, припадника војске и МУП-а Републике Српске.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поносно је на чињеницу да је за првих 100 дана рада Влада Србије усвојила Предлог закона о социјалној карти, чији је циљ унапређење контроле социјалних давања. 

 

На доношење овог закона, који је један од приоритета Владе Србије и Министарства и који треба да резултира бољом и поштенијом расподелом новца опредељеног за социјална давања, чекало се више деценија.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из тих разлога позива народне посланике да у скупштинској расправи подрже предложени закон.

 

Епидемија Ковид 19 је у претходних готово годину дана утицала на читав свет, па тако и на Србију, а одавно је превазишла здравствену сферу и укључила и социјалну и економску компоненту. 

 

Приоритетни циљ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зато је била одбрана установа социјалне заштите и домова за смештај старих и одраслих од уласка вируса корона и његовог ширења међу корисницима.

 

Све установе су биле снабдевене брзим антигенским тестовима, помоћу којих су откривани и асимптоматски случајеви, што је у највећој мери допринело спречавању ширења вируса, а на иницијативу министарке проф. др Дарије Кисић Тепавчевић запослени у тим установама добили су по 10.000 динара једнократне помоћи.

 

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за 20 геронтолошких центара обезбеђена је техничка опрема у виду смарт телевизора и таблет уређаја, како би се корисницима олакшала комуникација са својим породицама, која је била ограничена због епидемије Ковид 19.

 

Како је у међувремену дошло до смањења броја заражених у Србији, дата је и препорука геронтолошким центрима да се корисницима омогуће посете, уз поштовање свих епидемиолошких и превентивних мера.

 

Закључком Владе Србије у децембру је свим корисницима пензија исплаћено по 5.000 динара.

 

Министарство је, заједно са Владом Србије, у првих 100 дана рада било фокусирано и на спровођење мера за опоравак привреде. 

 

У првих 100 дана рада, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања формирало је Радну групу за измене и допуне Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, са циљем да се обухват реформе сезонског запошљавања прошири и на сектор грађевине, туризма, угоститељства и помоћи у кући.

 

Очекује се да ускоро буде усвојена и Стратегија запошљавања за период 2021 – 2026. године, чији је главни циљ омогућавање континуираног раста запослености.

 

Велики помаци су направљени када је у питању запошљавање младих лица, а за то је пре свега заслужан програм „Моја прва плата“, који је спровела Национална служба за запошљавање. Захваљујући том програму више од 8.500 лица је запослено по први пут на одређеним пословима.

 

Како би се олакшало  послодавцима и радницима у ситуацији изазваној пандемијом Ковид 19, Управа за безбедност и здрављe на раду објавила је Водич за безбедан и здрав рад од куће.

 

Министарство је радило и на доношењу неколико стратешких докумената – започета је јавна расправа о Акционом плану за спровођење Стратегије о економским миграцијама 2021-2027, а завршена о Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2021-2022. 

 

Један од најважнијих задатака у наредном периоду биће доношење Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породичним и партнерским односима 2020-2025, а крајем децембра је формирана Радна група која ће на томе радити. 

 

„СЛАВОМ ОВЕНЧАНИМ ПРЕЦИМА“

 

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић предводио је комеморативне свечаности у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске на грчким јонским острвима Крф и Видо.

 

Селаковић је положио венце и одао почаст код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у „плаву гробницу“.

 

Комеморативним свечаностима присуствовао је министар одбране Александар Вулин, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић, као и висока делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске кадемије из Београда.

 

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.