Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући у емисији „Телемастер“ на телевизији „Хепи“ говорио је о Нацрту законa о правима бораца,  војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова породица, o Закону о финансијској подршци породицама са децом, као и о другим важним променама које су у надлежности Министарства.

 

Ђорђевић је истакао да је председник Републике Србије Александр Вучић дао јасне смернице Влади Србије које подразумевају да се до краја 2019. године изради нови Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова породица.

 

„Председник Вучић је дао јасну директиву када је у питању закон о борцима, он је завршен у року, крајем прошле године.  Закон је ушао у законодавство, са тим су упознати председник Републике и председница Владе. Следи јавна расправа која ће бити организована у 13 градова Србије“ рекао је министар, истакавши да је нови Закон сублимација свих закона.

 

Ђорђевић је додао ће након што Влада буде дала сагласност за јавну расправу, Министарство  објавити на свом сајту све предлоге.

 

Након завршетка јавне расправе, предлог Министарства је да са Министарством финансија и председником Вучићем утврде захтеви, финансијске могућности државе, како бисмо могли да  у свим аспектима, где год је то могуће, изађемо нашим грађанима у сусрет.

 

Министар Ђорђевић осврнуо се и на прошлонедељни састанак са премијерком Србије Аном Брнабић и са представницима Удружења ратних војних инвалида.

 

„Велика већина подржава ово што ми радимо. До 2012. године држава се лоше опходила према борцима. Та ружна прошлост и ружан однос према њима је сад ствар прошлости. Ви сте видели да ми чак и у обележавању датума, важнијих датума наше историје инсистирамо на поштовању, уважавању. Нашем народу су се дешавале разне ружне ствари које сада називамо правим именом. Не треба да их заборавимо, али свакако треба да опростимо” рекао је министар и додао да ратни војни инвалиди желе да се чује њихов глас, као и да је то управо суштинска разлика од начина како су били третирани раније, односно пре 2000. године.

Ђорђевић је рекао да је рад у катастру успостављен.

 

„Сваки радник има право на штрајк и то се поштује. Сви захтеви Републичког геодетског завода, због којих су запослени ступили у штрајк сада су испуњени. Један синдикат је иступио из свега тога” рекао је министар и додао да верује да ће реорганизација бити завршена у току ове године.

 

Министар Ђорђевић овом приликом се осврнуо и на Закон о финансијској подршци породици са децом, рекавши да је Радна група доставила анализу ефеката примене Закона.

 

„Нисам био задовољан предлогом који је доставила Радна група, те је Министарство и поред добијеног предлога, припремило још четири нова, и презентовало их председници Владе Ани Брнабић” рекао је Ђорђевић и истакао да Влада размишља о мајкама у Србији, жели да им помогне у складу са могућностима наше земље.

 

Министар Ђорђевић, такође је истакао, да Министарство активно ради и на предлогу измене и допуне Закона о запошљавању странаца. Он је навео да је технички проблем око издавања виза и радних дозвола регулисан, и да ће Министарство заједно са Министарством унутрашњих послова убудуће иностраним грађанима издавати боравишне визе и радне дозволе у Србији.

 

„То је и битно и добро за нашу земљу,  јер желимо да привучемо и нове инвеститоре” рекао је министар и додао да истовремено и експертски тим, којим он руководи, ради и на задржавању младих у Србији.

Министарство за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику обухвата читав живот у Србији, од момента када се дете роди до пензије. Оно је део свакодневног живота запослених, незапослених, пензионера, породица, социјално угрожених, деце…

---

Управо због тога што је толико широко, оно не може да испуни све што се од њега очекује и тражи. Једноставно, држава не може да реши све проблеме – каже у разговору за “Дневник” Александар Вулин, који је на челу тог министарства.

– Оно што можемо, ми и чинимо, јер Србија, ма колико се то можда не види, издваја доста новца за социјалну помоћ и по томе је заправо социјална. Наше надокнаде су међу вишима у окружењу, али се увек може поставити питање да ли оне одлазе у праве руке, да ли је неко остао ускраћен и да ли је свака од тих надокнада испунила циљ, односно оно због чега се даје – објашњава Вулин.

Значи ли то да се мора направити другачија прерасподела социјалне и друге помоћи и да ли је то могуће без социјалних карата, које се већ годинама најављују али још нису угледале светлост дана?

– Протеклих 100 дана покренули смо многа питања у том правцу и дирнули у многа “осиња гнезда”, почев од злоупотребе старих у илегалним приватним домовима, од давања социјалне помоћи радно способним, па до преиспитивања дечјих и родитељских додатака, накнада породиљама… Свуда има много злоупотреба, јер се у овој држави годинама не контролише на шта и коме дајемо новац. Једноставно, новац се расипао без контроле.

Ма колико бенигно изгледао Закон о финансијској подршци породици, и ту има проблема, јер се кроз њега исплаћује 50 милијарди динара, али он ипак не обухвате све оне које би требало. До краја године предвиђено је и доношење закона о борачко инвалидској заштити, и многи њиме неће бити одушевљени јер ће се тек онда коначно одредити ко је био борац а ко није, ко треба а ко не да има борачку заштиту и додатак. Многи ће остати без права на основу борачких привилегија, док ће их добити они који заслужују, а можда до сада нису имали.

Морамо донети много закона из скоро свих области да бисмо знали где се троши новац, да бисмо контролисали оно што држава даје и што више били на услузи онима којима је помоћ заиста потребна. Због тога су нам и те социјалне карте веома важне. Али биће нам потребно око три године да их урадимо како треба, да оне буде такве да на основу њих и ова и све будуће власти раде што праведније а помоћ добију само они којима је потребна и који је заслужују.

Процењује се да је сваки пети прималац социјалне или материјалне помоћи радно способан те да би они, као што је пракса у многим европским државама, ипак нешто могли и да раде како би барем делимично узвратили држави оно што добијају?

– Већ смо Влади предложили доношење уредбе о радној активацији корисника социјалне помоћи. Ако неко прима социјалну помоћ а радно је способан, он мора да се одазове на позив локалне самоуправе и ради оно што се од њега затражи. Имали смо поплаве и морали смо да зовемо грађане у помоћ, али могли су и сами радно способни којима држава помаже да се јаве и да прискоче онда када је тешко. Нису, али то тако више не иде.

Затим, морамо са Националном службом за запошљавање дефинисати колико је тачно људи на евиденцији, дакле који су заиста незапослени и шта значи “тражим посао”, односно како се то доказује. Мора се поставити питање да ли одбијање понуде преквалификације или доквалификације и слично представља активно тражење посла или не. Морамо прецизније видети и ко овде стварно тражи посао и коме он треба, коме треба социјална помоћ, а ко то право остварује и при томе ради, ко уопште неће да ради а итекако би могао… То је шума кроз коју морамо да се пробијемо, али за то и само тржиште рада мора бити сређено и уређено.

Доношење измена Закона о раду и Закона о пензијском и инвалидском осигурању пратио је прекид социјалног дијалога и код предлагања оба законска акта држава је, без синдиката, одлучивала о судбини запослених и будућих пензионера. Зар је морало бити тако?

– Нисмо се ми ни свађали, ни били ожучени ни огорчени. Максимално сам се трудио да сачувам социјални дијалог и он ће се наставити, јер живот не може да стане зато што су донета само два закона. То је бука и бес. Улога државе би морала да буде нека врста посредника између послодаваца и радника, односно синдиката и удружења послодаваца. Нажалост, пошто они нису могли да донесу ништа сами, онда смо ми морали преузети одговорност за битне реформске законе. То смо и урадили.

Измене Закона о раду су биле изузетно важне за ову државу, јер је он постао нека врста симбола и гаранта политике Владе да ће испунити оно што је обећала. Било би логично да су и синдикати то разумели па признали да се може донети и најсоцијалистичкији закон на свету, али ако се он буде примењивао у празним халама - од тога нема ништа. Нема радничких права без рада, нема синдикалних права без рада, без колектива, посла... С друге стране, када се погледа највећи број суштинских сукоба између нас и синдиката, у фокусу и нису била радничка права већ неке њихове привилегије и ништа друго.

Да ли је све то заправо изазвало политизацију односа синдиката и државе од које радници немају никакве користи?

– Управо тако. Синдикати су изашли са причом о генералном штрајку и тиме ништа нису помогли радницима, поготово што се највећи део тог сукоба односио управо на запослене у јавним предузећима, односно администрацији и државној управи, који су и овако - није ми драго што морам то да кажем али је истина - више заштићени од радника у приватном сектору. Ту има синдиката за разлику од приватног сектора где их нема, и зато радник из приватног сектора и неће доћи на генерални штрајк нити ће разумети зашто се они што имају више и што су боље заштићени - буне.

Синдикати замерају да се неке одредбе закона, као што је минули рад, односе само на раднике у приватном сектору али не и оне у државној администрацији. Да ли је то тачно?

– И јесте и није. Могли смо потпуно укинути минули рад да би сви били једнаки, али то не би било добро. Успели смо да сачувамо барем нешто од минулог рада. Минули рад је, волели ми то или не, категорија која више нигде не постоји, зато што послодавац плаћа искуство које му је корисно и потребно а не оно што је радник радио пре тога у неком другом предузећу. Послодавац са радником договара износ надоканаде, а шта где приказује то је друга ствар.

У државним интитуцијама тренутно та одредба о минулом раду не важи, јер они имају посебне законе које уређују њихов статус, али је у скупштинској процедуру измена управо тих аката како би се они прилагодили измењеном Закону о раду. То значи да ће и за њих важити исти обрачун минулог рада. Дакле, и њима ће се обрачунавати минули рад само код последњег послодавца, односно у државној служби, а оно што су пре радили неће им бити обрачунавано. Лично сам погођен том одредбом, јер од 18 година стажа само две сам у државним службама а пре тога сам радио у приватним предузећима и то ми се не рачуна.

Правни стручњаци кажу да је сама идеја да обрачунски лист буде извршна исправа добро замишљено, али да је практично неизводљиво, јер даље све зависи од суда. С обзиром на велика кашњења у правосуђу, да ли то право радника само добро звучи а ништа у конкретном случају односно наплати не значи?

– Не можемо ми ништа да не радимо само зато што су нам судови спори. Ово јесте механизам који ће значајно убрзати наплату неисплаћених зарада и права прилика да покажемо да смо организована и озбиљна држава. Али вероватно ћемо морати да разговарамо и са судијама како би они брже поступали. Иначе, ствар је крајње једноставна: са обрачунским листићем, за који смо већ првог дана урадили правилник како треба да изгледа, радник одмах иде на суд.

Дакле, радник већ у извршном поступку, без вођења судског спора, показује обрачунски листић и по судском налогу добија своју неисплаћену зараду. Тиме заправо обрачунски листић зарада има својство менице. Нема више рочишта, нема адвоката, суд одмах провера са послодавцем да ли је обрачунска исправа тачна. И оног тренутка када се у то увери, издаје решење и радник са том „меницом” стаје у ред првог повериоца.

Оно што је једина мана тога нису судови већ то да се може догодити да послодавац на рачуну једноставно нема новца. У том случају радник не може да наплати дуговања односно неисплаћене плате.

Јавили су се неки радници којима су газде одмах по ступању на снагу ових измена Закона о раду најавиле да им неће давати обрачунски лист да не могу да иду у суд. Шта у таквим случајевима?

– То је кршење закона и послодавци ће за то бити озбиљно и оштро кажњени. Због тога смо радили, а радићемо још више, на јачању инспекције рада која ће у таквим случајевима одмах реаговати. Радници се морају платити исто као што се плаћају добављачи, враћају кредити, купују аутомобили… Нећемо више да дозоволимо да неко спонзорише концерт, а да му радници штрајкују на улици зато што месецима нису примили плату. Једноставно, сваки послодавац који користи радника да ради за њега мора да му исплати плату, а уколико то не чини, имаће посла са инспекцијом за рад. Подсетићу да је та инспекција већ сада добила шира овлашћења и да ће одмах реаговати а не чекати да се накупи више неисплаћених плата или да више месеци радници не добијају обрачунски лист.

У овом тренутку имамо изједначен број пензионера и запослених. Шта треба учинити да би се створила реална претпоставка за одрживост пензионог система?

– Без раста привреде ништа није могуће. Закон о раду јесте важан, као и измењен Закон о ПИО, али то није довољно. Нису довољни ни закони о приватизацији, стечају... Нама треба ново запошљавање, чак и да дајемо субвенције свима који хоће да инвестирају у Србији, да развијају предузећа која ће радити и примати раднике. Морамо чинити све да дође до повећања запослених. Имамо 1,7 милиона пензионера и да бисмо испунили европска правила, према којима је однос три запослена на једног пензионера, проста математика говори да бисмо требали да имамо 5,1 милиона запослених. У земљи са 7 милиона становника у којој ни нема толико радно способних, то једноставно није ни могуће. Зато се боримо како знамо, можемо и умемо, али ако реализујемо збир свих потребних мера - успећемо. Однос неће бити као европски, али ће довести до одрживости пензионог ситема.

Морају се изједначити услови пензионисања жена и мушкараца

Док с једне стране држава најављује повећање права радницама, како у погледу породиљског, трудничког, рада под посебним условима.., с друге су стране усвојене измене Закона о ПИО директно погодиле само жене, јер су њима измењени услови за одлазак у пензију и повећане године живота као услов пензионисања?

– До уједначавања услова за пензионисање жена и мушкараца морало је доћи, то је општи светски тренд и то нисмо могли избећи. Трудили смо се да то буде постепено, па ће тек 2032. године жене са 65 година ићи у пензију и тек тада ће се изједначити по годинама живота са мушкарцима. Оставили смо да мајке троје деце добијају две године посебног стажа и још смо додали да се за једно дете добија пола а за двоје годину дана.

Водили смо рачуна о положају жена, јер добро сви знамо да оне имају два радна времена на послу и код куће, али ово смо једноставно морали да урадимо. Данас је свака трећа пензија у Србији превремена и то се више не може издржати. Због тога смо морали кренути са резањем свега што се резати може, а за почетак смо одмах укинули бенефицирани стаж за многе којима он реално никада није ни требао да се рачуна.

Од ове године, сећање на 17. март 2004. године биће део програма обележавања годишњица историјских догађаја и први час у свим школама у Србији почиње подсећањем на тај трагични догађај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је 17. март 2004. године све почело једном великом лажи - да Срби пуштају псе на албанску децу и да је та лаж била повод, који нико до сада није демонтовао.
"Нико никада није признао да је све то била страшна лаж. Погром на Косову и Метохији се није десио јер су га Срби изазвали", подвукао је Вулин и додао да никада није касно да се призна истина.

Он је рекао да "велики свет који је ћутао о истини 17. марта, може данас да призна велику лаж" и каже "извините".
Онда би, како сматра, можда могли да се нађу кривци, као и да буду кажњени.

Вулин, који је бивши директор Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је и да би, када би се нашли кривци и када би били кажњени, имало наде за свако људско биће на КиМ.
"Ако се истина никада не буде признала и ако нико никада не буде кажњен, онда нема наде ни за Србе на Косову и Метохији, као ни за једно биће на планети", упозорио је Вулин.

Према његовим речима, ово је први пут да се мартовско насиље над Србима на Косову и Метохији обележава као део државног церемонијала и да ће тако остати.

Вулин је истакао и да се то никада неће заборавити и да деца о томе треба да уче, као и да се то ниједној нацији никада не сме догодити.

На часу седмог разреда којем су присуствовали, Ђурић и Вулин су питали ученике да ли знају шта се догодило 17. марта 2004. године, да ли су икада били на Косову и Метохији, да ли би волели да оду тамо, да ли познају некога са КиМ...
Ђаци су имали прилику и да виде филм о мартовском погрому, а истакли су да су им најпотресније слике када су Албанци ломили крстове на српским црквама јер су тиме "покушали да нас избришу, као да никада нисмо били на Косову и Метохији".

Вулин је ђацима такође објаснио да је догађаје 17. марта 2004. године узроковала "страшна лаж", коју нико никада није признао и навео да су њихови вршњаци на Косову и Метохији прерано одрасли, јер су "доживели лаж, видели ватру, знају шта је мржња"...

"Наша жеља је да се наша деца у Београду, али и у другим деловима Србије, сећају овако тешких догађаја и да остану у вези са вршњацима на Косову и Метохији", рекао је Ђурић новинарима након школског часа.

Како је истакао, "само сећање и солидарност могу да нас доведу до тога да неко од њих једног дана у Високим Дечанима упали свеће слободе које је царица Милица оставила у аманет и које се ту чувају".

Он је додао да је култура сећања саставни део културе и цивилизације сваког европског народа, а да је мало таквих народа који су у својој историји доживели такву врсту трагедије и патње, какву је доживео српски народ.
"Ми не желимо да се то икада понови, а да се то не би поновило морамо да сачувамо сећање на узроке, као и да позовемо на одговорност кривце за 17. март", поручио је Ђурић истичући и да за то још нико није кажњен.

Он је подсетио да је 17. марта 2004. године, претходио 24. март 1999. године, када је почело бомбардовање, и да се од тада наша влада, држава и војска не налазе у пуном капацитету на КиМ.
"Вреди се борити, уверен сам да Србија на Косову и Метохији има будућност, као и у сваком другом делу земље", закључио је Ђурић.

Ђурић је рекао да 17. март опомиње и подсећа да имамо браћу и сународнике на Косову и Метохији који заслужују да им помогнемо и да их не заборавимо.

Он је рекао и да је држава "темељ сигурности у нашим животима коју треба заједно да градимо".

Ђурић и Вулин су најавили да ће једно одељење са Косова и Метохије довести у посету вршњацима у ОС С "Дринка Павловић", као и да би могла да буде организована ескурзија да ђаци из Београда посете српске манастире у јужној покрајини.

Комисија за доделу новчаних средстава за изградњу, учешће у куповини, односно куповину куће или стана по основу рођења детета донела је прво позитивно решење, којим се одобрава помоћ државе у износу до 20.000 евра за куповину или изградњу прве некретнине, а у оквиру мере помоћи за мајке које су добиле дете након 1. јануара ове године.

 

Министар финансија Синиша Мали и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић изразили су задовољство што је држава још једном показала да је способна да помогне онима којима је помоћ најпотребнија и што помаже грађанима у решавању важних животних питања. 

 

Реч је о породици из Сомбора, која има тромесечну бебу, и која купује први стан, од 96 квадрата.

 

„Веома сам срећна што је владина комисија којом председавам донела прву позитивну одлуку о додели новчаних средстава за учешће у куповини прве непокретности, а на основу рођења детета у овој календарској години“, рекла је проф. др Дарија Кисић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

 

Министарка је рекла да је једна од најважнијих ствари у животу да се реши стамбено  питање.

 

„Поносна сам што смо овим средствима помогли решавање стамбеног питања младе мајке из Сомбора и њеног тромесечног сина и надам се да ће у свом новом дому, стамбеном објекту  од 96 квадрата, ова трочлана породица остварити све своје снове и имати леп живот испуњен осмесима, љубављу, топлином. Надам се да ће у том дому одјекивати дечији смех и жагор. За сваког од нас једна од најважнијих ствари у животу јесте да стекне свој кров над главом, а држава Србија је овим програмом показала да брине о својим грађанима и да свакодневно ради на стварању услова за њихов што квалитетнији  живот“ рекла је министарка.

 

Министарка Дарија Кисић је позивала све жене које су и које ће у овој, и у наредним годинама, постати мајке, а које немају решено стамбено питање, да искористе право које им држава гарантује.

 

Министар Мали је подсетио да је Влада Републике Србије усвојила уредбу и одлуку којима се дефинише и прецизира начин куповине или учешће у куповини некретнина за породице које треба да реше стамбено питање, а које су добиле или ће добити дете после 1. јануара ове године.

 

Синиша Мали је рекао да право на новчану помоћ државе имају мајке, које новац могу да искористе за изградњу, учешће у куповини, односно куповину куће или стана. Како је додао, право на помоћ државе може да оствари мајка под условом да први пут стиче кућу или стан на територији Србије.

 

„Најсрећнији тренутак у животу је сигурно кад добијете дете, а драго ми је што држава једним делом може да допринесе породицама у тим срећним тренуцима. Ова помоћ се односи на мајке чије је дете рођено после 1. јануара, без обзира које је по реду рођења. Максималан износ средстава која се могу доделити је 20.000 евра, а потребно је да су укупни приходи подносиоца захтева и супружника, односно ванбрачног партнера, нижи од две просечне нето зараде у Републици Србији“, напоменуо је министар Мали.

 

Министар је подсетио да је новац за ову меру је обезбеђен у буџету Републике Србије и да држава има довољно средстава да исплати помоћ свима којима она буде одобрена. 

 

„Наше јавне финансије су у потпуности стабилне и све што смо обећали, испунили смо у дан и у динар. У буџету мора бити новца за децу, за породицу, за повећање наталитета, јер без деце нема ни будућности. Упркос несигурности и кризи која влада у целом свету, наша држава показује да је ту за грађане, да брине о њима, да нису сами и да увек могу да рачунају на помоћ и подршку“, напоменуо је министар финансија. 

 

Он је подсетио и да је држава значајно повећала издвајања за прво дете, за које се почев од 1. јануара добија чак 300.000 динара, као и да  родитељи за друго и треће дете добијају једнократно по 100.000 динара, уз већ постојећих 10.000 динара месечно у трајању од две године за друго дете, односно 12.000 динара месечно за треће дете у трајању од 10 година.

 

„Издвајања за децу и повећање наталитета нису трошак већ инвестиција. Деце треба да се рађа што више и надам се да ћемо кроз ове мере потрошити много новца јер ће то значити да се родили много беба. Надам се да ће породица из Сомбора уживати у свом новом дому“, закључио је министар финансија Синиша Мали.

 

 

Вулин је после обиласка рекао новинарима да Србија има пријатеље и на истоку и на западу и да води политику која омогућава нова пријатељства, а да су УАЕ на примеру изградње кућа у Ваљеву, као и донацијама у Крупњу у Обреновцу, показали да су били са људима који су патили и којима је било тешко.

"Можемо само да будемо неизмерно захвални. Уједињени арапски емирати нису земља која нам нешто дугује, нисмо их задужили, а они су потпуно уз нас. То је нешто што морамо да ценимо", рекао је Вулин.

Он је рекао да се у Ваљеву граде четири куће из донација УАЕ, девет кућа из донација ЕУ и 13 кућа које се такође граде из донација ЕУ, али радове спроводе Уједињене нације.

Вулин је истакао да је држава много урадила и обезбедила помоћ и за оне којима куће нису срушене, али којима је потребно реновирање.

Он је додао да је држава обезбедила помоћ за пресејавање 180 хектара земље, као и материјалну помоћ за све погођене поплавама.

"Нажалост, било је покушаја злоупотребе помоћи и према онима који су то радили биће предузете одговарајуће санкције. То је на тужилаштву, нека правосудни органи покажу како пролазе они који покушавају да искористе народну муку и несрећу", рекао је Вулин.

Он је захвалио и владама Јапана и Алжира на помоћи у отклањању последица поплава.

Амбасадор УАЕ рекао је да су УАЕ донирали новац за изградњу четири куће у Ваљеву и да је то поклон њиховог народа, како је навео, "од срца срцу".

"Ово потврђује блиске везе између две земље које ће да расту. Ту смо да пружимо помоћ, надамо се да неће бити нових природних катастрофа. Желимо да ове породице у Ваљеву проведу зиму безбедне, добро је што је рок за усељење 6. децембра пре зиме", рекао је амбасадор.

Четири куће које се граде у Ваљеву из донација УАЕ намењене су породицама Пешић, Ракић, Јовичић и Јанковић, а куће су величине 60, 80 или 100 квадратних метара.

Стална координаторка УН у Србији и стална представница програма УНДП Ирена Војацкова Солорано изразила је задовољство што су сви радили и реаговали брзо како би куће биле изграђене.

"Радујемо се што ћемо им ускоро уручити кључеве", рекла је она новинарима после обиласка кућа.

Директор владине Канцеларије за обнову после поплава Марко Благојевић рекао је да канцеларија настоји да буде у комуникацији са свима који пружају помоћ поплављенима, која год врста помоћи да је у питању, као и са свима који зидају куће, како би се на ефикасан начин располагало ограниченим ресурсима.

"У овом тренутку, захваљујући свим донаторима, имамо на располагању довољно кућа, имамо довољно новца да исплатимо помоћ свима којима су куће срушене. Имамо новца да исплатимо материјалну помоћ за оштећене стамбене објекте", рекао је Благојевић.

Према његовим речима, за изградњу кућа, укључујући и три општине на истоку Србије, потребна је помоћ свих људи, организација и фондација.

Благојевић је рекао да су негде радови на изградњи кућа у поодмаклој фази, као што је то случај са четири куће у Ваљеву, наводећи изградњу кућа у Обреновцу - 25 кућа из донације Кувајта, 14 кућа из донације УАЕ, осам из донације ЕУ, као и 17 кућа у Крупњу.

Додао је да се ради на томе да се радови убрзају и заврше у року од месец дана.

Геронтолошки центар у Ваљеву ће бити завршен

Александар Вулин изјавио је да ће дати све од себе да Геронтолошки центар у Ваљеву буде завршен, али да ће поставити питање зашто то није учињено до сад.

Вулин је новинарима, након обиласка четири куће које се граде од донација УАЕ после поплава у Ваљеву, рекао да не зна зашто тај објекат још није завршен, али да ће сазнати јер је, како је навео, новац који је за то добијен од владе Јапана био довољан да се направи читав Геронтолошки центар.

"Новац је потрошен, Геронтолошки центар није завршен и ја ћу сазнати зашто није завршен", рекао је Вулин.

Он је рекао да је о томе је разговарао и са амбасадором Јапана у Србији, али да не жели да пренесе садржај тих разговора.

"Јапан помаже Србији, какав интерес Јапан може да има у Београду или Ваљеву осим људски. Даћу све од себе да завршимо Геронтолошки центар и то ће се видети у буџету за идућу годину. То ће тражити Министарство рада", рекао је Вулин.

Он је навео да смо у ситуацији да велика инвестиција стоји и никоме не користи.

"Мора користити граду и читавом региону. Ми ћемо геронтолошки центар завршити, али ћемо поставити питање зашто није завршен до сад", рекао је Вулин, који на на питања новинара није могао да прецизира кад ће центар бити завршен.

Председниче Покрајинске Владе поштовани Игоре, уважени председниче Скупштине Аутономне покрајине Војводине поштовани господине Пастор, уважена изасланице председника Републике Србије, поштовани потпредседници Владе госпођо Гојковић и господине Вучевићу, уважене колеге министри, уважена потпредседнице Народне скупштине и потпредседници Покрајинске скупштине, уважени чланови Покрајинске Владе и скупштине Аутономне покрајине Војводине, поштовани председниче Матице српске, поштовани лауерати, часни оци, даме и господо, браћо и сестре,

Када је 1847. године објављен Његошев "Горски вијенац" био је то, рекли бисмо данас, догађај од националног значаја, али заправо је био много више од тога.

 

То је било полагање једног од камена темељаца за изградњу националне идеје народа који је тада живео, не само у разним државама и царствима, већ у различитим цивилизацијама, а нација је била само у најави.

 

Та 1847. била је најзначајнија година у српској култури 19. века, јер осим поменутог Његошевог спева, изашли су Вуков превод "Новог завјета", затим "Песме" Бранка Радичевића и Даничићев "Рат за српски језик и правопис".

 

И сетимо се одакле су они: Његош са Цетиња, Вук из Тршића, Бранко из Славонског Брода, Даничић из Новог Сада. Четири српска барда, вођена истом идејом, а рођена на тако различитим местима, на крилима обнове српске државности у Шумадији, усудили су се да сањају о јединственом српском националном колективу, уједињеном пре свега заједничком идејом о себи и сопственом идентитету.

 

Почињем ову беседу евоцирањем кључне године епохе српског романтизма, да бисмо боље осетили атмосферу у којој је, само годину дана касније, на Мајској скупштини проглашена Српска Војводина.

 

Наш знаменити књижевни историчар Јован Деретић је својевремено "Горски вијенац" описао као "прелаз из успаваности у будност, из стања мировања у стање борбе, из стешњености у слободу".

Тим речима је најбоље описати и немирну 1848. и читав процес конституисања српске нације у 19. веку. 

 

Мајска скупштина дакле није била изоловани политички акт Срба пречана, како су их тада називали сународници јужно од Саве, већ део велике националне слагалице, која је деценијама касније, када су све њене коцке дошле на своје место, крунисана и политичким националним уједињењем. Зато је, уосталом, годишњица Мајске скупштине ове године уврштена у државни програм обележавања значајних историјских догађаја, чиме је и формално постала, свесрпска национална светковина. 

 

Немогуће је у једном кратком осврту на Мајску скупштину аргументовати зашто је она један од најважнијих догађаја у нововекововној српској историји.

 

Мајска скупштина само ономе ко не зна ништа о националним покретима на Балкану може да изгледа као унутрашње политички догађај унутар Хабзбуршке монархије или Угарске. Истина је да на оснивање Српске Војводине можемо гледати у контексту сучељавања националних идеја и борбе за националну еманципацију у оквиру једне мултиетничке царевине, међутим данас је јасно да је она, посматрано у ширем контексту, била и корак ка политичком уједињењу српског народа. 

 

Важно је истаћи и демократски карактер Мајске скупштине, јер у њој је кроз посланике било заступљено свако српско село у Војводини, сваки сталеж, а учешће су узеле и жене. Срби, који су до тада били социјална категорија и колектив којем је Беч признавао конфесионалну посебност, али непризнати као посебна нација, у мају 1848. у Сремским Карловцима потврдили су своју посебност.

 

Из њихове колективне свести рођен је величанствен Проглас, који је подједнако био заснован на народном искуству као и на најсавременијим правним и филозофским концепција тога времена.

 

Срби су се тим прогласом декларисали не само као народ са посебним идентитетом и амбицијама, већ као "просвећен народ". Србија је те револуционарне 1848. слањем добровољаца помогла својој браћи, али и Срби из Војводине су вишеструко вратили својој матици тако што су се бројне најученије главе нашега рода страствено укључиле у изградњу младе обновљене српске државе. Готово да нема културне и научне институције у Србији за чије оснивање захвалност не дугујемо управо Србима из Војводине.    

 

Постоје у историји свих народа тренуци међаши, када су њихови дотадашњи колективи прерасли у нешто сасвим ново, а после таквих тренутака није се више могло назад.

 

Јасно је да је средином 19. века претила опасност да Срби у Хабзбуршкој монархији, потоњој Аустријској монархији буду асимиловани, покрштени, утопљени у неке веће и политички доминантне народе царевине, међутим после Мајске скупштине тако нешто више није било могуће, јер српски народ на овим просторима неопозиво је ушао у једну нову фазу свога постојања. Када прогласите свога патријарха и војводу и створите кључне националне институције, после тога може да уследи само нешто веће, и за то веће се наш народ стрпљиво борио наредних седам деценија. 

 

Даме и господо, браће и сестре,

 

Мислим да је овом пригодом важно нагласити да проглашење Српске Војводине, иако је било велики тренутак националног буђења, није било сепаратистички акт. Срби тога времена су у Аустријској Царевини били лојалисти и, како су сами навели у прогласу, истакли су само оно што им припада, и нису тражили туђе. А то што им припада захтевали су на основу "правице и закона".

 

Ово истичем како се неко не би досетио да прави неумесне паралеле са извесним савременим догађајима. "И све учинисмо по закону, у миру, и поредку, као просвештен народ, као верни поданици, као права браћа између себе" - тако су то радили Срби у Војводини 1848. године. 

 

Данас, међутим, неки народи желе своје искајући туђе, мимо закона и поретка, и не марећи много за мир. А српски народ, баш као и 1848. године, сматра да само мир и закон у савременом свету дају легитиман оквир за заштиту националних интереса. Ми и данас непоколебљиво настојимо да своје државне и националне интересе остварујемо у миру и не тражећи туђе, јер то је начин и пут просвећених народа. 

 

Ближећи се крају, волео бих да истакнем још једну важну поуку Мајске скупштине. Она нам казује да успешни национални покрети, иако често настају у страсти и егзалтацији, никада нису били једнократни и ствар тренутка, већ плод вишегенерацијског прегнућа. То је процес који никада не престаје. 

 

Нација и држава су организми који су у сталном процесу настајања и редефинисања. Колективи се мењају и сазревају под утицајем окружења и унутрашње динамике, али једно је сигурно - захтевају континуитет и заједнички рад.

 

То је оно што деца овог века каткад заборављају дајући предност сопственим тренутним хтењима над оним што нам је претходило и оним што ће нам бити наредно.

 

Оваквим догађајима зато не градимо само културу сећања, већ учвршћујемо и осећај одговорности према колективној будућности. 

 

Срби и данас живе у различитим државама, у којима поштују законе а за своја права се боре зато што осећају да им она припадају у складу са савременим цивилизацијским нормама, и то чине мирно и на праву и правди утемељен начин.

Драги пријатељи, 

 

Вечерас сам више пута изговорио "Србија" и "српски", не губећи ниједног тренутка из вида да Војводина ни тада, средином 19. века, није била, а ни данас није само српска. Оно што су Срби од Беча тражили тада - право на идентитет, правду и једнакоправност, борили су се не само за себе, већ и за друге и то јесу цивилизацијске тековине које у Војводини живе до данас.

 

Војводина, као аутономна покрајина Србије, јесте дом многим народима, и сви они у њој имају једнака права и шансе. Национална и верска шароликост Војводине је била и остала њено богатство, и наставићемо да га чувамо, допуњујемо и оплемењујемо и у деценијама и вековима пред нама.

 

Ни ова данашња Војводина не би била могућа да није било 1848. и зато сам уверен да је сасвим умесно да данашњи празник сагледавамо, не само као свесрпску светковину, већ као празник свих оних који у Војводини живе, чинећи од ње јединствено место на свету.  Као место иних који се данас боре да стварајући нова радна места, боље услове и виши животни стандард, учине је још бољим местом за живот. Малопре рече потпредседник Владе госпођа Гојковић да долази право из Кнића и да је на данашњи дан открила споменик војводи Стевану Книћанину. Господин Мировић рече то је нека коинциденција, а онда се исправи и рече, па неће баш бити да је коинциденција, уреди то неко и виши од нас. 

 

Желим вам срећан празник. Честитам Дан Српске Војводине. Живела Војводина, живела Србија.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић,  присуствовали су потписивању Анекса колективног уговора између представника Србија Зиђин Копер и репрезентативних синдиката у тој компанији.

 

Министар Селаковић је истакао да је потписивање Анекса колективног уговора  значајан и велики дан за запослене у Србија Зиђин Копер, за читав Борски округ, али и све наше грађане који живе у том делу државе. „ И људе који стичу свој хлеб са седам кора, како се назива рударски хлеб, онај који се зарађује тешким, марљивим и одговорним послом, рада у руднику,“ нагласио је Селаковић.

 

Подсећајући како је дошло до стратешког партнерства између Зиђин групације и  некадашњег РТБ Бора, Селаковић је рекао да је то  директан резултат челичног пријатељства и изузетно добрих личних односа председника Републике Александра Вучића и председника Народне Републике Кине Си Ђи Пинга.

 

„Да данас Бор постаје све више и више мотор развоја Србије, да управо и овим анексом уговора видимо како расту основне зараде. Основна зарада је 144 хиљаде динара по овом анексу, топли оброк 16 хиљада динара, регрес за годишњи одмор је 121.200 динара, и  када поделите на 12. месеци, дођете до тога да је буквално основна зарада, плус регрес, плус топли оброк око 170 хиљада динара месечно,“ рекао је министар Селаковић након потписивања Анекса колективног уговора.

 

Истичући важност и значај повећања основних зарада у Зиђин Коперу, Селаковић је навео да после последњег повећања од 10% министарска плата у Србији износи 150 000 динара, а да је основна зарада у Зиђину, са топлим оброком, преко 160 000 динара, плус регрес.

 

„Ово све говори о томе колико Влада Републике Србије  озбиљно и одговорно ради на и равномерном регионалном развоју, коришћењу природних потенцијала наше државе, ресурса који обезбеђују и озбиљно увећан извоз наше земље, ресурса који обезбеђују много више уплата за порезе и доприносе о чему је министарка Ђедовић и говорила у буџет Републике Србије, али и оно што је за нас веома важно, за оба министарства, то су заштита здравља и безбедности на раду, много бољи услови рада, заштита самих радника, јер то нису само обавезе и права у вези са радом, то су оне ствари које се тичу њиховог здравља и услова њиховог рада,“ истакао је министар Селаковић.

 

Министарка Ђедовић  је  нагласила да додатно повећање цене рада резултат доброг пословања компаније, али и социјалног дијалога, односно споразума између послодаваца и синдиката, који је постигнут после два месеца преговора, у којима су посредовали и представници Министарства рударства и енергетике и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

„Једну компанију не чине само багери, камиони и механизација већ људи и драго ми је што сам данас присуствовала потписивању Анекса колективног уговора између представника Србија Зиђин Копера и репрезентативних синдиката у тој компанији. Плате близу 6.200 запослених у Србија Зиђин Копер и пре договореног повећања биле су око 45 одсто веће од просека у Србији, а са новом ценом основна зарада запослених у компанији просечна нето плата износиће око 144.000 динара. Зиђин има велике амбиције кад је реч о повећању производње, посебно са реконструисаном топионицом, али је једнако важно да то све прате и зараде, адекватан систем награђивања и безбедност на раду. Снага енергетских и рударских предузећа је пре свега у њиховим запосленима, чије знање, искуство и енергија су права покретачка снага компанија“, рекла је министарка након потписивања колективног уговора у Влади Србије.

 

Ђедовић је додала да ће као резултат нових услова у колективном уговору бити повећане и уплате Србија Зиђин Копера у државни буџет по основу пореза и доприноса на зараде, које би у 2024. години требао да износе око 6,4 милијарди динара.

 

Министар Селаковић је након потписивања уговора најавио да ће са министарком Ђедовић отићи у Бор, како би видели где наши грађани раде и како би цела Србија схватила зашто се велике плате везују за тежак и напоран рад.

 

Од успостављања стратешког партнерства у некадашњем РТБ Бору Зиђин је инвестирао око 2,6 милијарди долара и налази се  међу прва три извозника у Србији, а на име разних пореза и накнада уплатила је близу 500 милиона долара у буџет Републике Србије.

 

У ситуацијама када запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца због престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду указујемо на следеће:    

Могућа су да начина престанка послодавца – привредног друштва и то:

• Ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни субјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова - оснвача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника. Потраживања се пријављују ликвидационом управнику. Поступак ликвидације уређен је члановима 524-548 Закона о привредним друштвима.

 

• Стечај привредног друштва, спроводи се када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Стечајни поступак спроводи надлежни привредни суд, а сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у законом предвиђеном року. Поступак стечаја, уређен је Законом о стечају.

 

Да би запослени остварили право у стечајном поступку, потребно је да пријаве потраживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете, отпремнине због одласка у пензију у складу са чланом 125. Закона о раду и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5 Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења Решења, којим се отвара стечајни поступак.

 

Када надлежни суд донесе Решење којим су призната потраживања запосленог (потраживања за неисплаћене зараде или накнаде зараде морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду Солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда, којом је утврђено потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на ово потраживање пред Фондом Солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима 139. до 145. Закона о раду.

 

Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може остварити право на исплату:

1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, који је био дужан да исплати послодавац у складу са ЗОР за последњих 9 месечи пре отварања стечајног поступка,

2) накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послоавца за календарску годину у којој је отварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,

3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка;

4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.

 

Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигурањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запошљавање сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

 

Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор

 

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време, уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду је ништаво, ако је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности, или ако је запослени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставцио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, а како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду.

 

Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужности предузима мере и запосленог враћа на рад и овклашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са законом.

 

Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој ситуацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права оствари преко Националне службе за запошљавање сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености.  

 

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС», бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

 

Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица  утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији, а уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.

 

У складу са чланом 13. Закона обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.

 

Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде  у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

 

 Исплату накнаде зараде у складу са Упутством овог министарства, о поступку и начину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10.12.2002. године, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства.

Поменутим упутством је предвиђено да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске-градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.

 

Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, а уколико послодавац, код кога је запослен корисник накнаде зараде, накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем износу од минималне зараде запосленом припада разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време  и остварује стандардни учинак.

 

Обрачун и исплату накнаде зараде у висини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1-Списак обрачунатих накнада и исплата накнада- овереног у општинској–градској управи по преносу средстава из буџета Републике.

 

Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства, врши се на обрасцу НЗ-2-Обрачун укупно потребних средстава за исплате права утврђених Законом.

 

Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послодавац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средстава из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1 претходно овереног од стране општинске–градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне.

 

За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак, обрачун и исплату минималне зараде врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у  буџету Републике.

Корисни линкови:

-          Инспекторат за рад

-          Сектор за рад и запошљавање

-          Закон о финансијској подршци породици са децом

-          Пројекат „Реци Не раду на црно“

-          За остаривање права пред Фондом солидарности у случају стечаја послодавца        

-          За остаривање права на новчану накнаду пред НСЗ у случају стечаја послодавца

 Корисни телефони:

-          Инспекторат за рад 011/201-74-85

-          Сектор за рад и запошљавање  011/3616-129

-          Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту 011/3616-259

-          Пријави рад на црно бесплатним позивом на број 0800 300 307

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорећи на Бизнис форуму, истакао је да ће у 2018. години приоритети односити на политику запошљавања у Републици Србији односно на побољшање услова на тржишту рада и унапређења институција тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања теже запошљивих лица, на подршку регионалној и локалној политици запошљавања, на унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал.

 

Министарство је у свом раду посебно фокусирано на четири области, а то су: запошљавање, пензије, нормативи и сузбијање рада на црно, јер оне имају највећи утицај на сиву економију и фискалну консолидацију.

„Остварени резултати показују да је  Србија на правом путу и  правцу  развоја политике запошљавања, који је утврђен националним Акционим планом запошљавања за 2018. Поједине мере су модфиковане, а све са циљем обезбеђења конкуретне радне снаге која може да одговори на захтеве савременог тржишта рада, истовремено остваривањем политике једнаких могућности на тржишту рада за категорије теже запошљивих лица“, рекао је министар.

 

Када је реч о нормативном уређењу, министар је нагласио да Србију очекује низ измена и допуна као и нових Закона у 2018. години. Неки од најважнијих су Закон о раду преко агенција за привремено запошљавање, затим Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, Закон о упућивању радника на привремени рад у иностранство, Закон о социјалном предузетништву и Закон о социјалним картама.

„Политика Владе од 2014. даје позитивне резултате и ствара здраве еконмске односе за реално и континуирано повећање пензија, како је то најавио председник Србије Александра Вучић“, рекао је Ђорђевић.

 

Приоритет у раду министарства, јесте борба против рада на црно и Министарство се активно бави овим проблемом.

“Сарадњом са Норвежанимa спроводим пројекат  “Реци не раду на црно”, како би радници, између осталог били  информисани о својим правима, али и шта све губе тиме што нису пријављени, почев од здравственог до пензијског осигурања. Влада Србије појачано ради на сузбијању сиве економије. Ради се на стварању бољих материјалних услова инспектора, на повећању њихових овлашћења, смањењу администрације и усклађивању радног времена са радним временом послодавца, повећању броја инспектора, повећању покретљивости и набавци возила“, рекао је Ђорђевић.

 

"Више од 20 година се чекало на Закон о социјалним картама. Овај Закон треба да нам да увид у реално стање, како бисмо имали правичнију расподелу социјалних права. Закон је нужан услов за располагање тачним подацима о социјално-економском статусу, како бисмо унапредили постојеће стање. Неопходно је спречити злоупотребу и побољшати статус оних којима је социјална помоћ потребна ", нагласио је Ђорђевић.

 

Министар Ђорђевић захвалио је свим скандинавским земљама Норвешкој, Данској, Шведској и Финској, као и њиховим амбасадорима у Србији, на подршци коју пружају Министарству и Влади Србије. Он је истакао да ће се сарадња са њима на разним пројектима наставити и у будућности, јер Србија жели да покуша да  их копира тамо где су најбоље.

 

„Са Данском интензивно радимо на пројекту социјалних карата, са Норвешком на пројекту сузбијања рада на црно, са Финском имамо два пројекта – задржавање младих који су експерти у фундаменталним наукама и СОС телефон, а са Шведском сарађујемо на изради најбоњег Закона о родној равноправности“, појаснио је Ђорђевић.

Министар је рекао да су пред Владом Србије били и остаће бројни изазови, али да се нада да ће се са сваким од њих успешно изборити.

 

„Влада Републике Србије ради тимски. Учимо се на туђим грешкама и користимо пројекте који су се и пракси показали са добрим резултатима. Неке економске мере које смо спровели и које ћемо тек спровести су тешке, али Србија не жели да пропусти прилику, већ да постане лидер у региону“, рекао је Ђорђевић и поручио да је визија Србије да постане модерна, богата и уређена држава.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостовао је у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, и том приликом одговарао на питања везана за статус пензионера, о сивој економији, родној равноправности и о питањима везаним за старо сајмиште.

 

„Када је реч о пензионерима, ми знамо да они данас имају проблем приликом доказивања свог статуса и да из тог разлога морају увек са собом да носе последњи чек, који сам по себи је проблематичан, јер садржи податке који су лични, као нпр. адресу, примање, што само по себи носи ризик. Један од начина да им помогнемо јесте да добију нешто попут сениорских картица које су се показале као одличне  у Београду. Имамо велику потражњу по Србији, где пензионери очекују да локалне самоуправе дају неки вид сениорских картица и попуста и да се не разликују од пензионера у Београду. Пензионерском картицом, коју ће добити сви пензионери у Србији, они ће доказивати свој статус. На њој ће бити исписано име, презиме, филијала у којој примају пензију и имаће идентификациони број који ће их везивати у бази података Пензионог фонда. Ми као министарство, али и Пензиони фонд, покушаћемо да анимирамо што већи број друштвено одговорних  компанија које су у могућности и желе да дају попусте нашим пензионерима. Верујем, с обзиром да се ради о великој популацији, да ће одзив бити итекако добар“, истакао је Ђорђевић.

 

Он је напоменуо да ће пензионерске картице бити подељене ускоро и да ће сваки пензионер моћи да је добије на кућну адресу или ће моћи да је подигне у филијали на општини на којој живи, док убудуће ће сваки будући пензионер уз решење о пензији добијати и ову картицу.

 

Пензионери су најредовнији у наградној игри „Узми рачун и победи“, ви сте пре неколико дана дали нове детаље и нова правила која важе за ову наградну игру, чули смо шта могу да очекују сви они који учествују у наградној игри, али шта очекује држава, да ли су то тренутни резултати, само неколико месеци колико траје наградна игра или заиста имају дугорочнији утицај на сиву економију?

„Ми смо 2014. Године, када је Александар Вучић био председник Владе, донели стратешку одлуку да Србија крене у борбу против сиве економије. У том смеру смо тада и кренули, није било лако с обзиром на стање које смо затекли, држава није била у финансијском стању у каквом треба да буде и у каси је био велики минус. Добрим планом успели смо да превађемо кризу и данас се налазимо на добром путу. Међутим ми морамо да мењамо навике људи, културу, однос, наши грађани морају да знају шта могу да очекују од тога, они морају да знају да наплатом фискалних рачуна корист имају сви, и држава и грађани, да уколико наплатимо порез и уколико смањимо сиву економију држава ће добити више вртића, школа, обданишта, веће плате. Велики део новца се налази у сивој зони, уместо да иде на праву страну, а то су “руке” грађана. Ми желимо да кажемо и покажемо људима да та наша борба јесте борба за наше грађане, за бољи материјални статус и да тиме што желимо да наплатимо порез. Желимо да уложимо у нашу државу да сви живе боље“, рекао је министар у Јутарњем Дненику РТС.

Када је реч о резултатима наградне игре, Ђорђевић је рекао да 2014. године када смо кренули, добили смо добар резултат, а ове године поред понављања наградне игре и добрих резултата, желимо да уз нове акције и пројекте боримо и изборимо против сиве економије, у том смислу Министарство рада се укључило и покренуло акцију “стоп раду на црно“.

„Сви смо заједнички у борби против сиве економије и сматрам да ћемо у наредном периоду имати још више нових акција, не само у подучавању, већ и у мењању свести наших грађана. Желимо да  коренито променимо нашу државу када је реч о овој теми“, рекао је Ђорђевић.

Када је реч о одзиву грађана, министар Ђорђеић рекао је да је и пре него што је расписана занично наградна игра, стигао велики број коверти и да је 500.000 коверти “већ нашло пут у руке грађана”. Министар је изразио очекивање и да ће коверти бити много више него у претходној наградној игри.

У којој је фази у овом тренутку Закон о родној равноправности, има доста заинтересованих страна, доста полемика о томе? Нацрт закона је у вашем Министарству?

„Тако је, ми смо имплементирали све примедбе, имали смо јавну расправу, објављен је на нашем сајту Нацрт закона, људи су давали примедбе. Ја сам имао 12. фебруара састанак са госпођом Леном Аг, која је директорка Агенције за родну равноправност у Шведској. Шведска је, када је у питању родна равноправност у самом врху и ми желимо да искористимо пример праксе у Шведској и њихова искуства, а они су вољни да раде са нама“, рекао је Ђорђевић.

Да ли тај Закон подразумева и Савет за родну равноправност?

Не, Савет за родну равноправност је нешто што је проистекло из надлежности министарства, јер Закон о министарствима донет 29. јуна о.г. омогућио да формирамо сектор који се бави родном равноправношћу у оквиру министарства. Када су се створили услови да постоји тај сектор више није било потребе за Координациним телом. Ми се захваљујемо на свему ономе што је оно урадило, јер је њихов рад допринео да сектор тј. министарство има основ да успешно настави даље и ми ћемо сигурно у току ове године добити квалитетан Закон по мери свих наших грађана. Договорили смо са Швеђанима да им пошаљемо Нацрт Закона, и да они не само да нам помогну у изради и нам дају евентуалне сугестије, већ да касније заједно са нама прате саму имплементацију Закона.

Оставићемо могућност и да га у ходу мењамо, уколико буде било потребе и желим да када је реч о Закону о родној равнопраности, станемо раме уз раме са  најразвијеним земљама Европске уније. Нама није само циљ да донесемо овај закон, али и све друге  законе само “реда ради”, ми не желимо да будемо неко ко само пуко испуњава обавезе, већ желимо да будемо много испред  других. Не желимо да нас неко доживљава како испуњавамо обавезе само да би Србија ушла у ЕУ пошто пото, ми се боримо за наше грађане и урадићемо неке ствари, много боље него што су можда у Европској Унији јер то интерес Србије и наших грађана.

Медији су пренели да је код вас стигао и Закон о Старом сајмишту и о њему се много говорило, много пута, треба узети у обзир разне ставове, какви су ту рокови?

„Радна група која је раније формирана, урадила је Нацрт закона и предат  је нашем Министарству, који ће га интерно погледати и преправити, онако како правнички треба да изгледа сваки закон. Очекујем да се након тога Закон брзо нађе у интерресорној процедури и на Влади. Сматрам да Србија треба да има један такав Закон, треба да се сећамо прошлости, никада не треба да заборавимо шта се дешавало, јер то ће бити најбољи гарант да нам се исто то више никада не понови”, закључио је министар Ђорђевић.