Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у име Владе Републике Србије, предводиo je уз пуне војне и државне почасти, централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти код Спомен - костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.

Тим поводом обратио се присутнима:

„ Данас свечано обележавамо Дан примирја у Првом светском рату.

Једанаестог часа,  једанаестог дана,  једанаестог месеца 1918. године представници оружаних сила Немачког Царства потписали су примирје са врховним заповедником сила Антанте, француским маршалом Фердинандом Фошом у вагону његовог воза за ту прилику посебно стационираног у Компјењској шуми.

Тај догађај фактички је означавао крај Првог светског рата, као и безусловну капитулацију и потпуни слом Другог Рајха. Романтичарско уверење  да се коначно завршио ,,Рат који ће окончати све ратове”, и нада да након четири године крвавих битака, глади, епидемија, милионских жртава, долази дуги период благостања, међутим, ниcy се обистиниле.

Наш српски народ, много је пропатио у Првом светском рату:

Сразмерно укупном броју становника, поднео је једну од највећих жртава у Европи и свету. Изгубио је шездесет процената мушке популације. Дословно, био је десеткован.

Наталијина рамонда коју данас носимо, позната је као цвет феникс, означава веру и наду учесника албанске голготе у свој подвиг коначне победе на Солунском фронту и повратка у  отаџбину након три године мука, неизвесности и борбе.

Херојска српска изгнаничка војска, делујући преко и изнад својих могућности,  вођена једино мишљу о ослобађању поробљене отаџбине. Наша војска дала је немерљив допринос победи Антанте у Првом светском рату.

У Версајској Европи и новонасталој Југославији, о чему сведочи и беседа владике Николаја Велимировића, људи су прибегавали хедонизм, бивало је све мање емпатије и солидарности, а догађаји из ратних дана олако су заборављени.

Зато, најмање што наша и будуће генерације могу да учине је,  да негујемо успомену на наше претке-ослободиоце из периода ослободилачких ратова и увек изнова опомињемо на значај њиховог надљудског подвига, на величину њиховог духа и снагу њихових уверења.

Из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није се  родио феникс Златног доба са почетка двадесетог века.

Тек након незамисливих злочина и разарања које су претрпеле у Другом светском рату, европске државе су  одустале од реваншизма и почеле интензивно да раде на интегративном процесу заснованом на демократским принципима и начелу равноправности.

Данас, француско-немачка сарадња представља једну од најважнијих основа Европске Уније. Нажалост, регион Западног Балкана морао је проћи крозјош једно крваво историјско раздобље да би се коначно нашао на путу евроинтеграција.

Али,  управо због тога што је наше сећање на ратну беду и ужасе свежије, утолико је и наша вера у европске интеграционе процесе снажнија, чак и када се на другим местима на нашем континенту њихов значај отворено доводи у питање.

Сада смо спремни да на примеру наших некадашњих непријатеља, а данас пријатеља и партнера Немаца учимо и усвојимо нешто чему до сада нисмо били вични: не само да побеђујемо по сваку, а често веома високу цену, већ да из сваког нашег евентуалног пораза изађемо снажнији и мудрији.

Стратешко опредељење Републике Србије зато су евроинтеграције и војна неутралност. Инвестициона политика и мере фискалне консолидације које Влада Републике Србије спроводи усмерене су ка томе да за наше становништво, уз социјалну одговорност и солидарност са најугроженијим грађанима, обезбедимо одрживо квалитетне услове за живот и рад у Србији.

И данас, 99 година након Дана примирја у Првом светском рату, и након свега што смо у том периоду прошли заједно са својим суседима, можемо потврдити да не постоји рат који ће окончати све ратове, али да мир, разумевање, сарадња и испружена рука пријатељства могу бити почетак нечег што нам је, можда неправедно, до сада бивало ускраћено.

Нека је вечна слава и хвала палим српским јунацима!“

Министар Ђорђевић положио је венац и на Гробљу Комонвелта на Новом гробљу у Београду поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.

Венце су положили и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Града Београда, дипломатског кора, удружења која негују традиције ослободилачких ратова и бројни грађани.

 

С обзиром да ће приватизација тих предузећа бити завршена до краја године та могућност им неће бити на располагању у 2016. години, навели су они.

Држава је прихватила да реши тај проблем, али завршетком процеса приватизације то право више неће моћи да остваре, оценили су учесници округлог стола "Празнине у стажу због неплаћања доприноса за ПИО и повезивање стажа према закључцима Владе Републике Србије" у ПКС.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Вулин истакао је да је то прилика да радници и руководства у тим предузећима искористе своја права, јер у времену које предстоји држава више неће моћи да се понаша на тај начин.

ПИО фонд је за последњих девет месеци повукао 9,9 милијарди динара мање из буџета, јер јер је повећана наплата доприноса, рекао је Вулин и истакао да је број заполсених у реалном сектору порастао за 5,6 одсто, односно да је број запослених који уплаћују доприносе порастао за 56.000.

Држава је на себе преузела да тај проблем реши, јер је циљ да се стање у друштву побољша, рекао је министар и додао да је влада социјално одговорна и да је зато прихватила да реши проблем десетине хиљада радника који нису криви што су остали без стажа.

Ово је време када се подвлачи црта, јер држава неће вечно исплаћивати туђе дугове и мешати се у привредна кретања, нагласио је он.

Министар привреде Сертић је нагласио да је до 9. октобра 112 запослених завршило процес повезивања радног стажа и за ту намену је из буџета исплаћено 29,2 милиона динара.

Сертић је рекао да ће до краја године 95 одсто приватизације бити завршено, а усласком у 2016. годину циљ ће бити увођење економије у рационалне, одрживе и тржишне принципе.

Он је нагласио да убудуће неће бити могуће да предузећа не плаћају обавезе већ ће морати да се понашају према тржишним приципима као и приватне компаније.

Сертић је подсетио да је у овој години Србија ушла у процес преговора са ЕУ, да је прихватила аранжман са ММФ, а сваки од тих односа носи одређене обавезе и увођење нових стандарда.

"Проблем је што су ти стандарди писани за развијене земље, а наша земља је у преговоре и прихватање стандарда ушла неприпремљена, јер смо око 30 година времена понашали неодговорно", рекао је Сертић.

Он је нагласио да је више од 60 одсто предуећа, која се налазе у поступку приватизације, пријавило да има дуг по том основу.

Само са раздела Министарства привреде од 2008. до 2013. године је уплаћено више од 48 милијарди динара за око 500 предузећа у приватизацији, истакао је Сертић.

"Плус не знам колико гаранција, плус не знам колико пара је плаћено Србијагасу, Електропривреди Србије, да не причам о локалним порезима и таксама, колико је оштећен ПИО фонд и колико десетина хиљада радника нису остварили своја редовна права која им је држава другим законима гарантовала, јер та предузећа су била заштићена", рекао је Сертић.

Према његовим речима, никада ниједна инспекција није ушла у та предузећа а и када би се најавила, синдикати би у договору са директором подигли штрајк.

Та ситуација нас је довела до тога да приватизацију решавамо у готово немогућим условима, истакао је министар.

Председник ПКС Марко Чадеж нагласио је да ће решавање тог проблема олакшати позицију предузећа, јер ће их растеретити бар дела дуга према радницима и увећати шансе да дођу до нових власника.

Чадеж је рекао је да ПКС са Пио фондом и ресорним министарствима спроводи активности у циљу да фирме и руководства мотивишу да ажурније раде и користе погодности.

Како је казао, до сада је проблем био више непознавање процеса и процедура, а не отпор.

"Завршетак процеса приватизације је квантни скок што се тиче Србије и привреде и економске политике после неколико деценија, а у последње две деценије смогли смо снаге да разјаснимо шта је привреда, реални сектор, а шта није, шта је оно где држава даје новац, а нема резултата", рекао је Чадеж новинарима.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић поздравио је одлуку владе о повезивању стажа за оне који нису својом кривицом остали без те могућности.

"Ми се радујемо опредељењу да ће ово бити последња година у којој ће реални део сектора и привреде да издржава оне који су годинама црпели наше могућности у враћању дугова и у даљим нашим инвестиционим потезима", рекао је он.

Атанацковић је казао да је дошло време да се изједначи реални део привреде са привредом у државном власништву.

Влада Србије донела је 18. јуна ове године закључак којим се предвиђа да се из средстава буџета појединим категоријама запослених и бивших запослених уплати допринос за пензијско и инвалидско осигурање и то у предузећима која се налазе у поступку приватизације, која су ове године отишла у стечај као и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

Вулин: 13.000 људи може да повеже стаж,искористити то право

Вулин је позвао грађане, којих је око 13.000, да до краја године искористе право, које им је омогућео закључком Владе Србије и повежу радни стаж.

"То показује да је влада социјално одговорна и да водимо рачуна и о онима који су већ отишли у пензију, бившим запосленима и они који тек треба да оду, јер нису они криви што им нису уплаћивани доприноси. Важно је и да им посаљемо поруку да искористе закључак владе и то право до краја године", рекао је Вулин након обраћања на скупу "Празнине у стажу због неплаћања доприноса за ПИО и повезивање стажа према закључцима Владе".

Вулин је у Привредној комори Србије новинарима рекао да сви који имају право на то не треба да чекају и да је сада прилика и време да то учине.

"Држава кад заврши процес приватизације за ових 536 предузећа више неће бити у обавези да повезује стаж или обезбеђује социјални програм и искористите ову прилику сада", поручио је министар истичући да за решење овог питања треба да се обрате ПИО фонду.

Дешавало се да, казао је министар, у претходном периоду радници нису били добро обавештени о томе или да су руководства предузећа пропуштала да се обрате држави на време за социјални програм за који је намењен новац.

Вулин је навео податак да је од 7. децембра када је донета уредба о забрани новог запошљавања у јавном сектору број запослених у том сектору смањен за 4,6 одсто, а да је у реалном сектору тај број порастао за више од пет одсто, тачније за 56.000 људи.

Како је казао, зато је ПИО фонд за дотације за пензије из буџета повукао 9,9 милијарди динара мање.

"Тај резултат остварен је зато што је повећана уплата доприноса, постоји 56.000 нових имена и на свако име које је престало да ради у јавном, појавило се двоје у приватном сектору", рекао је Вулин.

Упитан шта се може очекивати и да ли је ПИО фонд пред колапосом како се говори, он је одговорио да ПИО фонд никако није пред колапсом и да напротив, чак бележи све боље резултате.

Вулин је као пример између осталог навео да ће Фонд ПИО својим средствима исплатити надокнаде погребних трошкова свима који су били оштећени неким ранијим погрешним одлукама.

То важи и за војне пензионере, рекао је Вулин.

"Повећава се финансијска дисциплина и није ПИО фонд пред колапсом, за пензије ће бити, оне ће бити редовне, стизаће у динар онако као до сада, и у дан и ми немамо никавних дугова и кашњења. Од привреде ће зависити како ће функционисати пензиони систем, а радићемо на томе да он буде што ефикаснији", казао је Вулин.

Директорка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Драгана Калиновић рекла је да сви запослени који су радили у тим предузећима и отишли у пензију а сами себи иплаћивали стаж такође су обухваћени закључком владе о повезивању стажа али под условом нису упутили тужбе или преко суда тражили своја потраживања из радног односа.

Њима ће, како је казала, та средства бити рефундирана

Како је казала, Фонд сада нема прецизан податак колико је таквих, али ће се то знати за око десетак дана.

Калиновић је казала да средства постоје и поручила "да се ни случајно не може говорити да фонду прети колапс или банкрот".

"Фонду чак не прети ни немогућност да редовно исплаћује све своје принадлежности од пензија до осталих накнада", рекла је.

Упитана којим средствима ће бити омогућено повезивање стажа она је казала да су то искључиво средства ПИО фонда која су омогућена делом из прихода, делом из дотација и у оквиру су финансијског плана намењеног за ову годину.

"Ниједан динар додатних средства се не узима, чак и надокнаде за погребне трошкове биће омогућена из средства фонда ПИО јер чињеница да смо повукли мање до 10 милијарди из буџета указује да фонд има капацитете да све накнаде исплати из својих прихода", рекла је Калиновићева.

Она је објаснила да је тај резултат остварен захваљујући већем броју пријављених на осигурање протеклих месеци, бољој финансијској дисциплини и већем броју новозапослених у приватном сектору, односно смањењем сиве зоне и пријављивањем радника.

Број запослених у јавном сектору смањен за 4,6 одсто

У јавном сектору смањен је број запослених за 4,6 одсто од 7. децембра прошле године, када је донета уредба о забрани новог запошљавања, док је у реалном сектору тај број порастао за више од пет одсто, изјавио је Вулин.

Вулин је новинарима рекао да је број запослених у реалном сектору повећан за 56.000 људи.

Министар је казао да је због тога ПИО фонд за дотације за пензије из буџета повукао 9,9 милијарди динара мање.

"Тај резултат остварен је зато што је повећана уплата доприноса, постоји 56.000 нових имена и на свако име које је престало да ради у јавном, појавило се двоје у приватном сектору", рекао је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на Генералној скупштини Конференције европских Цркава у Новом Саду и у име председника Републике Србије, господина Александра Вучића, и председника Владе Републике Србије, госпође Ане Брнабић пожелео свим учесницима успех у раду.

 

Министар Ђорђевић изјавио је да је доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије, установљен један сасвим нови пут Србије, једна јасна визија економског, привредног и друштвеног опоравка  у којој ће се из српске традиције црпети само оно што је најбоље.

 

„Циљ који је председник Републике Србије Александар Вучић поставио пред себе и све нас веома је висок, али није недостижан. За узор нам може послужити једна Швајцарска, која је прави пример државе чији су становници све до половине 17. века важили за најефикаснију најмничку војску у Европи, да би након тога уследила потпуна пацификација, а тиме и просперитет њених грађана, који данас уживају један од највећих животних стандарда у свету“, рекао је Ђорђевић и додао да је за тако велики искорак потребан снажан менталитетски заокрет и својеврсно отрежњење да би се након два века дуге традиције сталне конфронтације са својим суседима и међусобних сукоба и непомирљивих подела, Србија коначно окренула потпуном дефинисању и остваривању сопствених националних интереса, ослањајући се искључиво на сопствене снаге и потенцијал. 

 

Ђорђевић је истакао да је Србија постигла консензус око два најважнија питања за будућност, а то су стратешка опредељења да је Србија војно неутрална земља и пуноправно чланство у Европској Унији.

 

„Сматрам да је пуноправно чланство Србије у Европској Унији у најбољем интересу наших грађана, пре свега због усвајања и примене високих европских стандарда на пољу људских права, јачања институција друштва, развоја привреде  и тржишне економије. Влада Републике Србије и целокупно српско друштво потпуно је посвећено том процесу. Захвални смо за одговоран и конструктиван став и разумевање које Његова светост патријарх српски господин Иринеј и Српска православна црква имају када је реч о нашем приступању решењу косовског питања“, рекао је Ђорђевић и нагласио да је став председника Вучића и Владе Републике Србије да се у преговорима са привременим институцијама у Приштини нађе компромисно решење, решење којим ниједна страна неће бити сасвим задовољна, али ће обе стране добити понешто. 

 

Ђорђевић је истакао да највећи део културне баштине Косова и Метохије чине примери црквене уметности и архитектуре српског народа и у вези са тим замолио за подршку када је у питању решеност Србије да не дозволи пријем тз.в Косова у УНЕСКО.

 

„Косовски Албанци и приштинска власт не само да нису доказали да имају капацитет да негују нашу културну баштину, већ су показали одсуство воље да спрече њено уништавање од наводно спонтано окупљених група Албанаца у погрому 2004. године, а често и активно учествују на њеном уништавању, чему можете посведочити данас, када се градњом обилазнице аутопута угрожава манастир Високи Дечани“, истакао је министар и нагласио да Влада Србије, на челу са председницом Аном Брнабић све ради првенствено за добробит грађана Србије и њихов бољи материјални положај.

 

„Желимо да Европска Унија верује у Србију и све оно што ради како би постала равноправни члан, уједно штитећи интересе своје земље. Напредујемо из дана у дан, а верујемо да ћемо као део европске породице бити још успешнији“, закључио је министар.

 

Генерална скупштина Конференције европских Цркава траје од 31. маја до 6. јуна и на њој разговара више од 500 учесника на теме Друштвена неравнотежа у Европи, изазови за Цркву, прогон хришћана у Сирији и Ираку, слобода вероисповести и правда за мањинске и већинске заједнице, сведочење о климатским променама, праведан удео у Божјој земљи и њеним богатствима, миграције у Европи.

 

Министар се, приликом затварања илегалног дома за старе у Вишњичкој Бањи по анонимној пријави, захвалио грађанима што су почели да одговарају на апел министарства и што су разумели колико је битно упозорити да илегални домови постоје и да су претња за здравље, живот, безбедност сваког корисника.

"Овде чак имамо и индиција да су неке особе доведене мимо своје сагласности и против своје воље и надамо се да ће то Тужилаштво квалификовати на посебан начин. Ови људи овде немају елементарну здравствену негу, немају одговарајуће услове, правила. Министарство ће наставити да инсистира на политици лиценцирања, да инсистира на томе да раде само они који имају дозволу да раде", истакао је министар.

Према његовим речима, циљ министарства није да некога кажњава или затвара, већ да се закон поштује и да сви људи којима је потребан смештај у одговарајућим домовима имају највишу могућу заштиту.

"Ако то значи затварање-биће и затварања. Очекујем подршку других органа државе, очекујем да се озбиљно схвати када дођемо до дома, да случајеви не стоје у судовима и не застаревају. Трагедија из Панчева не сме више никада да се понови, не сме да се допусти да исто лице може неколико пута да ради исту ствар", рекао је Вулин.

Поновио је да се на сајту Министарства рада налази списак свих легалних домова за старе и још једном апеловао на све да не остављају своје родитеље у било ком дому који није на листи Министарства рада.

Говорећи о конкретном илегалном дому на адреси Бранислава Станковића 37 у Вишњичкој Бањи, Вулин је рекао да ће прво бити обавештени сродници корисника, који су дужни да их преузму, а уколико не могу из било ког разлога, корисници нелегалног дома биће упућени у складу са решењем Центра за социјални рад у одговарајући геронтолошки центар.

"Министарство ће иначе радити на томе, не само да повећава своје капацитете, већ и да подстакне приватне предузетнике да се отварају нови смештајни капацитети. Али, мањак капацитета није оправдање. За ово није оправдање, за то имамо довољно смештаја", рекао је министар.

Он се још једном заложио да се законска регулатива знацајно пооштри, када је у питању држање илегалних домова за старе, јер то је, сматра, велика опасност и додао да нико нема право да људско биће остави у нехуманим условима, мимо воље и да га држи без икаквог законског основа.

Начелница Инспекције социјалне заштите Биљана Зекавица рекла је да ће тај илегални дом добити забрану рада, против власника ће бити покренути поступци, али и да није уобичајено да се приликом првог затварања и забране рада покрене поступак пред судом.

"Сваком дајемо шансу да испуни наше налоге и у неком року, ако жели легално да ради, преда захтев за лиценцу. Није нам циљ затварање приватног сектора, већ превођење у легалне воде. Свако ће добити шансу, уколико има озбиљне намере да се тим бави", рекла је Зекавица.

У илегалном дому за старе у Вишњичкој Бањи, затечено је 20 корисника, а 19 кревета, једна бака била је смештена у дневној соби. Дом нема никакав противпожарни систем, ни кухињу, нити трпезарију. Постоје два мала купатила за све те кориснике, једно у приземљу и једно на спрату и само једна особа је бринула о њима, која није пријављена.

Дом је АПР-у регистрован од фебруара ове године као привредно друштво, док је двадесетогодишњи власник, који се појавио након позива инспекције, тврдио да дом ради од јуна.

Такође, корисница дома Д.В. (70) рекла је новинарима да је у том дому против своје воље, односно, да ју је ту сместио брат без питања, те да не добија никакву терапију, осим Бромазепама од три милиграма једном дневно.

Друга корисница Н.Ц., смештена у једну од пет четворокреветних соба, такође тврди да су је "деца сместила мимо своје воље" и да је мислила да иде у болницу и да је деци оставила викендицу и стан у Браће Јерковића, а "они тако". Каже да није задовољна и да би ишла кући и све време је то и викала- "хоћу кући, хоћу кући..."

У дому је у посети мајци био и један човек, који је, не желећи да се представи, рекао да је потписао уговор, да познаје власника, што га је определило за тај дом, те да није знао да ли је легалан или не, што му "није било важно, будући да познаје власника".

Једна корисница навела је да је својевољно дошла, јер јој је недавно умро муж и да нема куда, а када су је инспектори обавестили да се дом затвара и да морају да обавесте њене да је преузму, те звали њеног сина, рекла је "Хвала вам, испунила ми се жеља, да син дође по мене".

Иначе, смештај у том нелегалном, неусловном дому износио је 35.000 динара месечно.

"У данашњем времену, у друштвима која би требало да предводе свет по свим начелима добра, иза великих сцена светске позорнице одвија се један феномен. 

 

Феномен који пролази углавном неопажено, будући да исувише велики број држава следи политику великих и моћних, рачунајући на неке ситне користи, а да се тај феномен на њих саме неће одразити. 

 

Говорим, браћо и сестре, о феномену оптуживања једног читавог народа да је злочиначки. Такав се жиг данас жели утиснути на плећа нашег, српског народа. Притом се свесно занемарује то да се ради о мученичком народу, који је само захваљујући христоликим жртвама које нико други не може да разуме опстао током векова турске окупације, Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, све до данашњих дана. Нико то боље не зна од вас овде на страдалној Козари. Српски народ је увек био на правој страни историје. 

 

Велике силе данашњег доба су креирале један апсурд, подлост, једну моралну гадост, да државе, а нећу рећи народи, које су у својој историји заиста спроводиле геноцидну политику и због тога никада нису стигматизоване, сада за такву злу работу оптуже нас. 

 

Дакле они који су стрељали 100 за једнога, они који су формирали Дахау, Треблинку, Јасеновац, Аушвиц, Паг, Берген-Белсен и остале провале пакла на земљи, данас за геноцид оптужују нас Србе, са циљем да то попут неког адута сутра политички капитализују. 

 

Опет се изнова прави преседан преко леђа српског народа. Као што је то био случај са агресијом НАТО на Србију 1999. године, а потом и покушајем отимања Косова и Метохије девет година касније, чиме је брутално погажена Оснивачка повеља Уједињених нација. Све је то било израз врхунске ароганције и осионости великих сила запада, чега им очигледно ни данас не мањка. Сила Бога не моли, изрека је која извире из мудрости нашег народа, али исто тако ни Господ силу не воли. И та се ароганција већ попут бумеранга враћа силницима, јер преседане које су учинили противу српског народа, данас као пример користе многи други и то се већ одвија пред нашим очима. 

 

Заљуљали су темеље на којима почива међународни правни поредак, а да последице нису могли ни желели да увиде. Као да их историја Европе ничему није научила. Подсетимо се само чувеног Минхенског споразума којим је Хитлеру дозвољено да раскомада Чехословачку. Тада је погажен међународни поредак, а једна суверена земља жртвована. Британски премијер Невил Чембрлен је на гробу Чехословачке ускликнуо „Имамо мир“. Колико је, пак, био у заблуди видеће се већ за само годину дана, а позната нам је и цена те његове ароганције коју је платила читава Европа. 

 

Историја је, драги пријатељи, једна непрекидна нит, која нема краја ни почетка. Не постоји крај историје, у шта су многи на западу поверовали након пада Берлинског зида, као што не постоје ни јединствени случајеви који пре или касније неће постати преседани погодни за реплицирање. Након агресије на Србију, уследили су напади на Ирак, Либију, Сирију, али и рат у Грузији, кијевски Мајдан, нови ратови за Нагорно Карабах. Свега шест месеци након једностраног проглашења независности такозваног Косова, а то је тек трептај ока у дугом историјском трајању, Русија је признала независност грузијских покрајина Абхазије и Јужне Осетије. Пандорину кутију можете отворити сами, али о томе да ли ће, када и како бити затворена увек се питају и неки други. 

 

Тако ће бити и са овом резолуцијом о Сребреници коју покушавају силом да наметну Генералној скупштини Уједињених нација. Немојте имати никакве сумње у то да ће се пред истим високим телом светске дипломатије веома брзо наћи прегршт резолуција сличне садржине, што ће довести до својеврсне инфлације геноцида. Није ли то можда и стварни, подмукли циљ предлагача ове резолуције? Такав бисмо закључак могли извући ако знамо да су немачки судови последњих година геноцидом квалификовали и злочине у којима је страдао једноцифрен број жртава, до крајњих граница релативизујући магнум кримен сопствене државе у Другом светском рату.

 

И шта нама на концу преостаје, браћо и сестре? Да се надмећемо у тој ђавољој игри коју нам намећу? Свакако не! И сама помисао о томе да се злочин у Сребреници, који у свакој прилици осуђујемо и за чијим жртвама искрено жалимо, доведе у исти ред са страдањем Козаре и паклом Јасеновца, вређа здрав разум и достојанство свакога од нас.

 

Оно што можемо, а баш због тога што можемо, онда и морамо, јесте да чувамо сећање на наше уморене, а неумрле мученике, пострадале од усташког ножа, ханџара и каме, који падоше пред стрељачким стројем у Крагујевцу и Краљеву и остадоше испод леда Дунава и Тисе. На нама је, на овој политичкој генерацији, да окајемо грех ћутње и коначно изградимо меморијални центар који ће Доњу Градину, највећу гробницу српског народа, повезати са Београдом, нашом престоницом, и у коме ћемо се сећати Козаре и Јасеновца, али и Јастребарског, Јадовна, Пага, Пребиловаца, Глине и свих других места на којима је српски народ мучен и убијан. 

 

У сећању ће бити наша победа. Наш незаборав ће, уз слогу и јединство, бити пораз сваком врагу. Достојанство нам нико не може одузети, а поноса се никада нећемо одрећи. Развијмо стога на сваком месту наше црвено-плаво-беле заставе и корачајмо скупа, сложни и уједињени, у бољу и мирнију будућност, достојни наших славних предака и велике жртве коју су поднели за слободу. 

 

Живела Република Српска! 

Живела Србија! 

Слава Богу!"

 

"Крајем 2015, ће без сумње, мере бити видљиве. Најпре, ми ћемо решити проблем предузећа у реструктуирању. Сваке године смо одвајали 708 милиона евра само за предузећа у реструктуирању, а сада то више неће бити случај", рекао је министар истакавши да радници нису остављени на улици.
"Обезбедили смо им одговарајући социјални програм, отпремнине, пензије, или како се већ ко одлучио", рекао је Вулин за Танјуг.

Ефекти свих уштеда, на пензијама, платама, бенефицираном радном стажу, биће видљиви за годину дана, додао је он.

Мерама активне политике запошљавања НСЗ биће обухваћени радници у предузећима у реструктурирању, указао је Вулин и подсетио да ће та служба ове године имати више средстава на располагању у односу на претходну.

За мере активне политике запошљавања НСЗ, каже, опредељено је 2,8 милијарде динара, и још 500 милиона за особе са инвалидитетом.
"Мислимо да ћемо са тиме моћи да збринемо око 130.000 људи, који ће се на овај или на онај начин наћи у комуникацији са Националном службом за запошљавање", рекао је Вулин.

"Нико од људи, који постају вишак у смислу радног ангажовања, неће отићи на улицу без отпремнине и одговарајућег социјалног пакета", поручио је министар Вулин истичући и да је важно да се види која од тих предузећа ће успети да нађу стратешког партнера Или да буду приватизована.

Ми смо обезбедили у транзиционом фонду, који ће се првенствено односити на ова предузећа 16 милијарди динара, а настојаће се у томе да што већи број предузећа буде спашен, додао је министар.

Већ сада је приметан "природни одлив", односно повећан број оних који су поднели захтев за пензионисање услед измена закона о ПИО који је практично с првим даном нове године ступио на снагу.

Говорећи о стопи незапослености која је крајем протекле године износила 17,6 одсто, Вулин је казао да ниједно министарство само не може да се избори са проблемом незапослености, али држава и друштво целокупно, итекако може.
"Успели смо да смањимо незапосленост на 17,6 процената, што сматрамо да је још увек превисоко, али је итекако добар резултат с обзиром да смо 2012. године затекли незапосленост од 25,6 процената", рекао је Вулин.

Ове године водиће се рачуна да се што више новца уложи у запошљавање младих, па је зато уведен пакет стручне праксе, за који ће Национална служба за запошљавање плаћати део зараде младима који немају искуство, а хоће да раде, а послодавац ће бити дужан да још шест месеци задржи особу на послу.
"Постоји низ планова како ћемо да се боримо за незапосленошћу. За све оне који су сумњали у проценат незапослености, подсетићу да је ПИО фонд забележио пораст наплате доприноса од девет процената што је готово идентичан проценат у смислу смањења незапослености у односу на прошлу годину, и ти подаци су више него јасни" , прецизирао је Вулин.

Поновио је да ове године упркос мерама штедње неће бити умањено нити укинуто ниједно социјално давање.
"Изборили смо се за то и желим да се захвалим и влади и председнику Владе што су подржали моју орјентацију, а то је да се у години кризе, не сме штедети на онима који су најсиромашнији и на нашој будућности", поручио је Вулин.

Говорећи о Закону о раду, Вулин је казао да је допринео паду стопе незапослености и побољшању свеукупног привредног амбијента, али да он није једини разлог томе.
"Закон о раду је све оне злонамерне нападе на њега демантовао, односно пракса је демантовала. Нити се десило да нам је економија постала економија на одређено време, као што се говорило, напротив, чак смо имали значајно повећање уговора на неодређено време, из простог разлога што су обавезе и права послодавца и радника први пут тако јасно дефинисана, да се послодавац не плаши да запосли раднике на неодређено време", рекао је Вулин.

Такође, додао је није дошло до масовног отпуштања, већ је напротив, дошло до пада незапослености, навео је Вулин.
"Закон о раду је дао сигурност послодавцима и радницима", рекао је Вулин и најавио појачану активност инспекције рада у 2015.

"Фебруар ће како је казао, бити месец контроле послодаваца, да ли постују закон о запошљавању особа са инвалидитетом истичући да инспекција рада нигде долазити са идејом да затвори или казни послодавца већ да утиче на њега да се прилагоди закону и да га поштује.

Он је казао да је на сличан начин покренут процес проверавања старачких домова у прошлој години, а обављено је више од 100 различитих контрола, и до сада је затворено двадесетак сатарчких домова, зато што нису постовали закон.

Најављује и живу законодавну активност министарства на чијем је челу истакавши да ће Закон о раду бити промењен у складу са директивама ЕУ и Међународне организације рада, као и конвенцијама .

Размишља се каже о сету закона које је потребно променити, а реч је о законима о запошљавању, социјалном предузетништву, социјалној заштити, финансијској подршци породицама са децом, али и неким деловима породичног закона.

Ова година ће, према рачима Вулина, бити година капиталних инвестиција. Биће, каже, изграђено неколико герентолошких центара, а завршни они чија градња је у току.

За решење питање војних пензионера биће формирана радна група и влада ће, уверава, веома брзо покушати да реши њихове захтеве.

Конкурс за додељивање средстава невладиним организацијама биће расписан чим пре, можда већ крајем јануара или почетком фебруара.

Подсетио је да је позвао Државну ревизорску институцију да испита детаље у вези са претходним конкурсом који је обустављен због сумње да је било злоупотреба.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, говорила је на четвртој стручној конференцији о безбедности деце под називом „Безбедност и одговорност“, у организацији Фондације „Тијана Јурић“, а коју је отворила премијерка Ана Брнабић.

 

Божовић је истакла да заштита и унапређење дечјих права представља високо приоритетну област Републике Србије, а заштита права деце од свих облика насиља, злостављања и занемаривања један је од приоритета Владе Републике Србије, у складу са усвојеним принципом ,,нулте толеранције“ на насиље, те да ће Република Србија дати велики допринос у решавању овог проблема. 

 

У наставку излагања, државни секретар је изнела статистичке податке Републичког завода за социјалну заштиту за 2018. годину који указују да се насиље над децом најчешће чини у природној породици, те да је у овој години регистровано 7.741 пријава. Како је навела, у више од половине случајева насилници су очеви, у петини случајева су мајке, док је у осталим случајевима насилник особа ван породичног круга или је непознат. Секретар је још напоменула да је према узрасту, скоро половина жртава насиља старости од 7 до 14 година. 

 

„Имајући у виду распрострањеност појаве насиља над децом и потребу да се унапреди заштита деце од насиља, Република Србија је у сарадњи и уз подршку УНИЦЕФ-а израдила Предлог нове стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља као и новог општег протокола за заштиту деце од насиља. Визија будуће стратегије је да сва деца у Републици Србији одрастају у безбедном и подстицајном окружењу у коме се у потпуности поштује право детета на заштиту од свих видова насиља. Општи циљ се односи на обезбеђење континуираног и свеобухватног одговора друштва на насиље над децом“, рекла је Божовић.

 

Поштујући принцип учешћа деце у доношењу одлука које их се тичу, приликом израде стратегије деци је било омогућено да изразе своје мишљење на јавним расправама у неколико градова у Републици Србији, објаснила је Божовић и додала да Предлог стратегије предвиђа укључивање деце у креирање програма за превенцију насиља од најранијег узраста и обуку деце кроз вршњачку едукацију. 

 

„Свој допринос заштити деце од насиља даје и Међуминистарски оперативни тим за заштиту деце од насиља. Један од резултата овог тима био је и доношење заједничког Упутства министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и министра просвете, науке и технолошког развоја о поступању установа у случају постојања сумње или утврђеног насиља над децом. Упутством се дефинишу обавезе надлежних установа у превенцији, спречавању, откривању и реаговању на појаву насиља над децом, као и облици и начин остваривања међусобне сарадње између различитих установа“, навела је Божовић. 

 

Државни секретар се осврнула и на чињеницу да је Република Србија у протеклом периоду сарађивала и са Међународном организацијом рада (МОР) на смањењу појаве злоупотребе дечјег рада, као својеврсног вида насиља над децом. Продукт те сарадње је документ – Мапа пута за елиминацију злоупотребе дечјег рада у Србији, укључујући најгоре облике дечјег рада за период 2018-2022. године, рекла је Божовић и истакла да је реализовани пројекат од стране донатора – Департмента рада САД оцењен као далеко најуспешнији од 11 земаља широм света у којима је овај пројекат спроведен. 

 

„Влада Републике Србије је донела и Уредбу о утврђивању опасног рада за децу, која представља листу послова које деца никако не би смела да раде. Примена Уредбе почела је 1. јануара 2018. године, а спроводе је све надлежне инспекције. Донет је и Протокол о поступању инспекције рада као и Инструкција о поступању центара за социјални рад у заштити деце од злоупотребе дечјег рада. Према налазима за 2017. годину, који је урадио Биро за међународна питања рада, Република Србија је сврстана у групу земаља које су оствариле значајан напредак у овој области“, објаснила је Божовић и додала да су, такође, позитивно оцењени законодавни оквир, спровођење релевантних уредби и прописа од стране Владе Србије, као и реализоване обуке инспектора рада, полицијских службеника и социјалних радника“, подсетила је Божовић.

 

Секретар је објаснила да је Република Србије дала одговор на повећани обим и интензитет насиља у породици, чије су жртве махом деца, и доношењем Закона о спречавању насиља у породици. Како је навела, Центри за социјални рад, над чијим радом надзор врши Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, имају важну улогу у спречавању насиља у породици и кључну улогу у реализацији мера и активности на заштити и подршци жртвама насиља у породици. 

 

„На пољу спречавања насиља над децом, Република Србија је укључена и у активности које су усмерене на спречавању дечјих, раних и присилних бракова, који представљају грубо кршење дечјих права и излагање деце насиљу и злоупотребама, посебно девојчица ромске националности. Основана је Национална коалиција за сузбијање дечјих бракова, као унија појединаца, институција и организација, чији је циљ да координисаном акцијом одговоре на проблем дечјих бракова у Републици Србији. У циљу спречавања дечјих бракова, министар Ђорђевић је у мају ове године донео Инструкцију за поступање центара за социјални рад“, подсетила је Божовић. 

 

Секретар оцењује да ће посебан допринос заштити деце од насиља дати и предстојеће измене и допуне Породичног закона којима ће се, поред осталог, увести забрана телесног кажњавања деце као васпитног средства и искључити могућност склапања малолетничких бракова. 

 

„У припреми је и израда новог Националног плана акције за децу у сарадњи са Саветом за права детета и УНИЦЕФ, чији ће предлагач бити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У складу са овим документом, Влада Републике Србије ће предузимати мере како би се деци обезбедила равноправност, доступност, квалитет и ефикасност јавних служби у области образовања, социјалне заштите, здравља, културе, правне и судске заштите итд. Ради се о стратешком документу, који ће дефинисати краткорочну, средњорочну и дугорочну политику према деци у Републици Србији и обезбедити усклађивање акција и мера у различитим областима и у различитим јавним службама које се баве децом“, појаснила је државни секретар. 

 

На крају излагања, секретар Божовић је истакла да ће Република Србија свој допринос дати, пре свега, усвајањем Закона о правима детета и Заштитнику права детета али и другим претходно наведеним документима, који су тренутно у фази нацрта и чије се усвајање очекује до краја 2019. године. 

 

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања припремило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета, чијим ће се доношењем постићи не само усаглашавање постојећих правних прописа о правима деце већ ће се успоставити и једно ново независно тело и механизам за промоцију, унапређивање и заштиту права детета кроз стварање посебне институције Заштитника права детета. Уједно, овим ће Република Србија испунити и међународно прихваћену обавезу Комитета за права детета УН из 2008. године. Овај закон ће гарантовати заштиту права детета у складу са Уставом Републике Србије, Конвенцијом о правима детета и другим међународним уговорима, а садржаће и цео један сегмент којим ће се посебно регулисати заштита деце од насиља, злостављања и занемаривања“, закључила је Божовић. 

 

"Србија је увек ту, са вама", поручио је премијер Вучић на прослави Дана Републике Српске, и подсетио да је и Дејтонским споразумом прописано да Србија штити Српску.

Вучић је, у обраћању на свечаној академији истакао да је у Бањалуку допутовао заједно са бројним министрима своје владе, како би указао поштовање и искрену подршку грађанима РС и Српској.

„Поносимо се таман онолико колико се поносе сви грађани Србије. Право да волимо свој народ нико није, нити ће моћи било када да нам забрани. Баш као што политичари у Србији И РС неће моћи и неће смети да подижу баријере, да нас деле, свађају", подвукао је Вучић.

„Када помислите да сте усамљени, грађани РС, знајте да нисте. Србија је увек ту, а њена обавеза је, људски и правно, да штити РС, како је Дејтон прописао", поручио је Вучић.

Он је нагласио да нико неће моћи да укине РС било каквим декретима, јер није ни стварана декретима.

"Створио ју је народ", рекао је председник владе Србије.

Он је истакао да је на Србији и да чува и буде гарант интегритета Босне и Херцеговине, што чини и што ће чинити у будућности.

"Љубав Србије према Републици Српској не значи мржњу према Босни и Херцеговини", поручио је премијер и навео да та љубав, напротив, подразумева и изградњу мостова према БиХ како би се разменио капитал, људи, како би сви живели боље и заједно опстали.

Вучић је рекао да су Срби, Бошњаци и Хрвати у Србији и БиХ судбински везани, да су живели заједно вековима уназад и да ћемо живети заједно у вековима који долазе.

"Исплате ли нам се свађе и сукоби, ко је више изгубио, у сукобима током Првог и Другог светског рата и деведесетих изгубили смо сви", рекао је Вучић.

Он је навео да постоје и даље усијане главе које мисле да је поглед у будућност поглед у комшију преко оптичког нишана неког од савремених оружја.

"Ми зато кажемо данас, доста је било и туђих и наших српских гробова, хцохемо да градимо фабрике, а комишије и људе који другачије верују морамо да поштујемо и да делимо добро и зло", рекао је Вучић.

Премијер Србије је рекао да на Балкану нема малих и великих и да зато не треба да се пребројавамо, јер ћемо тек тада видети колико смо и једни и други и трећи мали, а да сукобима у ратовима нећемо постати већи.

Наводећи да се свет мења брзином која тешко може да се прати, Вучић је рекао да је јасно да велики више неће побеђивати мале, већ брзи споре, и да зато будућност свих на Балкану зависи од тога колико ћемо бити брзи у напретку и хватању корака са свима у свету.

"Шта треба да нам буде важно, у шта треба да уложимо памет и нерегију, у нову мржњу за нове свађе и поделе или ново знање, радне навике, технологију, без обзира на то како се зовемо или у кога верујемо", рекао је Вучић.

"Од чега треба да кренемо да би овај простор престао да буде земља страха и мржње", упитао је Вучић и навео да су нам потребни важни одговори који ће решити највећу српску дилему - опстајемо или нестајемо.

Наводећи да и Србија и РС у појединим сферама заостају за светом, између осталог и по броју образованих грађана, Вучић је рекао да то треба да се поправља и да за то управо треба да се боримо јер је то оно што нас уништава - а не белосветске завере.

"Нама емоције на овим просторима више нису потребне, него мир развој срадња учење, напредак, потребни су нам Пупини, Тесле, Андрићи, Селимовићи, они који ће нас водити напред а не назад", рекао је Вучић.

Он је нагласио да Србија неће да дозволи да РС буде усамљена, као што неће да дозволи да било ко на Балкану буде усамљен.

Вучић је пожелео грађанима РС срећан Дан РС и срећну, успешну и богати заједничку будућност.

Додик: Бранићемо Српску свим расположивим средствима

Председник Српске Милорад Додик поручио да Српску нико неће демонтирати, да Бањалука не пристаје на промену Дејтона и Устава БиХ и да пут ка ЕУ није једини којом Српска треба да иде.

Додик је, поводом оспорава ња права Српске на обележавање Дана РС 9. јануара рекао да РС није ни основана судским спором.

"Нека не покушавају да демонтирају РС у судском поступку. У миру смо прогласили РС, нажалост крвљу бранили у рату, у којем смо имали много жртава, а бранићемо је свим расположивим средствима", истакао је председник РС.

Он је нагласио да је мисија државних функционера РС да штите права својих грађана, а једно је и право да да имају Српску.

Додик је указао да су посланици 9. јануара 1992. искористили своје неотуђиво право да прогласе РС, да Срби у БиХ имају право да јачају аутономију РС, право на самоопредељење, које је, како је подвукао, загарантовано највишим документима УН.

„Наса политика није политика негације, мржње, нити негације БиХ, нити мржња према БиХ, али оно што прихватамо је уставна БиХ предвиђена Дејтоном, никаква премештена, коју неко пројектује и жели“, нагласио је он.

Према његовим речима, БиХ је, како је предвидео Дејтонски споразум, једина могућа мера заједничког живота на овим просторима.

Прича о дејтонском уставу као прелазно решење, као и нефункционалности БиХ има за циљ да се премести одлучивање у Сарајево.

„Нисмо спремни да мењамо Устав БиХ и не желимо да дамо томе легитимитет, већ треба спровести Устав како је написан.

РС, према Додику, и даље остаје привржена идеји европских интеграција, али неће жртвовати своја овлашћења ни за шта, па ни за „примаљиви покретни циљ“ што је ЕУ.

"Уколико наше европско путовање буде уважавало реално стање устава БиХ, РС ће увек бити захвална и неће бити препрека на путу БиХ ка ЕУ“, казао је Додик и истакао да ће грађани одлучивати о свим интеграцијама, па и чланству у НАТО.

Народ, како је подвукао Додик, зна да ли хоће тамо где Србије нема, да ли хоће границе на Дрини.

Он је рекао да не мисли да је пут ка ЕУ једини којим Српска треба да иде, додајући да се свет мења и да се отварају нове могућности сарадње, укључујући сарадњу с Кином и Русијом.

Београд је, истакао је, био и остао светионик свим Србима ма где живели, па тако и Србима у РС.

„Не постоје специјалније везе од оних које имамо са Србијом. Оне су правно уређене и у оквиру Устава БиХ и Дејтонског споразима. РС слави и воли Србију, посебно уважава њеног председника, премијера, председницу Скупштине“, казао је он захваливши се представницима Србије на учешћу у прослави Дана РС.

Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.

 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

• прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
• организацију on line консултација у децембру 2017. године,
• организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
• прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
• и Европске комисије у децембру 2018. године,
• као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.

Влада Србије усвојила је Стратегију подстицања рађања, а разлог и важност одлуке образложио је председник Александар Вучић:

„Број становника 2017, 1. јануара у Србији био је 7.040.272, прираштај - закључно са 31.12. био је -39.202, дневни прираштај значио је да смо губили 107 људи дневно у 2017. години. Дакле, на дневном нивоу Србија је имала 107 људи мање. Ово је без албанског становништва на Косову и Метохији.

Процена броја становника 01.03. је 6.995.808 људи у Србији. Од тога имамо брачних парова без деце 600.724, ванбрачних парова без деце 48.943, брачних парова са децом 1.040.000, ванбрачних парова са децом 67.971, мајке са децом 291.522 и оца са децом 76.485.

Урадили смо упоредни приказ делова централне Србије и Косова и Метохије, насељеног албанским становништвом. Топлички управни округ који обухвата Прокупље, Куршумлију, Житорађе и Блаце има 2.231 километар квадратни површину. Подујево, рецимо, само 653 квадратна километра. Број насеља у Топлици је 267, у Подујеву 77. Али, број становника у читавој Топлици 86.327, а у Подујеву 83.242. Дакле, само Подујево је једнако велико колико читава наша Топлица. А после ћете видети како се креће природни прираштај у једном и у другом, да би људи у Србији разумели са чим се ми суочавамо.

 

Северно Косово, Митровица, Лепосавић, Звечане и Зубин Поток, 42.000 цео север. Јужна Митровица, само Јужна Митровица 68.474. Зато смо се ми за регионалну полицију борили да припада само у ове четири општине, јер кад се дода Јужна Митровица, Вучитрн или Вусхтрри како кажу Албанци.. Је л' нисам погрешио, Вусхтрри? Имамо овде и Албанце, па морам да проверим с њима јесам ли научио нешто. Србица, како ми Срби кажемо или како ви Албанци кажете Скендерај, је л' тако, је такође припадало томе. Добро. Онда бисмо имали 70% албанских полицајаца на северу, а 30% српских. Ми смо се у Бриселском споразуму изборили да имамо 100% српских полицајаца на северу са овако малим бројем становника. Зашто сам вам ово рекао? Зато што ћете сада да упоредите, увек смо узимали да су већи градови и већа места у централној Србији него на Косову и Метохији. Наиме, узели смо Смедерево и да поредимо Урошевац, или како би Албанци рекли Феризај. Смедерево има 2016. 104.987 становника, Урошевац 101.107. Али, погледајте, молим, вас. Дакле, Смедерево је веће од Урошевца. Смедерево има новорођене деце, 868 те године. Урошевац 1.541, иако је мање од Смедерева. Умрлих Смедерево има скоро три пута више. Колико смо стари, 1.456, Урошевац 520. Прираштај у Смедереву је да смо изгубили 588 људи, а прираштај у Урошевцу је да су добили 1.021 човека. Зајечар и Србица. Зајечар има 55.987, Србица 52.000 становника. Живорођених у Зајечару 340, у Србици 699. Ми смо изгубили 651 човека, они су добили 473 човека. Горњи Милановац и Дечани. Ми смо изгубили 308 људи, они су добили 262. Реч је о чисто албанским насељима, да знате. Дакле, то сем у Србици што имате два српска насеља која су издвојена из овога, реч је о чисто албанским насељима. Стара Пазова и Ораховац. У Старој Пазови код нас није тако лоше стање, али је -148, у Ораховцу је +450. Трстеник. Изгубили смо 384 човека, у Косову Пољу, рецимо, које је данас потпуно албанско имају 460.

 

Ово сам навео само да они људи који говоре како није време за решавање проблема, ја ћу вам сад дати дугорочну статистику и дугорочну анализу коју смо радили заједно са појединим невладиним организацијама и стручњацима у нашој земљи, која је за нас поражавајућа и зато смо се ухватили овог проблема. Ухватили смо се овог проблема у тренутку када нам економија иде на боље и када много тога можемо да урадимо. И видећете да ћемо да урадимо, али се плашим да то није довољно. Иначе, у овом тренутку, број рођених по мајци је 1.44 у Србији. 1.44 у Србији. Нама је потребно 0.8 више да бисмо имали просту репродукцију, дакле. 0.8 више по мајци, да бисмо имали просту репродукцију у Србији. Желим да вам изнесем следеће податке.

 

Радили смо анализу све демографске, економске и политичке последице решавања односа између Београда и Приштине. Не могу о томе све да вам говорим и не могу све да вам прочитам, али могу да вам говорим о демографским стварима. У зависности, између осталог, и од решавања косовског чвора и косовског проблема, Србија ће 2060. године имати између 3.9 милиона и 5.5 милиона становника. Свакако ћемо бити мали и значајно мање него што смо данас. И за то нам није крив ни Америка, ни Европска унија, нити било ко други. За то смо сами заслужни. Нико други.

У складу са тим, желим да вам кажем да је могуће да по конзервативном сценарију, од 3.9 милиона имамо чак 1.700.000 пензионера, што је исти број као данас када имамо седам милиона становника, што значи да смо ми тада завршили као нација. Просто, то људи треба да разумеју. Да ми више никакав немамо економски потенцијал, више немамо никакав демографски потенцијал и више никакав политички потенцијал. Зато је ово последњи тренутак да почнемо тиме на озбиљан начин да се бавимо јер смо у протеклих 67 година губили становништво, у протеклих 50 година имамо негативни природни прираштај. Или 27, извињавам се..

 

Последњих 27 година имамо негативни природни прираштај. Али, имамо пад чак у последњих 67 година. Али, у последњих 27, наш природни прираштај је негативан. Ово се наравно тиче имиграторних кретања, али желим да вам кажем да наше анализе показују, анализе урађене са најстручнијим људима у овој земљи и из иностранства, да ћемо ми, што се миграционог салда тиче, негде 2028. до 2030. направити такозвани нулти миграциони салдо, да ћемо имати једнак број емиграната, дакле, лица која напуштају нашу земљу и једнак број имиграната, лица која долазе да живе у нашој земљи. После 2030. имаћемо већи број имиграната, него емиграната, што је једна од ствари која може да помогне у опстанку Србије.

 

Оно што је велики проблем и што се намеће као кључни проблем за све нас, то јесте број новорођене деце. Ми нећемо да имамо економску снагу, смејали су ми се многи на различитим конференцијама за новинаре, ми за две и три године ћемо морати да увозимо радну снагу, ми нећемо економски моћи да подржавамо за 15 и 20 година, не данас, данас је економска ситуација врло добра и биће још боља и људи ће живети лакше, и то људи по први пут осећају, виде да су озбиљне ствари рађене у претходне три, четири године, али оно што је за нас кључни проблем, то је да ми немамо деце. И да ми по том питању..И уопште ме не интересују реакције, ни било кога другог из Владе, ни било кога другог на кугли земаљској који би се нашао паметан да ми соли памет по овом питању и да ми објашњава о праву на рађање.

 

Нико неће ничије право на рађање да угрози, ниједну уставну категорију. Ја као председник републике, изабран уз највећу подршку, рекао бих, у савременој српској историји, имам право да укажем народу на катастрофалне последице, чињенице да ми немамо децу и да немамо будућност. И ако људи то не буду разумели, пишите ви саопштења колико хоћете, бавите се феминистичким покретима, оваквим покретима, онаквим покретима, уопште ме не занима.

 

Само да бисте видели податак, 1950. године у Србији, не Југославији, у Србији имали смо 163.297 беба. 2017. скоро 100.000 беба мање, 65.002. Ја мислим да вам је све јасно када тако нешто кажем, када тако нешто изговорим. При чему данас имамо већи број становника него што смо имали тад.

 

Пре десет година Србија је имала 622.562 ђака у основним школама. Ове године има 544.632 ђака. То је за само десет година смањење за 78.000 основаца. Ако рачунамо да одељење у просеку има 20 ђака, а знамо да су и таква ретка, то значи да се само у току ових десет година број одељења у нашим школама смањио за 3.890. То је 3.890 празних учионица. 3.890 празних учионица. Грађани морају да знају да од броја рођене деце не данас, али за 15 и 20 година зависи одрживост пензионог система.

 

Деца која су данас рођена, за 20 и 30 година уплаћиваће у пензиони систем. У нашој земљи демографија је проблем и на селу и у мањим и у већим градовима. Зато морамо на озбиљан начин да се бавимо овим проблемом. Места у којима немамо великих проблема су: Нови Сад, и то највише због људи који су избегли са простора некадашње Републике Српске Крајине, Хрватске, како хоћете, Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Прешево. Ми се данас боримо за свако радно место, за сваку фабрику, за сваки нови пројекат, да бисмо људима побољшали услове живота. Ове године ћемо значајно повећати пензије и плате, поново. И знам да поред великих успеха и за незапосленост и за све друго људи по први пут се осећају боље, али ја не желим да људи занемаре оно што је од суштинског и стратешког значаја. Ако ову тему не обрадимо одмах и не посветимо се томе на другачији начин, земљу ћемо да изгубимо. На то немамо право. Наша је обавеза да бринемо о отаџбини у будућности. Кинези брину хиљаду година унапред. Хајте да ми пробамо да бринемо 50 година унапред, да живимо и животе наше деце и животе наших унучића, да размишљамо остављамо ли им отаџбину, остављамо ли им земљу или не остављамо. Влада је јуче донела озбиљну стратегију за решавање проблема нестајања нашег становништва.

 

Имаћемо озбиљне мере којима ћемо помоћи пре свега мајкама. Ја ћу данас да говорим о тим конкретним мерама. Мораћемо да отварамо још више обданишта, да бисмо имали више деце у предшколским установама. И не само да ћемо да градимо нова и обнављамо постојећа, већ пошто смо направили ових 3.900 празних учионица, адаптацијама ћемо део школског простора да претварамо у обданишта.

 

Зато апелујем и на Владу Србије и на Покрајинску владу и на све локалне самоуправе да се максимално посвете овом важном питању. Не желим никоме да пребацујем било шта или да сугеришем. Желим грађанима да кажем да је планирање породице и родитељства лична одлука свакога. Моја дужност је да констатујем и да упозорим.

 

Моја дужност као председника Србије, као најодговорнијег човека и човека бираног директном вољом народа је да упозорим на катастрофалне последице које ће доћи. Јер, знате, као што рекох, мислим да је Хана Арент рекла, опет, можда грешим, политичар има право да не види реалност, да не види стварност, али нема право да не сагледа последице те реалности коју није умео довољно добро да види. И ово што радим, наравно, не само да никоме од нас неће донети популарност, већ ће бити на мети критика, дежурних заштитника појединих друштвених група којима је најлакше додворавати се, а никада ниједан проблем решити. Треба да бринемо и о два, три месеца и у наредних 20, 30 година. Сви се сећамо и '88. и '98. Сутра ће нам бити 2038. И '48. Сваки ауто-пут, свака фабрика, све што радимо биће у том смислу веома важно. Сви морамо да помогнемо женама, нарочито ми мушкарци, да им олакшамо све оне промене и тешкоће које доноси трудноћа, да помажемо мајкама и као држава и као друштво, и као општина и као градови, и као комшије и као мужеви. Бригу о деци у мајкама не може да води само држава. Зато позивам и молим одговорне и привреднике и све друге послодавце да имају више разумевања за жене које се налазе у другом стању, које се налазе на породиљскомодсуству. Држава ће тражити начине да помогне великим инвеститорима да се недалеко од индустријских зона отварају обданишта за децу запослених мајки. И то ћемо да субвенционишемо.

 

Трудноћа не сме да буде хендикеп, већ моменат среће и припрема за долазак новог живота. Трудноћа не сме да буде разлог за отпуштање са посла. Треба да буде повод за већу подршку и послодавца, колега и пријатеља. Бити родитељ је највећа радост и највећа улога у животу. То погледајте по људима који се боре, који се тако страшно и великом снагом боре да добију дете, а који имају природне проблеме са тим. И ту морамо да помогнемо. Зато и за друго дете, а видећемо и за треће дете, мораће држава да плаћа све трошкове за вантелесну оплодњу.

 

Користим ову прилику да позовем све друштвене факторе да учествују у овоме, посебно вас из медија у стварању другачије, позитивније климе. Климе у којој мајке које роде троје, четворо и петоро деце у граду треба да буду поштоване и омиљене, а не избациване из друштва зато што немају довољно времена за скупе проводе, ташнице, ципеле или не знам шта већ. Ово су исувише важна питања да би постали арена за дневнополитичко препуцавање. У наступајућем периоду овим ћемо морати да се бавимо, иначе за 40 година нећемо имати ни државу, ни народ.

 

Влада је усвојила Стратегију подстицања рађање која предвиђа озбиљан пакет мера које ћемо покушати да зауставимо нестајање наших становништва. Донео сам одлуку о формирању Савета председника Републике за популациону политику. Значи ја нисам одлуке о Саветима за инфраструктуру да бих могао да наређујем некоме како да се узимају паре једног другог или трећег предузећа. Ово сматрам виталним питањем помоћи ћу Славица Ђукић Дејановић, Ани Брнабић и свима у Влади који се тиме буду бавили. Мој генерални секретар Никола Селаковић се на дневном нивоу бави овим питањем, ангажовао и више саветника који су у свим овим актима помагали Славици да направимо добра решења. Сада ћете чути неке од конкретних мера дакле, а не само причу и упозорење. Овај Савет ће се бавити разматрањем питања у области популационе политике, давањем предлога мишљења и стручних анализа. Од предлога мера, сада вас молим да ме пажљиво слушате јер ми знамо да највише можемо да утичемо и помогнемо тамо где имамо нешто већи наталитет данас, а то је у сиромашним подручјима Србије јер нама је најнижи наталитет тамо где људи најбоље живе. Тамо где људи су најбогатији и најмањи нам је природни прираштај у централним београдским општинама говорим у месту пребивалишта мајке које се порађају.

 

Ми смо Акционим планом договорили следеће мере и подршку мајкама за рођење деце. За прво дете као што знате 100 000 динара једнократне помоћи. Друго дете, сада молим вас пажљиво слушајте шта све предвиђам од другог до четвртог детета, друго дете 10 000 динара месечно две године дакле 10.000 РСД сваког месеца 24 месеца исплаћујемо. За треће дете 12000 РСД или 100 ЕУР месечно у току 10 година. 10 година исплаћује на 12.000 ДИН сваког месеца, не годишње свакогмесеца што значи 12.000 евра добијате за треће дете за 10 година. За четврто дете добијете18.000 евра за 10 година , дакле мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 евра за 10 година од државе Србије која ће сваког месеца одређени износ лећи на рачун. 30.000 ЕУР мислим да је то до сада највећи и најозбиљнији пакет који држава Србија за само 10 година могла да понудим мајкама али вам то говори колика је болест са којом се суочавамо, колики је проблем са којим се суочавамо. То ће нас да кошта у првом тренутку надамо се да ће нас коштати много више коштаће нас око 12 милиона евра и то ћемо кренути као стимулативном мером за свако дете које је трећа или четврта, друго, треће и четврто које је рођено од првог јануара 2018. године. И желимо да од данас мајке и породице буду стимулисане јер то је нешто што драматично стимулише јер мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 динара месечно које добија од државе да ништа не ради. 30.000 динара имаће месечно од државе само да роди  треће и четврто дете. И да има пребивалиште на територији Републике Србије.

Ја мислим да је то веома важна мера и последњи пут Србија је имала мање од седам милиона становника далеке 1966. године. Ми смо по том питању уназађени за 52 године. Можете ли да мислите да се уназадимо за 50 година у технологији, аутомобилима и свему другом да немате телефоне, пејџере којима смо се хвалили пре 30 година? Али највећи проблем је у броју освојених беба. Мањи нам је проблем у броју умрлих јер нам расте број година који људи живе са 77 према 72,5, 77 просечно живе жене, 72,5 мушкарци. Очекујемо да ћемо 2040. бити 86 година за жене, 81 године за мушкарца.

Дакле живеће се дуже, медицина напредује, технологија напредује и оно што једино проблем за нас то су новорођена деца.

Хајде да се бавимо Србијом и нашом будућношћу, немамо је ако ово не променимо. Једноставно је немамо. Можда ће доћи ту неко време у којем ће бити свеједно па да кажете не морам ни да се зовемо Србија цео свет је једно, па да изгубимо идентитет, ја се надам да неће али ко зна каква времена долазе. 2050. и 2060. али да се то и не деси ми ћемо своју земљу да изгубимо.

Ми према Бугарској и Румунији имамо никада мањи број становника, наше границе су незаштићени свуда и према Босни и Херцеговини и према Републици Српској немамо 130- 140.000 људи. Више нема дела Србије, нама Београд има прираст од свега седам-осам хиљада због унутрашњих миграција, а губимо становништво суштински у Београду. Нама се увећава само број аутомобила у Београду, сваке године имамо 20 до 25 000 нових аутомобила. А деце нема, сада идемо на 2, 3, 4 аутомобила по породици ретке су породице са једним аутомобилом у Београду. А само нам се деца смањују и тај проблем морамо да решавамо.

Имаћемо још мера, разговарали смо и са људима стручним из региона и света. Када се обавља абортус имате право да одлучујете о томе хоћете ли да родите или не, али то мора да буде по процедури па 48 сати код овлашћених лекара, а они који то раде неовлашћено ће да одговарају. Код овлашћених лекара али онда морате да покажете мајицу ултразвук и да чује откуцај срца. Па нека се одлучим није проблем има право да се одлучи, имате данас и 4Д па нека се одлучи али то мора да буде по процедурама, да заштитимо мајке да не буде повређивање у приватним ординацијама које немају никакве дозволе за киретаже. Хоћемо да заштитимо мајке од сваке врсте злоупотребе али да може још једанпут да се обави разговор са њима пре тога па онда нека донесу одлуку да ли желе или не желе да раде. Немојте да се мрште те ништа.

Дакле нико никоме никакво право неће да ускрати, једино што хоћемо је да покушамо да замолимо људе да разумеју колико су деца потребна нашој Србијо. И ништа више. И у том смислу наставићу разговоре са Албанцима да покушамо да решимо наше проблеме без обзира што им ништа не верујем. Као што не верујем ни онима који посредују али ми немамо други избор. Ми једноставно немамо други избор. Ко год ми покаже други избор, а да има све чињенице у глави молио бих да ми покаже који је то други избор.“