Претрага

"Министартсво рада је у протекле две године у Геронтолошки центар Младеновац уложило више од 20 милиона динара и то није баш за велику похвалу за општину, али је вероватно највећа инвестиција у Младеновцу", рекао је Вулин.

Он је додао да ће министарство наставити са напорима у наредним буџетским годинама, те да се у наредним буџетима предвиђа новац који ће бити више него довољан да се заврши процес лиценцирања, а у свим установама обезбеди исти квалитет услуга.

Вулин је навео да најстарији грађани заслужују нашу пажњу, да водимо рачуна о њима, јер је извесно да ће једног дана свако од нас доћи у њихове године и да је добро да се о томе мисли на време.

"Без подршке коју смо добили од наших настаријих, без њиховог стрпљења, поверења и љубави према будућним генерацијама, Србија је се би опоравила и не би била на правом путу", рекао је Вулин.

Министарство ће, додао је, наставити да политиком у којој нема умањења социјалних давања и у којој ће бити проширења одређених соијалних рпава, посебно оних која се тичу родитељског и попродиљског додатка.

Како је рекао, водиће се рачуна о најстаријима, пензионерима и о свим геронтолошким центрима.

"Квалитет услуга ће врло брзо бити исти и у државним и у приватним домовима и мораће на исти начин да се води рачуна о људима. Све што радимо, радимо за људе, јер је ово министарство за људе", рекао је Вулин.

В.д. директорка Геронтолошког центра Младеновац Душица Токић рекла је да је донација искоришћена за замену подова, куповину новог намештаја, опреме за кухињу...

"Не бисмо ништа постиглил без разумевања министарства, све наше потребе су препознате", рекла је Токић додајући да је и локална самоуправа изашла у сусрет Центру уредивши прилаз Дому за особе са инвалидитетом.

Она је истакла да Центар тренутно има 295 корисника на смештају, а да је капацитет 310 места.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и државни секретар Заим Реџеповић разговарали су са амбасадором Турске Танжу Билгичем о унапређењу досадашње сарадње и реализацији пројеката који су у току, као и о завршним радовима на изградњи Материнског дома у ком ће бити смештене труднице и мајке са децом. 

 

„Изградња овог дома је још један од успешних пројеката Србије и Турске, али и корака ка даљем унапређењу сарадње наше две земље. Верујем да ће се сарадња кретати узлазном путањом и унапређивати кроз сарадњу и на неким новим пројектима“, рекао је Ђорђевић и додао да се завршетак радова очекује крајем марта.

 

Приликом последње посете Тутину, министру Ђорђевићу и државном секретару Реџеповићу, грађани су предочили и проблем који имају, а у вези је са застојем радова на реконструкцији пута Нови Пазар – Тутин, које спроводи турска компанија.

 

Министар Ђорђевић и државни секретар су амбасадору предочили да хитно реагује и разговара са представницима локалне самоуправом, како би се у што краћем року утврдили и отклонили разлози због којих је дошло до застоја на изградњи.

 

„Влада Србије залаже се за унапређење услова живота грађана Србије у свим деловима земље и желимо да то осете и становници Новог Пазара, Тутина и околних места. Реконструкција пута је само једна од многих покренутих идеја и пројеката које имамо за становнике овог краја наше земље, јер нам је циљ да они заиста осете бољитак живота у многим сферама, за шта се посебно залаже и председник Републике Србије Александар Вучић“, рекао је министар и додао да је неопходно и да локална самоуправа реагује по овом питању и у договору са турском компанијом отклони све потешкоће, како би грађани у што краћем року добили нови пут.

 

Амбасадор Турске Танжу Билгич истакао је да је, када је у питању изградња пута Нови Пазар – Тутин, турска страна урадила све што је било договорено и да ће се лично заложити и разговарати са представницима локалне самоуправе, да се проблеми уклоне у што краћем року, јер, како је истакао његова земља већ дуго са Србијом успешно сарађује. Захвалио је министру Ђорђевићу на залагању и подршци коју пружа у циљу унапређивања односа ове две земље.

 

- "Почели смо са великом акцијом у борби против рада на црно, рано је говорити о њеним ефектима. У овој години нас очекује континуирана борба, у којој ће сви државни органи заједно учествовати и очекујте да, у било које доба дана и ноћи, било којии део Србије буде контролисан" – нагласио је Бојан Јоцић, директор Инспектората рада при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. - "Ефекти које очекујемо је да што више људи из сиве зоне буде преведено у легалне токове, да буде пријављено и тиме да остваре своја права кроз доприносе који се уплаћују. Прошле године затекли смо и превели из црне зоне око 4.800 људи, а претпрошле године 1.800, а процена је да је у целој Србији око 40.000 људи практично пријављено, тј скинуто са евиденције НСЗ."

По мишљењу градоначелника Јенеа Маглаија, од 20 до 30 одсто људи је у сивој зони, а посебан проблем у граду представља Бувљак.

- "Још прошле године захтевао сам од државних органа да се озбиљније позабаве решавањем питања рада на црно и сиве економије јер се велика средства уместо у буџет сливају у приватне џепове. Верујем да ће ове године надлежни урадити доста тога да се сива економија на нивоу града Суботице у великој мери сузбије, али свесни смо да се ради о дугорајном процесу" – додао је Маглаи. - "Нама је највећи приход порез на зараде. У оном моменту када људи нису пријављени и када се не плаћају порези и доприноси, онда и локална самоуправа губи велики новац и због тога нам је од изузетног значаја да у овој години направимо озбиљан искорак у сузбијању тих појава."

По речима Слободана Војиновића, директора РПК Суботица, због рада на црно и нелегалног пословања привредници изложени нелојалној конкуренцији, због чега су и раније захтевали да се овај проблем реши.

- "У привреди нелојална конкуренција разбија српско тржиште и то је недопустиво, доћи ћемо до нивоа да нам не треба ни Међународни монетарни фонд, ни кредитне линије, већ да сиву економију са 30 одсто скинемо на 20 и све смо решили. Државни органи треба да се позабаве ситуацијом када на евиденцији пронађемо фирму која у својим подацима нема ниједног запосленог а направила је промет 100 милиона, онда нам је свима јасно о чему се ради" – јасан је Војиновић.

Поводом 1. марта - Међународног дана инвалидских колица, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић уручила је награде добитницима на Конкурсу за награду Ј=ДНАКИ и Фото-конкурсу Србија без баријера.

 

Награде су уручили и в.д. директора Управе за заједничке послове републичких органа Дејан Матић, помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић и извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије Иванка Јовановић.

 

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да ће Министарство учинити све да покаже да је Србија без баријера, у којој су омогућена једнака права и могућности за све грађане.

 

„Посебну пажњу ћемо усмерити на особе са инвалидитетом, јер оне то заслужују“, рекла је Кисић Тепавчевић и додала да ће Министарство наставити да подржава рад организација особа са инвалидитетом. 

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је у току додела средстава на Програмском конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2021. години, на којем ће бити расподељено 250 милиона динара. 

 

Тиме ће, истакла је Кисић Тепавчевић, Министарство подржати рад 33 савеза са 513 локалних организација у Републици Србији, чиме ће се обезбедити укључивање великог броја особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности. 

 

Кисић Тепавчевић је подсетила и да је данас расписан Јавни позив за доделу средстава за побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у 2021. години, на коме ће бити додељено 175 милиона динара. 

 

Поводом Међународног дана инвалидских колица, на источном улазу у Палату Србија први пут су постављена дезинфекциона врата прилагођена особама са инвалидитетом, са рампом за колица и млазницама које обухватају дезинфекцију инвалидских колица. 

 

Дејан Матић, в.д. директора Управе за заједничке послове, навео је да уградња дезинфекционих врата представља још једну у низу активности које Влада Републике Србије реализује у циљу стварања друштва у коме су сви грађани једнаки.

 

Управа ће, како је Матић нагласио, и у будуће подржати све активности усмерене на унапређење положаја особа са инвалидитетом, будући да је задатак и циљ свих републичких органа да сви грађани имају једнаке могућности.

 

Врата су опремљена млазницама, које обухватају дезинфекцију инвалидских колица, као и звучном и светлосном сигнализацијом, па су приступачна за слепе и глуве особе.

 

Председница Удружења „Будимо безбедни“ Деа Ђурђевић захвалила је председнику Србије Александру Вучићу, министарки Кисић Тепавчевић, као и помоћници министра Барошевић, на несебичној и огромној подршци особама са инвалидитетом и њиховим организацијама.

 

Она је додала да ће заједничким напорима особе са инвалидитетом и држава и даље радити на Србији без баријера. 

 

Кристина Грбовић, која је награђена за фотографију „Родитељство без баријера“, рекла је да су награде велики подстицај за све награђене и да је фотографијом, на којој је са својом петогодишњом ћерком Магдаленом, желела да пошаље поруку да је родитељство са и без инвалидитета подједнако лепо.

 

Она је захвалила министарки Кисић Тепавчевић и помоћници министра Барошевић на подршци која савезима и организацијама омогућава рад и одрживост, као и на посвећености унапређењу положаја особа са инвалидитетом у Србији.

 

„Драга децо, ви и ваше маме и тате, данас добијате једну проширену вашу породицу, а породица је извор и утoчиште свакога од нас. Када било ко од нас,  има неки проблем, увек га је лакше решавати када сте у кругу породице. А овде се неће решавати само проблеми, овде ћете ви учити како да решавате проблеме“, рекао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, поздрављајући прваке и њихове родитеље у специјалној основној школи „Драган Ковачевић“ у Београду.

 

Честитајући ђацима полазак у школу, министар Селаковић јe навео да ће се држава, град и општина максимално трудити да створе најбоље могуће услове, да школски дани буду што безбрижнији и безбедни и успешни. Такође, министар је поздравио и честитао почетак нове школске године и свим запосленима, истичући да они раде један изузетно важан и одговоран посао.

 

Министар је указао да у Србији постоји 48 специјалних школа, од којих је 16 у Београду, и да је кроз школовање и рад упознао људе, који су завршили неку од ових школа, а који су били међу најбољим студентима на факултету и изузетни у послу којим се баве.

 

„Радећи у овом министарству, један од задатака који имам јесте да стварамо боље услове, да свако ко заврши и овакве школе добије посао или започне свој посао“, рекао је Селаковић и додао да се помоћница министра у Сектору за особе са инвалидитетом Биљана Барошевић сваког дана свим срцем бори за то.

 

Министар је поручио родитељима, да ће се све стране - школа, запослени у школи, локална самоуправа и Влада, заједно са родитељима, трудити да ђацима створе услове за један пут у миран, безбедан и успешан живот у коме ће они једнога дана стварати своје породице. 

 

Директорка школе Силвана Павловић рекла је да образовање деце са сметњама тражи озбиљну међусекторску повезаност и да захваљујући тимском раду, основна школа „Драган Ковачевић“ успешно ради и постиже резултате на којима, како је рекла, завиде и друге образовне институције. Она је нагласила да је од оснивања школе 40 одсто ученика завршило факултете, a да су многи од њих одбранили докторате.

 

Председник општине Стари град Радослав Марјановић је рекао да је општина и ове године нашла начин да посебну пажњу посвети дану када прваци крећу у школу и обезбедила ранчеве са свим што ће им бити потребно у првим данима школовања. Он је истакао да је брига о деци и школама један од приоритета градске општине Стари град.

 

Основна школа „Драган Ковачевић” је образовна установа за припремно предшколско и основно образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом.

 

Надлежности Министарства у условима ванредног стања нису се разликовале од оних пре увођења. Имајући у виду важност, социјалне заштите, бриге о смештају деце и младих, одраслих и старијих, одраслих и старијих са интелектуалним и менталним тешкоћама, телесним и сензорним инвалидитетом, деце и младих са сметњама у развоју, породично-правној заштити, бриге о породиљама, исплати новчане социјалне помоћи и другим правима по Закону о социјалној заштити и Закону о финансијској подршци породици са децом, бриге о Ромима, малолетним мигратима, радном праву, запошљавању, пензионерима, борцима и ветеранима, родној равноправности, дискриминацији, безбедности и здрављу на раду али и обележавању важних датума, организовању социјално-економског савета, рада ПИО Фонда и НСЗ, Агенције за мирно решавање радних спорова, Фонда солидарности, одржавања меморијала, имали смо обавезу да организујемо пун капацитет рада и општу мобилност свих запослених у Mинистарству.

Социјална заштита

Проглашењем ванредног стања, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставило је активности са којима је отпочело одмах по регистровању првог оболелог од вируса COVID-19 у Републици Србији. Приоритет су били корисници услуге смештаја, осетљиве друштвене групе и становници нестандардних насеља.

 

У циљу праћења стања и предузимања мера подршке и заштите установа социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима, сматрајући нужним да се у условима у којима постоји претња по здравље и животе људи, Mинистарство је десет дана пре ванредног стања израдило План мера заштите и превенције, донело преко 30 инструкција, налога и препорука и организовало Вајбер групе са свим установама, а све у сврху брже комуникације са руководиоцима установа и организација и бржег реаговања у случају потребе. 

---

 

Корисници и запослени у домовима за смештај

 

Република Србија и АП Војводина су оснивачи 74 установе социјалне заштите са капацитетом од 14.512 корисника: 

 

• -57 установа за одрасле и старије: 9 домских одељења при центрима за социјални рад, 23 геронтолошких центара, 8 домова за смештај одраслих и старих, 3 установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама;
• -17 домова за децу и младе: 10 домова за децу и младе без родитељског старања, 3 завода за васпитање деце и омладине и 4 установе за децу и младе са сметњама у развоју).

 

Број запослених у установама социјалне заштите за смештај корисника чији је оснивач Република Србија и АП Војводина и организацијама социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих је 8.875.

 

Укупан број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих на територији Републике Србије је 229 са капацитетом од 8.617 корисника и око 3.000 запослених.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од почетка марта 2020. године, односно од појаве вируса у Републици Србији, води евиденцију о инфицираним и потенцијално инфицираним корисницима и запосленима у систему социјалне заштите, о чему објављује саопштења за јавност на својој званичној интернет презентацији и доставља информације Министарству здравља, ради обавештавања јавности.

 

Појава вируса је забележена у свега око 14% установа/домова за смештај корисника што је, имајући у виду далеко мањи проценат оболелих од земаља у окружењу и других међународних искустава тј. обим пандемије и последице у појединим земљама, по мишљењу стручне јавности одличан резултат. Наиме, вирус је регистрован у 43 установе/дома за смештај, највећи укупан број оболелих корисника је био 574, или 2,48% од укупног броја корисника, и тај број је забележен 30.04.2020 године. Највећи укупан број оболелих запослених је 149 или 1,25% од укупног броја запослених, тај број је забележен на дан 26.04.2020. године.   

 

Најизраженија појава вируса забележена је у следећим установама/домовима за смештај:

 

• -ГЦ Ниш: заражено 165 корисника и 30 запослених. Укупно заражених закључно са датумом  10.05.2020. године - 23 корисника и 8 запослених; 
• -Дом за смештај одраслих лица Кулина: заражено 110 корисника и 26 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 57 корисника и 9 запослених;
• -Дом за старе Смедерево: заражено 67 корисника и 15 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  - 5 корисника и 1 запослени;
• -ГЦ Крушевац: заражено 49 корисника и 18 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  25 корисника и 2 запослена;
• -Дом за смештај лица ометених у развоју Блаце-Трбуње: заражено 33 корисника и 10 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 1 корисник, нема запослених;
• -Ескулап центар Ниш: заражено 27 корисника и 9 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  нема заражених корисника ни запослених. 
• -Дом за смештај одраслих и старијих Нада, Београд – Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 46 корисника и 5 запослених.

 

Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године вирусом COVID -19 је 246 корисника  и 68 запослених у 25 установа социјалне заштите/домова за смештај, што значи да је око 50% мање заражених корисника и запослених у односу на највеће појаве обољевања. До сада је излечено 416 корисника и 128  запослена.

 

Установе социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања редовно обавештава о здравственом стању свих корисника на смештају и запослених, као и о преминулим корисницима (и о преминулим од основних болести, као и о преминулим корисницима код којих је било потврђено присуство вируса) које затим исту прослеђује Министарству здравља и Институту за јавно здравље. Званичну евиденцију о корисницима који су преминули од последица вируса COVID - 19 води Министарство здравља, о чему свакодневно извештава надлежне органе и ширу јавност.

---

 

Мере заштите у установама за домски смештај

 

Од почетка успостављања ванредног стања, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обилазили су све установе за смештај/домове, а у више наврата оне у којима је забележена појава вируса. На тај начин организовани су састанци са запосленима и руководством како би било сагледано актуелно стање и потребе у тим установа.

 

У складу са Уредбом о организовању рада у установама социјалне заштите за смештај корисника и организација социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима („Службени гласник РС“ Број 54/2020 године) двонедељни сменски рад у изолацији у оквиру установе/дома до 10.05.2020. године организовало је укупно 35 установе/домова за смештај ( више од 10% од укупног броја) и то 23 установе чији је оснивач Република Србија или Аутономна покрајина Војводина – тзв. државни домови и 12 приватних домова за старе).

 

Поред ових установа по препоруци Министарства у превентивну добровољну двонедељну изолацију унутар установе/дома, до 10.05.2020. године, ушла је 81 установа/дом од 303 (21 тзв. државна установа и 60 приватних домова за старе) или 27% пружалаца услуге смештаја у којима није регистовано присуство вируса. 

 

У складу са инструкцијама Министарства, дужност запослених у установама/домовима за смештај је да редовно прате и процес хоспитализације оболелих корисника (место хоспитализације, здравствено стање), о чему поред евиденције, извештавају  Министарство и да обавешавају сроднике корисника који су на хоспитализацији.

 

Министарство је обезбедило да се установе социјалне заштите на територији  Републике Србије додатно ојачају кроз радно ангажовање медицинског и немедицинског кадра у циљу спречавања и ублажавања последица изазвних вирусом у установама социјалне заштите.

 

Министарство је од почетка увођења ванредног стања редовно снабдевало све установе социјалне заштите за смештај корисника неопходним заштитним средствима у циљу заштите корисника и запослених у установи/дому за смештај, као и запослених у Министарству, РФПИО и НСЗ. 

 

• Министарство је до последњег дана ванредног стања обезбедило 834.550 маски, 1.045.000 рукавица, 10.000 мантила, 42.000 капа, 72.000 каљача, 3.000 наочара, 100 бесконтактни топломера, 8.997 литара алкохола и 7.500 литара натријум-хипохлорида. 
• Поред тога, Аутономна покрајина Војводина определила је установама социјалне заштите за смештај на њеној територији 10.000 маски, 960 литара асепсола, 2.980 литара течног сапуна и 1.360 литара натријум-хопохлорида.
• Такође, и Град Београд обезбедио је је средстава установама социјалне заштите за смештај на својој територији и то: 90 комбинезона, 16.400 маски, 13.400 рукавица, 700 мантила, 800 каљача и 100 визира.

 

Поред овога, средства за заштиту донирале су и друштвено одговорне фирме и предузећа која су Министарству испоручила: 5.900 комбинезона, 121.900 маски, 2.200 мантила, 2.200 капа, 4.400 каљача,1.000 литара течности за дезинфекцију руку, 1.430 комада гела за суво прање руку, 1.200 литара течности за дезинфекцију подова и 74 прскалице, као и 250 кревета и 20.000 килограма јабука.

 

Успостављена је сарадња са свим јединицама локалних самоуправа, у циљу спречавања ширења епидемије, на начин да су пружале континуирану подршку пружаоцима услуге домског смештаја у својим локалним заједницама, у виду дезинфекције простора унутар и око објеката/домова за смештај корисника, као и успостављањем сарадње између истих са локалним домовима здравља.

---

 

Сарадња са другим службама и експертским тимовима

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се од појаве вируса у установама/домовима за смештај (Дом за смештај одраслих и старијих „Доживети стоту“ Земун) у више наврата обраћало Министарству здравља, Институту за јавно здравље Републике Србије „Милан Јовановић Батут“ и Кризном штабу града Београда (31.03.2020.године) у циљу успостављања сарадње у вези са заштитом корисника домског смештаја, посебно старијих. У односу на ову иницијативу могло би се рећи да у првих 6 недеља борбе против епидемије у установама/домовима за смештај корисника, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања углавном  се ослањало на сопствене капацитете.

 

Сарадња са епидемиолошким службама је у потпуности успостављена половином априла 2020. године, личним посредовањем председнице Владе Републике Србије, и од тада се праћење епидемиолошког стања у установама/домовима за смештај у већој мери синхронизовало са епидемиолошким службама.

 

Успостављена је сарадња са експертима из Народне Републике Кине који бораве у Републици Србији. Експертска делегација са представником Министарства посетила је неколико установа за смештај корисника и то: ГЦ Београд, ГЦ Вршац, Дом за стара лица у Смедереву, ГЦ Обреновац, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска и Дом Вождовац у оквиру ГЦ Београд. Закључак експерата из Народне Републике Кине је да је Министарство предузело све потребне мере, да се мере спроводе, али да је у контролу и надзор над спровођењем мера, осим Министарства, било потребно укључити и здравствени систем. Са експертима и амабасадорком Народне Републике Кине, организован је посебан састанак са министром надлежаним за социјалну заштиту. Том приликом, представници НР Кине поновили су своје виђење и још једном похвалили мере које Министарство предузело  у заштити корисника од епидемије. 

 

Такође, остварена је сарадња и са експертима из Руске Федерације који бораве у Републици Србији у вези са применом мера заштите од вируса и дезинфекције унутрашњих просторија и спољних површина у установама/домовима где је регистровано присуство вируса. Експерти из РФ су у току свог боравка дезинфиковали више објеката за смештај корисника.

 

Након састанка са директором канцеларије Светске здравствене организације у Србији договорено је да СЗО у сарадњи са нашим експертима и стручњацима из СЗО изврше анализу рада система социјалне заштите у условима пандемије COVID-19 у Републици Србији, а све у сврху унапређења и квалиетније услуге социјалне заштите.

---

 

Инспекцијски надзор у социјалној заштити

 

Инспекција социјалне заштите је била један од кључних фактора, укључених од самог почетка појаве пандемије. Њихова улога није била само контрола већ у највећој мери саветодавна и руководећа.

 

Предузете су радње за покретање кривичних поступака против 5 пружаоца услуга социјалне заштите, издате су две забране рада због утврђених пропуста у спровођењу мера, откривена су 4 нерегистрована субјекта – илегални пружаоци услуга домског смештаја одраслих и старијих (2 у АП Војводина и 2 у централној Србији). 

 

Инспектори социјалне заштите обављали су и задатак ''тајни клијент'' којим је било обухваћено 113 Центра за социјални рад, 116 Служби за дечију заштиту при општинским и градским управама и приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих. У обављању задатка ''тајни клијент'', контактирање наведених служби вршено је анонимним телефонским позивима, а инспектори социјалне заштите су у те сврхе користили службене мобилне телефоне користећи опцију ''скривени број''. Предмет контроле у центрима за социјални рад и службама за дечију заштиту био је: јављање запослених на телефонски позив, давање тражених информација, тачност информација, професионалност и љубазност лица која се јављају на телефонски позив.  

      

Најчешће постављана питања центрима за социјални рад била су у вези остваривања права на једнократну и новчану социјалну помоћ, смештај старог лица у дом, коришћење услуге помоћи у кући, контактирање детета са одвојеним родитељем у условима ванредног стања и забране кретања итд. 

 

У давању одговора и тражених информација, директори и запослени су у комуникацији били професионални, љубазни и коректни. Није успостављен контакт само са једним Центром за социјални рад (ЦСР Дољевац).

 

Најчешћа питања која су постављана запосленима у службама односила су се на остваривање права на дечији и родитељски додатак, права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета итд.

 

У већина ових служби запослени су професионално, љубазно и коректно одговарали на постављена питања. У 16 општинских служби (Босилеград, Куршумлија, Трстеник, Уб, Сврљиг, Штрпце, Жагубица, Лајковац, Косовска Митровица, Варварин, Пожаревац, Житиште, Коцељева, Пландиште, Осечина и Куршумлија), запослени се нису јављали на телефонске позиве, а од општинских централа добијане су информације да службе дечије заштите раде само одређеним данима или да не раде. (У једној општини захтевано је да се позивалац представи и остави личне податаке да би добио тражене информације). Због свих уочених неправилности, након окончања ванредног стања Министарство је упутило затев од општина да утврде одговорност за лица из њихове надлежности.

 

Предмет контроле приватних пружаоца услуге социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих, била је провера да ли поступају по Инструкцији надлежног Министарства број: 500-01-02/2020-09 од 12.03.2020. године, у вези:

 

• -Пријемом нових корисника ;
• -да ли пријем нових корисника врше искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. 
• -Контактирани су сви регистровани приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих, укупно њих 229.

 

Констатовано је да се највећи број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих у потпуности придржавао Инструкције Министарства у вези пријема нових корисника тј. да су пријем вршили искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. Код мањег броја домова уочене су одређене неправилности:

 

• - није успостављен контакт са три дома (нису се јављали на телефонски позив);
• - један дом није желео да пружи информације, јер је позив упућен са ''скривеног броја'' ;
• - четири дома су навела да је за пријем нових корисника пожељно да се поседује потврда да лице није заражено корона вирусом;
• - један дом је за пријем корисника захтевао само извештај лекара да лице није са повишеном температуром и да поседује рендгенски снимак плућа;
• - у једном дому је наведено да ће корисник по пријему обавезно бити стављен у изолацију у трајању од 14 дана када ће се пратити његово стање и по потреби извршити тестирање на корона вирус.

  ---

   

 

Активности изван социјалне заштите

 

Поред пружања помоћи у области бриге о породици и социјалне заштите, по овлашћењу председнице Владе, Министарству су јединице локалне самоуправе доставиле и 3306 захтева за издавање дозвола грађанима за кретање у време полицијског часа, од којих је 2116 било исправних и на које је МУП дао сагласност за кретање. По добијању сагласности МУП-а, општинама је достављан образац потврде за кретање и одговор да их могу издати лицима. У вези издавања дозвола грађанима, примљено је 5422, а послато 5035 мејлова. 

 

Непрекидно су били у функцији саветодавни телефонски сервиси за подршку деци, женама и родитељима, као националне услуге за саветодавну подршку. У највећем броју случаја, разговори су се односили на питања која узнемиравају децу и одрасле појавом пандемије COVID-19. 

 

Са тиме у вези, примљено је 350 позива на Националном СОС телефону за жене са искуством насиља од којих је 124 категорисано као саветодавни разговори са тематиком насиља, реализовано је 635 саветодавних разговора на Националној дечијој линији и примљено 105 позива на Родитељском телефону.  

 

Посебна пажња посвећена је очувању потребне безбедности корисника у вези са ризичним понашањем жртава трговине људима, укључујући и кориснике припаднике ромске заједнице, којима је пружено 1521 различитих услуга.    

 

У вези другостепених поступака, донето је 293 решења по жалбама грађана на решења првостепених органа о правима прописаним Законом о социјалној заштити, Законом о финансијској подршци породици са децом и Породичним законом. 

 

Укупан број извршених инспекцијских надзора у овом периоду је 6, а издато је и 4 лиценце пружаоцима услуга социјалне заштите.

 

Истовремено, завршено је 1829 предмета, одговора грађанима, установама и органима. У питању су одговори на притужбе грађана, надзори над стручним радом и законитошћу рада органа старатељства, међународне правне помоћи, давање мишљења и објашњење прописа, одговори на питања грађана која су упућена преко сајта Владе (аудио и мејл питања), одговори мејловима на питања грађана.   

 

Такође, закључен је Споразум о сарадњи између Црвеног крста Србије и Министарства у 2020. години у вези реализације програма рада 80 народних кухиња, програма „Пакет за новорођену бебу“, помоћи у виду набавке по 50.500 породичних пакета хране и хигијене и опоравка деце у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Бачкој Паланци, Вршцу и у Баошићима, Црна Гора. 

---

 

Нормативно-правна активност у области рада и запошљавања у току ванредног стања приоритетно се односила на:

 

Нормативне послове:

•  -Донета Уредба о организовању рада послодавца за време ванредног стања.  Резултат- промовисање института рада од куће, поједностављена процедура регулисања рада од куће (доношење решења, уместо уговора о раду), омогућен безбедан и здрав рад
• -Донета Уредба о организовању рада установа социјалне заштоите за смештај корисника за време ванредног стања. Резултат: смањен број оболелих у установама
• -Објављено саопштење о детаљним правима запослених за време ванредног стања. Резултат- број представки  везани за остваривање права запослених за време ванредног стања, смањен за 50%
• -Донет Закључак о могућности уређивања накнаде плате у висини 100% плате због заражавања на радном месту.  Резултат: потписане измене 5 Посебих колективних уговора. Конкректно, потенцијално право обезбеђено за запослене у социјалној заштити, здравству, МУП, државној управи и локалној самоуправи (око 250.000 запослених у наведеним органима).
• -Исплата пензија и новчаних накнада по основу права из ПИО, корисницима који су имали забрану кретања за време ванредног стања. Резултат, исплаћена пензија и једнократна помоћ од 4.000 динара за 1.707.963 корисника (исплата једном месечно)  и обезбеђена исплата на кућну адресу корисника. 

 

Влада је усвојила Закључак којим се одобрава да се решења за давање сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде, у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду издају без претходног достављања захтева послодаваца на мишљење репрезентативном синдикату гране или делатности основаном на нивоу Републике; да Министарство решења доставља послодавцима електронским путем, на основу образложеног захтева послодавца и потребне документације достављене електронским путем, са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања;

 

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима да измене свој општи акт, односно Уговор о раду или други појединачни акт, у делу којим се уређује накнада зараде, тако да запосленима који привремено одсуствују са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања њихових послова и радних задатака, односно службених дужности и контакта са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације, обезбеде право на накнаду зараде у висини од 100% основа за накнаду зараде;

 

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима на територији Републике Србије, да запосленима који имају обавезу редовног обављања радних задатака у условима ванредног стања, омогуће коришћење дела годишњег одмора за 2019. годину, закључно са 31. децембром 2020. године;

 

Влада је усвојила Закључак да се корисницима права на новчану социјалну помоћ, права на додатак на помоћ и негу другог лица, права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, права на дечији додатак, права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и права на остале накнаде по основу посебне неге детета, по прописима из области социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом, којима право истиче 15.03.2020. године и касније, продужава даља исплата права, на основу раније донетих решења, најдуже три месеца, односно док траје ванредно стање;

 

Израда првог трогодишњег Акционог плана за период 2021-2023. године за примену Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године – договор у ком смеру треба да се иде, као и да Акциони план обухвати садашње стање, односно да буде прилагођени новонасталој ситуацији услед пандемије изазване вирусом COVID-19, а у циљу ублажавања негативних ефеката које је овај вирус произвео;

 

• -Одлука о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања, 05 Број: 102-2848/2020 од 26.03.2020. године („Службени гласник РС”, број 43/20);
• -У сарадњи са НСЗ урађено упутство за подизање уплаћене новчане накнаде за случај незапослености – за лица која немају картицу;
• -Урађено Упутство НСЗ-у о поступању по Одлуци о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Урађено Упутство у сарадњи са НСЗ о поступку  издавања и продужетка дозвола за рад накoн укидања ванредног стања, односно након престанка важења Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања.

 

Управне послове:

 

Обрађено је 20 предмета у поступку по жалби на првостепена решења донета у поступку процене радне способности и могућности запослења или одржавања запослења и донето 1 решење по пресуди Управног суда у поступку процене радне способности;

 

Издата су 2 решења којима се издаје дозвола за рад агенција за привремено запошљавање;

 

Вештачено је 5863 предмета у првостепеном поступку остваривања права по захтеву по Закону о ПИО, Закона о социјалној заштити и Закона о финансијској подршци породица са децом, као и по међународним уговорима.

 

• -Урађено је 15 решења за плаћено одсуство дуже од 45 радних дана у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду и Закљуком Владе;
• -Регистровано је пет колективних уговора:
• -Посебан колективни уговор о допунама посебног колективног уговора за државне органе;
• -Посебан колективни уговор о допунама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе;
• -Анекс посебног колективног уговора за полицијске службенике
• -Посебан колективни уговор о допуни посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији;
• -Анекс Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе;
• -Издато је 15 потврда из регистара који се воде у складу са Законом о раду;
• -Извршено је 93 контролe и оверe зарада за 33 јавнa предузећа.

 

Мишљења на предлоге и нацрте аката других државних органа:

 

Израђено је 20 мишљења на различите акте достављене Сектору (који се упућују Влади на усвајање – нацрти закона, програми пословања, финансијски планови, програми о распореду и коришћењу средстава субвенција и пословне стратегије јавних предузећа; нацрти стратегија и акционих планова, предлози уговора о додели средстава подстицаја).

 

Одговори на представке грађана:

• -Припремљено и послато 31 мишљење на писане захтеве грађана и правних лица у вези са применом прописа у области рада и радних односа;
• -Одговорено је на око 394 представки - захтева странака и питања постављених путем електронске поште (физичких лица и привредних субјекта);
• -Одговорено је на питања новинара која су стигла са 20 различитих портала;

Министар је лично одговорио преко социјалних мрежа на више од 1000 представки и питања грађана.

---

                                                  

Остало:

 

• -Омогућено је електронско подношење захтева за породиље које први пут подносе захтев за вештачење здравственог стања детета;
• -Породиље електронским путем могу да предају документацију за остваривање  накнаде зараде;
• -Вођење евиденције и регистра пријава о потенцијално зараженим корисницима и запосленима у установама социјалне заштите на дневном нивоу;
• -Активности везане за обезбеђивање потребног броја извршилаца - медицинског и немедицинског кадра у установама социјалне заштите и обезбеђивање потребних средстава за њихово финансирање;
• -Одговорено је на преко 11 000 мејлова на питања грађана, установа социјалне заштите, јединица локалних самоуправа, и других органа и установа;
• -Припремљен је Предлог извештаја о реализацији Националног акционог плана запошљавања за 2019. годину и упућен референтним институцијама ради давања мишљења (дана 16. априла 2020. године). До сада су приспела мишљења Републичког секретаријата за законодавство, Министарства привреде и Министарства за државну управу и локалну самоуправу (позитивна, односно без примедби);
• -Припремљен је прилог за израду Кварталног извештаја о раду МРЗБСП за потребе извештавања надлежног одбора Народне скупштине;
• -Припремљени су прилози (Економски критеријуми и Поглавље 19) по захтеву делегације Европске уније за потребе израде Извештаја о напретку Републике Србије;
• -Припремљен је прилог за потребе одржавања састанка Пододбора (ЕК и РС) за истраживање и иновације, информационо друштво и социјалну политику;
• -Припремљен је прилог за Due Diligence - упитник за потребе припреме емисије дугорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту, по захтеву Министарства финасија;
• -Припремљен је прилог за Извештај о имплементацији Стратегије за Дунавски регион за период јун 2018-децембар 2019. године;
• -Припремљен је прилог за израду Извештаја Регионалног савета за сарадњу у вези кључних резултата фазе 1 ESAP пројекта;
• -Дати су коментари и предлози за корекцију на ревидирани Нацрт препорука Европске комисије за Републику Србију у вези Програма економских реформи (ЕРП) 2020-2022, у складу са новонасталом ситуацијом изазваном COVID-19;
• -Припремљени су коментари на материјале у делу оквира и реализације активне политике запошљавања у Републици Србији, достављене од стране Регионалног савета за сарадњу;
• -Разматрано је и одговорено на око 15 захтева/предлога међународних организација, организација послодаваца, невладиних организација, синдиката основаних на републичком нивоу и компаније које послују на територији Републике Србије, за решавање проблема и предузимање мера у циљу смањења негативних ефеката COVID 19 на привреду Републике Србије;
• -Дати су коментари на предлог мера подршке МОР у борби против COVID-19;
• -Дати су коментари на захтев консултантске куће PLANET за продужење трајања Уговора  пројекта техничке подршке "Техничка помоћ за јачање капацитета у политици запошљавања" до 6.06.2020. године, из ИПА 13 програмског циклуса; 
• -Уз подршку Пројекта „Знањем до посла“, припремљен је ToR за ангажовање екстерне експертске подршке за потребе припреме Стратегије запошљавања за период 2021-2026. године;
• -Дат је предлог/пројекција средстава по годинама из ИПА 2020 програмског циклуса, техничка помоћ и директни грант, за потребе израде ПФЕ образаца;
• -Попуњен је Упитник Светске банке о запошљавању радника у Републици Србији;
• -Попуњен је Упитник TMG Insights који реализује Пројекат „Перцепција и ставови младих према јавном сектору“, у сарадњи са МДУЛС;
• -На захтев ЕУ, а у вези Стратегије за Дунавски регион, Приоритетна група 9 – Људи и вештине, припремљен је одговор у вези мера које је Република Србија предузела након избијања пандемије, ради одржања запослености и очувања економске активности; 
• -Припремљен је предлог одговора на молбу НСЗ за давање мишљења у вези са поступањем током реализације програма и мера активне политике запошљавања, имајући у виду усвојене уредбе Владе Републике Србије;
• -Израђено је Решење о исплати средстава из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за април 2020. године, ради трансфера средстава НСЗ;
• -По захтеву Сектора за економско-финансијске послове и контролинг, дат је предлог за умањење расхода по програмским активностима из надлежности Сектора;
• -Након усвајања ребаланса буџета за 2020. годину, попуњени су обрасци, са образложењем, за програмску активност са умањеним износом средстава (Транзициони фонд);
• -Припремљено је Решење о исплати средстава НСЗ – трансфер из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за мај месец;
• -Израђен је предлог приоритетних активности након укидања ванредног стања;
• -Попуњен је Упитник по захтеву Интерне ревизије о планирању и извршењу средстава „Транзиционог фонда“ за 2018. годину;
• -Израђен је прилог за припрему плана квота;
• -Припремљен је план извршења буџета (квоте јун-децембар 2020. године) за Транзициони фонд и Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом;

Обрађено је 109 поднетих захтева за учешће у финансирању програма или мера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима запошљавања (ЛАПЗ) у 2020. години. Припремљен је Предлог одлуке са табеларним прегледом подржаних захтева и пратећом информацијом. Тренутно је Предлогом одлуке обухваћено 106 поднетих захтева (НСЗ је дана 4. маја доставила допуну документације, односно Одлуку о усвајању ЛАПЗ Општине Ивањица). До краја недеље сачекаћемо евентуално усвајање ЛАПЗ од стране Града Краљево како би исти био садржан у Предлогу одлуке. Доношење Одлуке од стране министра очекује се током наредне недеље;

• -Прилог за годишњи извештај ЕУ о Србији, Поглавље 2 – Слобода кретања радника;
• -Прилог за Нацрт извештаја 2020–пакет за проширење – економски критеријуми;
• -Прилог за RCC – регионални виртуелни састанак о запошљавању;
• -Кориговано је саопштење НСЗ-а о важењу дозволе за рад издате странцу, а у вези са применом Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Дат је предлог изгледа корица Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године;

У вези са проблемом рада и боравка упућених запослених на привремени рад у СР Немачку, на основу Међудржавног споразума о деташману, припремљен је предлог немачким властима који је прослеђен преко Министарства спољних послова Амбасади Републике Србије у Берлину. Предлог Министарства је да се од надлежних органа у СР Немачкој за спровођење овог споразума затражи да уваже новонасталу ситуацију насталу због пандемије COVID-19 и да упућеним запосленима из Републике Србије који су остали на привременом раду у СР Немачкој дуже од 9 месеци, након повратка у Републику Србију пауза износи максимално 3 месеца. 

 

У циљу мирног решавања радних спорова покренуто је 57 предлога и пружена 208 правнa саветa преко „СОС Мобинг“ телефонске линије. 

 

Такође, спроведене су све државне церемоније у складу са државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

 

Поред активности на спречавању ширења пандемије COVID-19, предузимане су мере и активности у области радних односа и безбедности и здравља на раду са примарним циљем да се обезбеди примена одредби Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду, као и Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

---

Инспекторат за рад

Приоритетно деловање Инспектората за рад било је усмерено на надзор над применом спровођења одредбе члана 4. Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

 

Инспектори рада извршили су 1.572  инспекцијска  надзора, од чега 644 надзора по поднетим захтевима запослених или 41% од укупног броја извршених надзора. 

 

Инспектори рада су највише поступали по службеној дужности и по поднетим захтевима запослених и то:

 

• -417 поступања због недостатка заштитне опреме (рукавице, маске и сл.), и  необезбеђивања осталих превентивних мера из области  безбедности и здравља на раду,
• -79 надзора по пријави због рада ''на црно'',
• -126 надзора због отказа уговора о раду,  
• -26 надзорa по поднетим захтевима трудница и породиља,
• -317 надзора по поднетим захтевима запослених због осталих повреда права из области радних односа (неисплата зарада, накнада зарада, необезбеђен превоз запосленима до места рада). 
• -71 инспекцијски надзор поводом повреда на раду и то 1 надзор поводом смртне повреде на раду, 3 надзора поводом колективних повреда на раду, 55 надзора поводом тешких повреда на раду и 12 надзора поводом лаких повреда на раду.  

Током вршења инспекцијског надзора, инспектори рада су: 

затекли 91 лице на раду ''на црно'', а након вршења надзора послодавци су са 44 затечених лица засновали радни однос,

• -поднели укупно 80 захтева за покретање прекршајног поступка,
• -поднели 1 кривичну пријаву због утврђених пропуста у примени мера у области безбедности и здравља на раду,
• -донели 177 решења којима је наложено отклањање утврђених недостатака из области безбедности и здравља на раду и радних односа,
• -донели  укупно 15 решења о забрани рада на месту рада због непримењених мера из области безбедности и здравља на раду и  нерегистрованог рада, 
• -наложили 97 мера на записник ради отклањања утврђених неправилности из области  радних односа,
• -донели 128 аката указивања послодавцу на неопходност обезбеђивања заштитне опреме и дезинфекционих средстава, 
• -донели 165  аката указивања  и упозорења  послодавцу, а због утврђених   повреда  одредби Закона о безбедности и здравља на раду и  Закона о раду,

 

Такође,  обрађено је 7 предмета поводом обраћања од стране Заштитника грађана Републике Србије, као и 5 захтева Републичког повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Обрађено је и 7 предмета у којима су се информацијама у вези са узбуњивањем обраћали запослени и друга лица која су покренула поступак унутрашњег или спољашњег узбуњивања.

Инспектората за рад примио је 194 представки (мејл) који су се, пре свега, односили на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, да раде на удаљености мањој од 2 метра, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске, те им је угрожено здравље, а поједини запослени су тражили савете и одговоре на питања везана за радно-правни статус и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

Поводом ових представки, између осталог, донето је 24 указивања послодавцу, од чега се 18 односи на достављање и употребу заштитних маски и рукавица. Донета су 3 решења о отклањању недостатака и  1 решење о забрани рада на месту рада, а поднета су и 3 захтева за покретање прекршајног поступка против правног лица и одговорног лица у правном лицу.

Такође, путем Контакт центра републичких инспекција Владе Републике Србије, који представља јединствену контакт тачку за подношење представки републичким инспекцијама, достављено је 297 представки запослених и грађана које су се  односиле на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду (у највећем броју уговор о раду на одређено време), неисплату зарада, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, а и раде на удаљености мањој од 1 и 2 метра, да се у радном простору налази више запослених од дозвољеног броја, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске.

Примљено је и 388 аудио пријава које се углавном односе на ситуацију која се везује за ванредно стање због корона вируса, а у којима запослени и грађани указују на то да послодавци не поступају у складу са препорученим мерама заштите запослених, односно да се ради без маски и заштитних рукавица, као и да се не поштује Уредба о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, да запослени добијају отказе и то пре свега у угоститељским објектима и туристичким агенцијама, да су угрожена  права запослених на накнаду зараде у ситуацији када запослени одлуком послодавца због ванредног стања не раде, и друго.

---

 

Обраде и исплате примања

Извршена је обрада и исплата примања за 591.673 корисника права из области социјалне, дечје и борачко-инвалидске заштите у трећој декади марта, као и 587.006 корисника у трећој декади априла. На тај начин реализован је став Владе Републике Србије да се примања корисника који представљају најугроженију категорију становништва исплаћују благовремено.

 

Због специфичности корисника и немогућности да у време полицијског часа подигну своја примања, изменом и прилагођавањем регулативе за исплату у ванредном стању, обезбеђено је да та лица могу располагати својим примањима у сваком тренутку.

 

Такође, када је у питању платни промет, свакодневно је вршена контрола и унос налога за исплату, као и управљање финансијама за 211 индиректних корисника буџета, како би се приоритетне обавезе у доба ванредног стања исплатиле на време. Сагласно успостављеним приоритетима за плаћање и преузимање обавеза од стране Владе Републике Србије, у потпуности je успостављена контрола над плаћањима, како обавеза Министарства, тако и обавеза свих индиректних буџетских корисника овог Министарства.

 

Исплата пензија и новчаних наканда по основу права из ПИО извршена је за 1.707.963 корисника из свих категорија за март и почетак исплате за април 2020. године, једном месечно, у целокупном месечном износу почев од марта 2020. године. Такође, извршена је исплата (тромесечни трансфер) пензија и новчаних накнада корисницима права у иностранству – бивше Републике СФРЈ, као и исплата пензија за скоро све кориснике од укупно 240.118 корисника иностраних пензија који имају пребивалиште у Републици Србији. 

 

Субвенције зарада за особе са инвалидитетом из средстава буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом су благовремено преношене, као и примања свих других запослених.

 

На дан 06.05.2020. године буџет Министарства (након умањења од 2,5 милијарди динара) износио је 124,6 милијарди динара, од чега је реализовао 38,2 милијарде динара (30,69%), што се може сматрати успешним (равномерна динамика износила би 33,33%), имајући у виду привремен прекид преузимања и плаћања одређених обавеза у току трајања ванредног стања.

 

Припремљени су Предлог ПОФ 2021-2023. година, Годишњи извештај о систему ФУК за 2019. годиниу,  Годишњи извештај о обављеним ревизијама и активностима интерне ревизије за 2019. годину, Преглед набавки и преузетих обавеза, Проспект ЕУРОБОНД (за потребе Управе за јавни дуг ажурирани су подаци из проспекта из надлежности МРЗБСП који се односе на тржиште рада и социјалну политику, запошљавање, систем социјалног осигурања, незапосленост и пензије и инвалидност), Предлог умањења одређених апропријација за потребе ребаланса и Преглед примања из области социјалне, дечије и борачко-инвалидске заштите.

 

Иако је ово Министарство предузело све активности на реализацији конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, исплата средстава опредељених савезима удружења особа са инвалидитетом на Програмском конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2020. години није извршена због корекције укупних средстава опредељених у буџету за заштиту положаја особа са инвалидитетом, као и инструкције коју је дало Министарство финансија о трошењу средстава. Министарство је у обавези да донесе нову одлуку о финансирању, узимајући у обзир све новонастале околности, у складу са инструкцијом Министарства финансија.

 

У циљу сагледавања законитости у материјалном и финансијском пословању и наменског коришћења средстава у току ванредног стања, у склопу финансијског управљања и контроле, дати су ванредни задаци службама интерне ревизије и унутрашње контроле инспекције, које ће дати независну оцену функционисања Министарства и установа социјалне заштите у току ванредног стања. 

 

Активности Националне службе за запошљавање

На евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање (НСЗ) непосредно пред проглашење ванредног стања било је пријављено 515.145 лица, док је током трајања ванредног стања дошло до смањења броја пријављених тако да се, на дан 06. маја 2020. године, на евиденцији незапослених налази 512.691 лице. 

Електронским путем на евиденцију незапослених лица НСЗ пријавило се 12.856 лица, захтеве за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености поднело је 7.483 лица и издато је 4.877 уверења из евиденције о незапосленим лицима. 

Посредовање у запошљавању обављало се континуирано за актуелна слободна радна места, као и за послодавце који су у овом периоду пријавили потребе за попуњавањем 2.123 слободних радних места. У периоду ванредног стања, 14.349 лица на евиденцију незапослених је радно ангажовано кроз различите облике рада (заснивање радног односа, покретање самосталне делатности, привремено повремени послови).

Највећи број лица која су остала без посла успео је да поднесе захтев самостално, или уз помоћ послодаваца, књиговодствених агенција или трећих лица. Поднето је 7.483 захтева за остваривање права из осигурања за случај незапослености (новчана накнада). Са тиме у вези, редовно је вршена исплата свих новчаних накнада незапосленим лицима (посебна, редовна и привремена новчана накнада).

---

 

Информисање јавности

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања свакодневно је информисало јавност о свим актуелним темама и важним инфомацијама. Било је у непосредном контакту са грађанима и представницима медија, као и са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности. 

Унапређен је веб сајт апликација путем које грађани могу да  добију све важне информације на једном месту у вези са вирусом COVID-19, која је доступна и за андроид уређаје путем „Google Play“ продавнице.

Покренута је и Viber заједница (https://vb.me/MINRZS), преко којег грађани, који су приступили групи, у овом тренутку њих преко 30.000, редовно добијају све важне информације. Такође, покренут је и Viber заједница канал у циљу благовременог информисања особа са инвалидитетом.

На сајту Министарства објављено је 140 саопштења за јавност, а иста су објављена и на друштвеним мрежама. 

Обрађено је 16.719 питања грађана у аудио формату и 6.505 питања пристиглих на мејл pitanjavlade@minrzs.gov.rs. Углавном је тражена помоћ у решавању проблема социјално угрожених лица и породица, жалба на отказ уговора о раду и појашњење радно-правног статуса и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

О активностима министарства објављено је 4.034 медијска прилога. Било је дупло више реакција на интернету него у истом периоду прошле године, тачније Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је споменуто у 4.711 објава на интернету, док је забележено 11 милиона реакција корисника интернета на објаве у којима се спомиње Министарство. Поређења ради, у истом периоду 2019. године, Министарство је споменуто у 2.654 објаве на интернету, док је број забележених реакција износио 5 милиона. 

Сви ови горе изнети подаци говоре у прилог томе да је током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања радило у пуном капацитету, професионално и ажурно како би истините информације стигле до сваког грађанина.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је отварању првог хоспис дневног центра у Србији.

 

Министар Ђорђевић је том приликом истакао да су дуготрајна нега и палијативна заштита препознате у свим законима наше државе и стратешким документима који се ослањају и поштују актуелне европске и светске трендове.

 

„Наша држава као и много друге европске земље, последњих деценија, суочава са озбиљним демографским проблемима и изазовима. Држава са различитих аспеката приступа овом проблему. С једне стране, подржавамо кориснике и њихове породице обазбеђивањем материјалних давања, а с друге стране развијамо и унапређујемо систем услуга на централном и локалном нивоу“, рекао је Ђорђевић и додао да држава у континуитету издваја значајна средства за подршку пружаоцима услуга на локалном нивоу како наменским трансферима тако и финансирањем пројектних активности за успостављање иновативних услуга.

 

Према речима министра, палијативно збрињавање је међу најбољим примерима интегрисане услуге социјалне и здравствене заштите, а БЕЛхоспис је пионир у успостављању ове услуге код нас на чијем десетогодишњем искуству сви учимо.

 

„Представници Министарства и Републичког завода интензивно пружају подршку БЕЛхоспис тиму како би унапредили стандарде палијативног збрињавања у оквиру услуга социјалне заштите. Радиће се  заједно на даљој координацији успостављања критеријума за коришћење услуге и унапређење стручног поступка како би значајну подршку примили они којима је помоћ неопходна“, нагласио је министар Ђорђевић.

 

Миинистар је истакао да је овај пројекат пример добре праксе за међусекторску сарадњу за успостављање услуге и како шира заједница, невладин сектор и локална управа могу заједно деловати у циљу унапређења квалитета услуга у складу са потребама онколошких пацијената не само у Београду већ и у другим градовима Србије.

 

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као и Министарство здравља, у сарадњи са локалном управом, наставиће да унапређује дуготрајну негу и  палијативно збрињавање како би се у будућности имплементирал и унапредиле интегрисане услуге и социо-здраствене установе“, поручио је Ђорђевић.

 

На отварању, поред министра Ђорђевића, говорили су и шеф сектора за сарадњу при Делегацији ЕУ у Републици Србији Ингве Енгстром, амбасадор Уједињеног Краљевства и председавајући почасног одбора БЕЛхоспис центра Денис Киф, помоћник министра за финансије Републике Србије Марко Јовановић, као и председавајући управног одбора БЕЛхоспис центра Грејем Перолс.

 

Поред постојеће услуге збрињавања онколошких пацијената који су у одмаклој фази болести и чланова породица  у кућним условима, овај пројекат ће обезбедити услове да БЕЛхопсис унапреди квалитет живота за најмање 60 пацијената и 120 чланова породица и да на дневном нивоу пружи бесплатне услуге боравка за 20 онколошких пацијената.

Вулин је за ту, како је рекао, "хајку" покренуту против њега и министарства, оптужио оне који "нису добили оно што су навикли да добијају свих ових деценија, па су од нечег доброг хтели да направе нешто лоше и зло".

На конкурс за унапређење система здравствене заштите, расписан 27. октобра, неке невладине организације реаговале су и пре него што је истекао рок за жалбе.
"Не дам онима који то говоре да себе преносе на мене. Не дозвољавам да људи који су се обогатили у пљачкашким приватизацијама и од државних субвенција да своје грехе пребацује мени на терет", каже Вулин.

Он, како је навео, на расписивање конкурса за доделу средстава из буџета за невладине организације не може да утиче, али може да га не потпише.
"Конкурса неће бити. Он је требало да запосли у наредних четири месеца 150 људи и 4.500 волонтера, обезбеди услугу за инвалиде и старије који је требало да добију помоћ преко зиме, а 20 одсто тих средстава је требало да оде у хуманитарне сврхе", каже Вулин.

Како је оценио, то је сада "упрљано и погажено, јер ти људи нису добили оно што су навикли да добијају свих ових деценија па су од нечег доброг хтели да направе нешто лоше и зло".

Он је поновио да као ресорни министар неће потписати решење о конкурсу како се од њега не би правио случај и ставила мрља на Владу Србије.
"Ове године неће бити конкурса за невладине организације и неће бити потрошен ниједан једини динар за ове намене, иако мислим да је она добра и племенита. Сва средства биће враћена у буџет и идуће године ће се радити другачије", рекао је он.

Вулин каже да је направио грешку јер није раније јавно говорио о томе какве све невладине организације постоје.
"Оне деценијама узимају паре из фондова ЕУ и нашег буџета и на десетине њих за исте пројекте добијају новац и од локалних самоуправа и од Републике", рекао је он.

Вулин не одустаје од захтева да Државна ревизорска институција преиспита конкурс и да га упореди са онима који су се раније спроводили.
"Трудићу се да сазнам где је завршио новац за ове намене из републичког и других фондова. Нисам се плашио да покренем ревизију инвалидских пензија, помињем нека "недодирљива имена", поставим питање здравих и пословно способних људи који примају социјалну помоћ, па се нећу плашити да покренем питање како се узима новац за један пројекат од два различита донатора", навео је Вулин.

Људи који су, како је рекао, критиковали овај конкурс нису сачекали да се он заврши и изда решење, као ни да се заврши законска процедура, већ су напали оног тренутка када су помислили да нису добили средстава, а можда нису у праву.
Зато је, како је додао, покренута хајка на њега и министарство.

Он је нагласио да је пре конкурса требало да буду објављена имена свих организација која користе средства из различитих фондова за исте пројекте.
"Требало је да их именујемо и кажемо ко су и шта раде", закључио је Вулин.

Ове године је из буџета издвојено више од 429 милиона динара за надокнаде онима који се баве обуком особа са инвалидитетом и још 210 милиона динара за набавку репроматеријала у предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом, рекао је Вулин.

Вулин је данас заједно са градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем посетио новосадски ДЕС.

После обиласка радионица предузећа за професионалну рехабилитацију, оспособљавање за рад и запошљавање инвалидних особа оштећеног слуха ДЕС д.о.о. Нови Сад, Вулин је новинарима рекао да држава одваја озбиљан новац да би радиле те заштитне радионице.

У Србији има више од 50 таквих предузећа са укупно 2.227 запослених, од којих је 1.678 особа са инвалидитетом, напоменуо је министар, оценивши да за толико новца који држава одваја, нема довољно запослених особа са инвалидитетом.

Вулин је позвао послодавце да се обавесте о бенефицијама и свему ономе што држава нуди за те намене и нагласио да није битан облик власништва, односно да и државна и приватна предузећа могу равноправно да конкуришу за такве подстицаје.

Послодавци као и сви ДЕС-ови у Србији могу да се пријаве на конкурс ресорног министарства за расподелу преосталих 87 милиона динара намењених за надокнаде трошкова за набавку репроматеријала у тим предузећима, рекао је Вулин.

Он је истакао да би догодине требало да имамо знатно више предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом и додао да је и то један од разлога за доношење новог Закона о предузетништву.

Вулин је нагласио да је новосадски ДЕС, са више од 200 запослених, од којих је око 130 особа са инвалидитетом, једна од најуспешнијих заштитних радионица у Србији.

“Ове године је у том предузећу запослено дванаест радника и сви они су особе са инвалидитетом. Они ће својим радом моћи да хране себе и своје породице”, истакао је министар напомињући да је управо то и смисао заштитних радионица и разлог због којег држава издваја велике износе новца да оне функцинишу.

Вулин је захвалио градоначелнику Вучевићу на томе што локална самоуправа води рачуна о новосадском ДЕС-у и помаже том предузећу.

Вучевић је истакао да је за Нови Сад веома битно да ДЕС “издржи сва искушења из претходних година са којима се сусреће” и изразио наду да ће то предузеће задржати оно према чему је било препознатљиво, а то је “социјално одговорна политика”, односно упошљавање људи са посебним потребама.

То је истовремено и “економски здрава фирма, која је способна да издржи све захтеве тржишта”, нагласио је Вучевић и додао да Град Нови Сад јесте партнер ДЕС-а, и да помаже то предузеће у складу са законом и локалним прописима.

У складу са јавним позивом за доделу средстава за побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошшљавање особа са инвалидитетом, који је Министарство за рад расписало у јулу ове године, новосадском ДЕС-у одобрено је 7,85 милиона динара.

На том конкурсу Министарство је одобрило укупно нешто више 122,6 милиона динара за 40 предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом.

Министарство је 5. октобра расписало још један позив за доделу средстава предузећима како би било распоређено преосталих 87 милиона динара.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић присуствовао је отварању пројекта „Оснаживање социјалног дијалога у Републици Србији“, који је покренула Међународна организације рада са Делегацијом Европске Уније у Србији, који има за циљ јачање социјалног дијалога у Србији.

 

Министар Старовић је рекао да пројекат симболизује заједничку визију и посвећеност унапређењу социјалног дијалога у Републици Србији. „Социјални дијалог није само алат, већ је темељни принцип који води ка стварању праведног, солидарног и стабилног друштва,“ истакао је министар.

 

Старовић је указао да је у времену економских, социјалних, технолошких и еколошких изазова веома важно да се оснажи култура дијалога и да се разговара језиком чињеница и аргумената. „Наша улога, као носилаца јавних политика, јесте да створимо платформе и оквире за тај дијалог, и омогућимо да сваки глас буде саслушан,“ истакао је министар.

 

Министар Старовић је  нагласио да је вредност овог пројекта доказ подршке коју наша држава добија од међународних партнера, али и доказ нашег капацитета да одговоримо на све изазове који су пред нама.

 

„Кроз овај пројекат ћемо радити на модернизацији и усклађивању нашег радног законодавства са међународним стандардима, што је корак од огромног значаја за све грађане Републике Србије. Очекује нас рад на новом закону, оквиру који ће омогућити да социјални дијалог не буде само формалност, већ жива пракса у којој сви учествују. На овај начин ћемо осигурати да наши закони о раду, мирном решавању радних спорова, социјално-економском савету и штрајку одговоре на потребе данашњег тренутка,“ рекао је министар и додао да пројекат подразумева и конкретне активности које ће јачати капацитете свих партнера, од државне управе до локалних самоуправа и социјално-економских савета.

 

Министар је рекао да је социјални дијалог није статичан већ динамичан процес  као и да у прилог томе говори значајан успех свих чланова Социјално-економског савета, када су социјални партнери, први пут од 2017. године,  постигли консензус и донели Одлуку о висини минималне цене рада за 2025. годину, која износити 53.592. динара.

 

„Минимална зарада 2010. години у Србији износила је само 15.700 динара. У наредној години ће минимална зарада по први пут покрити износ минималне потрошачке корпе. Жеља нам је да на основу ове динамике испунимо обећање које смо дали кроз програм Србија 2027, да минимална зарада до краја 2027. године буде 650 евра“, нагласио је министар Старовић.

 

Циљ пројекта је унапређење усаглашености правног оквира Србије за ефикасн социјални дијалог са релевантним међународним стандардима рада и повезаним правним тековинама ЕУ.