Претрага

Напомињући да у случају Бухине инвалидске пензије, коју је према наводима медија остварио у 29. години, не може у овом тренутку да каже да ли је реч о злоупотреби тог права, Вулин је рекао да је његов лични став о томе случају такав да "Буха изгледа врло здраво и уопште ми не делује као неко ко је инвалид".

Вулин је, током посете бачкопаланачком Геронтолошком центру, рекао новинарима да ће, у сарадњи са Министарством здравља и другим надлежним органима и институцијама, врло брзо бити прегледан Бухин пензијски досије ради утврђивања да ли је било злоупотреба.

"То је можда добра прилика да размишљамо и о ревизијама многих других решења о инвалидском пензионисању", рекао је Вулин, подсетивши да је последња таква ревизија урађена још 80-тих година минулог века.

У међувремену, навео је он, хиљаде људи је добило такво решење, "а нисам сигуран да ли су сви заслужили да буду у инвалидској пензији".

Министар је нагласио да је коначно дошло време да се обезбеде услови за то да такве пензије добијају они којима су заиста потребне, да се прекине пракса давања инвалидских пензија онима који их не заслужују и да буду кажњени сви они који су одговорни за незаконито понашање у тој области.

"Буха је добио то решење и проверићемо да ли је све било како треба", поновио је министар Вулин и додао да ће одговор на питање да ли је то решење било законито "произвести бројне последице", односно да ће бити размотрена многобројна друга таква решења.

Имаћемо значајан број новозапослених до краја године

Захваљујући новом Закону о раду као и одговарајућим мерама Владе Србије очекује се да у нашој земљи до краја године буде значајан број новозапослених, изјавио је Вулин.

Истичући да одређена решења из Закона о раду, деловање инспекције рада и Владина политика субвенционисања нових радних места дају добре резултате, он је додао да је забележен пораст броја запослених у време годишњих одмора, када није нарочито жива привредна активност.

Вулин је напоменуо да је у том порасту броја запослених добрим делом реч о већ постојећим радним местима која су сад пријављена, јер су послодавци закључили "да им се више исплати да пријаве раднике него да чекају да им дође инспекција рада, која је постала врло агилна".

На основу субвенција Владе Србије послодавцима се више исплати да пријави раднике него да чине прекршај, рекао је Вулин одговарајући на питања новинара приликом посете бачкопаланачком Геронтолошком центру и додао да последњих месеци имамо повећање запослености, које додуше није тако велико али је ипак значајно у овим условима.

"Очекујемо да ће се тренд повећања запослености наставити и да до краја године имамо значајан број новозапослених у Србији", нагласио је министар Вулин.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 340029 2025 13400 001 001 011 024 од 31.01.2025. године)

Одредбом члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 ˗ УС, 113/17 и 95/18 ˗ Аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.

Дакле, обавеза је послодавца да запосленом надокнади трошкове ради доласка и одласка са рада, а у висини цене карте у јавном саобраћају или да организује сопствени превоз запослених којим ће им омогућити долазак и одлазак са рада.

Не улазећи у начин на који ће запослени долазити и одлазити са рада, закон је дефинисао висину трошкова превоза коју послодавац мора да му надокнади и која је одређена према висини цене карте у јавном саобраћају. Наиме, закон полази од претпоставке да трошак за долазак и одлазак са рада увек постоји (осим када послодавац организује сопствени превоз), да због тога запослени треба да има право на накнаду овог трошка.

Свакако је у даљој разради за остварење овог права било неопходно да се општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду даље уређује ова материја, а пракса је показала да се наведеним актима покрива и бројност ситуација које настају у одређеним случајевима које се не могу изричито подвести под прописану норму о висини овог трошка (нпр. када се рад одвија на местима на којима није организован јавни превоз) или када послодавац пристаје да накнади трошкове и у већој висини од прописане (у одређеним случајевима послодавац договара кроз колективни уговор или уговор о раду или одређује у правилнику о раду да висину овог трошка одреди на друкчији начин нпр. према цени горива за одређену километражу или сл).

Законско мерило за одређивање висине накнаде на коју запослени има право, у случају бесплатног јавног превоза негирало би само право, иако се приликом утврђивања ове норме пошло од претпоставке да трошак увек постоји, осим у ситуацији када послодавац обезбеђује сопствени превоз. Дакле, запослени нису по аутоматизму изгубили право на накнаду трошкова превоза, већ је потребно решити питање начина и висине исплате ове накнаде.

Имајући у виду све наведено, мишљења смо да општим актом и уговором о раду може да се уреди мерило за накнаду трошкова доласка и одласка са рада руководећи се висином последње исплаћене накнаде по овом основу, пре новонастале ситуације везано за бесплатан превоз у Граду Београду. 

Одредбом члана 80. став 2) Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон, 47/18), прописано је да мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и државни секретар Србислав Цвејић састали су се на радној вечери са амбасадорима Краљевине Норвешке Њ.Е. Арном Санс Бјорнстадом, Републике Финске Њ.Е. Пертијем Иконеном и Краљевине Данске Њ.Е. Андерсом Хогардом и отправником послова Краљевине Шведске Јоакимом Верном.

Министар је екселенцијама захвалио на досадашњој сарадњи и подршци коју ове земље  дају Србији.

Министар Ђорђевић рекао је да ће настојати да, институција на чијем је челу, уведе регистар социјалних осигураника и социјалне карте, како би администрација била сведена на минимум, социјална помоћ праведније била распоређена, а свака врста злоупотребе онемогућена.

“Србија жели да учи од најбољих и да примени моделе који су се показали као ефикасани у Данској, Норвешкој, Финској, Шведској. Представници министарства у протеклом периоду посетили  су Финску и Данску са циљем да се упознају са свим појединостима и законским оквиром који је потребан за увођење ефикасног социјалног концепта и у Републици Србији. Настојаћемо да од швеђана учимо и применимо шведски концепт родне равноправности и уважавања родног идентитета, као и модел Финске у превенцији породичног насиља и концепта СОС телефона”, рекао је министар Ђорђевић.

Амбасадори су похвалили сарадњу коју је министарство интензивирало у последњем периоду са посебним фокусом на оне којима је помоћ најпотребнија а норвешки амбасадор је најавио почетак једног од најважнијих пројеката за сигурне инвестиције и стабилну економију Србије, који се односи на спречавање рада на црно.

Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима обележила је „28. април” Дан безбедности и здрава на раду у Републици Србији доделом националних признања правним и физичким лицима.

Државни секретар Бојана Станић отворила је конференцију и у име министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Зорана Ђорђевића. У свом обраћању истакла је да Министарство има обавезу да у сарадњи са  стручњацима стално промовише ову област како би заједнички подизали свест о значају примене превентивних мера што ће за резултат имати смањење повреда на раду и безбедније и здравије услове за запослене. У условима убрзаног економског развоја и живе привредне активности, брига о запосленима и заштита њиховог здравља и безбедности на раду је један од императива и циљева у раду Министарства због чега смо посвећени даљем развоју и успостављању светских норми у овој области.

В.Д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула истакла је да је Дан безбедности и здравља на раду истовремено дан среће и дан туге. Дан среће зато што имамо наш дан, Дан безбедности и здравља на раду, а дан туге зато што је ово ипак дан сећања на све смртно страдале раднике у Републици Србији и у свету. У Републици Србији у 2018. години 53 запослена изгубила су живот због повреда на раду, а од почетка 2019. године до данас 13 запослених је смртно страдало. Заједнички циљ свих нас је да водимо бригу о сваком запосленом који ће свој радни век провести у безбедној радној средини без повреда и оштећења здравља, а самим тим унапредићемо стање у области безбедности и здравља на раду на ниво најразвијенијих држава јер то дугујемо будућим генерацијама.

В.Д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и државни секретар др Стана Божовић уручили су признања награђеним правним и физичким лицима.

У категорији правних лица са више од 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. AD ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ AIR SERBIA AD BEOGRAD и NIS A.D. NOVI SAD - NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE који равноправно деле I место;
2. PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU PREHRAMBENIH PROIZVODA MARBO PRODUCT DОО BEOGRAD, II место;
3. TIGAR TYRES D.O.O. PIROT, III место.

У категорији правних лица до 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. METALAC PRINT DOO GORNJI MILANOVAC и BIOSPRINGER RS D.O.O. SENTA равноправно дело I место;
2. LUNA DOO POŽAREVAC, II место;
3. PATENT CO.DOO MIŠIĆEVO, III место.

Плакета „28 април” додељена је:

1. Анастазија Берењи,
2. Бранко Радоњић (постхумно).

Похвалнице „28 април” додељена је:

1. Данијела Илић,
2. Мирослав Пузовић.

Панчево, Јабука  – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је 16. децембра 2017. године државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

„Данашњи дан Србија је посветила страдалим Ромима, који су за време Другог светског рата на простору Србије континуирано, систематски и плански убијани од стране нацистичке окупационе власти. Страдали су једнако као и Срби, Јевреји, и остали грађани тадашње Југославије, које су фашисти осудили на смрт само због њихове боје коже, вере, језика или нације“ рекао је у свом обраћању на свечаности државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, и при том додао да „Србија поштује све своје жртве и све жртве које су страдале од стране Вермахта и њихових савезника током Другог светског рата и да је наш задатак да као део модерне и цивилизоване Европе никада не дозволимо да се геноцид од стране фашиста, њихови бројни злочини и масакри забораве“.

Станковић је приликом свог обраћања поручио да Србија разним подстицајима жели да поправи економску ситуацију, социјално стање и статус Рома у друштву и да едукацијама утиче на подизање свести о значају образовања код припадника ромске популације, а кроз стипендије омогући њихово несметано школовање, и при том нагласио да је циљ државе Србије да Ромима обезбеди посао и веће плате, а не социјалну помоћ и већа социјална примања, да прошири ниво здравствене заштите и да свеобухватним деловањем утиче на боље и ефикасније укључивање Рома у друштво и друштвене токове.

Присутнима се обратио и градоначелник града Панчева Саша Павлов и заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Јелена Јовановић.

Венце су поред државног секретара положили и одали почаст страдалима градоначелник града Панчева, представници Националног савета Ромске националне мањине Србије, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

У оквиру државне церемоније изведен је уметнички програм у којем су учествовали Београдски камерни хор, са диригентом господином Владимиром Марковићем, тамбурашки оркестар и уметници - глумица Љиљана Драгутиновић и глумац Иван Јевтовић.

Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић уручила је данас у Новом Саду рачунарску, електронску и канцеларијску опрему Удружењу „Чепом до осмеха“.

Набавка рачунарске и канцеларијске опреме део је пројекта „Унапређење капацитета Хуманитарно еколошке организације Чепом до осмеха“, који је подржан на Стално отвореном конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у 2024. години.

Захваљујући се члановима овог удружења на досадашњем преданом раду на унапређењу положаја особа са инвалидитетом, Барошевић је истакла да је ово удружење прави пример бриге према другом, хуманости и солидарности.

„На овом путу смо заједно, јер само заједно можемо да постигнемо праве резултате, да наша Србија буде у потпуности земља инклузије. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом је увек ту за оне којима су помоћ и подршка неопходни и ове вредности делимо са удружењем Чепом до осмеха“, навела је Барошевић.

Према њенима речима, Министарство и Сектор ће наставити да подржавају реализацију активности усмерених ка унапређењу положаја особа са инвалидитетом, јер то доприноси изградњи СРБИЈЕ БЕЗ БАРИЈЕРА и ИНКЛУЗИВНЕ СРБИЈЕ.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом путем конкурса подржава реализацију активности удружења „Чепом до осмеха”, како би се кроз ову сарадњу унапредио положај и квалитет живота особа са инвалидитетом. У периоду од 2018. године до 2024. године за рад овог удружења опредељено је 3,2 милиона динара.

Удружење „Чепом до осмеха“ основано је 2014. године са циљем да пружи подршку деци са сметњама у развоју кроз прикупљање пластичних чепова и подизање свести о значају екологије и заштите животне средине. Својим радом промовише социјално предузетништво и активно ради на запошљавању особа са инвалидитетом.

Ово удружење је до сада обезбедило 91 помагалo за децу са инвалидитетом и сакупило више од 1.500 тона пластичних чепова.

„Остваривање свих права детета, обезбеђивање њиховог безбрижног детињства и заштита од било ког облика насиља и злостављања, су циљеви за чије остварење се свакодневно залажемо, желећи да изградимо модерно друштво које ће напредовати у сваком смислу и својим грађанима, а пре свега деци, обезбедити боље услове за живот и лепшу будућност“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на конференцији ''Права посебно осетљивих група деце у правосудном систему Републике Србије''.

Ђорђевић је подсетио да је Mинистарство припремило нацрт свеобухватног Закона о правима детета и Заштитнику права детета и да се његово усвајање очекује у што скоријем периоду, у оквиру мандата нове владе, а потом и у Скупштини Републике Србије. 

„Овим законом ће се на најбољи начин омогућити промоција и унапређивање права детета у Србији, као и координација активности у остваривању права детета и контрола органа јавне власти и других субјеката у друштву у поштовању права детета. Успостављање система правосуђа по мери детета представља важан корак у остваривању и унапређивању права деце у Републици Србији, а нарочито када се ради о посебно осетљивим групама деце“, поручио је министар. 

Како је истакао, Министарство подржава све промене чији је циљ поштовање принципа најбољег интереса детета и потпуна заштита сваког детета, поготово када су деца жртве или сведоци у кривичном поступку. Према његовим речима, подизање свести деце о њиховим правима и начинима заштите права мора се системски спроводити, јер је информисаност први, али и најважнији, корак ка остваривању и заштити права. 

Такође, истакао је да је сарадња са другим министарствима, правосудним системом, независним институцијама и цивилним сектором веома важна у овом процесу и да доприноси да се приступ деце правди побољша, а деца оснаже за активно деловање. Имајући у виду да је центар за социјални рад, односно орган старатељства, укључен у велики број поступака који се тичу деце, навео је да је посебно потребно ојачати сарадњу система правосуђа и система социјалне заштите и обезбедити њихово ефикасно и координирано деловање. 

„Министарство је подржало и заједничку иницијативу Савета за права детета и Савета за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима, за оснивање посебне установе за лечење и оспособљавање малолетника у смислу члана 23. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица“, навео је Ђорђевић. 

По оцени Министарства, министар каже да установљавање овакве установе мора бити у надлежности Министарства правде и Министарства здравља, док је учешће Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овом поступку неспорно, као и учешће Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. 

Инспекција социјалне заштите је на основу ''Плана надзора у установама социјалне заштите за домски смештај'', који је донет на основу налога министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господина Зорана Ђорђевића, у периоду од 18. марта до 22. марта 2019. године извршила ванредне инспекцијске надзоре у неколико установа социјалне заштите.     

Након надзора у Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'' Стамница установљено је да је адаптацијом објеката у тзв. Доњој зони односно ''Француском павиљону'' омогућен квалитетнији живот корисника, односно деце и младих са сметњама у развоју, као и да је рад дефектолога и радних терапеута и радног инструктора са корисницима, а нарочито са корисницима из тзв. Доње зоне  која се спроводи у оквиру седам радионица на завидном нивоу и за сваку похвалу.

Такође, наложено је и да се у тзв. Горњој зони и у главној згради у што краћем року отклоне све неправилности везане за хигијену простора и корисника као и да се успостави одговарајућа организација рада у складу потребама корисника.

Надзор је извршен и у Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'' Велики Поповац где је установљено да је у плану санирање објекта Мушког павиљона који је у веома лошем стању као и санација купатила у објекту у који су организовани дневни боравци.

У Установи за децу и младе ''Јефимија'' Крушевац у току је замена подова у простору васпитних група на првом спрату, али су потребна инвестициона улагања како би се и опрема репарирала, набавили делови опреме, заменили делови столарије.

У дому је констатован знатан напредак у свим сегментима заштите деце и младих на смештају, и утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника на потпуно задовољавајућем нивоу, као и да се све активности које чине услугу домског смештаја деце и младих спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника.

Инспекцијским надзором утврђено је да је простор, опрема и хигијена простора и опреме, као и хигијена корисника у Геронтолошком центру Крушевац у Крушевцу на потпуно задовољавајућем нивоу, као да се све активности које чине услугу домског смештаја спроводе на квалитетан начин и у интересу корисника на смештају.

Министарство за рад запошљавање борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одељење за управне и надзорне послове у области социјалне и породичне заштите, такође по налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и плану надзора у установама социјалне заштите, извршило је од 18.03.2019. године до 19.03.2019. године надзор и над стручним радом у Центру за социјални рад Петровац на Млави са Одељењем у Жагубици и од 21.03.2019. и 22.03.2019. године надзор над стручним радом Центра за социјални рад Крушевац у реализацији поверених послова породичноправне заштите одраслих и старијих лица на која је примењена мера старатељске заштите у отвореној и затвореној заштити.

Оцењено је да су оба центра у складу са бројем стручних радника и организационим и техничким могућностима са којима располажу, у реализацији поверених послова и организовању заштите наведене групе корисника делимично обезбедили поштовање основних стандарда стручног рада, закона и подзаконских аката.

За остваривање права о пружање услуга Министарства рада, за око 3,3 милиона грађана, за 2016. годину планирана су средства у износу од 101 милијарде динара и од тог укупног буџета Министарства 97 одсто намењено је корисницима права и услуга, рекао је Вулин.

Он је нагласио да је стопа незапослености смањена, да се дугови измирују и да је настављена свеобухватна контрола против свих врста злоупотреба, али да то "ни ове године неће бити велика вест".

Министар је нагласио да је стопа незапослености у овом тренутку 16,7 одсто и да је смањена је за 1,2 процентна поена у односу на други квартал ове године, док стопа запослености становништва радног узраста од 15-64 година износи 53,2 одсто, рекао је Вулин.

Он је на представљању годишње извештаја рада свог министарства подвукао да је та стопа повећана у односу на претходни квартал.

Ипак, додао је Вулин, није задовољан јер је, како је навео, то огромна бројка и велики проценат незапослености, али јесте значајно мање у односу на затечених 25,6 одсто незапослених.

Министар је додао да је од јануара до новембра ове године било 227.149 случајева запошљавања са евиденције НСЗ, као и да је запослено 4.575 особа са инвалидитетом.

"Све можете представити другачије, осим количине новца који се слива у државну касу. За 5,4 одсто повећана је запосленост у односу на исти период прошле године. Повећање запослености дугујемо и министарствима привреде, финансија, томе што смо најстабилнија земља у региону, па инвеститори долазе", рекао је Вулин.

Он је нагласио да је влада затекла огромна дуговања и да се Министарство рада носило, између осталог, и са дугом према војним пензионерима, да је до 25. децембра у процедуру закључивања уговора о вансудском поравнању ушло 34.983 пензионера што је 84 одсто укупног броја војних пензионера, а да је 5.298 одустало од тужби.

"У јануару ће им једнократно бити исплаћена разлика у једној рати. Пензија им је већ увећана за 6,57 одсто. Враћамо дуг који нисмо направили, више од 21 милијарду динара би ово коштало државу да нисмо реаговали. Обезбедили смо сва потребна средства и први толики дуг исплаћује се у једној рати", истакао је Вулин.

Додао је да је и према 66.000 умрлих пензионера била учињена неправда, па је нађено "и новца и снаге" да се договори са наследницима пољопривредних пензионера.

Издвојено је 1,75 милијарди динара како би се та неправда исправила, а дуг вратио, казао је министар.

Он је навео и да је до 25. децембра Фонду ПИО поднето 220 захтева за повезивање стажа за 7.755 радника, да је до сада повезан стаж по захтеву 83 предузећа са 923 запослена, а да је укупно повезано 2.479 година, 10 месеци и шест дана стажа у укупном износу од 154.363.528 динара.

"Да није одговорне политике владе, ови људи не би могли отићи у пензију", указао је Вулин и додао да је НСЗ решила и дуг од 2003. на име посебне накнаде за привремене незапослене који живе на КиМ, за око 15.600 лица.

Вулин је додао да је исплаћено 49,48 милијарди динара за дечју заштиту за око 490.000 корисника, 28,5 милијарди за социјалну заштиту за око 175.000 корисника, 12,82 милијарде за борачко-инвалидску заштиту за око 34.067 корисника и 54,37 милиона динара за осталу социјалну заштиту.

Министар је навео и да је Министарство имало веома живу законодавну активност и да је конкретно допинело промени живота на боље.

Нека права су побољшана особама са инвалидитетом, рекао је он и додао да до Закона о употреби знаковног језика није постојало звање тумач.

Вулин се осврнуо и на избегличку кризу рекавши да је 625.000 миграната, колико из је прошло кроз Србију у 2015. медицински збринуто, сачувано, штп показује да систем функционише беспрекорно.

"Кроз Србију до сада прошло око 625.000 миграната без иједног инцидента. Бескрајно сам поносан на сваког грађанина Србије који је разумео да ти људи нису претња, већ да заслужују помоћ у невољи", рекао је Вулин, који је и председник Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова.

Оно што предстоји је доношење неколико важних закона, неки су прошли јавну расправу, а регулишу највећу количину новца у буџету, ради се и на побољшања живота особа са инвалидитетон, закону о вишковима хране, рекао је Вулин.

"Хоћемо идентичне услуге за све на територији Србије, хоћемо да завршимо процес лиценцирања, наставићемо да се боримо против насиља у породици и експлоатацији деце", закључио је министар рада.

Корисницима у установама социјалне заштите дозвољено је да примају ствари које им шаљу сродници или старатељи у складу са Инструкцијом о пријему и поступању до успостављања повољне епидемиолошке ситуације, коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутило свим установама социјалне заштите за смештај корисника, водећи првенствено рачуна да заштита корисника буде на највишем нивоу.

Како се наводи у поменутој инструкцији, предаја ствари може се извршити само у унапред утврђеним данима, на једном, за то предвиђеном, видно обележеном месту у установи/организацији, испред улаза у двориште, уз све мере заштите, са видљиво написаним потребним подацима.

Такође, неопходно је да се при пријему све ствари прво дезинфикују, а затим и одложе на посебно опредељено место на 24 часа, па да их тек онда лице које има непосредне контакте са корисником у време трајања ванредних мера (неговатељ, медицински техничар) преда кориснику. Ствари које се не могу претходно дезинфиковати се не примају, а уколико до тога ипак дође, спаљују се, уз све мере заштите, о чему се мора упозорити давалац ствари.

Овом инструкцијом и корисницима је одређен начин на коју морају да користе добијене ствари, а забрањена је и размена истих међу корисницима.  

Oдговорно лице, односно директор дужан је да установи процедуру и контролише спровођење пријема, поступања и предаје ствари кориснику, на начин да не угрожава кориснике услуге смештаја као и да у оквиру извештаја које доставља Министарству извести о доношењу процедуре, њеном спровођењу, као и свим околностима битним за заштиту корисника, а које су проистекле применом ове Инструкције и процедуре коју је донео.