Обележавање 104. годишњице смрти Гаврила Принципа и годишњице страдања Срба у логору Јиндриховице у Чешкој Републици

Обележавање 104. годишњице смрти Гаврила Принципа и годишњице страдања Срба у логору Јиндриховице у Чешкој Републици

Обележавање 104. годишњице смрти Гаврила Принципа и годишњице страдања Срба у логору Јиндриховице у Чешкој Републици

Читај ми

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће  церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 104. годишњице смрти Гаврила Принципа у четвртак, 28. априла 2022. године у 10.30 часова крај спомен-плоче која се налази испред ћелије у којој је Принцип тамновао, а у оквиру некадашњег аустроугарског затвора у Терезинској тврђави.

 

Полагање венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу у Прагу, где се налази спомен-костурница са 131 сахрањним српским војником и спомен плоча краља Александра Карађорђевића, планирана је истог дана у 12 часова.

 

Полагање венаца у некадашњем логору у Јиндриховицама код Карлових Вари планирано је 29. априла 2022. године од 12 часова код спомен-костурнице из Првог светског рата, у којој почива 7.100 наших сународника.

 

Церемонијама ће присуствовати и делегације Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Амбасаде Републике Србије у Чешкој и удружења Срба у Републици Чешкој.

 

              

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године, преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

 

 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

 

У крипту цркве Успење Пресвете Богородице су током 1926. и 1927. године пренети посмртни остаци 132 српска војника који су били сахрањени на Олшанском гробљу у Прагу и гробљу у Винохрадима. У цркви се налази и спомен плоча посвећена краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове кошуље коју је носио приликом атентата у Марсеју.

 

           

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7.100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије.