Претрага

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код Споменика косовским јунацима у Крушевцу и одао почаст поводом 629. годишњице од боја на Косову.

Министар Ђорђевић изјавио је да Косовска битка, одржана на Видовдан 1389. године, представља симбол борбе за слободу, против окупације и против оних који желе да српском народу отму оно што му припада.

"Видовдан је велики празник за Србију и битан је за нашу историју. Влада Србије, Министарство и Одбор за неговање традиција наставиће да овакве и сличне манифестације обележавају на прави начин и тиме сачувају сећање на све оне који су дали своје животе за слободу Србије”, рекао је Ђорђевић.

Министар је свим грађанима Крушевца честитао Дан града и истакао да је Крушевац у претходних шест година напредовао по свим питањима, али да увек има простора и за даљи развој.

„Влада Србије подржава и помаже свим локалним самоуправама у Србији, а начин на који се Крушевац развијао може да буде пример свима другим градовима“, истакао је Ђорђевић.

Организатор комеморативне свечаности су Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Град Крушевац.

Поводом Видовдана, који Крушевац обележава као свој Дан, у Крушевцу ће бити откривен и споменик Кнегињи Милици, постављен на Тргу Деспота Стефана, недалеко од археолошког парка Лазарев Град.

Програм за запошљавање и социјалне иновације ЕаСИ је инструмент за финансирање на нивоу ЕУ којим непосредно управља Европска комисија, с циљем да подржи запошљавање, социјалну политику и мобилност радне снаге широм ЕУ.

Укупан буџет програма за запошљавање и социјалне иновације је 919 милиона евра.

Србија ове године по први пут може да конкурише пројектима у оквиру програма.

Вулин је, на информативном скупу о фондовима ЕУ уобласти запошљавања и социјалне политике, истакао да нема ниједног разлога да не покажемо своју способност, вредноћу и креативност када новац постоји.

"ЕаСИ програм је предвидео 919 милиона евра до 2020. године, а колико ћемо од тога успети да привучемо зависи само од нас", рекао је Вулин на скупу.

Како је рекао, приоритет у овом програму је запошљавање корисника новчане социјалне помоћи, као и одговарајуће обуке које ће им помоћи да промене свој статус.

"На тај начин можемо да запослимо људе који примају социјалну помоћ и променимо њихов статус, али и да кроз разне обуке запослимо професоре, просветне раднике, који ће им то знање пренети", рекао је Вулин.

Он је истакао да је ресорно министарство на располагању локалним самоуправама, институцијама социјалне заштите, Нациоалној служби за запошљавање и свима који могу да учествују у конкретним пројектима.

"Програм је дизајниран да се бави запосленошћу, социјалном заштитом, а посебно одрживом запосленошћу, дакле, врло једноставно, да налазимо начина да запослимо наше људе европским парама и мислим да то није нешто што бисмо требали да пропустуимо", рекао је Вулин.

Он је рекао да су неке од најуспешнијих земаља у коришћенују програма, имале проценат искоришћености и до 97 одсто, те да нема разлога да Србија буде лошија од њих.

"Нема ниједног разлога да Србија не буде у самом врху. Имамо знање, људе, креативност... Нема разлога да не уђемо и у ову утакмицу, јер ово јесте утакмица, све чланице ЕУ и државе које то желе да постану могу да конкуришу за средства. На нама је да покажемо да у томе јесмо добри, а верујем да у томе можемо да будемо и најбољи", казао је министар.

Вршилац дужности директора Канцеларије за евопске интеграције Ксенија Миленковић објаснила је да је ово прва година у којој ћемо користити средства, која су бесповратна, али је подвукла да пројекти морају бити добри и конкурентни.

"Суштина је да само од нас зависи колико ћемо средстава моћи да повучемо", рекла је она и додала да ће позив бити расписан у наредних неколико месеци.

У том позиву ће бити прецизирано из којих области у оквиру социјалне политике и запошљавања пројекти треба да буду, затим следи израда пројеката и слање Европској комисији, која одлучује који ће од њих бити финансирани.

Пројекте, у зависности од конкретне области, могу предложити институције, локалне самоуправе и невладин сектор, а национални координатор је Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

"За ЕУ политика запошљавања и социјална политика један од приоритета за финансијску перспективу 2014-2020. године", рекла је Миленковић посебно нагласивши да је ЕаСИ посебан програм, поред ИПА програма, који од ове године можемо да користимо.

"Имамо могућност да поред средстава из ИПА, повучемо и додатна средства", закључила је она.

Вулин је то изјавио после обиласка Геронтолошког центра у Крушевцу, где су лекари ПИО Фонда вршили специјалистичке прегледе корисника, поручујући да је политика тог министарства да се приближи онима због којих постоји.

"Лекари специјалисти су овде дошли са намодернијом опремом, без дневница и надокнаде, да помогну корисницима", рекао је Вулин новинарима.

Заменик директора ПИО Фонда Александар Милошевић каже да је за прегледе у геронтолошким центрима набављена нова опрема, која ће подићи квалитет услуга.

“Захваљујући новом портабилном ултразвуку, опреми за спирометрију, портабилном ЕКГ-у повећаће се број прегледа”, рекао је он.

Изражавајући задовољство због тога, министар Вулин је указао да је за то министарство важно да се приближи корисницима и да се услуге пружају, уместо да се траже, а држава је, каже, обезбедила довољно новца.

Он је додао и да је министарство Геронтолошком центру у Крушевцу у претходне три године издвојило више од 37 милиона динара, наводећи да су набављена нова здравствена помагала, санитетско возило…

“За функционисање услуга у заједници, министарство је прошле године први пут одредило новчана средства која се трансферно предају локалним самоуправама из републичког буџета”, рекао је он и прецизирао да је Крушевцу у 2016. години трансферисано преко 14 милиона динара, а да ће ове године бити за 40 одсто више.

Вулин је истакао и да не сме и не може бити разлике између приватних и државних домова када је у питању квалитет услуга, истичући да сви домови морају да добију лиценце и да задовоље исте услове.

“Задовољан сам што се то дешава у скоро свим нашим центрима. Сигуран сам да ћемо ове године успети да завршимо процес лиценцирања, који је започет још 2011. године, а интензивиран је у протекле две године”, рекао је Вуин.

,,Београд је град отвореног срца и своје гостопримство је показао много пута до сада. Поносан сам што сам део Владе која је изабрала да води политику хуманости и која пружа помоћ свакоме ко се нађе у невољи“, поручио је Иванишевић. Он је истакао да мигранти немају намеру да остану у Србији, али док буду овде, наша земља ће настојати да буде добар домаћин и да им излази у сусрет јер, како је навео, грађани Србије знају како је бити у невољи када си приморан да због рата напустиш свој дом. Државни секретар се захвалио Влади Јапана, земљи која је од Србије удаљена хиљадама километара и која већ годинама уназад своју помоћ и подршку пружа увек када је потребно.
Заменица сталне представнице Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Стелиана Недера, рекла је да је волонтерска акција ,,Радимо заједно“ знак толеранције и солидарности, као и потврда партнерства надлежних институција усмереног ка јачању капацитета локалних самоуправа погођених мигрантском кризом.
Волонтерска акција ,,Радимо заједно“ организована је у оквиру пројекта ,,Развој виталности општина кроз превазилажење мигрантске кризе“, који је финансиран средствима Владе Јапана. У сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој и Владом Јапана у Калемегданском парку постављено је неколико нових клупа и офарбане су постојеће, а ЈКП Београдски водовод и канализацијеа добило је ново возило цистерну.

Иванишевић је поручио да је интеграција повратника јако важна и да је пред нашом земљом велики изазов јер се Роми који су сада у неким европским земљама враћају у Србију против своје воље. С друге стране, за интеграцију је, како је рекао, пресудна жеља, а они је немају. Државни секретар је истакао да ће држава пружити сву неопходну подршку у том процесу, те да ниједна нација у нашој земљи није непожељна.
Стална координаторка УНДП-а у Србији Ирена Војачкова Солорано је навела да се у Србију годишње, вољно или невољно, врати око 10.000 Рома из Немачке и 5.000 Рома из осталих земаља ЕУ, што представља велико оптерећење за систем, а највећи терет подносе општине у које се ти повратници враћају.
Председник ЈУРОМ центра, Осман Балић, истакао је да је реадмисија велики проблем с обзиром на то да укључује накнадну интеграцију у друштво. Према његовим речима, спрема се повратак већег броја људи из Немачке, те ће пројекат тежити оснаживању капацитета локалних самоуправа.
Планирано је да циљеви пројекта ,,Пружање подршке у реинтеграцији Рома повратника“ буду реализовани кроз спровођење активности у три изабране локалне самоуправе – у Нишу, Оџацима и Суботици.

Влада доноси Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија) на основу члана 45. став 1. Закона о Влади . Уставни основ за доношење Стратегије садржан је у члановима 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 – 81, 97, 137, 178, 179, 183. и 190. Устава Републике Србије .
У протеклом периоду постигнути су одређени резултати у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња – изменама Закона о ванпарничном поступку омогућен је накнадни упис чињенице рођења лица која нису уписана у матичну књигу рођених и прописан је поступак за остваривање тог права; повећан је обухват ромске деце у основном образовању и установљене су афирмативне мере приликом уписа ученика и студената ромске националности у средње школе и на факултете; побољшан је приступ остваривања појединих права због увођења представника Рома и Ромкиња у процес остваривања јавних политика (педагошки асистенти, здравствене медијаторке, координатори за ромска питања). Упркос томе, главне препреке за социјално-економску интеграцију Рома и Ромкиња нису отклоњене и није створен потпун нормативни основ за спровођење дугорочних мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности, што су били циљеви „Стратегије за унапређивање положаја Рома 2009−2015 “.
Због тога је основни разлог за доношење Стратегије стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Поред тога, разлози због којих се доноси ова стратегија произилазе из потребе да се створе предуслови за остваривање поменутих стратешких циљева, и то да се:
 Успоставе механизми за спровођење, планирање, праћење и унапређење усвојених мера и активности;
 Развију капацитети и одговорност органа државне управе и локалне самоуправе да се ефикасно старају о остваривању и заштити права лица ромске националности;
 Обезбеде средства у буџету Републике Србије, буџетима јединица локалне самоуправе, као и код међународних развојних партнера који делују у Републици Србији за финансирање стратешких мера;
 Делотворно укључе представници ромске заједнице у поступке осмишљавања и спровођења стратешких мера и остваривања гарантованих људских права на рад, становање, образовање, социјалну и здравствену заштиту.
Због поменутих разлога, али и због тога што истиче важност стратешког документа усвојеног 2009. године, Влада Републике Србије је преко Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома покренула активности за доношење Стратегије. У вези са том одлуком су и активности Канцеларије за људска и мањинска права, која је 2014. године припремила „Полазну студију за израду Стратегије за социјално укључивање Рома усаглашену са Стратегијом Европа 2020.” Овим документом је указано на то да су економски, политички и друштвени услови под којима је 2009. године донета „Стратегија за унапређење положаја Рома” битно измењени и да њом нису остварени усвојени стратешки циљеви, те да је због тога потребно припремити нови стратешки документ.
Полазну студију је, након јавне расправе у којој су учествовали бројни представници ромске заједнице, Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва које заговарају права Рома и Ромкиња, усвојио Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома. Тиме је постигнуто начелно опредељење да се будућим стратешким документом мере усмере ка развијању пуног капацитета јавне управе да се стара о остваривању друштвене равноправности Рома и Ромкиња и елиминисању узрока структурног сиромаштва кроз четири међусобно повезане јавне политике – образовање, становање, запошљавање и здравље. Дух и мере таквог приступа заснивају се на стандардима људских права, поштовању достојанства личности и заштити права грађана и грађанки у непосредном окружењу, слободи од ускраћености, родној равноправности и заштити и унапређењу етнокултурног идентитета Рома и Ромкиња. Међутим, како велики број Рома и Ромкиња живи у изузетно неповољним социјално- економским условима и потребне су им различите врсте подршке, нарочито у локалним самоуправама, као стратешка област је уврштена и социјална заштита.
Стратегија је заснована на постојећим стратешким, правним и институционалним ресурсима – стратегијама и прописима којима су уређена поједина питања унапређења положаја Рома и Ромкиња, али и на опредељењу државе да развија програме унапређења положаја Рома и Ромкиња исказаним Оперативним закључцима са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” (за период 2015−2017. године) и Нацрту акционог плана за поглавље 23 . Институционални ресурси за припрему и спровођење Стратегије су Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, Канцеларија за људска и мањинска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, ресорна министарства која су задужена да воде јавне политике од интереса за остваривање стратешких мера и потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре која у име Владе координира рад државних органа, као и органа јединица локалних самоуправа и јавних предузећа у вези са унапређењем положаја Рома и Ромкиња.

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period

The Government adopts The Strategy for Social Inclusion of Roma for the 2016-2025 Period (hereinafter: the Strategy) pursuant to Article 45, Paragraph 1 of the Government of Serbia Act . The constitutional basis for the adoption of the Strategy is contained in articles 18, 19, 21, 23, 48, 49, 60, 64, 66, 68, 69, 71, 75 - 81, 97, 137, 178, 179, 183 and 190 of the Constitution of the Republic of Serbia .
Results have been achieved in the previous period in the field of sustainable improvement of the status of Roma men and women: e.g. the adopted amendments to the Non-Contentious Procedures Act have provided for the subsequent registration of the fact of birth for persons who had not already been registered in the Register of Births and defined the procedure for exercising that right. Furthermore, the overall number of Roma children in primary education has been increased; affirmative action measures have been introduced in the admission of ethnic Roma students in secondary schools and colleges and universities; access to exercising a number of rights has been improved as a result of the introduction of Roma representatives in the implementation process of public policies (Teaching Assistants, Health Mediators, Coordinators for Roma issues). Still, the main barriers standing in the way of socio-economic integration of Roma have not yet been uprooted, and the adoption of a full legislative basis for the implementation of long-term measures to reduce poverty and achieve true equality of Roma citizens, the objectives of the "Strategy for the Improvement of Roma Status 2009-2015 ", has not been completed.
This is why the main reason to adopt this Strategy is to create conditions for the social inclusion of Roma men and women - to reduce their poverty and combat discrimination against persons of Roma ethnicity, i.e. to create conditions for Roma citizens to have full access to and exercise their human rights. Other reasons why the present Strategy is adopted come from the need to create preconditions to achieve the above mentioned strategic objectives, including:
 to introduce mechanisms for the implementation, planning, monitoring and improvement of the adopted measures and activities;
 to enhance the capacity and accountability of both the state administration and local self-governments to effectively oversee the implementation and protection of the Roma citizens’ rights;
 to secure funds in the Budget of the Republic of Serbia, in the budgets of the units of local self-government, and from international development partners active in Serbia, to finance the said strategic measures;
 to effectively involve representatives of the Roma community in the process of developing and implementing strategic measures and exercise of guaranteed human rights to employment, housing, education, social and health protection.
For all the above reasons, and also to highlight the importance of the strategic document adopted in 2009, the Government of the Republic of Serbia has encouraged its Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion to adopt this Strategy. In line with this decision, activities of the Office for Human and Minority Rights of the Republic of Serbia have been initiated, and the Office prepared a "Baseline Study for the Development of a Strategy for Social Inclusion of Roma Harmonized with the Europe 2020 Strategy" in 2014. This latter document pointed to the fact that the economic, political and social conditions have changed substantially since 2009 when the "Strategy for the Improvement of the Status of Roma" had been adopted, and to the fact that the said strategy did not achieve all the adopted strategic goals, and that it was therefore necessary to develop a new strategic document.
Following a public debate that included numerous representatives of the Roma community, the National Council of the Roma Ethnic Minority, and civil society organizations advocating the Roma rights, the "Baseline Study" was adopted by the Government’s Council for the Improvement of Roma Status and Implementation of the Decade of Roma Inclusion. This way, a general consensus was achieved to direct the measures defined in the future strategic document towards the development of the public administration’s full capacity to ensure the achievement of social equality for Roma and to eliminate the structural causes of their poverty through four interrelated public policies - education, housing, employment and health. The spirit of this approach and its corresponding measures are based on the human rights standards, respect for human dignity, and protection of the rights of citizens in our immediate environment, freedom from deprivation, gender equality, and protection and promotion of ethnic and cultural identity of Roma. In addition, since a large number of Roma men and women live in extremely unfavourable social-economic conditions and need various kinds of support, especially from their local governments, social security has been added as one of the strategic areas.
The Strategy is based on the existing strategic, legal and institutional resources - strategies and legal acts regulating issues of concern for the improvement of the Roma status, and also on the state’s preparedness to develop programs aimed at the improvement of the position of Roma, as expressed in the Operative Conclusions from the "Social Inclusion of Roma in the Republic of Serbia (2015-2017)” Seminar, and in the Draft Action Plan for Chapter 23 . Institutional resources for the preparation and implementation of the Strategy are the following: the Serbian Government’s Council for the Improvement of Roma Status and for Implementation of the Decade of Roma Inclusion, the Office for Human and Minority Rights, Social Inclusion and Poverty Reduction, the line ministries in charge of public policies of interest for the implementation of the defined strategic measures, and the Deputy Prime Minister of the Republic of Serbia and Minister of Construction, Transport and Infrastructure, who coordinates the work of state bodies, local self-government bodies and public enterprises concerned with the improvement of the status of Roma .
In response to certain oversights and shortcomings occurred in the implementation of the previous strategic document, and in line with the Operative Conclusions and Action Plan for Chapter 23, this Strategy foresees for the Roma Social Inclusion Coordination Body to coordinate the activities concerning Roma inclusion, as defined in the Action Plan for the Implementation of the Strategy, assisted by the Office for Human and Minority Rights and the Team for Social Inclusion and Poverty Reduction, and to ensure introduction of sustainable normative and institutional conditions for the implementation of the adopted strategic measures and Strategy management.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је најстаријим грађанима, на отварању 5. "Сајма за треће доба", да су својим залагањем, стрпљењем и поверењем у политику Владе Србије, у току спровођења реформи, заслужили сигуран и достојанствен живот и да их Влада никада неће изневерити.

Министар Ђорђевић истакао је да Србија данас има много разлога да буде поносна и да се однос према свим грађанима, а наручито према пензинерима и особама са инвалидитетом променио још 2014. године, када је председник Србије Александар Вучић био на челу Владе.

„Циљ који је Влада Републике Србије поставила 2014. године и храбре одлуке Александра Вучића које је спровео, на пољу економије, данас доносе позитивне резултате. Садашња Влада сигурно наставља истим путем и захвална је пензинерима што су, својим трудом, Србију учинили бољом и поштованијом у свету“, рекао је Ђорђевић и нагласио да заједничким залагањем и превазилажањем препрека, истрајношћу и вредним радом наши грађани сваким даном живе све боље.

Министар Ђорђевић најавио је да су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и управа Сајма одлучили да ће, следеће године, у време одржавања Сајма књига бити одржан и Сајам за треће доба под називом - Сајам породице, који ће постати традиција у Србији.

„Битно је да младима у нашој земљи приближимо живот, рад и потребе најстаријих грађана и тиме остваримо међугенерацијску сарадњу. Друштвена одговорност према најстаријима у Србији мора да буде на високом нивоу“, рекао је Ђорђевић и нагласио да ће приоритет Владе Србије и Министарства  и у будућности бити брига о старима.

Министар је рекао да је повећање пензија и плата запослених у јавном сектору могуће не крајем, већ током ове године, јер су приходи у буџету за јануар већи од очекиваних.

"Јављају се позитивни ефекти када је у питању наплата пореза и доприноса и пуњење буџета ПИО фонда, и ове године планирали смо да донирамо средства у мањем износу ПИО фонду. То су показали резултати већ на почетку ове године и имамо боље резултате него што смо планирали. Ако се тако настави, пензионери и запослени могу да очекују, не на крају године већ и током године, увећање пензија и плата", закључио је Ђорђевић.

Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић пренео је захвалност председника Срибије Александра Вучића најстаријим грађанима за све што су учинили за своју земљу и рекао:

„Обезбедили смо да пензије буду редовне, да расту у складу са реалним економским могућностима, растом запослености и бруто домаћег производа, а не као у прошлости да буду административна повећања коју поједе инфлација“, рекао је Љајић.

„Живимо у земљи која поштује сваког појединца и која је поштована у свету. Захвални смо председнику Србије Александру Вучићу, на свему што је учинио да би наша деца могла да остану, живе и раде у својој земљи“, рекла је пензионерка Нада Михајловић.

Поводом Светског дана церебралне парализе, који је ове године обележен под слоганом „Славимо изузетне појединце из ЦП покрета”, у просторијама Друштва за церебралну и дечију парализу Врачар одржан је сусрет пензионера и стручне службе Савеза за церебралну и дечију парализу Београда.

Догађају је, у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, присуствовала Ања Шаргин, која је том приликом поручила да је организовање оваквих догађаја  од изузетне важности за размену искустава, подршку и јачање свести о изазовима са којима се суочавају особе са церебралном парализом.

Упознавање са потребама особа са инвалидитетом предуслов је за унапређење њиховог положаја у друштву, а окупљање различитих генерација ствара простор за међусобну подршку, јачање социјалних веза и укључивање особа са инвалидитетом у друштвени живот. Овакве активности омогућавају учесницима да размене своја искуства и савете, што може бити од велике помоћи онима који се суочавају са сличним изазовима.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом наставиће да подржавају реализацију активности усмерених на унапређење положаја особа са инвалидитетом. Наставићемо да континуирано сарађујемо са удружењима особа са инвалидитетом, локалним самоуправама и другим државним органима, како бисмо заједно радили на побољшању њихових услова живота и интегрисали их у друштво. Сарадњом и партнерством можемо постићи значајне резултате и створити инклузивнију заједницу.