Претрага

У складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, 216. годишњица Боја на Чегру свечано је обележена државном церемонијом полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти, 31. маја 2025. године, са почетком у 11.00 часова, у оквиру спомен-комплекса Чегар код Ниша.

 

Државну церемонију предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Зоран Антић, који се том приликом обратио присутнима и подсетио на значај Чегарске битке у историји српског ослободилачког покрета.

 

Венце и цвеће крај споменика на Чегру положили су и представници Министарства одбране и Војске Србије, Нишавског управног округа, Града Ниша, Општине Пантелеј и свих градских општина града Ниша, Полицијске управе Ниш, Српско-руског хуманитарног центра, као и бројна удружења грађана, организације за неговање традиција и борачке организације.

 

Присуство великог броја грађана и представника различитих институција и удружења показује да сећање на јунаке Чегра и вредности слободе и жртве које су положене за њу, и данас живе у свести нашег народа.

 

Организатор државне церемоније је Влада Републике Србије, посредством Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

"Хвала председнику АМС С Мирку Бутулији што ће по први пут бити обезбеђен тренажер где ће особе са инвалидитетом учити да возе", рекао је Вулин отварајући научно-стручни скуп о испитивању возила који је организован у оквиру сајма аутомобила БГ Цар Схоw.

Тренажер би требало да стигне у Србију у првој половини априла.

"Морамо да разумемо наше пријатеље са којима делимо свакодневни живот. Они се обично посматрају кроз оно што не могу, а требало би кроз оно што могу и то теба да им омогућимо. Оно што је нама свакодневно и очекивано мора бити обезбеђено и за њих", нагласио је Вулин и додао да је ово само један од корака у низу за помоћ особама са инвалидитетом и посебним потребама.

"У Националној служби за запошљавање смо ове године планирали 550 милиона динара за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом, кроз наше редовне конкурсе смо, такође, обезбедили више од 300 милиона динара, као и више од 700 милиона динара за субвенцинисање зарада ОСИ које раде у такозваним заштитним радионицама", казао је Вулин.

По питању саобраћаја, министарство заједно са АМС С прави почетне кораке како да се олакша обама са инвалидитетом.

"Зашто не постоји ниједан тренажер да ОСИ могу да возе, то није тако велика инвестиција, а и да јесте ови људи то заслужују. Имаћемо простор у коме ће они научити да возе. Разговараћемо и са Минситарством здравља да ручне команде и друга опрема буду препознати од система и да буду бар једним делом субвенционисане", казао је Вулин.

Он је нагласио да то мора бити регулисано, јер ако особе са инвалидитетом нису безбедни као учесници у саобраћају онда су сви угрожени.

Председник АМС С Мирко Бутулија је рекао да је АМС С донатор тренажера који треба стигне између 10. и 15. априла и биће распоређен у складу са потребама и захтевима особама са инвалидитетом.

"Тај тренажер ће бити први пут увезен у Србију сада и омогућиће возачку обуку особа са инвалидитетом", рекао је Бутулија.

Бутулија је рекао да ће тренажер омогућити одговорајућу возацку обуку особама са инвалидитетомм да ће већи број њих моћи да учествује у саобраћају, као и да ће бити много безбеднији.

Он је додао да је тренажер доста комплексан и да ће га АМС С представити јавности када буде стигао у Србију.

“Тренажер поред механичких команди, поседује и симулаторе како би могли да осете комплету вожњу', рекао је Бутулија.

Како је рекао, АМС С се деценијама уназад бави безбедношћу саобраћаја и спроводи разне акције, али проблем је уочити узрок неког проблема, пошто статистика евидентира само последице.

“Питање безбедности у саобраћају тих особа јесте проблем који захтева систематско решења на коме је потребно да раде не само Минисарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања већ и сва друга министарства и друштво у целини”, навео је Бутулија.

Он је истакао да је управо зато АМС С организовао скуп како би на једном месту окупио представнике струке и представнике државе.

“Ово је најстручнији део АМС С - Центар за моторна возила, Агенција за безбедност саобрахцај и други. То су људи који мењају ствари, уз државу која има слуха”, рекао је Бутулија.

Он је нагласио да је најважније да се промени свест грађана и начина понашања по питању особа са инвалидитетом.

Председник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Михаило Пајевић је захвалио АМС С-у што је покренуо питање решавања наших проблема и у вези са атестирањем ручних команди.

“Комплетна процедура је доста комплиована и пуно је коштала, па су многе особе са инвалидитетом изашле из тог система и користе ручне команде без обзира да ли су оне атестиране. Сада покушавамо да пронађемо решење да све ручне команде буду квалитетне, атестиране и доступне особама са инвалидитетом”, казао је Пајевић.

Извршни директор Форум младих са инвалидитетом Србије Микица Будимировић је рекао Танјугу да је срж проблема да возила морају бити прилагођена, као и да је проблем атест ручних команди.

“Надам се да ће се процедура за адаптацију возила и атестирање ручних команди побољшати. Први пут су ресорно министарство и АМС С стали иза нас и показали добру вољу да се тај проблем реши”, истакао је Будимировић.

Он је додао да се сада ручне команде праве у приватним радионицама, што није лоше, али да да морају имати сертификате.

Једна од централних тема на скупу је безбедност особа са посебним потребама са акцентом на представљање техничких решења уградње ручних команди за безбедно и управљање возилом особа са инвалидитетом и помоћних команди за обуку возача.

Двадесетак домаћих и страних стручњака представило је своје научне радове, мноштво нових домаћих и страних техничких решења и европско закоднодавство која особама са инвалидитетом пружа могућност да безбедно учествују у саобраћају.

Скуп организује АМС С - Центар за моторна возила у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобаћаја и овлашћеним правним лицима за испитивање возила.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања унапредило је веб сајт апликацијом путем које грађани могу да  добију све важне информације на једном месту у вези са вирусом COVID-19.

 

Поред тога, апликација ће бити доступна и за андроид уређаје путем „Google Play“ продавнице.

 

Грађани ће на овај јединствени начин моћи да се информишу о мерама и начинима заштите од корона вируса, приликом обављања дневних активности, али и током путовања. Сви важни бројеви телефона надлежних институција биће на једном месту као и упутства о начинима самопровере на корона вирус.

 

Путем апликације можете на јединствен начин тражити помоћ од јединица локалне самоуправе уколико вам је потребан доктор, храна или намирнице.

 

Такође можете анонимно пријавити Инспекцији објекат који крши правила о ценама, закон о раду или се не придржава заштитних мера, или MUP-u особу која крши наредбу о кућној изолацији. На апликацији су доступна и сва правила која важе за време полицијског часа.

 

Такође,  овим путем могу да се пријаве сви они који желе да волонтирају и на тај начин пруже помоћ оним грађанима којима је то неопходно.

 

Најновије вести у вези са актуелном епидемиолошком ситуацијом биће доступне грађанима Републике Србије.

 

Поред тога јавности су доступни и сви важни акти ресорног министарства донети у вези са епидемиоплошком ситуацијом изазваном вирусом SARS-CoV-2.

 

„Ова апликација је донација Министарству као помоћ грађанима у борби против корона вируса. Верујем да ће све ове информације доступне на једном месту олакшати информисање, али и пружити помоћ онима којима је она потребна. Жеља нам је да на једном месту сви имају могућност да се информишу, добију помоћ, питају. Управо због тога ово представља јединствен пример који верујемо да ће користити грађанима“, истакао је министар Зоран Ђорђевић.

 

Још једном подсећамо да је Министарство покренуло Вибер канал, преко којег грађани, који су приступили групи, а тренутно их има близу 30.000, редовно добијају све битне информације из надлежности ресорног Министарства.

 

Компонента за запошљавање и социјалне иновације Европског социјалног фонда плус је главни програм ЕУ у области рада, запошљавања и социјалне политике који је отворен и за државе кандидате за чланство у ЕУ.

 

Програм задржава фокус на социјалној експериментацији, подршци радној мобилности и не-финансијским инструментима везаним за некадашњу Осовину за микрофинансирање и социјално предузетништво и фокусиран је на следеће области: 1) запошљавање и вештине, 2) тржиште рада и мобилност рада, 3) социјална заштита и активна инклузија и 4) услови рада. Као такав, представља наставак Програма за запошљавање и социјалне иновације (ЕаСИ) који се спроводио у периоду од 2014. до 2020. године.        

 

Овим је омогућено свим заинтересованим актерима из наше земље, који испуњавају услове прописане конкретним отвореним позивом од стране Европске комисије, да аплицирају за доделу бесповратних средстава слањем пројектних предлога.

 

Меморандум о разумевању између Европске уније, с једне стране и Републике Србије, с друге стране, о учешћу Републике Србије у Компоненти за запошљавање и социјалне иновације („EaSI”) Европског социјалног фонда плус („ЕСФ+”), потписан је 19. октобра 2022. године у Београду и 16. новембра 2022. године у Бриселу, исти је потврђен у форми закона у Народној скупштини Републике Србије, чиме су завршене интерне процедуре ступања на снагу, о чему су се стране обавестиле и званичним путем.

 

За више информација и актуелности можете посетити: https://ec.europa.eu/european-social-fund-plus/en/esf-direct-easi.  

"Влада Републике Србије као свој приоритет види развој и заштиту породице. Породица је основна ћелија и основни стуб нашег друштва. Потребно је да стварамо садржаје који људе чине поносним, како би имали поуздање и сигурност да ће држава бити ту и сутра и остварити безбедну и сигурну заједницу за сигурност њихове деце.
У априлу месецу, Влада Србије је исплатила 5.480.000.000 динара за осам давања из области социјалне и популационе политике. Тако је за 343.755 корисника дечијег додатка исплаћено око милијарду динара, за 44.000 породиља исплаћено је 2.840.000.000 динара надокнаде њихових зарада, 60.575 мајки за 62.000 деце добило је 585.000.000 динара родитељског додатка."
Министар је истакао да држава брине о породицама и подсетио да је свако давање на време, да није умањено, и да може бити и веће како се привреда буде опорављала.
"Створена је држава која је политички и економски стабилна, и зато је у стању да више зарађује и више запосли, а ми смо у стању да се више посветимо породици. Данас овде осећамо радост и земљу која се нада, нашој деци смо дали живот, а сад треба да им дамо и земљу у којој ће тај живот провести."

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић наградили су појединце у Министарству који су се истакли својим радом и доприносом у остваривању заједничких циљева.

 

Министар Ђорђевић захвалио се Удружењу осигуравача Србије на подршци и препознавању рада и квалитета запослених у Министарству, који су својим залагањем допринели остваривању бољих резултата, а тиме и побољшању услова живота грађана Републике Србије.

 

„Министарство ће наставити овакву праксу награђивања, јер желимо да свима онима који се истичу својим радом и трудом на неки начин покажемо захвалност. Овог пута издвојили смо 17 људи, а верујем да постоји још оних који заслужују да буду награђени. Чека нас још много посла, пројеката и доношења нових закона, а верујем да ћемо направити велики помак и да ћемо се похвалити постигнутим резултатима на крају године“, истакао је Ђорђевић.

 

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић захвалио је државном врху, Влади Србије и Министарству што су успели да подигну животни стандард и реше одређене проблеме, посебно када је у питању привреда у Србији. Јовановић је нагласио да грађани морају да знају да осигурање није трошак, већ инвестиција која њима и њиховим породицама пружа безбрижнију будућност.

1. Однос Закона о раду и Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 (у даљем тексту: Уредба о фискалним погодностима)

 

Законом о раду, општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду, уређује се право на зараду и накнаду зараде, као и начин утврђивања висине зараде и накнаде зараде запослених.

 

Законом о здравственом осигурању и  Законом о финансијској подршци породици са децом, утврђује се висина накнаде зараде за случај одсуства са рада (боловање) преко 30 дана, односно породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета.

 

Уредбом о фискалним погодностима, уређују се фискалне погодности за одређене привредне субјекте у приватном сектору (предузетници, микро, мала и средња предузећа) и то под одређеним условима. Под фискалним погодностима сматра се одлагање рока доспелости за плаћања порезa и доприносa за обавезно социјално осигурање.

 

Уредбом о фискалним погодностима, уређују се и директна давања из буџета привредним субјектима у приватном сектору. Директна давања тј уплата бесповратних новчаних средстава привредним субјектима у складу са овом уредбом, могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима. Право на директна давања имају предузетници, микро, мала и средња предузећа у приватном сектору и то за све запослене без обзира да ли ови раде или одсуствују са рада, под условом да испуњавају услове из Уредби о фискалним погодностима. Право на директна давања, имају и велики привредни субјекти, који испуњавају услове према наведеној Уредби, али само за запослене који одсуствују са рада  и то због случајева из чл. 116. и 117. Закона о раду.

 

Према томе, зараде и накнаде зараде уређене су Законом о раду (и други законима), а Уредбом о фискалним погодностима, уређене су фискалне олакшице и директна давања (бесповратна средства) послодавцима, и то као помоћ послодавцима да привремено одложе обавезе плаћања пореза и доприноса, односно да исплате зараде, односно накнаде зараде запосленима.

 

Надзор над применом Закона о раду, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада. Примена и надзор Уредбе о фискалним погодностима је у надлежности Министарства финансија и Пореске управе.

 

2. Да ли је послодавац дужан да запосленима који су радили исплати зараду у висини уговорене и остварене по утврђеним критеријумима или може свим запосленима исплатити само „минималацˮ који ће добити од државе?

 

У складу са одредбама члана 104–117. Закона о раду, запослени има право на зараду за дане када ради, односно накнаду зараде за случаје када одсуствује са рада. Зарада се уговара уговором о раду, односно уређује општим актом (колективним уговором и правилником о раду) и уговором о раду.

 

Минимална зарада се уводи само у случају када постоје разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде, а ови разлози морају бити утврђени општим актом , односно уговором о раду (чл. 111. ЗОР). Минимална зарада се одређује на основу важеће минималне („нетоˮ) цене рада и времена проведеног на раду запосленог и у себи садржи припадајуће доприносе и порез, што значи да је минимална зарада „брутоˮ. Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду,  накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом о раду.

 

Термин „основна минимална зарадаˮ у смислу Уредбе о фискалним погодностима је јединица мере која опредељује месечну новчану помоћ послодавцу за запосленог (директно давање). Термин „основна минимална зарадаˮ није уређен Законом о раду.

 

3. Да ли је послодавац који се пријави за мере из Уредбе, дужан да исплати зараде запослених по закону или може да одложи исплату док држава не пребаци новац, на пример  15. маја 2020. године?

 

Законом о раду је утврђено да се зарада исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец (чл.  110. ЗОР).   

 

Уредба о фискалним погодностима не прописује рокове за исплату зараде, већ прописује друге рокове: рок за отварање наменског рачуна на који ће се уплаћивати директна давања као помоћ послодавцима (најкасније 25. априла 2020. године), као и рок до када средства по основу директних давања могу искористити (најкасније до 15. августа 2020. године).

 

Имајући у виду наведено, послодавац је дужан да зараду, односно накнаду зараде за април 2020. године, у складу са Законом о раду, исплати у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, а најкасније до 30. маја 2020. године.

 

Како је рок за прву уплату „директих давањаˮ, 7. мај 2020. године, послодавац који испуњава услове из Уредбе, имаће благовремено на наменском рачуну износ средства који је намењен за исплату дела зараде, односно накаде зараде или  целе зараде, односно накнаде зараде за месец април 2020. године.

 

4. Да ли послодавац може запосленом да исплати зајам уместо зараде?

 

Општим актом (колективни уговор или правилник о раду), односно уговором о раду, може да се утврди и право запослених на зајам (чл. 120. ЗОР). Одобрени зајам нема карактер зараде. Ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг (отпише зајам), опроштени дуг има карактер зараде.

 

Послодавац може да обустави за рату зајма приликом исплате, од зараде, односне накнаде зараде запосленог, само уколико има писмену сагласност запосленог у складу са чланом 123. Закона о раду.

 

Послодавац је дужан да обрачуна и исплати запосленом зараду, односно накнаду зараде у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, као и да о том обавести запосленог, тако што ће му доставити „платни листићˮ у складу с чланом 121. Закона о раду.

 

5. Ако се послодавац пријавио за помоћ државе, а претходно је исплатио зараду запосленима у пуном износу да ли средства добијена на име ,,минималних зарада,, такође исплаћује запосленима или задржава за своје потребе као помоћ привредној активности?

 

Послодавац исплаћује зараде и накнаде зараде, на начин и у роковима прописаним  Законом о раду и другим законима (Закон о финансијској подршци породици са децом, Закон о здравственом осигурању и др).

 

Уредбом о фискалним погодностима је утврђено да се директна давања из буџета могу користити искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима и у ту сврху се преносе послодавцу на посебан наменски рачун – исплата директних давања – COVID–19. Уредбом је такође уређен и поступак повраћаја неискоришћених средстава са наменског рачуна.

 

6. Какав је третман запослених који су остали код куће, по датим препорукама да се не отпуштају, а за које послодавац није донео никакво решење о њиховом статусу, нити су радили, у смислу исплате зарада и накнада? 

 

Лице које има уговор о раду, може да ради или да одсуствује са рада по неком од основа у складу са законом и у зависности од тога има право на зараду или накнаду зараде.

 

Запослени који су код куће могу: да раде од куће, користе годишњи одмор или неко друго плаћено одсуство, користе породиљско одсуство или боловање због привремене спречености за рад, односно да буду на неплаћеном одсуству. За све случајеве треба да постоји решење односно дознака у случају привременог одсуства са рада (боловање).

 

Детаљније на линку https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/detaljno-objasnjenje-pra…

 

7. Да ли послодавац по Уредби има право на  ,,минималац,,  и  за запослене које су на породиљском одсуству или су на боловању?

 

За  породиље, односно за родитеље који  су на одсуству са рада ради неге детета и посебне неге детета, исплату накнаде зараде и то директно на рачун запосленог, врши Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом. Такође, Министарство рефундира средства послодавцима за запослене које су то право остварили према старом Закону о финансијској подршци породици са децом.

 

Накнаде зараде запослених, који су на одсуству са рада дуже од 30 дана, обезбеђују се преко Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), у складу са Законом о здравственом осигурању.

 

Уредбом о  фискалним погодностима (чл. 8.) је уређено да се број запослених за које се остварује право на бесповратна средства из буџета (директна давања), умањује за број запослених за које исплата зараде, односно накнаде зараде, за обрачунски период у целости пада на терет других исплатилаца, а које исплате имају ознаку врсте прихода (ОВП) од 204 до 211 у Правилнику о пореској пријави за порез по одбитку („Службени гласник РС”, бр. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – исправка, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 и 96/19).

 

Према томе, послодавци немају права на фискалне погодности и директна давања за запослене породиље, односно за запослене који  су на одсуству због неге детета и посебне неге детета, као ни за запослене који одсуствују са рада више од 30 дана.

 

8. Коме да се обрати трудница када јој касни трудничко боловање више од 30 дана?

 

Законом о раду је утврђено да запослени има право на накнаду зараде за одсуство са рада због привремене спречености за рад за првих 30 дана одсуства и иста се исплаћује из средстава послодавца.

 

Законом о здравственом осигурању (ЗОЗО), утврђено је да запосленом припада накнада зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће (чл. 73.) У случају привремене спречености за рад због компликација у вези са одржавањем трудноће , првих 30 дана исплаћује послодавац из својих средстава, у износу од 100% од основа за накнаду зараде.  Почев од 31. дана привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се из РФЗО и то у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, а износ из 35% из буџета Републике Србије (чл. 95. ЗОЗО). Послодавац врши обрачун накнаде зараде у складу са овим законом и доставља га филијали Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), уз захтев за исплату накнаде зараде. Филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде зараде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема обрачуна и преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца (чл. 102. ЗОЗО)

 

Према томе, за примену Закона о здравственом осигурању, односно за сва питања када су у питању накнаде зараде преко 30 дана, укључујући и сва питања везана за кашњење у исплати тј рефундацији трудничких боловања, надлежни су Министарство здравља и РФЗО.

 

Међутим, уколико запослени није добио накнаду зараде за првих 30 дана одсуства са рада због привремене спречености за рад (у законски прописаном року) или запослени има сазнања да послодавац није поднео одговарајућу документацију РФЗО и/или да су средстава РФЗО пребачена на посебан рачун послодавца, али да овај јој није исплатио накнаду зараде, може да се обрати Инспекторату за рад за надлежно поступање.

 

9. Послодавац ми није уплаћивао доприносе за обавезно социјално осигурање, коме да се обратим?

 

Контрола и наплата доприноса за обавезно социјално осигурање је у надлежности Министарства финасија, односно Пореске управе. 

 

Право на безбедне и здраве услове за рад је основно и најважније право које проистиче из рада, право које никоме не треба и не сме да буде ускраћено, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији поводом обележавања Европске недеље безбедности и здравља на раду.

„Радимо у времену у коме се безбедности и здрављу запослених на раду придаје изузетан значај, посебно имајући у виду присутну пандемију заразне болести Ковид 19, која је на жалост повећала и ризике у самом процесу рада“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић нагласила је да су активности Министарства у претходном периоду у области безбедности и здравља на раду биле усмерене првенствено на усклађивање законодавног оквира са правним тековинама Европске уније и модернизацију рада Инспектората за рад, чији су инспектори од јануара до септембра ове године извршили 44.069 инспекцијских надзора и 9.213 заједничких и координисаних инспекцијских надзора у циљу сузбијања ширења корона вируса. „Иако је доста урађено у претходном временском периоду, наше инспекције су биле јако вредне и стално су на терену, простора за унапређење активности има, што је у складу са настојањем да се смањи број повреда на раду“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је навела да у наредном периоду предстоје врло значајни задаци - унапређење законодавства у овој области, подизање свести о значају безбедности на раду и културе рада, а ради смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Кисић Тепавчевић је додала да Министарство ради на изради Нацрта закона о безбедности и здрављу на раду и да је јавна расправа о том нацрту завршена.

 

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да ће Министарство, у циљу обезбеђивања примене свих прописа и унапређења правног оквира, радити на развијању социјалног дијалога са свим партнерима, јер се само заједничким радом може постићи циљ, а то је смањење броја повреда на раду. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је поводом Европске недеље безбедности и здравља на раду најбољим инспекторима за рад доделила захвалнице за 2020. годину.

 

Говорећи о новом закону, вршилац дужности директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил истакла је да ће се његови позитивни ефекти, поред осталог, огледати у повећању нивоа заштите и унапређењу безбедности и здравља запослених на раду, подизању нивоа компетенције стручњака за безбедност и здравље на раду, као и лиценцирање свих физичких лица који обављају послове безбедности и здравља на раду.

 

Цицмил је истакла да је Управа у овој години, у циљу побољшања стручног, квалитетног и законитог рада правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, појачала контролу над њиховим радом, да је број надзора за првих осам месеци ове године удвостручен у односу на период од 2018. до 2020. године и да ће се са таквом праксом наставити и у наредној години. 

 

Вршилац дужности директора Инспектората за рад Милан Цветков истакао је да су инспектори рада од јануара до септембра ове године, од 44.069 извршених инспекцијских надзора, извршили 22.369 надзора у области радних односа, 21.518 у области безбедности и здравља на раду и 182 надзора над нерегистрованим субјектима, да су затекли 4.042 лица на раду ''на црно'', као и да су након предузетих мера инспектора рада послодавци засновали радни однос са 2.420 лица.

 

Инспектори су, како је Цветков додао, донели 3.777 решења за отклањање утврђених неправилности  са укупно 8.258 мера и 4.364 указивања, упозорењa и налога на записнике, донели 349 решења о забрани рада на месту рада, 2.610 захтевa за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника и одговорних лица у правним лицима, поднели 45 кривичних пријава, извршили 753 инспекцијских  надзора  поводом пријављених повреда на раду, утврдили 182 нерегистрована  субјекта.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се, обележавањем Европске недеље безбедности и здравља на раду, придружило кампањи Европске агенције за безбедност и здравље на раду „Здрава радна места, смањимо оптерећење”, чији је циљ да се укаже на значај превенције поремећаја мишићно-скелетног система. О томе су на конференцији говорили Тим Трегенза и Мајкл Динели из те агенције. 

На конференцији су као примери добре праксе у области безбедности и здравља на раду свој рад презентовале компаније Грундфос Србија доо и Норма група доо.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је, отварајући конференцију, да је важно борити се против таквог облика рада, истичући да је у том циљу у последње време повећан број инспекцијских надзора.

"Рад на црно је мајка свих злоупотреба, као и ризика од смртних повреда, експлоатације човека на раду, сваког насиља, сваког ризика од повреде, смртне последице. Човек који није регистрован у радном односу је човек без будућности који не може да се нада да ће превазићи и побошљати свој положај", рекао је Вулин.

Министар за рад је казао да је Закон о раду, који је усвојен прошле године, дао већа овлашћења инспекцији рада, што је веома значајно у борби против рада у сивој зони.

Вулин је навео податак да је од када је формирана влада до 31. октобра, обављено 79.081 инспекцијских надзора, чиме је њихов број повећан за 18 одсто.

У току тих надзора, инспектори рада затекли су 17.440 непријављених, рекао је Вулин, истичући да је то поражавајуће, а да је одмах након тога њих 13.886 пријављено, односно преведено у стални радни однос.

"На нама је да се боримо да сива зона у раду буде мање заступљена и да оставља што мање последице", рекао је Вулин.

Он је казао да је поред закона више од свега важна промена свести и код послодавца, да би се схватило да се непријављени радник не исплати ни самом послодавцу.

Сузбијање рада на црно је важно јер, осим што штети послодавцу, штети и читавој грани у којој послује.

Вулин је навео значај борбе против непријављених привредних субјеката.

Инспекција је, како каже, открила значајан број непријављених правних субјеката, а од доношења Закона регистровано 3. 854 нових правних субјеката.

"Питање је колико су они нови и да ли су можда већ постојали у сивој зони", рекао је он.

Како је навео, Законом се може много тога мењати, али је више од свега потребна свест о значају легалног пословања и да радници тачно знају шта су њихова права.

"Важно је да сви станемо на једну страну, онда можемо рећи да смо на путу да се изборимо са злом које је заступљено и најразвијенијим и насиромаснијим друштвима", поручио је Вулин.

Представници Међународне инспекције рада истакли су да је рад на црно феномен данашњице и да се са њиме суочавају многе земље.

Како је речено, веома је штетан за тржисте рада и требало би заједно сарађивати на његовом сузбијању.

Председник извршног одбора Уније послодаваца Србије Андреја Бркић казао је да занемарљив број послодаваца свесно и намерно крши прописе, већ зато што су суочени са отежаним условима пословања.

Он је казао да је важно да се смањи рад на црно, али је истакао и да је осим казнене политике, важна и стимулативна политика, смањење фискалних и парафискалних намета.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић указао је да је рад на црно "рак рана нашег друштва", али и шире, у земљама региона.

"Потребно је да дамо нову снагу у решавању тог пробелма, јер је интререс да се заштите радници, јер они често не смеју да пријаве послодавце јер страхују за посао и своју будућност" казао је Орбовић .

Орбовић је навео да нема прецизних података о томе колико радника у Србији ради на црно, али да је реч о великом броју.

"Врло често они и не знају да раде на црно и схвате то тек када оду код лекара за шта им је потребна оверена књижица коју не могу да овере јер им доприноси нису плаћени", објаснио је Орбовић.

Потпредседник УГС Независност Зоран Стојиљковић навео је да би требало омогућити достованствен, адекватно плаћен и пристојан рад, а да је од велике важности на том путу, између осталог и добар социјални дијалог.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са новопостављеним амбасадором Републике Индије Њ.Е. Субратом Батачарџијем и пожелео му добродошлицу и успешан мандат.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је ова година изузетно значајна за билатералне односе Србије и Индије, с обзиром на чињеницу да је потпредседник Индије управо завршио своју званичну посету Србији, као и да се навршава 70 година од успостављања дипломатских односа.

 

„Досадашња сарадња Министарства са Републиком Индијом базирала се на изградњи капацитета људских ресурса, као и на темама у области социјалне заштите. Верујем да постоје могућности за даље интензивирање сарадње и нове заједничке пројекте, а од изузетне важности био би и почетак преговора о закључивању Споразума о социјалном осигурању“, рекао је Ђорђевић.

 

Амбасадор Батачарџи захвалио је на срдачном пријему и истакао спремност преданог рада током мандата у Србији, који би резултирао подизањем билатералних односа двеју земаља на највиши ниво. Додао је да је спреман да настави сарадњу путем који је започела његова  претходница, када је реч о заједничким активностима са Министарством и истакао да је отворен и за нове идеје.

 

Његова екселенција предложила је, између осталог и да се организује пословни форум који би окупио индијске инвеститоре где би министар Зоран Ђорђевић предочио правила и законодавни оквир, када је у питању област рада и запошљавања.