Нацрт закона о кретању уз помоћ пса водича (у даљем тексту: Нацрт закона) је сачињен од стране Радне групе, у чијем раду су, поред представника надлежног министарства, учествовали и Милан Стошић – председник Савеза слепих Србије, Бранка Бркић – секретар Савеза слепих Србије, Светлана Вучковић – перипатолог Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“, Илија Латиновић – кинолог Центар за обуку паса Кикинда, Ненад Милојевић – кинолог Институт за истраживање и документацију радних паса Качари, Бранка Шобот Јеличић – председник Организације слепих Северни Банат Кикинда. Иначе је предлог да се приступи изради овог прописа, као и Нацрта закона о употреби знаковног језика, као прописа којима се утиче на равноправан положај и изједначавање могућности особа са инвалидитетом, потекао у непосредном, сталном контакту са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије-организације која окупља највећи број удружења особа са инвалидитетом и организацијама појединих категорија особа са инвалидитетом, као што су Савез глувих и наглувих Србије, Савез слепих Србије, Савез друштава за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије и других удружења у којима се окупљају лица која се крећу уз помоћ инвалидских колица.
Јавна расправа је одржана у периоду од 11 - 29. септембра 2014. године за представнике органа јавне власти, јавних предузећа, власнике и кориснике објекта у јавној употреби, удружења грађана посебно слепих и слабовидих особа, стручне јавности, и друге заинтересоване учеснике, а текст Нацрта закона постављен је и на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тако да су сви заинтересовани били у прилици да доставе мишљење, примедбе и сугестије непосредно или електронским и писаним путем.
На презентацијама и расправама о Нацрту закона, које су организоване у просторијама Националне организације особа са инвалидитетом Србије у Београду и удружења слепих у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, учествовали су бројни представници самих удружења особа са инвалидитетом, удружења за бригу и заштиту животиња, органа јавне власти - здравствених, образовних, социјалних и других, представници јединица локалне самоуправе, стручне јавности, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, други заинтересовани учесници и медији.
Након завршетка јавне расправе, од стране Радне групе је извршена анализа свих сугестија и предлога учесника у јавној расправи и сачињен коначан текст Нацрта закона, као и Извештај о спроведеној јавној расправи, с тим што је констатовано да је на свим расправама у најширем смислу похваљена иницијатива за израду овог закона, став о потреби унапређења положаја особа са инвалидитетом и истовремено разбијање предрасуда о могућностима особа са инвалидитетом, конкретна акција у правцу изједначавања могућности и сам текст Нацрта закона.
На првој презентацији и расправи о Нацрту закона, одржаној у Београду, дана 11. септембра 2014. године, у просторијама Националне организације особа са инвалидитетом Србије, позвани су и били присутни представници: Националне организације особа са инвалидитетом Србије, Савеза слепих Србије, Савеза друштава за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије, Савеза дистрофичара Србије, Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, Друштва мултипле склерозе Србије, Центра за смостални живот инвалида Србије, Савеза за дечију и церебралну парализу Војводине, Савеза за дечију и церебралну парализу Србије, Савеза глувих и наглувих Србије, Савеза инвалида рада Србије и Друштва за помоћ особама са дауновим синдромом Србије.
На другој презентацији и расправи, одржаној у Крагујевцу, дана 12. септембра 2014. године, у просторијама Окружне организације слепих Крагујевац, позвани су и били присутни представници: удружења слепих и слабовидих из Крагујевца и Крушевца, Центра за социјални рад Крагујевац, Дома здравља Крагујевац, Националне службе за запошљавање, МУП-а, јединице локалне самоуправе, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Застава ИНПРО и ТВ Крагујевац.
На трећој презентацији и расправи, одржаној у Нишу, дана 16. септембра 2014. године, у просторијама Међуопштинске организације слепих Ниш, позвани су и били присутни представници: Удружења слепих и слабовидих из Ниша, Центра за социјални рад Дољевац, Одсека социјалне заштите Градске Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту и Одсека за финансије и јавне набавке Градске Управе у Нишу, студенти правног факултета у Нишу и медији.
На четвртој презентацији и расправи, одржаној у Београду дана 23. септембра 2014. године, у просторијама Градске организације слепих Београд, позвани су и били присутни представници: Савеза слепих Србије, гласила слепих Србије, Градске организације слепих Београда, Општинске организације слепих Палилула, Удружења слепих „Бели штап“, Института за истраживање и документацију радних паса „Качари“, Центра за обуку паса Кикинда, Центра за самостално кретање и обуку паса водича Србије, Удржења за добробит животиња „Линк“, Удружења „Перспективе“, Одељења за планирање и развој Секретаријата за саобраћај Београда, гласила Градске организације слепих Београда и медији.
На петој презентацији и расправи, одржаној у Новом Саду, дана 25. септембра 2014. године, у просторијама Градске организације слепих Нови Сад, позвани су и били присутни представници: Савеза слепих Војводине, Градске организације слепих Нови Сад, удружења слепих из Кикинде и Куле, Савеза инвалида рада Војводине, Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада, Удружења за заштиту животне средине „Пан“, Ротари клуба, гласила осигураника пензијског и инвалидског осигурања, медији и други.
Најзаначајнија мишљења и сугестије које су дате у току трајања јавне раправе, са назнаком ко је предлог дао и напоменом на који начин су предлози уграђени у текст Нацрта закона, односила су се на:
1) посебно навођење права на коришћење, односно улазак и боравак са псом водичем у објекте у области угоститељства, што је предложено од стране представника Центра за смостални живот инвалида Србије, са образложењем да већ постоје негативна искуства када су представници појединих удружења из иностранства гостовали у Републици Србији и нису могли да се хране у ресторанима јер им је приступ забрањен из разлога што се крећу уз помоћ пса водича. Ова примедба је прихваћена и уграђена у текст члана 5. Нацрта закона, где је, поред навођења других објеката у јавној употреби, посебно назначено да се ради и о објектима у области угоститељства;
2) начин финансирања, односно обезбеђивања развоја услуге кретања уз помоћ пса водича, који би морао бити шири имајући у виду постојеће прописе, а не да се финансирање веже само за средства буџета намењена за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом, посебно имајући у виду начин и намену трошења ових средстава. Овакву напомену су, у истом или сличном облику, изнели представници Савеза дистрофичара Србије, Центра за смостални живот инвалида Србије, Удружења слепих „Бели штап“ и појединих чланова других удружења. Након извршене анализе, примедба је прихваћена а члан 11. Нацрта закона је брисан из више разлога. Пре свега, предмет овог Нацрта закона јесте кретање уз помоћ пса водича, а не креирање услуге социјалне заштите, што је већ уређено Законом о социјалној заштити („Службени гласник РС“, број 24/11). Наиме, чланом 45. поменутог закона уређене су услуге подршке за самосталан живот које се пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних животних потреба изједначиле са могућностима осталих чланова друштва, а ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако самим Законом о социјалној заштити није предвиђено да их обезбеђује Република Србија. Са друге стране, пси водичи и терапеутски пси су, у складу са чланом 5. став 1. тачка 45) Закона о добробити животиња („Сл. гласник РС“, број 41/09), дефинисани као радне животиње које се користе као помоћ човеку у чувању лица или имовине, одбрани, спасавању, трагању и сл. као и у терапеутске сврхе, као подршка особама са инвалидитетом и друге сличне сврхе. Имајући у виду да за само кретање уз помоћ пса водича није потребно обезбеђивати средства, да је већ уређен начин финансирања услуга социјалне заштите и то у највећој мери средствима јединица локалне самоуправе, да се у ове сврхе могу користити и други извори финансирања из буџета као и поклони, донације, пројекти и сл. посебно имајући у виду да су и раније постојале а и сада постоје назнаке за давањем поклона у смислу обезбеђивања паса водича за слепа лица од стране различитих донатора, брисањем овог члана Нацрта закона практично је омогућено и финансирање различитих активности у складу са посебним прописима којима су те активности уређене, а све одредбе овог закона своде се на кретање уз помоћ паса водича, што је и основни циљ самог прописа;
3) начин неге, исхране и бриге о псу водичу, за шта су били заинтересовани чланови удружења слепих, који су, као појединци, нарочито заинтересовани да остваре ово право, односно да буду корисници паса водича. Ово интересовање није исказано као примедба или потреба за допуном прописа, из ког разлога је на самој презентацији ближе појашњено да је предмет овог закона искључиво право на кретање уз помоћ паса и обука људи за кретање уз помоћ паса водича, а не и материја која се односи на саме псе. Нега, исхрана, права и обавезе лица које држе и узгајају псе, ветеринарска брига, обука самих паса и сл. као и казнене одредбе у случају непоштовања утврђених обавеза предмет су већ поменутог Закона о добробити животиња и Закона о ветеринарству („Сл. гласник РС“, бр. 91/05 и 30/10), у ком смислу нема основа за поновно регулисање исте материје, те Нацртом закона није ни обухваћено;
4) ознаку коју пас водич треба да има ради препознатљивости и могућност његове заштите у смислу евентуалних допуна прописа који се односе на јавни ред и саобраћај, на начин да се санкционише напад или недолично понашање у односу на пса водича и то првенствено од стране других суграђана. Предлог је изнет од стране представника Министарства унутрашњих послова, док ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања иницијативу о сагледавању могућности за вршење допуна одговарајућих прописа у назначеном правцу упутити надлежном министарству. Што се тиче ознаке коју би требало да имају пси водичи, посебну опрему и слично, чланом 3. Нацрта закона је кроз видно обележавање пса адекватном опремом примедба прихваћена, а ближа разрада је предвиђена кроз посебан подзаконски акт (члан 11.) којим се ближе уређује одговарајућа исправа за псе водиче и инструкторе паса водича;
5) које све услове је потребно да испуњава слепа особа да би могла да се креће уз помоћ пса водича, озбиљно приступање начину спровођења обуке и омогућавању самосталности слепих који користе псе водича, потребу за верификовањем знања за инструкторе за псе водиче и саме псе који долазе из иностранства имајући у виду да у Републици Србији тренутно не постоје узгајивачнице, обучени пси и лица која их обучавају. Предложено је такође и евентуално постојање непристрасне комисије која би сагледавала испуњеност критеријума и могла да изда одговарајућу исправу ономе ко испуњава услове за обављање послова инструктора паса водича, ко је прошао специфичну обуку у иностранству за кретање са псом, а и за саме псе који се увозе из иностранства – на који начин би се верификовало да су пси обучени и поседују одговарајућа знања за вођење, што је напомена чланова више удружења слепих који су заинтересовани за коришћење паса водича, као и чланова удружења која се баве обукама паса. Ове напомене уграђене су у Нацрт закона, и то у члану 10. којим је оспособљавање за кретање са псом водичем уређено у складу са прописима о образовању одраслих, на основу кога овакво образовање може да спроводи само јавно признати организатор образовања одраслих, и то на основу посебних програма прилагођених потребама и могућностима особа са инвалидитетом, којима се стичу знања, способности и вештине за кретање са псом водичем, што обухвата и обуку за самостално кретање, обуку за кретање са псом водичем, обуку за добробит животиња и зоопсихологију. На овакве програме министарство надлежно за послове унапређење положаја особа са инвалидитетом претходно даје мишљење, а статуас јавно признатог организатора добија се у оквиру министарства надлежног за послове образовања. Са друге стране, прихваћена је и уграђена у члан 11. Нацрта закона и примедба о постојању комисије која сагледава постојање потребних знања, способности и вештина како за псе водиче, тако и за инструкторе и за лица која су обуке за кретање са псом водичем прошла у иностранству;
6) могућност одузимања пса уколико се према њему не понаша на одговарајући начин, што је напомена чланова удружења слепих, а већ је регулисано прописима о ветеринрству и добробити животиња, и посебно може бити разрађено уговором којим се пас додељује некој особи;
7) обавезно постојање казнених одредаба којима се регулише могућност изрицања новчаних казни за она правна и физичка лица која имају обавезу да омогуће кретање уз помоћ паса водича, а то не чине, што је препорука представника јединица локалне самоуправе, што већ је предвиђено самим Нацртом закона, као и могућност да инструктор пса водича сва права на кретање остварује само у току трајања обуке и да у супротном буде кажњен за злоупотребу тих права, што је прихваћено и уграђено у текст кроз чл. 8. и 14.;
8) потребу сталне медијске и друге кампање, као и укључивања у што већој мери и јединица локалне самоуправе, посебно имајући у виду да су нпр. градски превоз, начин држања кућних љубимаца и сл. у њиховој надлежности, што подразумева и продужавање временског периода почетка примене закона ради добијања времена за усаглашавање начина поступања од стране свих субјекта на које се закон односи, истовремено имајући у виду да у Републици Србији до сада није постојао ни сличан пропис, нити право на улазак и боравак у различитим срединама за било какве животиње. Овакве примедбе и сугестије наглашене су од стране удружења за добробит животиња, удружења особа са инвалидитетом и од стране присутних медија, а што би представљало и специфичан начин разбијања предрасуда које евидентно постоје у нашем друштву када су у питању особе са инвалидитетом. Рад на овом Нацрту закона је, од стране удружења особа са инвалидитетом са којима се константно сарађује и самог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и предузет као почетна активност када је у питању унапређење положаја особа са инвалидитетом омогућавањем оваквог кретања. Овај рад се наставља не само различитим кампањама, него и учествовањем у креирању свеобухватне обуке за кретање уз помоћ пса водича, сагледавањем могућности за набавку и дресуру паса у Републици Србији, истицањем примера добре праксе и сензибилизацијом јавности на сваки могући начин и у што већој мери, а посебно и кроз надзор над применом самог закона, што је предвиђено да се врши од стране самог министарства. Са друге стране, у завршној одредби уређено је и да ће се закон почети примењивати протеком рока од годину дана од дана његовог ступања на снагу;
9) сам термин „тренер пса водича“ и „пас водич“, који су, како је истакнуто од стране центара за обуку паса и Удружења слепих „Бели штап“, можда превише уски и указују на то да се пас само тренира, а како се ради о обухватној и компликованој обуци и сталном праћењу, као и социјализацији пса у породици, могао би да се користи термин „инструктор“, док би за саме псе могла да се направи већа дистинкција између паса водича и терапеутских паса и да се користи други термин. Ова сугестија је прихваћена и уграђења у текст закона, у делу који се односи на термин „инструктор“ којим је замењен термин „тренер“ док је термин „пас водич“ задржан из основног разлога јер је предложен и прихваћен од стране највећег броја удружења особа са инвалидитетом и самих особа са инвалидитетом као корисника. Овај термин је препознатљив за њихове чланове који су превасходни корисници паса водича, и са друге стране, оваквим термином особе са инвалидитетом већ владају, те би у супротном било забуне о каквим псима се ради;
10) код дефиниције права на кретање паса који се користе као водичи, у терапеутске и друге сврхе, требало би посебно додати и рехабилитацијске сврхе, што се разликује од других наведених сврха, а што је предложено од стране представника Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ из Новог Сада, прихваћено и уграђено у члан 3. Нацрта закона;
11) да се појасне дефиниције у члану 3. и начин омогућавања остваривања права јер из текста остаје нејасно да ли све особе имају безусловно право или неко и ко о томе одлучује, где пас пролази обуку, као и ко може да изда „одговарајућу исправу“ како за пса, тако и за тренера, иако је можда примеренији термин „инструктор“, што је предложено од стране Удружења „ПаСистент“. Примедба о термину „инструктор“ је прихваћена и уграђена у одговарајуће одредбе закона, као и појашњење појма одговарајуће исправе и комисије коју образује министарство надлежно за послове унапређења положаја особа са инвалидитетом (члан 3. и 11.). Што се тиче навођења речи безусловно, сугестија није уграђена у текст Нацрта закона, јер се самим законом не праве изузеци у остваривању овог права, док је са друге стране уређено да ће се ближи услови и начин коришћења објеката у области здравствене заштите прописати посебним правилником, који споразумно доносе министри надлежни за послове здравља и унапређења положаја особа са инвалидитетом. Разлог оваквог регулисања је чињеница да се кретање и боравак у објектима који служе за здравствену заштиту може у појединим случајевима ограничити из разлога заштите здравља већег броја становника, поготово када се ради о породилиштима, клиникама за инфективне болести и сличним објектима. Посебна примедба од стране истог удружења односила се на члан 10. и појашњење ко доноси програме обуке, што је већ наведено у ставу 1. истог члана и везује се за јавно признате организаторе активности образовања одраслих, у складу са Законом о образовању одраслих („Сл. гласник РС“, број 55/13);
12) Удружење слепих „Бели штап“ доставило је следеће примедбе: 1) да је за овај закон потребно спровести у оквиру дуже, транспарентне јавне расправе у довољно дугом трајању која укључује и друге ресоре-здравље, саобраћај, заштиту животне средине, добробит животиња и сл. и посебно међународне експерте а да треба да се спроводи у приступачном окружењу. О начину организовања и спровођења јавне расправе, дужини трајања и укљученим учесницима дат је детаљан приказ у овом извештају, са напоменом да је Удружење слепих „Бели штап“ благовремено упознато са намером приступања изради овог закона и могућности да се прикључи тој активности заједно са Савезом слепих Србије, чему се није одазвало. Што се тиче приступачности, управо из тог разлога презентације су организоване у просторијама удружења особа са инвалидитетом, а у Београду два пута имајући у виду да су приступачне просторије Националне организације особа са инвалидитетом Србије; 2) да је потребно проширити и основна начела на којима се закон заснива, укључујући уважавање разлика и прихватање особа са инвалидитетом као дела људске разноликости и човечанства, једнаких могућности и равноправности жена и мушкараца, што није прихваћено јер је већ обухваћено постојећим начелима поштовања људских права и достојанства, укључености, једнакости и забране дискриминације; 3) да закон треба да дефинише право на услугу подршке пса водича и пса асистента, као и обуку тих паса, што није прихваћено јер је предмет овог закона искључиво право на кретање уз помоћ пса водича, да се не може регулисати ни обука паса која је предмет регулисања на основу прописа о добробити животиња, као и да је пас водич већ дефинисан као онај који се користи као подршка особама са инвалидитетом, у терапеутске и друге сврхе те да нема разлога за различито дефинисање паса у односу на активности које обављају и коначно из разлога што се поједине услуге социјалне заштите дефинишу и развијају применом одредаба Закона о социјалној заштити; 4) да нису испоштовани међународни и европски стандарди који се односе на псе водиче и псе асистенте, као и инструкторе за мобилност. Ова примедба је дата без навођења у којим одредбама нису испоштовани ЕУ стандарди и шта то тачно није испоштовано, те на који начин би требало регулисати. У смислу наведеног, како није било наведено на који начин и које одредбе би требало изменити, Радна група није била у могућности да примедбе разматра; 5) да је потребно проширити број корисника услуга и термин „тренер“ заменити термином „инструктор за пса водича и пса помагача“. Примедба која се односи на број корисника није прихваћена јер су чланом 3. Нацрта закона већ наведна лица и обухваћена не само лица која имају статус особе са инвалидитетом него и друга лица која псе користе у терапеутске и друге сличне сврхе, те се поставља питање на који начин би се број корисника уопште могао проширити, као и шта би се могло постићи тим проширењем, док је примедба која се односи на термин прихваћена и уграђена у текст Нацрта закона у складу са примедбама већине учесника јавне расправе; 6) ограничавање дефиниције „објеката у јавној употреби” на објекте које користе органи јавне власти и укључивање свих објеката и свих ситуација у којима би могао да буде ускраћен равноправан приступ и коришћење корисницима пса водича које превазилазе дефиницију „организација и правних лица којима је поверено вршење јавних овлашћења” што је прихваћено и уграђено у члан 5. текста Нацрта закона; 7) да је потребно дефинисати спровођење обуке паса водича и пса помагача, као и обуку особа корисника паса и неопходну припрему за тај процес, што није прихваћено, како је већ наведено тачком 5) овог извештаја, из разлога што обука паса није предмет овог закона, а обука корисника је дефинисана у складу са одговарајућим прописима; 8) образложено дефинисати из којих средстава и у ком обиму се планира развој услуге подршке пса водича – одговарајући члан је измењен у складу са примедбама учесника јавне расправе, а објашњено у тачки 2) овог извештаја; 9) усклађивање текста закона са стандардима и дефиницијама из Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом и Стратегије о унапређењу положаја особа са инвалидитетом 2007-2015 посебно у погледу дефиниције особа са инвалидитетом, што није прихваћено јер се овим прописом не врши дефинисање особе са инвалидитетом него се само наводе лица која имају право да се крећу уз помоћ пса водича; 10) да се на одговарајући начин изврше и измене и допуне Закона о социјалној заштити којим би се коришћење паса водича дефинисало као нова врста услуге, као и измене Закона о образовању одраслих без образложења начина и разлога предлагања ових измена; 11) да се законом уреди и да сви корисници уживају правну заштиту у складу са Уставом, међународним стандардима, националним прописима о забрани и спречавању дискриминације;
13) да се у члану 3. код дефиниције пса водича, из речи које се односе на посебну обуку дода „у складу са посебним прописом“, што је предложено од стране Удржења за добробит животиња „Линк“ и уграђено у текст, да се шире дефинише члан 5. који се односи на објекте у јавној употреби, што је прихваћено и уграђено у текст, као и да се регулише ослобођење од обавезе чишћења испрљане јавне површине, што није прихваћено из разлога што је то предмет регулисања на нивоу јединица локалне самоуправе и из разлога што се право на кретање не односи само на слепе и слабовиде особе него и на друга лица која псе користе у терапеутске и друге сврхе, а сам пас водич је веома озбиљно обучен, као и човек који се креће уз његову помоћ тако да је и вршење физиолошкох потреба део обуке и тачно се зна на који начин и где је то могуће.
Кратак преглед одредаба Нацрта закона које су измењене:
1) члан 3. ст. 1-4. (намена коришћења пса и у рехабилитацијске сврхе, обележавање паса адекватном опремом и спровођење обуке паса у складу са посебним законом, термин „инструктор“, дефинисање одговарајуће исправе);
2) члан 5. ст. 1. и 2. (навођење објеката у области угоститељства, начин дефинисања могућности коришћења објеката у јавној употреби спајањем ст. 1. и 2.);
3) члан 8. (ограничавање права на кретање инструктора пса водича искључиво у току трајања обуке паса);
4) члан 10. став 1. (прецизније дефинисање оспособљавања за кретање са псом водичем);
5) члан 11. (брисање начина обезбеђивања средстава за развој услуге кретања уз помоћ пса водича и дефинисање начина и поступка издавања одговарајуће исправе);
6) члан 14. (утврђивање новчане казне за инструктора пса водича који злоупотребљава право на кретање уз помоћ пса водича);
7) члан 15. (рок за доношење подзаконских прописа и усаглашавање свих одлука на нивоу свих објеката у јавној употреби);
8) члан 16. (моменат почетка примене закона).
Општа оцена на свим одржаним расправама била је да се овај закон као и други прописи оваквог типа подржавају у пуној мери, да је доста већ учињено, али и да треба још доста чинити у смислу остваривања равноправности особа са инвалидитетом у различитим аспектима живота, као и да, иако се не чини да овај пропис има већи обухват у смислу броја корисника, његовим доношењем се управо показује однос друштва према појединцу, а посебан ефекат има на ширу заједницу у смислу указивања на потребе и изједначавање могућности особа са инвалидитетом и обавезу свих актера да такве потребе поштују и омогућавају њихово остваривање.
