Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетила је са представницима Фондације „Хумано срце“ општину Блаце, где је са председником те општине Иваном Бургићем и његовим сарадницима разговарала о унапређењу положаја особа са инвалидитетом.
На састанку је разговарано и о сарадњи на реализацији пројекта те фондације „Пожели жељу“, који за циљ има унапређење квалитета живота деце и младих.
Барошевић је истакла да је општина Блаце пример како унапредити услове живота особа са инвалидитетом и побољшати приступачност институција, што доказује и постављена рампа за особе са инвалидитетом на улазу у ту општину.
Помоћница Барошевић је нагласила да само заједничким снагама државе и локалних самоуправа особама са инвалидитетом може бити обезбеђен још квалитетнији и садржајнији живот.
„Заједно стварамо Србију без баријера, Србију једнаких могућности за све наше грађане“, поручила је Барошевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, говориће у петак, 24. априла 2015. године, у 09:00 сати, у Дому Војске Србије, у Београду, Браће Југовића, бр. 19, на церемонији обележавања Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
На традиционалној церемонији, коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.
Министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски уручила је борцима, војним и цивилним инвалидима рата и члановима њихових породица највише национално признање - Борачку споменицу, у Музеју Хајдук Вељка у Неготину.
Она је истакла да Борачка споменица представља симбол захвалности за све оне који су нам враћали слободу и који су нам градили државу.
"Сви сте ви, када је било тешко, стали на браник отаџбине. Неки од вас изгубили су своје најмилије, а неки су угрозили свој живот и своје здравље. Зато смо дошли да помогнемо, да разговарамо и да заједно решавамо проблеме", навела је министар.
Она је истакла да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овој години, до сада, у граду Неготину исплатило преко 28 милиона динара за област борачко-инвалидске заштите.
Нагласила је да је јако важно да локална самоуправа додатну пажњу посвети борачкој популацији и одржавању ратних војних меморијала у својој општини односно граду.
"Хвала вам што сте дошли да још једном саберемо нашу снагу и покажемо да ћемо увек бити ту за нашу Србију, а и Србија ће увек бити уз вас", поручила је Ђурђевић Стаменковски истакавши да њихово херојство и јунаштво никада не сме да се заборави.
Борачка споменица додељује се на основу Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. У Борском управном округу укупно ће бити додељено око 600 споменица, а данас је уручено више од 120.
Министар Ђурђевић Стаменковски одржала је састанак и са председником општине Неготин Владимиром Величковића, а обишла је и Центар за социјални рад.
Одбор за јавне службе Владе Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, а на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, утврдио је Програм јавне расправе о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године ( у даљем тексту: Нацрт стратегије), у складу са чланом 41. став 3. Пословника Владе (,,Службени гласник РС’’, бр. 61/06 – пречишћен текст,69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, и 76/14).
Јавна расправа је спроведена у периоду од 26. новембра 2015. године до 17. децембра 2015. године, а текст Нацрта стратегије је био постављен на инетрнет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромашта и на порталу е-Управа.
Нацрт стратегије припемили су експертска и међуресорна радна група, које су образоване од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.Радне групе су, до дана подношења овог извештаја, одржале укупно четири састанка: - 15-17.јула 2015. године - 03-05. септембра 2015. године - 01.септембра 2015. године - 23.септембра 2015. године
За учествовање у јавној расправи позвани су представници ресорних органа јавне управе, представници организација цивилног друштва и други заинтересовани субјекти.
Примедбе, предлози и сугестије достављани су Канцеларији за људска и мањинска права, путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs и поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године.
Због великог интересовања почетку јавне расправе претходила су два округла стола у оквиру консултативног процеса, који су одржани у Нишу 24. новембра 2015. године и у Бујановцу 25.новембра 2015. године. У оквиру консултативног процеса на округлим столовима учествовала су 45 учесника.
У току трајања јавне расправе одржана су шест округла стола у више градова у Србији и то: - у Београду 30.новембра 2015. године - у Новом Саду 01.децембра 2015. године - у Нишу 03.децембра 2015. године - у Крагујевцу 05.12.2015. године - у Суботици 09.12.2015. године - у Београду 14.12.2015. године
На јавним расправама укупно је присуствовало 203 представника заинтересоване јавности и то: (представници државних органа, представници локалне самоуправе, представници невладиних организација, представници међународних организација и медији).
Партнерске невладине организације које су учествовале у организовању јавне расправе биле се: Стална конференција ромских удружења грађана Лига Рома, Ромска женска мрежа, неформална мрежа младих Рома и Ромкиња. Такође, један од партнера у организовању јавних расправа био је Национални савет ромске националне мањине.
Коментари на Нацрт стратегије пристизали су до 21. децембра 2015. године. Добијено је укупно 21 (двадесет један) документ са коментарима и сугестијама. Већина докумената има више од једног коментара, а један број њих је врло обиман и обухватан. Коментари и сугестије су начелне природе и реферирају на обимност и структуру Нацрта стратегије, али у великом броју има и оних који се односе на врло конкретна питања у погледу дефинисања циљева и мера. Предлози за измене у Нацрту стратегије односе се на потребу за редефинисањем мера и додавањем нових мера. Учесници у консултативном процесу су се освртали и на недостакат индикатора у Нацрту стратегије, као и на потребу да се одмах изради Акциони план којим ће се планиране мере конкретизовати и учинити оперативним. Пристигли коментари ће бити разматрани и у процесу израде Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин и заменица градоначелника Крушевца, Јасмина Палуровић, посетиће у понедељак, 28. марта, у 12:00 сати, Геронтолошки центар „Крушевац“ (Косовска улица 116) у оквиру кога функционише услуга „помоћ у кући“– помоћ и подршка старијима за самосталан живот, као услуга ванинституционалне заштите.
Крушевац је једна од 122 локалне самоуправе у Србији са којим је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потписало уговоре о наменским трансферима. Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни конкурс за подношење предлога програма на Програмски конкурс за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2022. години.
Средства за овај конкурс обезбеђена су у Буџету Републике Србијe у износу од 250 милиона динара.
Рок за подношење пријава је 24. јануар 2022. године.
Предмет овог конкурса је укључивање особа са инвалидитетом у различите инклузивне програме и активности које реализују савези непосредно или кроз рад локалних удружења у свом систему, са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом.
Нова сесија Јавне расправе о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета одржана је у Дому омладине у Новом Пазару пред рекордним бројем учесника у поређењу са другим местима у Републици Србији укључених у ову јавну расправу.
Јавну расправу отворили су др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Небојша Равић, заменик градоначелника Новог Пазара, и Аднан Диздаревић, директор Центра за социјални рад Нови Пазар.
Овом догађају присуствовали су представници органа локалне самоуправе, запослени у школским управама и основним и средњим школама, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи. Сви учесници у расправи подржали су доношење закона, којим ће се уредити права детета и формирање института Заштитника права детета као механизма примене овог закона.
У уводном обраћању, др Стана Божовић је истакла да су подршка и ангажовање на пољу заштите деце од свих видова претњи са којима се у свом одрастању, васпитању и образовању суочавају, обезбеђивање њихових права и ојачавање положаја у друштву – приоритетни задаци Владе Републике Србије и ресорног министарства, односно, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је, извршавајући своју обавезу да сопственим активностима доприноси унапређењу и промоцији права детета, као и општој визији, коју промовише Влада Републике Србије о држави у којој се поштују људска, грађанска и политичка права – сачинило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета.
У радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, представио је сам Нацрт. Том приликом, навео је и коментарисао делове Нацрта, који се, поред основних одредби и набрајања основних права детета, односе на: грађанска и политичка права, право детета на заштиту од насиља, дете у породичној средини и алтернативној нези, здравље и здравствену заштиту, социјалну сигурност и заштиту, право на образовање, слободно време и културне активности, права посебних група деце и мере заштите, институт Заштитника права детета, поступање пред Заштитником прва детета.
У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози, које ће Експертска радна група Министарства све размотрити и радити на њиховој интеграцији у финалну верзију Нацрта. На крају је истакнуто да С обзиром да се ове године свуда у свету обележава 30. годишњица доношења Конвенције о правима детета чији је потписник и Србија, да би најбољи начин за истицање важности права детета у нашем друштвеном животу било доношење једног оваквог закона.
Сви, који нису стигли да учествују у јавној расправи, своје прилоге и сугестије упуте писаним преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Ненад Иванишевић, учествовао је данас на конференцији ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“, одржаној у Палати Србија.
Иванишевић је истакао да ресорно министарство настоји да мерама које спроводи побољша положај ромске популације у Србији. Он је навео да НСЗ спроводи активне мере запошљавања ромске националне мањине, уз новчане подстицаје послодавцима, као и да постоје пројекти које подржава Влада Немачке, попут пројекта ,,Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграција повратника“, вредног више од 2,3 милиона евра, и КfW програма за помоћ локалним самоуправама у којима живи велики број повратника. ,,Оно што желимо да истакнемо јесте неопходност повећања нивоа образовања, посебно Ромкиња, и запошљавања Ромкиња. Те две ствари су кључне за излазак из зачараног круга сиромаштва. Без доброг образовања нисте у могућности добро да се запослите“, нагласио је државни секретар. Иванишевић је рекао и да се до краја месеца очекује усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
Шеф првог сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Николас Бизел, похвалио је Владу Србије на посвећености и побољшању живота Рома и Ромкиња и истакао да је за инклузију ромске националне мањине важна снажна политичка воља и активација грађанског друштва, посебно на локалном нивоу.
Конференцију ,,Ромкиње у Србији − достигнућа, изазови и перспективе“ је организовао Национални савет ромске националне мањине поводом Светског дана Рома.
ДИМИТРОВГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је данас да држава Србија, за разлику од већине других земаља које су на мигрантској рути, региструје сваког мигранта која прође кроз нашу земљу и наше прихватне центре.
"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.
Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.
Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.
Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.
"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.
Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.
Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.
Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.
"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.
Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.
Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.
Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.
Повећао се број миграната у Прешеву
Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.
"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.
Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.
Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.
"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.
До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.
Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.
И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.
Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.
Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.
Циљ прве редовне седнице Социјално-економског савета која је данас одржана након укидања ванредног стања био је да социјални партнери добију извештај о предузетим мерама током ванредног стања као и да им се представе мере које ће се предузимати у будуће.
Резултате свог рада изнели су Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство здравља, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Привредна комора Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат рада, Национална служба за запошљавање, Управа за безбедност и здравља на раду, Агенција за мирно решавање радних спорова. Представници Министарства просвете су такође били позвани, али су због неодложних обавеза били спречени да присуствују.
Током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је редовно на свом сајту обавештавало грађане о свим мерама које су предузете.
Са жељом да се грађани што брже и веродостојније информишу о правима радника која не смеју бити прекршена ни током ванредног стања, покренут је портал „е-Портал“. Путем овог портала грађани су обавештавани о правима радника.
„ Идеја о формирању портала „е-Портал“ је наишла на веома позитивне коментаре, с обзиром да путем ове апликације грађани могу на врло једноставан начин видети која су права радника, као и да уколико је неко од права угрожено, грађани одмах могу проблем да пријаве Инспекцији рада. Овај начин информисања је похваљен од стране репрезентативних синдиката, уније послодаваца и привредне коморе “, објаснио је Ђорђевић.
Доказ да је портал „е-Портал“ веома користан је податак који показује да је на данашњи дан овај портал посетило 11.286 радника.
Друга ствар коју је Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања урадило је формирање такозване Вибер заједница, која служи да путем ње грађани за веома кратко време добију корисне информације у вези са ванредним стањем.
„ Путем Вибер заједнице смо информисали грађане о свакој мери које је предузело ово министарство на основу одлуке Владе. Вибер заједница има 32.194 члана, што говори да су информације које су стизале благовремено биле од великог значаја грађанима“ објаснио је Ђорђевић.
Како би показали да је свака мера коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело веома корисна и уједно изводљива, само министарство је спровело сваку меру у свом раду и било пример добре праксе, као на пример рад од куће и коришћење боловања.
Једна од мера било је и увођење тајног клијента, како би се проверио начин рада током ванредног стања.
„ Тајни клијенти су имали обавезу да зову центре за социјални рад, да провере да ли се јављају и јесу ли љубазни. Овим смо желели да видимо какав квалитет услуге се пружа током ванредног стања“, закључио је Ђорђевић.
Како би грађани били упућени у целокупан рад установа социјалне заштите подаци су објављени на сајту Министарста за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
„ Било је и оних који нису испунили наша очекивања, а о томе су такође грађани обавештени путем сајта министарства “- закључио је Ђорђевић.
