Претрага

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је отварању 7. Европског конгреса за особе са инвалидитетом „Живети у сусрету“ и његов говор преносимо вам у целости:

„Желим да, као изасланик Председника Републике Србије, господина Александра Вучића, најпре поздравим све учеснике Европског конгреса за особе са инвалидитетом под називом „Живети у сусрету“, и да изразим задовољство што је племенита замисао његовог оснивача, господина Томаса Крауса, од 1998. године, када је у Берлину одржан први конгрес те врсте, па све до данашњег, седмог по реду београдског конгреса, као вредна и корисна препозната од стране руководстава многих развијених европских земаља.

Србији је указана част да се овим поводом нађе у њиховом друштву, и надам се да ћемо, као добри домаћини, оправдати признање које нам је дато. Свих десет земаља које, поред наше земље, учествују у раду Конгреса, јесу земље које су привредно и економски знатно развијеније од Србије.

За мене, то представља јасан знак да су прецизно дефинисана политичка воља и посвећен приступ председника и Владе Републике Србије да се социјално угроженим категоријама људи, обезбеди боље и праведније место у друштву, препознати као и у оним земљама које су у позицији да знатно више новца издвајају за социјална давања.  

Иако је наша држава , рекао бих, на веома добром путу економског опоравка и стабилног привредног раста, дозволите ми да истакнем важност политичке воље када је реч о поштовању људских права, друштвеној одговорности, инклузији социјално осетљивих група људи и солидарности уопште.

Србија се читаву деценију опирала трансформацији друштва из комунистичког у демократски систем. Рећи ћу само да је Србија од 1991. године до краја 2000. године, својом и туђом кривицом, била увучена у неколико ратних сукоба, доживела економски и монетарни крах, као и велика разарања. Логична последица тих околности била је увећање броја особа са инвалидитетом, као и њихова маргинализација и занемаривање.

Доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије 2014. године, одређени су приоритети државног развитка, са циљем истинског напретка у прихватању и примени високих европских стандарда да би се остварило пуноправно чланство наше земље у Европској Унији што и јесте циљ Владе Србије.

Разуме се да су изградња путне инфраструктуре и постављање повољних услова за привлачење страних инвестиција у нашу земљу биле мере без којих се није могао очекивати привредни раст.

Ово сам  навео, драги пријатељи, да бих вам илустровао важност политичке воље као темеља за конкретно спровођење стратешких опредељења државе. Зато не треба да чуди озбиљност и посвећеност са којом председник Вучић и Влада Републике Србије спроводе реформску политику, као и масовна подршка коју грађани Србије из године у годину пружају изражавањем своје воље на изборима, или међународно поштовање и подршка коју председник Вучић из дана у дан добија од лидера водећих европских и светских земаља и на Истоку и на Западу.

Србија из године у годину међу својим грађанима све више развија свест о значају поштовања људских права и начела равноправности. Став који је заузело државно руководство када се наша земља суочила са изазовима Мигрантске кризе и однос државних институција и грађана Републике Србије према мигрантима могу нам служити на част и потврдити да је та свест у нашој земљи на веома високом нивоу.

Реално побољшање стања јавних финансија, омогућује нам да унапређењу положаја особа са инвалидитетом не приступамо да бисмо испунили спољашњу форму цивилизацијских норми 21. века, него да том питању приступимо решени да пронађемо трајно одржива примењива законска решења, наравно, уз најтешњу сарадњу са цивилним сектором и удружењима особа са инвалидитетом.

Важно је рећи да наша посвећеност побољшању положаја особа са инвалидитетом зато природно надопуњује нашу тежњу за бољитком и унапређењем положаја свих грађана Србије, због тога што смо решени да особама са инвалидитетом омогућимо пуну интеграцију у друштво и зато што их сматрамо равноправним грађанима друштва.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предузима низ конкретних мера како би се ситуација на том плану знатно унапредила.

Израда социјалних карти и умрежавање институција, које би требало да деле потребне информације, допринеће томе да се прецизно утврди којим особама је, према слову закона, социјална помоћ у овом или оном облику најпотребнија, знатно ће скратити време добијања социјалне помоћи и спречиће сваку могућност злоупотребе опредељених средстава.

Наше данске колеге помажу нам да њихов модел, један од најбољих у Европи по мишљењу експерата, преузмемо и применимо код нас.

Прошлогодишњи буџетски суфицит омогућио нам је да појачамо борбу против  незапослености особа са инвалидитетом, тако што смо издвојили 1,7 милијарди динара за унапређење њиховог положаја. Број особа са инвалидитетом, према проценама, износи око 715.000, а проценат незапослености међу њима већи је од државног просека који сада износи 12,7 одсто.

Као ресорни министар, лично се залажем да средства која је држава наменила предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом буду што праведије распоређена. Борићемо се за већа средства за све који аплицирају у складу са законом. Наглашавам да Министарство неће трпети било какву злоупотребу трошења средстава.

Паралелно са процесом подстицања запошљавања особа са инвалидитетом и уклањања менталних препрека као што су стереотипи и предрасуде о њима, потребно је интензивно радити на уклањању физичких препрека за несметано кретање, а тиме и активну улогу у друштву особа са инвалидитетом.

У Београду, престоници и највећем граду Србије, још 2015. године започет је пројекат „Београд без баријера“, и до сада је постављено више од 250 рампи за особе са инвалидитетом у свим деловима града, што је знатно олакшало њихово кретање.

Ускоро ће адмимистративне зграде у Београду добити мапе, које ће слепим и слабовидим особама помоћи да се упознају са простором. Министарство такође, има у плану да се у главном граду у што краћем року на свим раскрсницама у свим градским општинама поставе звучни семафори, чиме ће, надамо се, Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом.

Дозволите ми да, на крају, изразим свој оптимизам и наду да идемо у најбољем могућем правцу.

Лично ћу настојати да средства која се из буџета Републике Србије издвајају за побољшање особа са инвалидитетом наредне године буду још већа.

Желим Вам успех у раду конгреса и панел дискусија. Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања помно ће пратити ток конгреса, и са великом пажњом ћемо анализирати његове закључке и сугестије“, поручио је министар Ђорђевић.

Под слоганом "Човек је човеку анђео", конгрес је окупио више од 350 учесника из 11 земаља - Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије, Холандије, Француске, Русије, Велике Британије, Словеније и Србије и трајаће до 3. јуна.

Отварању конгреса говорили су повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, оснивач и немачки социолог Томас Краус и директор Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју "Живимо заједно" Дејан Козић, а присуствовали су директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор канцеларије Уницефа у Београду Мишел Сен Ло.

Он је, у обиласку Контакт центра Републичког фонда за ПИО рекао да је евидентан већи број запослених, односно повећане уплате људи који сада раде.

"Ту морате рачунати и нова радна места, али и далеко бољи рад наше инспекције рада, која је значајан број људи пребацила из онога што називамо сива економија у легалне токове. Ту нема места политици, то су бројеви - 4,7 одсто више новца је уплаћено у ПИО фонд, него што је било у фебруару прошле године", истакао је Вулин.

Он је додао да је важно то што је значајно смањена количина новца коју држава дотира сваког месеца. Како је објаснио, ПИО фонд се не дотира само за пензије, већ и за туђу негу и помоћ, здравствене додатке, а сада је, према његовим речима, то пало 40 одсто, а било је 48 одсто.
"Мере дају резултате, штедимо новац", рекао је Вулин.

Он је нагласио да је доста времена и енергије уложено у то да све информације и рад ПИО фонда буду доступни корисницима. Контакт центар је, према његовим речима, начин да све информације буду доступне и да се тако штеди време.

Директорка ПИО фонда Драгана Калиновић изјавила је да Контакт центар значи бољи и бржи контакт са грађанима, као и остваривање права грађана у фонду.

Преко тог центра, сви грађани на територији целе државе, моћи ће да ступе у контакт са фондом и да добију одговоре на питања везана за остваривање њихових права.

У Контакт центру ПИО фонда, према њеним речима, ради девет оператера.
"За овај непун месец дана, јавило се 2.000 грађана, што је нама апсолутни доказ да су грађани препознали бољитак контакта и сарадње фонда преко контакт центра", рекла је Калиновић.

Она је објаснила да су најчешћа питања око старосне пензије и у којој фази је решавање предмета.
"У наредних седам дана омогућићемо грађанима да електронским путем имају увид у кретање свог предмета, јер смо управо из искустава контакт центра препознали да је то најчешће питање", истакла је Калиновић.

У току решавање питања војних пензионера

Вулин је изјавио да је решавање питања војних пензионера у току и да је за то оформљена радна група, коју чине министри одбране, правде, финансија и рада.

Он је прецизирао да је остало само да министарство финансија да конкретну процену, да се израчуна колико би то било и какви су модели предвиђени и, како је рекао, очекује то "сваки дан".

Војни пензионери окупљени у неколико удружења протестовали су јуче испред Владе Србије тражећи да се што пре нађе решење за усклађивање њихових пензија.

Они су у више наврата упозоравали да су остали ускраћени за повећање пензија од 11,06 одсто које је требало спровести по прописима Републике Србије од 25. јануара 2008. године.

На питање новинара о платама у јавном сектору и платним разредима, Вулин је рекао да тај предлог није видео.

"Заиста нисам видео тај предлог закона, то ипак ради министарство за локалну самоуправу. Ако струја у Лесковцу кошта колико и струја у Новом Саду, онда ми не звучи поштено", рекао је Вулин одговарајући на питање у вези писања медија да се размишља о могућности да се плате разликују у зависности од тога где запослени ради.

Укупна вредност возила је 31.480.000 динара, а возила су уручена представницима геронтолошких центара у Бачкој Паланци, Кикинди, Панчеву, Сомбору и Суботици, дома за старе и пензионере у Апатину и дома за смештај душевно оболелих лица "Свети Василије Острошки Чудотворац" у Новом Бечеју.

Министар Вулин је рекао да је министарство на чијем је челу у институције социјалне заштите на територији АП Војводине у 2016. години уложило 198 милиона динара, а у развој услуга у заједници тих институција још додатних 109 милиона.

"Влада Републике Србије и Покрајинска влада имају заједнички циљ - стварање бољих услова за живот грађана и на томе заједнички раде. Када се види колико се средстава улаже где год је то у Војводини потребно онда се слободно може рећи да су злонамерни кометари да се не поштује оних фамозних седам одсто предвиђених Уставом, јер у пракси уложена средства премашују тај проценат", рекао је Вулин.

Говорећи о санитетским возилима која су данас уручена Вулин је истакао да ће принцип њиховог коришћења представљати потпуну новину у систему функционисања здравствене и социјалне заштите.

Како је појаснио геронотолошки центри који су добили возила потписаће уговоре за локалним Домовима здравља по којима ће та возила бити дата на коришћење тим Домовима здравља, али ће приоритет имати корисници услуга геронтолошких центара.

"На тај начин ће ова возила ће бити 24 сата дневно бити на располагању свим грађанима", закључио је Вулин.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручујући кључеве поменутих возила представницима установа које су их добили, захвалио се министарству на донацији и истакао да ће та донација значити пуно поменутим установама јер ће омогућити лакши и комфорнији транспорт корисника услуга тих установа.

"Ово је доказ колико у пракси заједничко деловање на пројектима и Републичке и Покрајиснке владе и свих министарстава доприноси побољшању услова живота свих наших грађана", рекао је Мировић додајући да је Покрајинска влада у 2016. години у реновирање установа социјалне заштите на територији АП Војводине уложила око 60 милиона динара, те да је у буџету за 2017. годину за ту намену опредељено још више средстава.

Мировић је најавио да ће у наредних неколико недеља Покрајинска влада за Домове здравља у мањим општинама у покрајини набавити нова санитетска возила, појаснивши да се ради од шест - седам општина које или уопште немају таква возила или су она толико стара да су практично неупотребљива.

На питање новинара шта се дешава са дворцем "Хетерленд" Мировић је рекао да се, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, под чијим ингеренцијама је "Хетерленд", ради на припреми концепта на који начин ће функционисати тај објекат.

"Наши предходници су инвестирали средства у Хетерленд, а да нису знали ни његову намену. Наравно да је то потпуно погрешно, ми ћемо тачно одредити његову намену и онда у складу са тим издвајати потребна средства", истакао је Мировић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са запосленима у Инспекторату за рад о досадашњим резултатима и начинима за унапређење њиховог рада, као и потешкоћама са којима се сусрећу.

Министар Ђорђевић рекао је да је приоритет рада Владе Србије брига о грађанима и остваривање њихових права у свакој области, поготово у области рада и радног права и заштите на раду, те да је рад Инспектората од велике важности за све грађане Србије. 

Према речима министра Ђорђевића, Инспекторат за рад је у последње три године, односно у  периоду 2017 - 2019. година затекао 52.375 лица на раду „на црно“, а након извршених инспекцијских надзора, послодавци су засновали радни однос са 45.207 лица. У наведеном периоду откривено је и 2.398 нерегистрованих субјеката, а одмах након надзора  у Агенцији за привредне регистре регистровало се 1.499 субјеката, односно уведени су у легалне токове, што представља добре резултате, али свакако треба увек тежити ка још бољим.

„Да би мере које предузимају инспектори рада имале пуни ефекат на доследнију примену прописа у области радних односа и безбедности на раду, нарочито на примену превентивних мера у области безбедности и здравља на раду и смањење броја повреда на раду, морају и други надлежни органи, као што су судови и тужилаштва, да предузимају одговарајуће мере у домену својих надлежности“, нагласио је министар.

Када је у питању покретање прекршајног поступка из области радних односа и безбедности и здравља на раду инспектори рада су такође за период од 2017 - 2019. године поднели укупно 16.982 захтева за покретање прекршајног поступка из области радних односа и безбедности и здравља на раду, као и 110 кривичних пријава против одговорних лица, због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду.

Како је рекао в.д. директора Инспектората за рад Стева Ђуровић, Инспекторат за рад нема овлашћења да након подношења захтева за покретање прекршајног поступка и кривичних пријава предузима друге мере, већ решавање по поднетим пријавама јесте у надлежности судова и тужилаштва.

„Од 15. августа 2018. године, када је отпочела  градња објекта на градилишту бивше зграде Америчке амбасаде у Београду,  а на коме је дана 15. фебруара 2020. године смртно страдао један запослени,  Инспекторат за рад редовно, у континуитету, врши инспекцијске надзоре у области радних односа и безбедности и здравља на раду и до сада је извршио укупно 78 надзора, донео је 17 решења о отклањању недостатака, поднео 7 захтева за покретање прекршајног поступка и изрекао 5 забрана рада на месту рада, а због смртне повреде на раду запосленог на истом градилишту, која се догодила 2018. године поднета је и кривична пријава против 5 одговорних лица“, рекао је Ђуровић.

Као још један пример, в.д. директора Инспектората навео је и смртно страдање на раду 3 запослена у Пиротском управном округу, које се догодило 2015. године, и истакао да је и у том случају инспекција рада поднела кривичне пријаве против три одговорна лица. У јануару 2020. године надлежно тужилаштво је обавестило инспекцију рада да су поднете кривичне пријаве одбачене и да нема одговорности за смртно страдале. 

„Напомињемо да  од 2003. године до 2019. године за све поднете кривичне пријаве због смртног страдања запослених, нико није кривично одговарао прописаном казном затвора од 2 до 12 година, а чак за 56 поднетих кривичних пријава инспекција рада нема повратних информација, иако је страна у поступку“, рекао је Ђуровић и додао да је у 2017. години, застарело чак 47% од укупног броја поднетих прекршајних пријава. 

Како каже, од 2003. године до 2019. године није донета ниједна  пресуда нити изречена новчана казна законом прописана у распону од 800.000 до 2.000 000 динар, а Инспекторат за рад још увек нема повратну информацију о поступању тужилаштва у наведеним прекршајним и кривичним поступцима и изреченим мерама.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче да је скандалoзно то што се припадници платформе „Солидарност“ служе људским трагедијама зарад стицања јефтиних политичких поена.

Јер, док они својим речима и потезима показују сопствено незнање познавања надлежности државних институција у властитој земљи, те не знају да су за кривичне поступке и судске одлуке искључиво надлежни правосудни органи, намерно занемерају следећу чињеницу. А то је да су у 2022. години, инспектори рада извршили 982   инспекцијска надзора поводом смртних, тешких са смртним, тешких, колективних и лаких повреда на раду, што је за 10% мање него у 2021. години, када је извршено 1.096 надзора поводом пријављених повреда на раду. То значи да је механизам контроле од стране инспектора рада допринео унапређењу система безбедности и заштите здравља на раду код послодаваца. Извршени инспекцијски надзори су у 2022. години резултирали подношењем 295 захтевa за покретање прекршајног поступка, поднето је 39 кривичних пријава и донето је 351 решења о отклањању недостатака у области безбедности и здравља на раду, као и 77 решење о забрани рада на месту рада због непосредне угрожености безбедности и здравља запослених.

Указујемо да у случајевима наведених прекршајних и кривичних пријава одлучује тужилаштво, односно суд, чија је самосталност и независност у раду прописана Уставом.  

Такође, у 2022. години Управа за безбедност и здравље на раду, као орган у саставу Министарства, повећала је број надзора над радом правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду за 65% у односу на 2021. годину. У извештајном периоду за две године, односно од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2022. године, Управа је донела 17 решења о престанку важења лиценци из области безбедности и здравља на раду и 7 решења којима се одузимају лиценце за обављање послова безбедности и здравља на раду.

Узимајући у обзир горе наведено, указујемо да инспектори рада савесно и одговорно врше послове инспекцијског надзора.

Када говоримо о тржишту рада у Р. Србији, подсећамо представнике „Солидарности“ да се до пре само 10 година Србија борила са двоцифреном незапосленошћу, да би данас проценат незапослених био испод 8,9%. Данас држава Србија спроводи разне мере запошљавања, како би се стекли услови за рад оних најосетљивијих група у друштву – попут особа са инвалидитетом, старијих од 55 година, жртава породичног насиља итд, док се програмима за младе, попут „Моја прва плата“ стварају могућности за запошљавање одмах након школовања. 

Таква Србија, која отвара нова радна места, брине о свим својим грађанима и која постаје пожељна дестинација не само за стране инвеститоре, већ и раднике широм света, смета онима који упиру прсте на оне, који се не служе демагогијом, већ резултатима.

„Брига о запосленима и стварање услова за безбедан и здрав рад били су и биће један од главних приоритета рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, поручила је министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић приликом доделе Националних признања из области безбедности и здравља на раду за 2020. годину.

Поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији, поред националних признања, додељене су и награде за најбоље фотографије на такмичењу „Безбедност и здравље на раду свуда око нас за време „covid-19“.

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да сваког дана треба да се подсећамо колико је важно стварање безбедних услова рада и здраве радне средине. Како је навела, тиме се омогућава продуктиван рад, а самим тим и бољи услови живота, не само радника, већ и послодаваца и друштва у целини.

Проф. др Кисић Тепавчевић рекла је да су у току активности на изради Нацрта Закона о безбедности и здрављу на раду са циљем спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.

„Његово доношење значиће потпуно усклађивање са законодавством Европске Уније и испуњавање обавеза утврђених Националним програмом за усвајање правних тековина Европске Уније“, навела је министарка и додала да циљ није само да се закон донесе, већ да се законским оквирима утиче на спречавање повреда на раду, као и да се створи једно здраво и подстицајно окружење.

Како је навела, једна од мера за остварење поменутог циља јесу и појачани инспекцијски надзори који су се показали као веома ефикасни,  с обзиром на то да је у 2020-ој години забележен мањи број повреда на раду него у 2019-ој.

Министарка Кисић Тепавчевић подсетила је да је појава нових ризика изазваних корона вирусом један од изазова да се брига о здрављу запослених подигне на виши ниво.  Водећи се тиме Министарство је почетком године објавило и Водич за безбедан и здрав рад од куће који послодавцима даје практичне смернице и препоруке, попут обавеза и одговорности послодаваца и запослених, услова које радни простор код куће треба да испуњава, брига послодаваца за здравље запослених и одговоре на бројна друга питања. 

„Позивам све послодавце да што више промовишу безбедност и здравље на раду, како би заједнички за добробит свих, радили на унапређењу стања у овој области“, поручила је проф. Кисић Тепавчевић и захвалила свима на вредном и преданом раду на очувању и унапређењу безбедности и здравља запослених, са жељом да на том задатку истрају и у будућем раду.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Радојичић рекла је да су се услед новонасталих околности изазваних појавом епидемије Ковид -19 , услови рада значајно променили. Како је истакла у 2020. години донет је Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад ради спречавања и ширења ове заразне болести.

Радојичић је навела и да ће се доношењем новог Закона о безбедности и здравља на раду обезбедити услови за безбеднију и здравију радну средину, повећање продуктивности на радном месту, подстаћи ће се економски раст и запошљавање и довести до побољшања функционисања на тржишта рада.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеа Норчић Штамцар истакла је да је здравље и безбедност једна од области у којем је Европска унија остварила највећи ефекат, са правним оквиром, који покрива максимални број ризика уз минималан број прописа. 

Како је навела, радници ЕУ имају право на висок ниво заштите њиховог здравља  и безбедности на раду како је садржано у европском стубу социјалних права, као и права на радно окружење и прилагођавање њихових професионалних потреба, које им омогућава дуже учешће на тржишту рада.

Руски председник борави данас у Београду где присуствује обележавању 70. годишњице ослобођења Београда и победе над фашизмом и 100 година од почетка Првог светског рата.

Пре почетка војне параде која је заказана за 15.30 предвиђено је потписивање више међудржавних споразума.

Николић је у разговору са Путином рекао да Србија у Русији види искреног и великог пријатеља и да је помоћ те земље драгоцена у очувању територијалног суверенитета и интегритрета посебно када је у питању Косово и Метохија.

"Знам да тај принцип чувате иако бисте можда могли другачије", рекао је Николић и додао да Србија у Русији види свог великог савезника, сарадника и партнера и да неће угрозити свој морал било каквим лошим понашањем према Русији.

Он је истакао да Србија данас нема непријатеља, да има мањих и већих пријатеља и поновио да у Русији види великог пријатеља.

Председник Русије поручио је да две државе имају пуно тога заједничког у прошлости, а да пред собом имају добру будућност.

Он је подсетио да су пре 70 година вођене борбе за ослобођење Београда оценивши да је то била "заједничка борба за исправну ствар".

Када је реч о Косову, Путин је рекао да званична Москва заузима принципијелан став који се не заснива само на пријатељским односима две земље већ и на међународном праву.

"То је принципијелан став који неће подлећи никаквој промени", рекао је Путин.

Путин се потом састао и са председником Владе Србије Александром Вучићем који је поручио да Србија никада неће заборавити учешће руских трупа и велики број полозених живота да би Србија данас била слободна.

Вучић је рекао да је добра вест за обојицу и то што робна размена достиже до 26 милијарди долара, као и да је Србија једина европска земља која може да извози свињско месо у Руску Федерацију. Вучић је додао да ће тај извоз убудуће бити и већи и да је Србија спремна за то.

Вучић је замолио Путина да омогући увоз Фијата из Јрагујевца у Руску Федерацију.

"Ја ћу данас да искористим прилику да вас молим. Ви знате да у Србији производимо Фијат. То је наше возило направљено у Крагујевцу и ако можете да Србији омогућите извоз тих возила у Руску Федерацију", рекао је Вучић.

Путин је изјавио да се трговинско-економски односи Србије и Русије успешно развијају, те да ће на данашњим састанцима бити пуно тема за разговор, укључујући и квоте за извоз аутомобила Фијат у Русију.

"Имамо о чему да разговарамо. То укључује и аутомобилску индустрију. Имајући у виду наше односе, могли бисмо да се договоримо о неким квотама за извоз аутомобила у Русију", рекао је Путин.

Као једну од области која има преспективу за даљи развој сарадње Путин је навео пољопривреду.

"Мислим да је за Србију повољан моменат да заузме место на руском трижзисту. Штавише, можемо да разогавамо о сарадњи у организацији инвестиционог процеса са наше стране и кредитирању српских пољопривредних предузећа", рекао је Путин.

Председник Русије слетао је данас на аеродром Никола Тесла нешто после 12 часова где су га поред председника Србије дочекали и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и амбасадор Србије у Москив Славенко Терзић.

Николић и Путин су потом на Гробљу ослободилаца Београда, где их је дочекао градоначелник Београда Синиша Мали, одали почаст палима за ослобођење.

Они су после интонирања химни Србије и Русије положили венце на споменик Ослободиоцима Београда и Црвеној армији, после чега су се уписали у спомен књигу. На Гробљу је сахрањено 1.400 припадника народноослободилачке војске и 818 црвеноармејаца.

Испред гробља били су окупљени представници Српског сабора Заветници и покрета Наши који су носили заставе Русије и старе Русије узвикујући "Путине Србине".

Путину је нешто после 13 часова приређен свечани дочек испред Палате "Србија" уз највише државне и војне почасти.

Николић је након разговора уручио Путину Орден на великој огрлици председнику Руске Федерације, за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа између Србије и Русије, а обраћајући му се поручио је:

"Драги брате Владимире, српски народ се поноси што ти носис највиши српски орден", казао је Николић.

Kараван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Kабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, данас је посетио своју четрнаесту станицу – Пирот, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

Догађају је присуствовала Јелена Лалатовић, в.д.помоћника министра у Сектору за развојне послове и послове планирања у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је том приликом изјавила да је Влада Србије на пољу дигитализације урадила много последњих година и да грађани Србије треба да знају како да то користе на најбољи начин и постану дигитално писмени. „Иако је пре пар година било потпуно незамисливо да само једним кликом платите рачун, пријавите се израду новог пасоша или другог личног документа, Србија је у томе успела и на пољу дигитализације постигла веома значајне резултате. Сада грађани имају прилику да одређене обавезе, које су пре захтевале много више времена и чекања у редовима, обаве у неколико кликова. Србија у области дигитализације иде у корак са савременим светом“, додала је Јелена Лалатовић.

Kанцеларија за информационе технологије и еУправу, као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“ улаже у развијање инфраструктуре са циљем да се постигне континуирано пружање електронских услуга грађанима. У прилог томе говоре и подаци да је само ове године, преко портала еУправа, поднето преко 76.000 пријава за упис деце у вртић, издато преко милион регистрационих налепница за регистрацију возила, размењено преко 42.000.000 докумената по службеној дужности за које грађани нису морали да носе папире.

еГрађанину је на порталу еУправа на располагању преко 50 електонских услуга док је тај број за привреду преко 100 услуга као што су: могућност електронског плаћања републичких такси, преузимања докумената у електронском облику путем еСандучета и многе друге. Такође, са једним корисничким налогом, еГрађанин може да приступи порталу локалне пореске администрације, порталу еЗдравље, есДневник и програму Моја прва плата.

На Kаравану присуствовао је и Милош Цолић, заменик градоначелника Пирота који је том приликом истакао задовољство што је град Пирот један од 16 градова Србије у којем гостује „Дигитална експедиција“: “Могућности које интернет пружа на пољу образовања, развоја креативности, комуникација и пласирања и развоја идеја су неизмерне. Драго ми је што ће данас и сутра, кроз организована предавања, акценат бити стављен на безбедност и подизање свести о томе како се понашати на интернету и што су пензионери једна од циљних група којима ће бити представљене погодности и начини коришћења интернета“.

Присуствујући каравану, Надица Цветковић, запослена у јавној управи у Пироту, на питање зашто је дошла на караван и шта очекује одговорила је да сматра да ће научити нове и корисне ствари, пре свега у вези са послом који обавља. „Оваква едукација је драгоцена, с обзиром да нове технологије брзо напредују и да морамо да се уклопимо и сазнамо више о дигиталним вештинама и како да се заштитимо у виртуелном простору. Држим се старе изреке, да, докле год човек учи, није стар“, изјавила је Надица из Пирота.

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион.

Током наредне две недеље караван ће посетити још два града Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство.

Више информација можете потражити на digitalnaekspedicija.gov.rs