Претрага

Иванишевић је истакао да Балканска рута није затворена, и да је за Србију, како је навео, ситуација са мигрантима иста као и пре званичног затварања руте. Он је рекао да је нашој земљи важна донаторска помоћ како би и даље брига о мигрантима била на највишем нивоу. Државни секретар је и овом приликом истакао значај сарадње невладиног и владиног сектора у давању правовременог одговoра на мигрантску кризу.
Шефица канцеларије ИОМ мисије у Србији, Лидија Марковић, навела је да план реаговања за ову годину има за циљ да помогне Влади у даљој изради и операционализацији свеобухватног оквира сарадње око конкретних акција у области заштите избеглица и управљања миграцијама.
Шефица Службе за координацију на терену УНХЦР-а, Франческа Бонели, поручила је да Србија неће остати сама, те да мигрантима није потребна само хуманитарна помоћ, већ и нада за будућност.
План реаговања подељен је на четири стратешке области, а поред хуманитарне помоћи и заштите миграната, посебна област односи се и на подршку локалним самоуправама.

Директор Инспектората за рад, Бојан Јоцић, рекао је да се од јуна прошле године кренуло са много активнијим начином рада, да су уведени принципи ротације, као и прекршајни налози, тако да инспектори могу на лицу места да пишу мандатне казне.
− Желимо да делујемо превентивно и да што мање користимо репресивне мере, и због тога смо кренули да правимо партнерство са локалним самоуправама. Ово је дванаести округ који смо обишли, а циљ је да се изборимо за права радника по основу радног односа и безбедности на раду, али и да заштитимо послодавце који послују у складу са законом – истакао је Јоцић.
Директор Инспектората за рад није желео да даје процене колико у Србији има радника „на црно“, али је рекао да Инспекција рада затекне у просеку месечно од 850 до хиљаду непријављених радника. Ипак, нагласио је Јоцић, постоји позитиван тренд јер контрола базе Централног регистра обавезног социјалног осигурања показује да послодавци код којих су откривени непријављени радници након тога пријаве више радника него што је радило „на црно“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представило се на Сајму студентске праксе у јавној управи.  У име министарства студентима су се представиле  в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил и помоћник министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић.

Дуња Цицмил, в.д директора Управе за безбедност и здравље на раду упознала је студенте са надлежностима и делокругом рада Управе , као и са пословима са којима ће се сусрести на стручној пракси. 

Цицмил је приликом излагања истакла најважније сегменте рада Управе  наводећи  да је Министарство поред законодавних активности, усмерено на промену свести целокупне јавности о важности области безбедности и здравља на раду уз напомену зашто  је Управа за безбедност и здравље на раду најбоље место за обављање стручне праксе.

„Знања која су стечена на студијама додатно се могу побољшати и заокружити на непосредном извору успостављања система. Посебно бих истакла  да ће се у будућем периоду тежити ка подизању нивоа компетенција стручњака за безбедност и здравље на раду, што ће младим стручњацима са стеченим високим образовањем из области техничко-технолошких наука створити нове могућности за запошљавање,“ рекла је Цицмил.  

В.д директора Управе је истакла да ће обављањем стручне праксе у области безбедности и здравља,  студенти бити  у прилици да прошире видике, ступе у контакт са људима који препознају проблеме у пракси и пријављују их.

„Позивамо вас да обавите стручну праксу у Управи за безбедност и здравља на раду и стекнете нови поглед на рад државне управе који је динамичан, разноврстан и инспиративан. Деловање сваког појединца на подизању свести о значају безбедности и здравља на раду утицаће на смањење повреда на раду и професионалних болести. Будите и ви део тог процеса“ закључила је Цицмил. 

В.д помоћника министра за развојне послове и послове планирања Јелена Лалатовић  позвала је студенте да дођу и упознају се са радом  Сектора за Пензијско и инвалидско осигурање. 

Министарство има 9 сектора, али је препознало  потребу да стручну праксу пружи у Сектору за пензијско и и инвалидско осигурање  и Управи за безбедност и здравље на раду, рекла је Лалатовић и истакла да ће се кроз ова два сектора студенти  упознати са радом свих других области које су у надлежности министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Лалатовић је студенте информисала о делатностима које су у надлежности  Сектора ПИО и  истакла да ће приликом праксе, која ће трајати четири недеље, студенти имати увид у припрему материјала за израду нацрта закона у области пензијског и инвалидског осигурања и добровољног пензијског осигурања, као и припрему стручних мишљења у вези са применом прописа у овој области.

„Студенти ће у Сектору ПИО бити у прилици да имају увид у израду 

 стручних мишљења у вези са применом међународних уговора о социјалној сигурности и закона, о томе како се врши регистрација пензијских планова и вођење евиденције о томе“, рекла је Лалатовић.

Она је студентима Универзитета Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца поручила да уколико желе да усаврше знање које стичу на академским студијама, ако желе нова искуства, како радна тако и животна, дођу и буду део тима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите попут дневних боравака, клубова, помоћи у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.

"То ће допринети да се ове услуге развијају равномерно у целој Србији", рекла је Гајић након потписивања уговора.

Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.

Гајић је објаснила да је реч о Уредби о наменским трансферима коју је донела Влада Србије за 2016. годину, а која је, како је истакла, значајан корак за развој социјалне заштите у Србији.

"Наменски трансфери намењени су неразвијеним општинама на територији Србије, општинама и градовима које имају установе у трансформацији и развоју иновативних услуга од значаја за Србију", рекла је Гајић.

Гајић је рекла да има 360 услуга развијених на територији Србије и да их користи 40.000 грађана.

Циљ уредбе је, додала је, да обезбеди одрживост услуге јер општински буџети често не подржавају овакве услуге и оне се финансирају пројектно.

"И раније смо подржавали развој услуга, али у много мањем обиму него раније. Прошле године су локалне самоуправе добиле уговоре у вредности од 50 милиона динара а сада је предвиђено знатно више", рекла је Гајић.

Локалне самоуправе су средства добила за период од марта до краја године и сваког месеца ће у континуитету добијати одређени износ средстава за развој ових услуга, додала је Гајић.

Mинистарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања определило је у овој години општини Горњи Милановац више од 3,5 милиона динара за развој услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Захваљујући овим средствима Центар за социјални рад је ангажаовао 18 геронтодомаћица за помоћ у кућим старима на овој територији.
Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара за ову годину обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености. То ће допринети равномерном развоју ових услуга у целој Србији.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Лав Григорије Пајкић отворио је данас церемонију свечаног потписивања и уручивања споразума о сарадњи, потписаних између Сталне конференције градова и општина и 20 локалних самоуправа изабраних за доделу пакета подршке за унапређење социјалне заштите.

Подршку реализује Стална конференција градова и општина (СКГО) у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“, који финансира Европска унија у оквиру националног Програма ИПА 2020.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Лав Григорије Пајкић истакао је да Министарство улаже напоре да кроз нормативна и планска документа и различите пројектне активности унапреди систем социјалне заштите како би се унапредио квалитет услуга у локалној заједници.

„Министарство има веома успешну сарадњу са СКГО, посебно у делу сарадње са јединицама локалне самоуправе у области социјалне заштите. Рад на побољшању услова живота наших грађана увек је на првом месту, а то је циљ који можемо створити само заједничким снагама и неподељеним ентузијазмом“, закључио је Пајкић и додао да ће Министарство наставити да ради на унапређењу система социјалне заштите.

Церемонији потписивања и уручивања споразума о сарадњи присуствовала је в.д. помоћника министра Татјана Миленковић Кајкут.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетиће сутра, 16. марта 2021. године, Град Зајечар, где ће, поред осталог, обићи Међуопштинску организацију Савеза слепих Зајечар, Центар за социјални рад и посетити вакцинални пункт у селу Вражогрнац.

11 часова – састанак са градначелником Зајечара Бошком Ничићем (Градска управа Зајечар, Трг ослобођења 1)

11.30 часова – посета Међуопштинској организацији Савеза слепих Зајечар (Карађорђева 68)

12.15 часова – посета Центру за социјални рад (Генерала Гамбете 88)

13 часова – обилазак вакциналног пункта у селу Вражогрнац, где ће министарка Кисић Тепавчевић посетити и шесточлану породицу Гроздановић. 

„Обавеза Републике Србије јесте да својим грађанима обезбеди остварење свих права која им по закону припадају, што ће се увођењем система социјална карта, на много бржи, ефикаснији и транспарентнији начин омогућити сваком држављанину наше земље“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорећи на панел дискусији министара „Е-услуге по мери грађана“ у оквиру конференције подацима и еУправи „Искра за будућност“ коју је отворила Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

Министар Ђорђевић истакао је да се, када је у питању увођење система социјалних карата, тренутно спроводи друга фаза, која подразумева израду закона о социјалним картама. 

„Сврха увођења система социјална карта јесте да сви подаци грађана буду на једном месту, и да се на много бржи начин утврди која су то права која по закону припадају сваком од њих. Такође, овим системом спречиће се сваки вид злоупотребе, а и држава ће, комплетним увидом моћи да реагује и омогући нека нова права, али да иста предложи и локалним самоуправама“, навео је Ђорђевић.

Министар је подсетио да је ресорно Министарство прва државна институција која је свој сервис и апликације преместила у јединствен Дата центар и сву документацију објединило на једном месту.  Навео је да је Србија, када је у питању дигитализација и пружања Е-услуга, направила велики помак за кратко време и то све захваљујући подршци председника Александра Вучића и невероватној храбрости председнице Владе Ане Брнабић, која је смело увела нашу земљу у овај, нимало лак и веома комплексан процес, а све у циљу пружања још боље услуге нашим грађанима.

Ђорђевић је навео да Влада Србије поред обезбеђивања бољег материјалног положаја грађана, активно ради на пружању услуга на највишем могућем нивоу, што у многим сегментима утиче на бољи квалитет сваког држављана наше земље. Како је навео, један од пројеката којим грађани на много лакши начин остварују своја права, а који спроводе Влада Србије, ресорно министарство и Канцеларија за ИТ јесте „Бебо добро дошла на свет“ и оквиру њега систем „Е-беба 1“ и „Е – беба 2“.

„Овај систем уклања све административне потешкоће које су до сада постојале и скраћује време које су наши грађани морали да проведу на шалтерима. Поред пријаве рођења детета, родитељи на лакши начин могу да подносе и пријаве за остваривање родитељског додатка, што је од великог значаја“, рекао је министар.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код Споменика косовским јунацима у Крушевцу и одао почаст поводом 629. годишњице од боја на Косову.

Министар Ђорђевић изјавио је да Косовска битка, одржана на Видовдан 1389. године, представља симбол борбе за слободу, против окупације и против оних који желе да српском народу отму оно што му припада.

"Видовдан је велики празник за Србију и битан је за нашу историју. Влада Србије, Министарство и Одбор за неговање традиција наставиће да овакве и сличне манифестације обележавају на прави начин и тиме сачувају сећање на све оне који су дали своје животе за слободу Србије”, рекао је Ђорђевић.

Министар је свим грађанима Крушевца честитао Дан града и истакао да је Крушевац у претходних шест година напредовао по свим питањима, али да увек има простора и за даљи развој.

„Влада Србије подржава и помаже свим локалним самоуправама у Србији, а начин на који се Крушевац развијао може да буде пример свима другим градовима“, истакао је Ђорђевић.

Организатор комеморативне свечаности су Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Град Крушевац.

Поводом Видовдана, који Крушевац обележава као свој Дан, у Крушевцу ће бити откривен и споменик Кнегињи Милици, постављен на Тргу Деспота Стефана, недалеко од археолошког парка Лазарев Град.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјaлна питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић посетила је данас у Чачку Удружење параплегичара и предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Pehar up“, који су добили нове просторије, где је поручила да је Министарство посвећено унапређењу квалитета живота особа са инвалидитетом и стварању Србије без баријера. 

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да Министарство континуирано подржава рад удружења особа са инвалидитетом. У току ове године за рад Удружења параплегичара, као и осталих 8 удружења особа са инвалидитетом у Чачку, Министарство је издвојило 2,5 милиона динара, а преузеће „Pehar up“ подржало са 3 милиона динара, навела је Кисић Тепавчевић. У предузећу „Pehar up“ је запослено шест особа са инвалидитетом, који раде на изради пехара, медаља, гравирању плочица, склапању спортских реквизита и дигиталној колор штампи, а Кисић Тепавчевић је најавила да ће Министарство наставити да подржава ово предузеће.

Проф. др Кисић Тепавчевић је захвалила Граду Чачку што је омогућио да Удружење и запослени у овом предузећу користе нове просторије. „Данас сам имала прилику да посетим велики број установа које припадају систему социјалне заштите у Чачку и оно на шта сам посебно поносна јесте колико је локална самоуправа, са градоначелником на челу, препознала значај улагања у систем социјалне заштите. Надам се да ће таквим путем да крену и други градови у Србији“, навела је Кисић Тепавчевић. 

Кисић Тепавчевић је разговарала и са полазницима радионице Академије младих лидера и првог каравана Омладинског клуба НООИС,  младим особама са инвалидитетом. „Њихова идеја је да крене и караван особа са инвалидитетом, који треба да почне данас у Чачку, а циљ је да путујући кроз Србију повећамо активности особа са инвалидитетом, да им покажемо да нису сами и да заједно стварамо Србију без баријера“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Председник Удружења Владан Петковић захвалио је министарки Кисић Тепавчевић на посети Удружењу и предузећу, наводећи да је она први министар који их је обишао за 20 година постојања.